Јапан је 2022. године издвојио чак 2,35 милијарди долара за куповину 400 до 450 ракета "томахавк" у верзијама "блок 4" и "блок 5", обуку и инфраструктурне радове потребне за њихов пријем. Опремање поменутог разарача представља испоруку првог контингента "томахавка".

Све до прошле године, када је у наоружање ушла домаћа противбродска ракета "тип 12" повећаног домета, од око хиљаду километара, Јапан је поседовао само пројектиле кратког домета (између 200 и 400 километара), којима је просто бранио своју обалу. 

Сада када његови војни бродови у цевима у својој утроби почињу да носе и "томахавке", од којих неке верзије досежу и читавих 2.500 километра, Јапан по први пут има способност да гађа командна места, аеродроме, ракетне лансере и друге мете дубоко унутар азијског континента.

Тај историјски моменат за јапанску војску, која се у склопу послератне мирољубиве политике Јапана деценијама одрицала поседовања офанзивног наоружања али се последњих година њиме активно опрема како би била способна да се одупре изазову који за њу представљају јачање кинеске и севернокорејске армије, ипак, чини се, није прошао у сасвим свечарском расположењу. Јер, пишу, јапански листови, америчка армија је током протеклих недеља потрошила велике количине "томахавка", који се иначе производе у врло малом броју, због чега ће даље испоруке јапанској војсци значајно закаснити. 

По плану који је важио све до краја прошлог месеца, "томахавци" су требали да буду у целости испоручени Јапану до краја фискалне 2027. (до првог тромесечја календарске 2028.) године.

Последице по спремност јапанске и америчке војске

Јапански медији, ослањајући се на извештавање америчке новинске агенције Блумберг, спекулишу да је ту лошу вест министру одбране Шинђиру Коизумију саопштио амерички колега Пит Хегсет током једног од два телефонска разговора који су обавили крајем прошлог месеца.

Они такође јављају да је америчка морнарица за фискалну 2026. годину наручила само 57 нових крстарећих пројектила "томахавк", те да у 2019, 2024. и 2025. години није купила ниједан, већ се само бавила унапређењем постојећих. Они тиме желе илустровати чињеницу да америчка војска располаже малим бројем "томахавка" и да ће због тога испорука тих ракета Земљи излазећег сунца значајно закаснити.

Рат у Персијском заливу битно се одразио на спремност америчких снага у Источној Азији. Медији у том региону већ су јавили да је из Јужне Кореје повучена батерија противракетног система "ТХААД", као и да су из Јапана измештене батерије противваздушног система "патриот. Такође, из далекоисточне царевине пут Залива упућени су амерички разарачи и амфибијски бродови са укупно 3.000 морнара и маринаца.

Поред "томахаквка", "патриота" и пројектила система "ТХААД", САД су у Заливу потрошиле и велику количину ракета ваздух-земља и ваздух-море "џејсам", а и ударне групе неколико америчких носача авиона исцрпљене су дужим ангажовањен током акција у Венецуели и Ирану. Зато је сада у војном смислу вероватно најповољнији тренутак икада за Народноослободилачку армију Кине да покуша војну блокаду Тајвана - сва поменута оруђа, одсуство доброг дела маринског корпуса са јапанског острва Окинава и пренапрезање америчке морнарице и ваздухопловства уопште су шанса за интервенцију матице Кине, брину амерички и тајвански медији. 

То је био четврти потврђени пут да је Пјонгјанг лансирао балистичке ракете ове године.

"Наша војска пажљиво прати различите потезе Северне Кореје у оквиру снажне заједничке одбрамбене структуре Јужне Кореје и САД и одржава капацитете и распоред да одговори на сваку провокацију на надмоц́ан начин", саопштио је Здружени генералштаб, додајући да су јужнокорејске и америчке обавештајне власти пратиле кретање лансирања и блиско размењивале релевантне информације.

Лансирање се догодило само дан након што је Северна Кореја испалила неидентификовани пројектил из области Пјонгјанга, што је још увек предмет анализе.

Пројектил, за који се верује да је лансиран у уторак ујутру, нестао је убрзо након што је испаљен, па се претпоставља да је то било неуспешно, наводи Јонхап.

Узастопна лансирања уследила су након што је председник Јужне Кореје Ли Џае Мјунг рекао да жали зато што су појединци упутили дронове из правца Јужне Кореје према свом северном суседу.

На састанку кабинета, Ли је рекао да су инциденти изазвали непотребне војне тензије са Пјонгјангом.
Неколико сати након Лијевих изјава, Ким Јо Џонг, сестра севернокорејског лидера Ким Џонг Уна, издала је саопштење у којем се наводи да је севернокорејски шеф државе оценио да је Ли показао да има "искрен став и да је широких погледа".

Ипак, упозорила је Сеул да "треба да заустави сваку непромишљену провокацију" против Пјонгјанга и "уздржи се од сваког покушаја контакта, уместо да само говори о највец́ој важности мира и безбедности".

Трамп је на својој друштвеној мрежи Truth Social објавио да је пристао на прекид ватре уз посредовање Пакистана, наводећи да је реч о "двостраном примирју" које ће омогућити да се споразум финализује и консолидује.

Иранске власти потврдиле су споразум, уз тврдњу да он подразумева "континуирану иранску контролу над Ормуским мореузом".

Израел је такође прихватио прекид ватре, док Пакистан као главни посредник у мировном процесу, тврди да се прекид ватре односи на читав Блиски исток, укључујући и Либан, што Тел Авив негира.

Након што је Доналд Трамп најавио одлагање напада на иранску цивилну инфраструктуру за две недеље, цена сирове нафте Брент пала је за око 13 одсто на 94,80 долара по барелу, док је америчка нафта забележила пад већи од 15 одсто и трговала се по цени од 95,75 долара, пренео је Би-Би-Си.

Шеф Беле куће је претходно у суботу запретио Ирану да ће "читава цивилизација  умрети", подсећајући на рок који је дао Техерану да деблокира Ормуски мореуз до 2 сата после поноћи по средњевропском времену.

”После разговора са пакистанским премијером Шахбазом Шарифом и фелдмаршалом Асимом Муниром и њиховог захтева да зауставим рушилачку силу упућену ка Ирану и на основу пристанка Ирана да одмах и у потпуности отвори Ормуски теснац, сложио сам се да обуставим нападе и бомбардовање Ирана на две седмице”, написао је Трамп на мрежи ”TruthSocial”.  

Споразум о прекиду ватре је, додуше сасвим другачијим тоном, потврдила и иранској Револуционарној гарди блиска агенција Тасним, која је објавила да је амерички председник ”узмакао”, након што је добио план Техерана за окончање непријатељстава.

Са одредбама споразума сагласио се Израел, чиме је, бар на две седмице, окончан сукоб који је претио да свет гурне у неконтролисану економску кризу, пре свега јер кроз Ормуски теснац пролази петина светске трговине енергентима.

Пакистан, као главни посредник у мировном процесу, тврди да се прекид ватре односи на читав Блиски исток, укључујући и Либан.

Иран прогласио ”велику победу”

Ирански медији, за сада, нису потврдили да су се лидери власти у Техерану сагласили са потпуним отварањем Ормуског мореуза и несметаним протоком стратешких сировина, попут нафте, течног гаса, хелијума за фабрике полупроводника и вештачког ђубрива.

”Иран је пристао да на две недеље обустави одбрамбене акције. У том периоду безбедан пролаз кроз Ормуски теснац ће бити могућ уз координацију са иранским оружаним снагама”, рекао је ирански министар спољних послова Абас Арагчи.

Одмах затим огласио се и ирански Врховни савет за националну безбедност, који је објавио ”историјску, одлучну и непобитну” победу над ”кукавичким” непријатељима.

”Иран је извојевао велику победу и принудио америчке криминалце да прихвате наш план у десет тачака, укључујући гаранције о ненападању, наставак иранске контроле над Ормуским мореузом, прихватање права на обогаћивање уранијума и укидање свих примарних и секундарних санкција”, навео је ирански Врховни савет за националну безбедност.

Много отворених питања

Споразум је постигнут пошто се читава Трампова администрација нашла под страшним политичким притиском у Америци, али и са свих страна света, да пронађе излаз из ситуације у коју је, постављањем ултиматума Ирану и претњом Армагедоном, сама изазвала.

Остаје, међутим, нејасно колико су ове иранске тврдње заиста тачне, посебно делови који се односе на обогаћивање уранијума и укидање санкција, али је и сама суштина примирја убрзо доведена у питање јер су америчке оружане снаге обзнаниле да ће стварни прекид ватре ступити на снагу тек када Иран отвори Ормуски теснац.

Ипак, за сада није јасно да ли се споразум односи и на нешто више од 400 килограма обогаћеног уранијума, скривеног на неколико локација у Ирану, који су, пре више од месец дана, и били главни разлог Трамповог напада на ову државу.

Пакистански план

Бомбе које су падале по земљама начичканим око Персијског залива означиле су и крај њиховог дипломатског утицаја, па се у први план покушаја да се некако заузда конфликт између Америке, Израела и Ирана, изгурао се мање или више очекивано командант пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир.

Као миљеник Доналда Трампа, Мунир је последњих седмица ускочио у први план светске дипломатије покушавајући да, шармирајући председника САД, искористи утицај Исламабада у исламском свету и испослује прекид ватре у сукобу који прети да озбиљно уназади светску економију.

"Мој омиљени фелдмаршал", "велики ратник", "веома важан човек" или "изузетно људско биће", како га од уласка у Белу кућу назива Доналд Трамп, пакистански фелдмаршал најозбиљније рачуна да би га углед у муслиманском свету и наклоност америчког председника могле претворити у миротворца.

Пакистан је, тако, уз кинеску подршку 24 часа пред истек Трамповог улитиматума начинио предлог споразума, који је укључивао 45 дана примирја и те моментално отварање Ормуског теснаца за поморски саобраћај, док би коначан документ био дефинисан у наредних двадесетак дана.

Мунир је, наводно, о томе "целу ноћ" разговарао са потпредседником САД Џеј Ди Венсом и изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, као и иранским шефом дипломатије Абасом Аракчијем, након чега је 45 дана дуго примирје сведено на две седмице.

Цена рата

Иако су амерички медији у таласима убеђивали нацију у савршенство оружја, спектакуларни обавештајни рад и хируршки прецизне нападе потпомогнуте вештачком интелигенцијом, свега 29 одсто Американаца сматрало је да је цена рата оправдана.

Рат будућности, како је најављиван напад на Иран, ипак, није наишао на претерано топао дочек јавности, упркос чињеници да су Американци, ако је веровати Пентагону, од јуна прошле године два пута уништили по 90 одсто иранске противваздушне одбране, балистичких пројектила и дронова.

Додатни проблем представља и обогаћени уранијум, због којег је Америка, бар декларативно, кренула у рат.

Израелске обавештајне службе тврде да је 390 килограма овог материјала скривено у подземне тунеле у Исфахану, тридесетак килограма у Натанзу, док је 15 килограма остало под рушевинама нуклеарног центра Фордо, наводно уништеног у америчким нападима прошлог јуна.

Популарности рата није претерано допринела ни ”колатерална штета”, попут 170 убијених ученица школе и двадесетак одбојкашица, које су првих дана рата страдале јер су Американци ”користили застареле податке”.

У рату је страдало око 3,500 Иранаца, укључујући 250 деце, око 1.500 Либанаца, више од 30 Израелаца, уз око 7.000 повређених, те најмање 15 Американаца.

У министарствима се ради на пројекцијама које обухватају веома кратак период, свега неколико седмица унапред. Иако за сада нема говора о рестрикцијама, не искључује се ни могућност активирања плана рационализације потрошње ако би дошло до прекида дотока енергената.

Управо то код многих грађана буди сећање на пролеће 2020. године, када је свакодневица преко ноћи промењена због затварања услед пандемије.

Узрок овог пута није здравствена криза, али би последице по навике грађана могле да подсете на тај период: мање кретања, више рада од куће и строжа правила у јавном простору.

Рад од куће поново као прво решење

Међу првим мерама које се разматрају у Италији јесте шира примена рада на даљину у јавној управи, по моделу који је већ био масовно коришћен током пандемије.

За многе запослене то је сценарио већ виђен 2020. године: мање одлазака у канцеларије, гужви у саобраћају и нижи трошкови превоза. Рад од куће се сада посматра као једна од најбржих полуга за смањење потрошње горива и електричне енергије.

На столу су и друге мере, од могућег увођења система парних и непарних таблица у већим градовима, до ограничења потрошње у јавним зградама и строжих правила за коришћење клима-уређаја током лета.

Посебно се расхладни системи виде као критична тачка, јер се, са очекивано високим температурама у летњем периоду, очекује нови скок потрошње електричне енергије.

Синдикати траже ширу примену, помиње се и настава на даљину

Додатни притисак долази од синдиката, који траже хитно ширење примене рада од куће, позивајући се на уштеде и препоруке европских институција.

Истовремено, синдикат Аниеф отворио је и питање могућег повратка наставе на даљину од маја, уз образложење да би се тако смањила потрошња енергије у школским објектима.

Код дела јавности ово изазива снажна сећања на 2020. годину, када је учење на даљину постало свакодневица за милионе ученика.
Иако италијанска влада за сада не показује спремност да иде тим путем, чињеница да се такав сценарио уопште разматра говори о озбиљности ситуације.

Дизел и авио-гориво под посебним притиском
Осим гаса, додатну забринутост изазива и тржиште дизела, чија цена у Италији наставља да расте. Више од половине увоза пролази кроз Ормуски мореуз, што земљу чини посебно рањивом у случају продужене блокаде.

Стручњаци упозоравају да проблем није само у количинама, већ и у логистици и извозним обавезама домаћих рафинерија, због чега би део горива могао да остане недоступан италијанском тржишту, иако се производи у земљи.

Први знаци притиска већ су видљиви и на појединим аеродромима, где су уведена ограничења у снабдевању авио-горивом, док авио-компаније прилагођавају планове за летњу сезону.

Лето неизвесности

Пред Италијом је, по свему судећи, лето неизвесности. Власти покушавају да избегну панику и инсистирају на европској координацији, али се паралелно припремају и за сценарио у којем би грађани поново морали да мењају навике.

За сада нико не говори о "новом локдауну", али сама могућност мера које подсећају на 2020. годину – рад од куће, мање кретања и рационализација потрошње – довољно говори о озбиљности тренутка.

Уколико геополитичке тензије потрају, Италију би већ током лета могао да сачека период штедње и прилагођавања какав многи нису очекивали да ће поново доживети.

Војни аналитичар Александар Радић указује да брза и потпуна војна интервенција није реалистична, јер би захтевала сложене операције и јасно дефинисан циљ.

"Полупао би већ да је могао да уради то тако брзо. Много авиополетења треба обавити да би се нанела штета једној великој држави и онда је питање која је штета – шта ви желите да уништите, шта желите да постигнете? То је заправо проблем. Примена војске је дефинисана циљем", указује Радић.

Поручује да је први циљ рата који је дефинисао Трамп био прецизан и јасан – промена власти у Ирану.

"То је подразумевало много више него дејства из ваздушног простора, много више него крстареће ракете, али и политичку припрему и сараднике на терену, неки остварив политички сценарио. Оног тренутка када је било јасно да се то неће десити после неколико дана, рат је ушао у рутину и сада Трамп мора да или изађе из овог рата или да предузме потезе који би га довели у ситуацију из које више нема изласка", додаје Радић.

На питање шта би тај потез био, Радић не искључује могућност изненађења.

"Kада прочитате шта је Трамп написао, рекли бисте да су припремали неки политички догађај, али нема индиција за тако нешто. Можда се изненадимо, можда свет крене неким бољим и елегантним решењем, какво је такво је, али деси се неки политички преврат. Постоји неколико врло радикалних опција – једна је опција, коју је демантовала додуше Бела кућа, али која није далеко од размишљања – ограничено дејство нуклеарним оружјем", указује Радић.

Истиче да је то свакако најрадикалнији сценарио.

"Тако нешто би омогућило Американцима да ставе тачку на све што су досад урадили, да јасно упуте читавом свету поруку о томе да су они ти који одлучују шта ће и када урадити, а притом штета по окружење би била релативно скромна, јер потенцијално фокус дејства је наравно тачка где Американци претпостављају да се налази резерва обогаћеног уранијума", објашњава Радић.

Напомиње да би то била више политичка порука.

"Тиме би елиминисали тему поседовања обогаћеног уранијума у рукама иранског режима, али политичка порука би била упућена свима, читавој планети – и Русији и Kини и савезницима из НАТО-а и земљама Залива. И са те стране то би било једно, па колико год да звучи радикално, морам да признам, практично решење", наглашава Радић.

"Американци суштински нису ништа успели да ураде"

Војни аналитичар Владе Радуловић такође поручује да не би искључио могућност употребе нуклеарног наоружања.

Каже да је незахвално тумачити Трампове објаве, јер је у последње време штошта рекао.

"Навешћу вам пример само Ормуског мореуза. Прво је рекао: 'Ако не отворите, ја ћу лично да дођем, па ћу да га отворим'. Па је онда рекао: 'Не, нећемо, ми имамо нашу нафту, коме треба нек прави тамо неке групе па нека долази, нека се организује'. Па је онда рекао: 'Ево сада преговарамо да видимо шта и како'. Према томе, ја бих узео са једном дозом резерве. Иако са друге стране, наравно, постоји тај сегмент да када говорите такве ствари и када са друге стране имате расположење у вашој кући које из дана у дан вама и не иде баш у прилог, онда је чињеница да морате да повучете одређени потез", објашњава Радуловић.

Највећи проблем, објашњава, је у самом старту постављање прилично флуидних америчких циљева.

"Из ове перспективе посматрано, суштински нису успели да ураде ништа. Они јесу нанели штету војној инфраструктури и том одбрамбеном потенцијалу Ирана и њиховом балистичком програму, није то спорно, али чињеница да ви и дан данас имате успешна дејства балистичким ракетама по циљевима, пре свега у Израелу, али и у неким другим земљама попут Kувајта или Ирака, дакле у Заливу. Чињеница је да Иран још увек има дронове са којима може да изврши дејства по циљевима у Заливу, то говори да тај програм какав такав и даље функционише", каже Радуловић.

Остало је, додаје, спорно питање обогаћеног уранијума, као и да постоје различите информације колико га има.

"Ми смо располагали информацијама да је то неких 427 килограма. Међутим, Међународна агенција за атомску енергију пре неколико дана је изашла са податком да је то 440,5 килограма уранијум хексафлуорида, обогаћеног уранијума на 62 процента. Дакле, чињеница је да се појављује та нека разлика. Да ли је неком нешто промакло или су то процене, то је сада друга ствар. Тако да имате у виду да постоји то спорно питање обогаћеног уранијума", додаје Радуловић.

Гађање објеката енергетске инфраструктуре – крај за Иран

Уредник емисије "Дозволите" на РТС-у Горан Јанићевић каже да је мање радикалан сценарио гађање објеката енергетске инфраструктуре.

"То су цивилни објекти, гасне и нафтне електране које производе електричну енергију за грађане Ирана. Према неким проценама портала који се баве енергетиком, 80 одсто инсталисане снаге за производњу електричне енергије у Ирану је базирано у 220 објеката, пре свега гасних електрана и електрана које раде на нафту. Та математика нам говори да Американци, уколико одлуче да гађају те објекте, 220 објеката за један дан можда не могу да униште, али могу у два или три дана озбиљно да оштете до мере да не могу да производе електричну енергију. То би Иран дословно вратило у камено доба", објашњава Јанићевић.

Поручује да је оно чему сада сведочимо допуњени ратни план.

"Ратни план је ишао одређеним редоследом, као што и већина успешних војних акција иде. Ова акција није за сада постигла тотални успех, али Американци и Израелци су успели прво да постигну превласт у ваздушном простору. То су Израелци додуше успели да ураде и прошле године, сада смо имали само наставак спровођења тог принципа", објашњава Јанићевић.

Додаје и да су уништили највећи део офанзивних капацитета Ирана.

"Немогуће је уништити све. Иран је огромна земља. Немогуће је спровести тотални видео или сателитски надзор њихових постројења, посебно за лансирање дронова 'шахид' који могу да се лансирају буквално са аутомобилске приколице. Ово је допуњени ратни план притиска на руководство Ирана да пристане на америчке услове за шта год", наводи Јанићевић.

Указује и да Американце најмање занима слобода грађана Ирана.

"Њих занима просто да неутралишу претњу коју Иран представља по америчке интересе и по Израел. То су у највећој мери успели да ураде, тако да уколико одлуче да крену у један тотални и брутални напад, ти објекти енергетске инфраструктуре могу да буду мете", додаје Јанићевић.

Истиче да би то било веома сурово, као и да је "извесно да ће кренути у неку такву акцију која ће изазвати одређени ниво патње цивилног становништва".

"Иранци воде пропагандни рат, а иза врата се води извесна дипломатија"

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић каже да је ово тешка изјава америчког председника, али да је Трамп често давао изјаве које је после оповргавао. 

"Тако да у том смислу њему то није проблем и његова популарност у бирачком телу не пада због тога. Оно што њега брине је пад популарности пред изборе за Kонгрес који су крајем ове године и то што расте инфлација у Америци управо због овог рата. Не због тога што они увозе нафту из Ирана или уопште из Залива. То је за Америку безначајно, али скок светских цена утиче на то да је пораст инфлације у Америци евидентан и то је њему политички проблем. Тако да ја ову претњу више видим као део дипломатског стила Доналда Трампа да застраши, да та чувена теорија лудака где се са његовим противницима или преговарачким партнерима, да им се он чини тотално луд да је способан то да учини и да онда они дају већи уступак него што су заиста планирали", објашњава Радичевић.

Указује и да "Иранци воде пропагандни рат, а да се иза врата води извесна дипломатија".

"Ту учествују Турска и Пакистан. Турска, рецимо, жели пад ајатолаха и промене у Ирану, али не жели да нестане централна власт у Техерану, јер би то значило хаос, пре свега за Турску, евентуалне покушаје формирања Kурдистана, избеглички талас и тако даље. Тако да у том смислу постоји извесна дипломатија која не долази до медија баш због тога што је тако неизвесна и пипава", објашњава Радичевић.

Употреба нуклеарног оружја – црвена линија

Говорећи о томе да је једна од могућности копнена инвазија на Иран, Јанићевић каже да су за сада то врло ограничени капацитети.

"Ми у овом тренутку имамо у региону око Ирана једну маринску експедицијску јединицу, то је нешто више од 2.000 људи, ојачани пешадијски батаљон морнаричке пешадије са артиљеријом, логистиком, ваздухопловном подршком. Имамо још једну маринску експедицијску јединицу која је на путу. Доћи ће за неколико дана. И имамо, сада не можемо поуздано да тврдимо да ли су баш ту негде близу, једну падобранску бригаду", додаје Јанићевић.

То значи да ако очекујемо било какво копнено деловање, прво бисмо морали да видимо нагомилавање војске.

"Нагомилавање војске је немогуће спровести без велике пажње јавности. Кад год неко од америчких војника прекине неку своју редовну активност, неко од чланова породице или пријатеља то објави на друштвеним мрежама", наводи Јанићевић.

Због тога је, наводи, употреба нуклеарног оружја једноставније решење, али и медијски много јаче.

"Доналд Трамп је управо уз себе када је дошао на власт ставио за начелника Генералштаба ваздухопловног официра, генерала који је иначе стручњак за специјалне операције, али и стручњак за специјалне операције ваздухопловства, што значи – брзо, без много компликовања процедура, врло ефикасно, односно оно што је Трампу потребно", каже Јанићевић.

Али када би Америка употребила нуклеарно оружје у Ирану, то би дало простора и Русима да исто учине у Украјини.

"То је црвена линија која руши све. Чак и сам рат практично иде у прилог тези Владимира Путина о заштити националних интереса када је у питању рат у Украјини. Тако да само ово бомбардовање је на неки начин оборило мере, а наравно нуклеарна бомба би ту померила просто једну велику црвену линију која је постојала не само овде, него и у односима Индије и Пакистана који су исто били на ивици нуклеарног сукоба. Тако да, у том смислу то помера границу и за Kину која ово врло помно прати и заправо овај рат, колико год се ми сад бавили Израелом и колико год Израел лобирао да дође до овог бомбардовања Ирана, овај рат је заправо још један посреднички рат у том другом хладном рату између САД са једне стране и са друге стране Кине и Русије", објашњава Радичевић.

Радић истиче да ће та граница пре или касније бити пређена. 

"Напросто, нуклеарно оружје је оружје као и свако друго. То је питање процене када ангажујете неки ресурс. Да ли ће то да се деси ноћас? Вероватно не. Вероватно је Трамп човек који је жељан сензационализма и који ће направити једну велику представу којом вероватно жели да нам привуче пажњу на оно што хоће да уради, а то можда неће бити ништа. Али да ли виси у ваздуху у једном моменту та тема – да", додаје Радић.

Радуловић пак каже да га не би изненадило да Трамп окачи твит око два ујутро: "Шта је било, господо, што сте се уплашили?"

"Верујте ми, од Трампа ме то не би чудило и да каже ја сам се само шалио, али да знате да постоји и други сценарио. Е сад, шта ће бити видећемо", поручује Радуловић.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.

На лицу места рањена су и двојица нападача, док је један убијен.

Како Ројтерс наводи, полицајци су извукли оружје и заузели заклон док је пуцњава трајала најмање 10 минута у близини сталног безбедносног пункта. Једна особа је виђена прекривена крвљу међу стакленим солитерима у срцу главног финансијског округа.

Снимци до којих је дошао Ројтерс показују наводног нападача, у тамној одећи и са ранцем, како се креће између паркираних белих полицијских аутобуса и пуца, користећи аутоматску пушку и пиштољ.

Турски министар унутрашњих послова Мустафа Читчи изјавио је да су двојица нападача била браћа, као и да је "напад повезан са организацијом која искоришћава религију".

Он је навео да у конзулату није било израелског дипломатског особља већ две и по године, од почетка рата између Хамаса и Израела 2023, што је довело до озбиљног захлађења турско-израелских односа.

Инцидент се догодио поред великог ауто-пута нешто после поднева, непосредно испред солитера у којем се налази израелски конзулат. Пуцњава се чула и у оближњим седиштима банака, где су хиљаде запослених биле на паузи за ручак.

Дипломатско особље пре две и по године напустило конзулат

Израелско Министарство спољних послова осудило је напад и захвалило турским органима реда на брзој реакцији. Истичу да су израелске дипломатске мисије широм света биле мета терористичких напада, али и додају да то неће одвратити Израел.

Турска, оштар критичар израелских војних операција у Гази, повукла је свог амбасадора из Израела у новембру 2023. године, а дипломатски односи су од тада практично замрзнути.

Истовремено те године, израелске дипломате напустиле су Турску из безбедносних разлога након што су широм земље, укључујући и испред конзулата, избили пропалестински протести. Од тада је у том подручју појачано присуство наоружане полиције.

Израелско Министарство спољних послова потврдило је да у тренутку пуцњаве у конзулату није било особља.

Како наводе извори, Европска унија жели да избегне сценарио из 2022. године када је енергетска криза након почетка рата у Украјини подстакла раст инфлације и довела до огромних буџетских дефицита.

Европски комесар за енергетику Дан Јоргенсен изјавио је да постоји ризик да се актуелна енергетска криза прелије и на остатак привреде и нагласио потребу за координисаним приступом чланица ЕУ.

Према речима Јоргенсена, Комисија пружа техничку подршку државама чланицама како би мере остале у оквирима расположивог фискалног простора.

Подаци показују да је однос јавног дуга и БДП-а у Европској унији порастао са 77,8 одсто крајем 2019. на 82,1 одсто у трећем кварталу прошле године, што додатно ограничава могућности за нове фискалне интервенције.

Амерички и израелски напад на Иран довео је до скока цена нафте и гаса у Европи за око 60 одсто, што је изазвало страх од несташице дизела и горива за авионе.

Поједине земље, укључујући Италију, Пољску и Шпанију, већ су смањиле порезе на гориво, док друге траже флексибилнија правила о државној помоћи.

Италија притом заговара и ублажавање фискалних ограничења како би државе имале више простора за реаговање.

Министри финансија више земаља предложили су увођење пореза на екстрапрофит енергетских компанија на нивоу ЕУ, како би се ублажио терет за привреду и грађане.

Европска унија упркос изазовима позива на опрез приликом протрошње, а неки званичници упозоравају да би Унија могла да се суочи са трећом великом економском кризом у последњих шест година, након пандемије вируса корона и почетка рата у Украјини, које су већ значајно повећале јавни дуг.

Председница Европске централне банке Кристин Лагард оценила је да циљане мере могу да ублаже последице поскупљења енергената, али је упозорила да широке и дуготрајне интервенције могу да додатно подстакну инфлацију. Сличну поруку послао је и европски комесар за економију Валдис Домбровскис, који је упозорио да прекомерна потрошња може да има озбиљне последице за буџете европских земаља.

Аустралијска Федерална полиција (АФП) навела је да је 47-годишњи бивши припадник Аустралијских одбрамбених снага (АДФ) ухапшен на аеродрому у Сиднеју и да се оптужбе односе на убиства пет особа између 2009. и 2012. године. 

За сваку тачку оптужнице предвиђена је максимална казна доживотног затвора.

Херој постаје осумњичени

Робертс Смит је у Аустралији годинама сматран националним херојем након што је одликован највишим војним признањима, укључујући Викторијин крст, за поступке током шест мисија у Авганистану од 2006. до 2012. године.

Према наводима полиције, жртве је наводно убио сам оптужени или су их убили његови подређени по његовом наређењу и у његовом присуству.

Претходне оптужбе и судске пресуде

Робертс Смит је раније негирао оптужбе за недолично понашање током службе, које су први пут објавили медији компаније "Нине ентертеинмент" 2018. године. 

Међу наводима су тврдње да је убио ненаоружаног авганистанског тинејџера и наредио убиство човека након што је бачен са литице.

Он је безуспешно покушао да оспори те наводе у поступку за клевету, а Федерални суд Аустралије је 2023. пресудио да су новине доказале четири од шест оптужби за убиство. 

Коначну жалбу одбацио је Виши суд у Аустралији у септембру 2025. године.

Истрага покренута након извештаја из 2020.

Истрага о наводним ратним злочинима покренута је након извештаја из 2020. који је пронашао веродостојне доказе да су припадници Специјалне ваздушне службе убили десетине ненаоружаних заробљеника током рата у Авганистану.

Истрагу су водили АФП и Канцеларија специјалног истражитеља, тело основано 2021. године за испитивање навода о ратним злочинима аустралијских снага.

Према подацима власти, покренуте су 53 истраге о могућим ратним злочинима припадника аустралијске војске у Авганистану, од којих је 10 и даље у току. 

Још један бивши специјалац пред судом

Још један бивши припадник специјалних снага требало би да се суочи са суђењем за убиство као ратни злочин наредног фебруара.

Робертс Смит би касније данас требало да се појави пред локалним судом у аустралијској држави Нови Јужни Велс. 

Техеран је одбацио тај предлог инсистирајући да се одмах успостави трајно примирје, а од Америке и Израела тражи укидање санкција, репарације и гаранције да неће поново напасти.

"Поставили смо низ захтева заснованих на нашим интересима. Иран има горко искуство преговарања са Америком која стално поставља ултиматуме и прети. Већ смо рекли да је амерички план од 15 тачака крајње амбициозан, бесмислен и нелогичан", истиче Есмаил Багеи, портпарол Министарства спољних послова Ирана

Трампов нови рок за отварање Ормуског мореуза истиче у 20 часова по источноамеричком времену (два сата по средњоевропском), у супротном, како је рекао у недељу, удариће на иранске мостове и електране.

У најновијим претњама изреченим на конференцији за новинаре, председник САД је нагласио да би Иран могао бити "уништен“ за једну ноћ, нагласивши да би то управо могла бити предстојећа ноћ.

Ормуски мореуз је прошао кроз неповратне стратешке промене и никада се неће вратити на претходни статус, истиче Револуционарна гарда. Наводи да су у току оперативне припреме за нови безбедносни поредак у Персијском заливу.

Израел ће наставити да уништава иранску осовину зла, поручује тамошњи премијер Бенјамин Нетанијаху након ликвидације шефа обавештајне службе Револуционарне гарде. На мети најновијих напада – универзитет Шариф у Техерану, централни петрохемијски комплекс у провинцији Бушер као и други у Марвдвашту.

"Израелска војска је свом силом напала највеће петрохемијско постројење у граду Асалујеху. До сада смо уништили око 85 одсто петрохемијског извоза Ирана. То је огроман економски ударац за режим и губитак од више десетина милијарди долара", каже министар одбране Израел Кац.

Ирански дронови и ракете опет су циљале Тел Авив, луку Хаифу и друге мете у централном Израелу. Прете – бомбардоваће америчке и израелске универзитете у региону Блиског истока.

Израелске одбрамбене снаге наставиле су да нападају и положаје Хезболаха у Либану.

Тамошње Министарство здравља саопштило је да је пет особа погинуло, а да су 52 рањене у израелском нападу на јужну четврт Бејрута, Џна.

Шварц-Шилинг је изабран за високог представника у БиХ у децембру 2005. године, када је на тој функцији наследио Педија Ешдауна.

На месту високог представника био је од фебруара 2006. до краја јуна 2007. године.

Кристијан Шварц-Шилинг рођен је у Инсбруку у Аустрији 19. новембра 1930. године.

Политиком је почео да се бави 1960. године када се прикључио Хришћанско-демократској Унији (ЦДУ).

У Бундестаг је изабран 1976. године, а за министра комуникација 1982. године када је на место немачког канцелара дошао Хелмут Кол.

Недавно је преминуо још један бивши високи представник у БиХ Карлос Вестендорп.

На тренутак, чинило се да би на место Катарана могле да утрче дипломате из Омана, али су их после неколико неуспешних покушаја, растерале детонације бомби, које су, у знак одмазде, падале по оманским нафтним постројењима.

Гледајући како дипломатије малих држава полако тону у таласе Персијског залива, у први план покушаја да се некако заузда конфликт између Америке, Израела и Ирана, изгурао се мање или више очекивано командант пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир.

Као миљеник Доналда Трампа, Мунир је последњих седмица ускочио у први план светске дипломатије покушавајући да, шармирајући председника САД, искористи утицај Исламабада у исламском свету и испослује прекид ватре у сукобу који прети да озбиљно уназади светску економију.

Трампов омиљени фелдмаршал

"Мој омиљени фелдмаршал", "велики ратник", "веома важан човек" или "изузетно људско биће", како га од уласка у Белу кућу назива Доналд Трамп, пакистански фелдмаршал најозбиљније рачуна да би га углед у муслиманском свету и наклоност америчког председника могле претворити у миротворца.

У Техерану, рачуна, слушаће га пажљивије него Катаране и дипломате из Омана јер на пакистанској територији нема америчких војних база и јер петину становништва те државе чине шиити.

Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.

Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај "најмоћније особе у Пакистану", пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.

На тај начин, Мунир је заменио индијског премијера Нарендру Модија, чији су односи са Трампом драматично захладнели у односу на први мандат председник САД, понајвише због чињенице да су власти у Њу Делхију одбацује америчко посредовање у решавању кратког рата Индије и Пакистана прошле године.

Рат који је променио односе

Пакистанци, који су за владавине администрације Џозефа Бајдена због Индије били скрајнути са листе значајних партнера Америке у процесу зауздавања кинеског утицаја, уочили су у Модијевом одбијању озбиљну шансу и оберучке прихватили Трампово посредовање.

Светски миротворац, како су Трампа називали Пакистанци, одмах је постао кандидат Исламабада за Нобелову награду за мир, а Мунир га је, током сусрета, засипао комплиментима, хвалећи га како је спасио милионе живота.

Трамп није добио награду коју је силно желео, али је Пакистан истиснуо Индију са места кључног партнера Вашингтона, што је у месецима који су уследили, охрабрило и Мунира, али и остатак власти у Исламабаду да се прихвате улоге посредника и покушају да зауставе рат против Ирана.

Мунир, који је после рата са Индијом, приграбио статус националног хероја и победника који је, истовремено, спасио Пакистан и учврстио сопствени утицај.

Убрзо, унапређен је у чин фелдмаршала, другог у историји Пакистана, што му је омогућило апсолутну контролу над оружаним снагама и стварање имиџа о лидеру муслиманског света.

Споразуми, улагања и хотел у Њујорку

Додатни утицај Пакистана представља споразум о одбрани између Саудијске Арабије и Пакистана, који суштински претпоставља да ће Исламабад ускочити у помоћ уколико се ова држава нађе на мети напада. Споразум је, пре свега, заснован на потенцијалној опасности од напада Израела.

Саудијци су се, од почетка рата, нашли на мети неколико стотина иранских ракета и дронова, при чему је у бази Принц Султан уништен амерички "авакс", док су погођена нафтна постројења Рас Тенура и Шајбах.

Ни власти у Ријаду, али ни Пакистанци, после тих напада нису помињали споразум о заједничкој одбрани, први због жеље да се мир врати у подручје Персијског залива, а други јер су у великој мери зависни од саудијских донација.

У том светлу, сматрају западне дипломате, Пакистан је животно заинтересован да се сукоби што пре окончају, због чега је, наводно, Трампу показао ковчег пун ретких минерала, који су, раније, разбуктавали машту америчког председника на Гренланду и у Украјини.

Широки наступ Пакистана укључује и улогу Трамповог преговарача Стива Виткофа у обнављању оронулог њујоршког хотела "Рузвелт", који је у власништву Пакистана. Средином фебруара, потписан је уговор којим ће Вашингтон и Исламабад заједнички обновити ово, милијарду долара вредно здање. Пакистанци су, додатно, предали Американцима једног од лидера Исламске државе и учланили се у Одбор за мир. 

"Знамо да за сада нема веродостојних доказа о томе ко би могао да стоји иза покушаја напада на европски део ове виталне енергетске артерије, која тренутно функционише под екстремним притиском“, рекао је Песков, коментаришући ситуацију око гасовода Турски ток, преноси Спутњик.

Он је рекао и да је "кијевски режим више пута нападао" делове гасовода Турски ток и Плави ток, истичући да је ситуација изузетно опасна.

"Ситуација је потенцијално веома опасна. Знамо да је инфраструктура, разни делови инфраструктуре и Турског тока и Плавог тока, више пута нападана од стране кијевског режима", рекао је Песков, коментаришући ситуацију у вези са гасоводом.

Он је додао да Русија предузима мере како би осигурала безбедност инфраструктуре гасовода Турски ток и Плави ток.

"Руска Федерација предузима неопходне мере како би осигурала безбедност инфраструктуре", изјавио је портпарол руског председника.

У општини Кањижа у недељу је у непосредној близини гасовода пронађена већа количина експлозивних средстава, као и предмети и алати неопходни за њихову припрему и употребу.

Председник Трамп Доналд Трамп у оштром тону истакао је да ће САД у уторак циљати иранске електране и мостове ако Техеран не отвори Ормуски мореуз.

"Уторак ће бити 'дан електрана' и 'дан мостова', све у једном, у Ирану. Неће бити ничег сличног томе. Отворите проклети Мореуз, ви луди гадови, или ћете живети у паклу, само гледајте. Нека је слава Алаху", написао је Трамп на својој мрежи Truth Social.

Потом је прецизирао крајњи рок на уторак у 20 часова по источноамеричком времену (два часа по средњоевропском).

Раније је за Фокс њуз наводе да је споразум са Ираном могућ до данас и да Техеран преговара, али да у супротном следи преузимање иранске нафте.

Махди Табатабеи, помоћник у канцеларији председника Ирана, каже да ће Ормуски мореуз бити поново отворен када се "део средстава прикупљених од транзитне таксе искористи за надокнаду све штете настале у рату".

Хвалећи се успешном спасилачком мисијом, амерички председник је рекао да је избављен и други члан посаде обореног борбеног авиона Ф-15.

Њујорк тајмс пише да су елитни командоси имали задатак да извуку пилота, док су амерички борбени авиони бацали бомбе и отварали ватру на иранске трупе. У операцији је учествовала и ЦИА.

Официр за оружане системе рањен је након катапултирања, али је могао да хода. Био је опремљен пиштољем, сигналним апаратом и уређајем за комуникацију са спасиоцима.

Иран тврди да је најмање пет особа погинуло у америчко-израелским нападима на југозападу Ирана, током операције спасавања члана посаде америчког авиона.

Ебрахим Золфакари, портпарол Иранске револуционарне гарде, саопштио је да је америчка операција завршена је потпуним неуспехом. Како је рекао, утврђено је да су уништена два америчка транспортна авиона Ц-130 и два хеликоптера "црни јастреб".

Иран наставља нападе на Бахреин, Уједињене Арапске Емирате и Кувајт. Нафтна компанија "Кувајт петролеум корпорејшен" саопштио је да је претрпео велику материјалну штету након напада иранских дронова на више постројења.

У нападу ИДФ-а на петрохемијски комбинат на југозападу Ирана погинуло је петоро људи.

Израел наставља ударе на југ Либана и Бејрут. Једанаест особа погинуло је у израелском нападу на јужни део либанске престонице и јужни град Кфар Хату, док је више дестина људи повређено.

Са друге стране, израелске хитне службе навеле су да су најмање четири особе повређене, међу којима једна тешко, након што је иранска балистичка ракета погодила стамбену зграду у Хаифи, на северу земље.

Пуцњава је почела пошто је колона багера и дизалица, праћена оклопним возилима и тенковима ушла у село, намерна да га сравни са земљом, како би се овај део Либана очистио од бораца Хезболаха. Сва четворица рањених су, јављају израелски медији, издахнули на путу ка болници.

До мрака, село је практично сравњено са земљом.

Припадници Хезболаха су се повукли неколико стотина метара даље, на следећи од безбројних положаја које ова организација већ деценијама прави у овом делу државе, спремајући се за наредни сукоб са Израелцима.

Бескрајни рат против Хезболаха

"Борбе у Либану, како ствари стоје, неће бити окончане пуним разоружањем Хезболаха", рекао је неколико сати касније један од високопозиционираних официра израелске војске, признајући да бесомучно бомбардовање и силан политички притисак на либанску владу нису произвели ефекат који су Американци и Израелци очекивали.

У најбољем случају, сматрају Израелци, нови напади и даљи продор израелских снага могли би довести до уништавања Хезболахових упоришта јужно од реке Литани и нанети нове губитке овој милицији.

Али, већ две године дуги ваздушни удари на Хезболахове лидере, командне центре и бункере у Бејруту и долини Бека неће изазвати колапс организације, која већ деценијама игра одлучујућу улогу на политичкој сцени Либана.

Револуционарна гарда и реорганизација

Пре свега годину и по дана све је деловало потпуно другачије, јер је Израел у великој шпијунској операцији дигао у ваздух Хезболахова средства за комуникацију и суштински збрисао читав ешалон кључних оперативаца, да би у неколико узастопних ваздушних удара ликвидирао и главне лидере, укључујући Хасана Насралаха.

Израелци су, истовремено, непрестано гађали куће припадника Хезболаха, плашили чланове њихових породица, што је владу Либана, застрашену да би земља опет могла склизнути у катастрофу, навело да покрене процес разоружања ове милиције, што је посматраче навело на закључак да се Хезболаху, после деценија доминације, полако ближи крај.

У међувремену, у Либан је стигла нова група од око 100 официра иранске Револуционарне гарде, који су за свега неколико месеци променили структуру командовања, децентрализовали процес одлучивања и увели низ протокола који су, после неколико година, спречили да информације одмах падну у руке израелским обавештајцима.

Хезболах је, пак, 2. марта у свет послао савим другачију поруку, пошто је салвом пројектила обзнанио да ће борити на страни Ирана, те по други пут за свега три године заратити са Израелом.

Девет дана касније, Иран и Хезболах извели су први координисани напад на Израел.

Залуд обећања

"Обећања одлучујуће победе над Хезболахом не одговарају стању на терену", оценио је дневник Харец, пошто је у једном дану на територију Израела испаљено око 100 пројектила и дронова у чијим је експлозијама страдало најмање десет војника.

Одмах затим, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поновио је обећање које је дао нацији још 9. октобра 2023. године, рекавши да ће "променити изглед Блиског истока" и уништити мрежу иранских савезника, укључујући Хамас у Појасу Газе, Хезболах у Либану, Хуте у Јемену и на концу, режим у Техерану.

У израелским нападима на Либан је до сада страдало око 1.400 људи, за које Тел Авив тврди да су већином припадници Хезболаха, док локални извори сматрају да се страдало око 400 припадника ове милиције, док су остале жртве махом цивили и случајни пролазници.

Слаба либанска влада, која је пред почетак новог таласа сукоба једва успела да очува економски систем државе, ставила је војно крило Хезболаха ван закона, надајући се да би на тај начин могла зауставити напредовање Израела, који је у међувремену заузео 10 одсто територије и у бег натерало око милион становника југа те државе.

Очајнички потез либанских власти

Очајнички потез Бејрута није произвео очекиване резултате, јер је Нетанјахуова влада одмах оценила да је учињено "премало", те да је "прекасно" да би се зауставила операција рушења насеља на југу Либана.

У таквим условима, трећа генерација бораца Хезболаха непрестано се бори против деце израелских војника, који су села на југу Либана већ једном заузели - током сукоба осамдесетих година.

На тај начин, Либан је постао главни фронт израелског рата против Ирана у којем, попут сукоба у Гази, Нетанјахуова влада има јасну визију првих потеза, али никакав план о окончању рата.

Обе стране, Хезболах и Израел, са приличним страхом чекају истек још једног ултиматума америчког председника Доналда Трампа, који је обећао да ће "отворити врата пакла" уколико Техеран не пристане да отвори Ормуски теснац.

Опис Трамповог пакла укључују напад на острво Харг, уништавање рафинерија и складишта горива, енергетске инфраструктуре, мостова, владиних објеката и термоелектрана.

За Израел то значи да ће морати да прими сву силу освете, чија ће ударна песница бити управо Хезболах, недовољно јак да победи, али сасвим способан да стотине хиљада Израелаца натера да сате и дане проводе у склоништима.

Решавање проблема који представља Хезболах, тврди израелска војска, захтевало би окупацију читаве територије Либана, што Тел Авив и остатак света одбацују као немогуће.

"Идеја да се Хезболах насилно разоружа није реална", рекао је крајем прошле године специјални амерички изасланик Томас Барак.

Како наводе преживели путници, који наводе да је још 71 особа нестала у мору, на броду је било укупно 105 путника.

Тела страдалих предата су патролном броду италијанске обалске страже и превезена на италијанско острво Лампедуза, навеле су организације "Медитеранеа сејвинг хјуманс" и "Си-воч", а преноси Ројтерс.

Снимак који је објавила организација "Си-воч" приказује десетак људи који се држе за преврнути наранџасти чамац док им прилази трговачки брод.

Лоши временски услови ове године ограничавају број полазака бродова из северне Африке ка Средоземном мору, стварајући велике проблеме онима који ипак успеју да исплове.

Међународна организација за миграције (ИОМ) процењује да је најмање 683 људи ове године страдало у централном делу Средоземног мора, што је један од најгорих биланса од 2014. године.

У Техерану су, у међувремену, погођена складишта ракета и објекти ПВО одбране, а гађана је и петрохемијска зона на југозападу Ирана. Делови пројектила, такође, пали су близу нуклеарне електране Бушер. Погинула је једна особа, али нема повишене радијације, тврде ирански званичници.

Генерални директор Росатома Алексеј Лихачов, истовремено, изјавио је да ризик од потенцијалног нуклеарног инцидента свакодневно расте, истичући да је из нуклеарке Бушер евакуисано готово 200 руских стручњака.

На мети иранских пројектила нашла су се централна подручја Израела. Света места у Јерусалиму и даље су затворена, а град је готово пуст. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, међутим, истакао је да ће Израел наставити са снажним нападима на Иран.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да ће бомбардовати иранска енергетска постројења ако Иран за 48 сати, односно до понедељка, не отвори Ормуски мореуз.

Команда заједничких војних снага Катам ел Анбија из Ирана, ипак, саопштила је да ће Ирак бити изузет од било каквих ограничења у транзиту кроз Ормуз.

За то време, регионална директорка СЗО за источни Медитеран Ханан Балки изјавила је да је од почетка сукоба евидентирано више од 3.300 смртних случајева, више од 30.000 повређених, више од 4,3 милиона расељених и 116 потврђених напада на здравствене установе.

И док је пилот авиона Ф-15 спасен, за другим чланом посаде још се трага. Ирански канали блиски држави позвали су, иначе, грађане да "ухвате пилота живог" и понудили награде. У једном широко дељеном примеру, ирански медији извештавали су о награди од око 50.000 фунти (66.100 долара), што је знатно више од процењеног месечног дохотка у земљи, који се креће између 150 и 230 фунти.

Да подсетимо, два Ф-15 оборена су 2. марта у Кувајту, али су сви пилоти преживели и три су се вратила у борбене операције против Ирана.

Шест чланова посаде погинуло је 12. марта када се танкер КЦ-135 срушио у Ираку током инцидента са другим авионом у оквиру операције "Епски бес". Други авион безбедно је слетео, навели су тада извори.

Амерички авион Е-3 сентри уништен је 13. марта у иранском нападу на ваздухопловну базу "Принц Султан" у Саудијској Арабији. Најмање десет америчких војника повређено је у инциденту, али није било смртних случајева. У истом нападу оштећен је КЦ-135 танкер.

Прошлог месеца, Ф-35 је извршио принудно слетање на америчку базу на Блиском истоку, након што га је вероватно погодила иранска ватра.

"Слободни летови над Ираном"

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп и министар одбране Пит Хегсет сугерисали су да САД и Израел имају практично отворено небо изнад Ирана. На брифингу 4. марта Хегсет је рекао да је таква доминација надомак остварења.

"Почев од синоћ, а у року од неколико дана, односно за мање од недељу дана, две најмоћније ваздухопловне силе на свету имаће потпуну контролу над иранским небом... Иран неће моћи ништа да учини поводом тога“, додао је Хегсет.

И Трамп је истицао ту ваздушну надмоћ. "Ми буквално имамо авионе који лете изнад Техерана и других делова њихове земље; они не могу ништа да ураде поводом тога“, рекао је 24. марта. Додао је да би Сједињене Државе могле да погоде електрану, и да "они не могу ништа да учине поводом тога“.

У обраћању из Беле куће у среду увече рекао је да може да погоди иранска нафтна постројења, "а да они ништа не могу да учине поводом тога“.

"Они немају никакву противваздушну опрему. Њихов радар је стопроцентно уништен“, рекао је Трамп.

Иран тврди да има нови систем ПВО

Иран је у петак употребио нови систем противваздушне одбране како би гађао амерички борбени авион, саопштила је у суботу Заједничка војна команда Хатам ел-Анбија.

Портпарол те команде изјавио је да ће земља "сигурно успоставити потпуну контролу“ над својим ваздушним простором, пренели су ирански државни медији.

"Фризирање" података добијених истраживањима структуре тла, тектонских удара и померања земљишта испод и око централе, која се налази у подручју за које сеизмолози предвиђају да ће у блиској будућности претрпети катастрофалан земљотрес јачине преко седам јединица Рихтерове скале, рутински је вршено током периода од фискалне 2012. до фискалне 2021. године.

Типичан пример фалсификовања је било састављање извештаја о безбедности који је наводио просечне вредности добијене мерењем јачине сеизмичких таласа као једине постојеће и потпуно занемаривао оне највеће снаге, опасне по рад централе.

Тиме су желели да убеде власти да је електрана безбедна, што би омогућило брже рестартовање реактора, али и да уштеде новац потребан за јачање сеизмичке отпорности централе.

Руководство компаније, јавља тиражни јапански лист Асахи, занемаривало је упозорења својих упосленика да подаци не осликавају стварност, а манипулација резултатима мерења је извршена преко стотину пута, од чега чак 80 пута у само годину дана у периоду 2018-2019.

Нуклеарка Хамаока налази се на обали Тихог океана у префектури Шизуока, недалеко од града Хамамацу и не ради већ 15 година, јер је, након нуклеарне несреће у Фукушими, заустављена због забринутости да би могла да буде следећа неуралгична тачка за јапанску државу због чињенице да је изграђена на растреситом земљишту.

Њена изградња почела је 1971. године, а први реактор је прикључен на енергетску мрежу 1976. године. Прва два реактора су пензионисана, али је компанија "Ћубу" намеравала да настави са коришћењем три најновија и најмоћнија од укупно пет реактора, те је у ту сврху поднела молбу властима за њихово поновно укључивање још 2014. и 2015.

Иначе, она струјом снабдева префектуре Аићи и Мије, као и делове префектура Гифу, Нагано и Шизуока, те у свом саставу поседује само једну нуклеарну централу – проблематичну електрану Хамаока.

Заслуга узбуњивача

Јапанска јавност је први пут обавештена о фалсификовању података у одељењу за нуклеарну енергију тог произвођача и дистрибутера електричне струје у јануару ове године, али је извештај у којем компанија признаје своја недела поднет држави 31. марта, па се у јапанским медијима ових дана са зебњом расправља о томе шта он значи за физичку безбедност грађана и енергетску сигурност државе.

Гласила у тој острвској држави пишу да су државни органи задужени за надзор нуклеарних постројења 2023. године, на основу поднетих лажних података, тектонску динамику око централе оценили као уопштено гледано одговарајућу за њен рад, али да су прошле године добили дојаву од једног запосленог у нуклеарки да се тамо врши фалсификовање резултата сеизмичких мерења. 

У Јапану се последњих година постепено поново уводе у употребу реактори заустављени током 2011. после нуклеарног акцидента у централи "Фукушима 1", где је, након удара цунамија изазваног земљотресом, дошло до топљења горива у језгрима реактора и изливања веће количине радијације. 

Тренутно ради 15 реактора који задовољавају девет одсто потреба државе за струјом. Пре несреће у Фукушими, Јапан је добијао чак 30 одсто своје струје из нуклеарних централа.

Питање рестартовања нуклеарних реактора који су престали са радом након инцидента у Фукушими сада је у жижи интересовања привреде и јавности у далекоисточној царевини због опасности од последица рата у Персијском заливу – тим је веће и разочарање због скандала у вези са фалсификовањем података у нуклеарној централи Хамаока.

Велика Британија има своје разлоге за бригу, јер зависи од увозног природног гаса, а суочава се и са растом животних трошкова. Дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић каже да се у Великој Британији поскупљења за сада не осећају драматично, али да су ефекти већ видљиви.

"У Великој Британији, ако се упореди са Европом, цена горива јесте скочила, али је то доста контролисано и постоје одређене резерве. Нема гужви на пумпама, не постоји осећај да је нека ванредна ситуација. Томе треба додати и чињеницу да је Лондон сам по себи град у коме се коришћење бензина не баш брани, али ограничава већ сигурно деценију и по врло активно. Тако да велики број људи вози бицикл, користи електрична возила. Не осећа се још увек тај ујед цене бензина", наводи Милорадовићева.

Ипак, упозорава да би продужетак кризе могао да промени тренд.

"Вeроватно ако се ово настави то ће се свакако осетити", додаје Милорадовићева.

Трошкови живота поново у фокусу

Економски притисци, како истиче, већ су присутни и додатно се појачавају.

"Ова влада и без ове кризе не успева баш најбоље да се рве са економијом. Трошкови живота су нешто што је проблем још од ковида и за тај проблем није још пронађено решење. Али таман је пред ову кризу са Ираном инфлација била сведена испод три одсто, сада се очекује да ће поново кренути изнад три одсто", додаје Милорадовићева.

Састанак у Лондону – увод у шире дипломатске потезе

Онлајн скуп поводом блокаде Ормуског мореуза, како оцењује, није донео конкретна решења, већ представља припрему за даље разговоре.

"То је заправо увертира у праве разговоре... Ово су били иницијални, прелиминарни разговори", објашњава Милорадовићева.

Додаје да је састанак представљен као глобалан, али са ограниченим учешћем по регионима.

"Оно што је врло занимљиво за нас, то је да добар део европских земаља које су учествовале на том састанку заправо су земље настале из бивше Југославије. Само Босна и Херцеговина и Србија нису имале представника на том састанку, Албанија је такође учествовала. Тако да цео тај балкански део је учествовао што је мени изузетно интересантно, нарочито када је реч о коришћењу војних база за одређене акције. Видим да у хрватским медијима је тај састанак прилично пропраћен и да је Хрватска веома задовољна местом и учешћем у свему томе", додаје Милорадовићева.

Британија тражи већу улогу на глобалној сцени

Према њеним речима, Лондон настоји да искористи кризу како би ојачао своју дипломатску позицију.

"Британија уопште воли да нуди те soft diplomacy услуге и увек тражи процеп да би себе поставила као центар дипломатије", каже Милорадовићева.

Посебно указује на значај контроле поморских путева: "Ко контролише море, он заправо контролише све, контролише светску привреду".

Иако се у јавности поставља питање удаљавања од Вашингтона, Милорадовићева наглашава да су односи стабилни.

"Британија не може да опстане без Сједињених Америчких Држава. Ти такозвани специјални односи тешко да могу да се наруше лошим односима премијера или председника двеју држава", истиче Милорадовићева.

Истовремено, додаје да британска влада настоји да балансира између унутрашњих изазова и међународне улоге, користећи кризу као прилику за јаче позиционирање на глобалној сцени.