Болна комедија о неприлагођености – пола века „Радована Трећег"

У „Атељеу 212" обележено је педесет година од премијере „Радована Трећег" Душана Ковачевића. О култној представи, подели, смишљеним импровизацијама, сарадницима говорио је глумац Милан Цаци Михаиловић.

Његово величанство „Радован Трећи", Руменка, Георгина, Катица, Станислав, Јеленче, Конобар и на све спремни Вилотићи, пре пола века на великој сцени тада најпопуларнијег позоришта Југославије, Атељеу 212, испричали су болну комедију о човеку из завичаја, о неприлагођености и самоиздаји.

Љубомир Муци Драшкић режирао је комад који је смишљеним импровизацијама изменио и са сат и четрдесет продужио на три сата маестрални Зоран Радмиловић.

„Нико слутио није да ће се сећање на Радована Трећег одржати ево пола века. Многи говоре реченицама из Радована и тако се споразумевају. Једна улога, једна представа те обележи. И дан данас замном често изговоре то дивно име улоге коју сам играо, Јеленче Вилотић… Одувек сам био вечита жртва јер је околина у мени гледала само оно анимално, животињско. Читаву своју младост провео сам у библиотеки“, каже Цаци Михаиловић.

Евоциране су успоменена на Зорана Радмиловића, на све глумце, учеснике и сараднике.

„Сви ти велики глумци, они су јако педантни и одани свом послу, а тако помажу и нама. Рецимо ја се сећам, он дође задњи и узме неки метар који је поломљен, нема шездесет сантиметара. Он то млатара и каже: `Ало Станиславе, кукаш да ти је мала плата, а шта је са овим овде?`“, прича реквизитер Станислав Ђурђевић.

„Ја сам велики љубитељ позоришта која је одрасла у Атељеу 212, љубитељ Радована Трећег, Зорана Радмиловића, двадесет пет пута сам гледала представу. Скупљала шољице које Зоран поломи у току представе", рекла је разводница Ирена Ђелић, и показала шољицу, како каже, са све соцом из осамдесет четврте године.

Улица у којој је живео у Зајечару добила је његово име, кућа – таблу, град – споменик, позориште чији је он добри дух, се његовим именом зове. Зоранов брк, Статуета, Глумачка бравура, су престижне глумачке награде.

„Радован Трећи је био само једном у Зајечару. Зоран који је своју инспирацију црпио из Зајечара, многе ствари ако познајете Зајечар и људе видећете од кога је он то узимао, препакивао. Имао је стварно трему да наступи пред својим Зајечарцима“, изјавио је Владимир Ђуричић, директор Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић".

Антологијска представа Радован Трећи играна је триста пута током дванаест година, увек пред препуном салом Атељеа.