Читај ми!

Непалци возе аутобусе, Турци зидају зграде, а Руси поправљају аутомобиле – где је нестала домаћа радна снага

Занат у рукама увек је био злата вредан, а чини се да постаје све вреднији. Хроничан недостатак возача, грађевинаца, медицинског особља разне државе решавају на различите начине. Грчка ће ове године почети да доводи раднике из Египта за сезонске послове, а у Србију одавно долазе возачи из Шри Ланке и Индије. Ако имате аутомобил, није згорег да знате и коју реч руског – стигли су нови мајстори.

Изгледа да ће и аутомобиле ускоро да нам поправљају странци. Негде то већ и раде. Зато, немојте да се изненадите ако у ауто-сервису чујете "привјет", "харашо" или "спасиба". Чак 3.000 километара далеко од куће, у Миријеву ради Тенгиз Шарифов.

“Ја сам из Русије дошао, извините што не говорим добро српски. Овде сам већ месец дана, људи су добри, посебно у ауто-сервису где радим, добро су ме прихватили. Ми смо братски народ, а Срби су гостопримљиви. Остао бих овде да живим заувек”, рекао је Тенгиз Шарифов.

Када је пре неколико деценија власник ауто-сервиса отворио радионицу, није ни слутио да ће раднике тражити међу странцима.

“Једноставно, ја сам био у ситуацији да затворим радњу јер више немам са ким да радим. Преко једног пријатеља, пошто долази много Руса, пробао сам да нађем два радника, стигли су пре месец дана, имали су период адаптације и стварно сам презадовољан. Велика је неизвесност кад примате странца за овако одговоран посао. Ја сам њима обезбедио стан, имају добре услове, сад сређујемо папире”, каже власник ауто-сервиса Вид Нинић.

Прошле године странцима издато 50.000 радних дозвола

У Србији је 2023. године издато више од 50.000 радних дозвола странцима, подаци су Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. То је 70 одсто више него 2022.

Само у Београду је 30.000 страних радника више него пре неколико година. Разлоге за то треба тражити и у томе што се све мање деце уписује на занатске смерове у школама.

“Нама у сервис уопште не долазе деца, немамо кадрова, нема ко да настави ове занате. Такође, исто тако највећи број радника када се оспособе одлази у иностранство или крену да раде на црно”, истиче Вид Нинић.

Скоро су у градском превозу почели да раде возачи из Шри Ланке, Бангладеша и Непала, а процена је да недостаје још око 20.000 професионалних возача у Србији.

“Линија је добра, генерално задовољан сам људима. У свету где смо радили има добрих и лоших људи, овде нисмо наишли на лоше коментаре, чак и возачи кад нас виде на раскрсници и кад скрећемо, стану и кажу прођите ви сад. Све је супер”, рекао је за РТС један од страних возача.

Већина је радила у Авганистану, Дубаију, Јапану. Задовољни су условима и желе да остану у Србији.

Странци мање плаћени од домаћих радника на градилишту

У Београду је све више градилишта, а све мање домаће радне снаге, иако су боље плаћени од странаца, кажу послодавци. Дневница им је између 60 и 80 евра, а странцима око 50. Највише је Турака, Индијаца и Пакистанаца.

“Они раде 25 дана, недељом одмарају. Ако им је дневница 50 евра, то је око 1.200, 1.300 евра месечно. Плус трошкови хране и смештаја. Они са собом донесу видео касете са тим шта су и како тамо радили, одакле долазе, које су врсте мајстори”, каже Веско Ражнатовић из грађевинске фирме.

Ни у угоститељству није боља ситуација. Међу најдефицитарнијим занимањима су месари, водоинсталатери, металостругари, керамичари.

Недостају још и програмери, доктори, инжењери, научници, а делује да је та листа, из године у годину, све дужа.

субота, 01. јун 2024.
24° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије