Право на сутра: "Овако прича почиње – расељени..."

Како су и зашто некадашњи албански емигранти добијали српске куће на Косову и Метохији за време СФРЈ? Шта су доживљавали Срби у том периоду? Како су почели притисци и расељавање Срба из јужне српске покрајине, најбоље знају они који су све то доживели у време комунизма.

Њихово сведочење враћа нас у време притиска и насиља, Албанци су се непрекидно досељавали на подручје Косова и Метохије. У том периоду је Социјалистичка Федеративна Република Југославија важила за угледну и економски снажну државу.

Расељавање српског становништва са Космета почело је и пре педесетих година. Педесетих, шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година за албанске имигранте тадашња југословенска власт није градила нове куће већ их је директно усељавала у српске куће. Представници Удбе су саопштавали српским домаћинима да држава хоће да откупи њихову кућу. Затечени и беспомоћни трпели су и физичке нападе Албанаца, зато су у кратком року морали да се исељавају. Тако је прошла породица Узелац из околине Подујева, али и многи други, каже Љубомир Узелац. То је, тврди, био државни пројекат. Успели смо да дођемо до купопродајног уговора који је склопљен 1965. године између Општине Подујево и породице Бубало. У њихову кућу у Доњој Дубници се тада доселила породица Рустема и Незмије Ђони из Тропоје.

Осамдесет прве године Незмија Ђони је тукла српску децу и забрањивала им да пролазе улицом, и још тада су говорили о "великој Албанији", сећа се Радосава Вукмировић. Велико имање које је са супругом Радосавом и седморо деце имала стално је било на удару. Децу је морала да испраћа и дочекује из школе, јер нису била безбедна. Супруг Радосав Вукмировић је у то време стално вођен на "информативне разговоре“, који су трајали и дању и ноћу. Трпео је и измишљен судски процес, а када су запретили да ће му убити једног од двојице синова, морао је да напусти Подујево и пристане да прода кућу и имање од седам хектара. Наставили су да му прете и после пресељења у Шумадију!

Ружица Судимац Марковић каже да никада није било лако живети на Косову и Метохији. Памти како су из среза Лапског, иако су тада Срби били већинско становништво, морали да оду у Приштину, па и из ње 1999. године. Сведочи да је тада једна Српкиња из Приштине удављена у кади.

Од трагедије коју су доживели 1986. године у центру Приштине, када јој је Албанац аутомобилом убио једанаестогодишњег братанца Младена Судимца, никада се нису опоравили. Име починиоца се зна, али никада није одговарао.

У Куршумлији и другим местима широм земље живе Срби расељени са Косова и Метохије. У Народном музеју Топлице кажу да у Србији никада није организован научни скуп због деценијског исељавања Срба из колевке Србије.

Аутор емисије: Светлана Вукмировић

Сниматељи: Горан Копривица, Марко Ковачевић

Тонски сниматељ: Мирослав Радишић

Монтажа: Весна Грба

Реализација: Весна Новаковић