Поједини представници опозиције довели су у питање његове економске користи за Гренланд.

Министар спољних послова Гренланда Муте Егед изјавио је да је ратификација важан корак за то острво, истичући да се безбедност и стабилност више не могу да подразумевају.

"Морамо да прихватимо да мир и стабилност више нису нешто што можемо узимати здраво за готово", рекао је Егед посланицима у Нуку непосредно пре гласања.

Опозициона странка Налерак, која се највише залаже за независност Гренланда, изразила је сумњу у економске користи споразума.

"Тражимо бољи споразум од којег ћемо имати користи када постанемо независна држава. Међутим, овим споразумом нисмо остварили никакву економску корист", изјавио је лидер странке Пеле Броберг.

Споразум су у септембру потписали Сједињене Америчке Државе, Данска и Гренланд, са циљем смиривања тензија изазваних поновљеним претњама америчког председника Доналда Трампа да преузме контролу над стратешки важним острвом, богатим минералним ресурсима, које има аутономни статус у оквиру Краљевине Данске.

Документ предвиђа проширење улоге америчке војске на Гренланду, укључујући могућност изградње две нове војне базе и постављања Трамповог ракетног одбрамбеног система "Златна купола", уз истовремену потврду данског суверенитета и права становника Гренланда да одлучују о својој будућности.

Бела кућа је у јануару саопштила да Трамп разматра различите могућности за преузимање Гренланда, укључујући и потенцијалну употребу америчке војске, што је изазвало забринутост европских влада и покренуло интензивне дипломатске напоре за смиривање ситуације.

Споразум ће ступити на снагу након што га ратификују Данска и Гренланд, док одобрење америчког Сената није потребно.

На овим изборима требало је да се изаберу 33 сенатора, али ће се на ванредним изборима бирати и сенатори из Флориде и Охаја, који ће заменити америчког државног секретара Марка Рубија и потпредседника САД Џеј Ди Венса.

У Представничком дому републиканци сада имају тесну већину од 218 места, а контролишу и Горњи дом Конгреса са 53 сенатора.

Од 35 места у Сенату, о којима се одлучује у уторак, 22 држе републиканци, а 13 демократе, а предвиђа се да ће исход сутрашњих избора за Сенат зависити од резултата на Аљасци, у Ајови, Канзасу, Мејну, Мичигену, Охају и Тексасу.

У садашњем сазиву демократе у тих седам држава имају само сенатора из Мичигена, а да би имали шансу да преузму контролу Горњег дома, мораће да задрже сенаторе из 13 држава и да републиканце победе у четири "њихове" државе.

Последње анкете показују да од тих седам држава, које ће одлучити ко ће контролисати Сенат, демократе воде у пет – Канзасу, Мејну, Охају, Тексасу и на Аљасци.

Стручњаци су, међутим, више пута упозоравали да су анкете у прошлости умеле да погреше, али истичу да би победе у неколико од тих седам држава представљале велики успех за демократе, посебно ако се зна да су последњи пут имали сенатора из Канзаса 1932, а из Тексаса 1988. године.

Техеран је предложио да Ормуски мореуз поново буде отворен у року од два дана, под условом да Вашингтон укине блокаду иранских лука, ограничења за извоз нафте и нове санкције.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да су консултације преко посредника интензивне и да даљи напредак зависи од одлука Вашингтона.

Председник САД Доналд Трамп поручио је да Иран жели договор и да је постизање споразума могуће.

У најновијем обраћању новинарима, Трамп је на питање да ли планира нове нападе на Иран после америчких избора одговорио одрично, док је потпредседник Џеј Ди Венс оценио да постоје добри изгледи за постизање споразума. Према наводима Асошијетед преса, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху тражи од Вашингтона нове ударе на Иран.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да су два нафтна танкера експлодирала пошто су налетела на мине у Ормуском мореузу, тврдећи да су пловила недозвољеним рутама.

Британска агенција за поморске трговинске операције известила је и о танкеру који је погођен са два неидентификована пројектила у близини саудијске обале.

У Јемену су настављени сукоби владиних снага и побуњеника Хута. Хути тврде да је у саудијским нападима на луку Рас Иса и нафтно постројење у провинцији Ходејда рањено седам особа.

На окупираној Западној обали израелске снаге окончале су једанаестодневну операцију у Хеброну, покренуту након напада у којем су убијена два израелска војника.

Дипломатске активности појачава и Кина. Председник Си Ђинпинг позвао је на обнову безбедне пловидбе Ормуским мореузом и политичко решавање сукоба, док је Пекинг најавио слање специјалног изасланика у Иран, Оман и Саудијску Арабију.

Дубоке поделе отежавају формирање владе

Шест дана после избора, преговори о формирању владе воде се иза затворених врата, док присталице супротстављених политичких блокова протестима покушавају да утичу на исход.

У Тел Авиву су присталице блока окупљеног око Гадија Ајзенкота затражиле формирање владе уз подршку арапских странака, док су на контрамитингу присталице Нетанјахуа подржале наставак десничарске политике.

Према речима репортерке РТС-а Јелене Терзић, поделе у израелском друштву додатно су продубљене током кампање, што отежава одустајање од предизборних обећања и постизање договора.

Председник Израела Исак Херцог требало би у среду да започне консултације са представницима странака и потом повери мандат за састав владе једном од посланика.

Како истиче Терзићева, преговори о формирању нове израелске владе могли би да потрају месецима, а у политичким круговима помиње се и могућност нових избора почетком следеће године.

Савковић: Нови избори извеснији

Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић сматра да су нови избори реална могућност, јер је поверење у арапске странке ниско, а израелско друштво дубоко подељено. Подсећа да кризу нису изазвали само напади Хамаса 7. октобра 2023. године и рат у Гази, већ и незадовољство начином на који Нетанјаху управља земљом и односом његове владе према демократским принципима.

Арапске странке освојиле су рекордних 19 мандата, а њихова подршка могла би да омогући формирање владе блока за промене.

Савковић истиче да Арапи чине петину становништва Израела и да је њихова заступљеност у власти важна за функционисање либералне демократије, али и за решавање социјалних и економских проблема са којима се суочавају.

Ипак, могућност сарадње оптерећују политичке разлике и захтеви који се односе на однос према Хамасу и Хезболаху. Савковић напомиње да додатни проблем представљају ултраортодоксне странке – Шас не би учествовао у влади без Нетанјахуа, док би Уједињени јудаизам Торе могао да подржи мањинску владу опозиционог блока.

Одговорност за напад 7. октобра и односи са Вашингтоном

Једно од кључних питања у случају промене власти било би и утврђивање одговорности за безбедносне пропусте током напада Хамаса 7. октобра 2023. године.

Ајзенкот се залаже за формирање државне комисије која би испитала околности напада, а Савковић оцењује да би то био један од приоритета његове евентуалне владе и начин суочавања са политичким наслеђем Нетанјахуа.

Када је реч о спољној политици, Савковић не очекује значајнију промену односа Израела и САД у случају смене власти. Истиче да Вашингтон остаје главни ослонац Израела, док председник Доналд Трамп и људи из његовог окружења имају значајан утицај на прилике у региону.

У међувремену, израелска влада у техничком мандату наставља да се суочава са безбедносним изазовима, док се паралелно говори о могућности наставка преговора САД и Ирана, али и о новом америчко-израелском нападу на Техеран.

Де Вевер је јутрос, на састанку са краљем, понудио оставку.

Краљ ће размотрити Де Веверову понуду, али ће од уторка обавити и разговоре са лидерима осталих коалиционих странака, саопштио је Краљевски двор. “С обзиром на велику геополитичку неизвесност и озбиљне економске изазове, земља не може себи да приушти дугу политичку кризу”, наводи се у саопштењу.

Шта је на столу

Влада се већ месецима спори око 10 милијарди евра уштеда и повећања пореза, за које Де Вевер тврди да су неопходни како би државне финансије остале под контролом.

Де Веверов националистички Нови фламански савез (N-VA) и либерални Реформистички покрет (MR) траже смањење издвајања за здравство, док њихови социјалистички и центристички коалициони партнери захтевају веће порезе на богатство.

Каматне стопе на белгијске државне обвезнице последњих месеци нагло су порасле.

Де Вевер је упозорио да би претећа спирала дуга и трошкова камата приморала владу да се задужује само да би отплаћивала камате на постојеће кредите.

Попут других европских земаља, међу којима су Француска и Италија, и Белгија покушава да усклади растући државни дуг са захтевима демонстраната за већим издвајањима како би се унапредиле јавне услуге, попут образовања.

Демонстранти су се последњих недеља сукобљавали с полицијом у више земаља, међу којима су Француска, Шпанија, Италија и Белгија.

Амерички председник Доналд Трамп одржао је десетине предизборних скупова широм земље, убеђен да поново може да оповргне прогнозе и помогне републиканцима да задрже контролу над Конгресом.

Током наступа говорио је о имиграцији, економији и безбедности, али је пажњу неретко скретао и на споредне теме – од уређења Беле куће до личних коментара о политичким савезницима и противницима.

Ипак, судбину Републиканске странке могао би да одреди један кратак позив који је Трамп упутио овог лета на републиканској конвенцији у Даласу.

"Замислите да сам и ја на гласачком листићу", поручио је тада својим присталицама.

Трамп је тиме локалне и конгресне изборе претворио у национално изјашњавање о сопственој политици. Историја показује да странка актуелног председника најчешће губи подршку на изборима који се одржавају на половини председничког мандата.

Бил Клинтон је 1994. године изгубио 54 места у Представничком дому, Барак Обама 2010. чак 63, а Доналд Трамп је током свог првог мандата, 2018. године, остао без 40 републиканских мандата.

Сада се, према истраживањима јавног мњења, Трамп суочава са најнижим рејтингом једног америчког председника уочи оваквих избора још од времена Харија Трумана, чија је Демократска странка на међуизборима 1946. године изгубила 55 места у Представничком дому и 12 у Сенату. Републиканци су тада, у условима послератне инфлације и таласа штрајкова, преузели контролу над оба дома Конгреса, први пут после 16 година.

Хаким Џефрис, који би у случају демократске победе вероватно постао први Афроамериканац на челу Представничког дома, најавио је истраге о корупцији у администрацији, одлукама о рату са Ираном и начинима на које је Трампова породица увећавала своје богатство.

Анкете најављују "плави талас", републиканци бране тесну већину

Републиканци у изборе улазе са изузетно тесном предношћу у Представничком дому, где је однос мандата 218 према 214, док у Сенату имају већину од 53 према 47 места.

Истраживања јавног мњења показују да демократе имају све веће изгледе да преузму контролу над Представничким домом, за шта им је потребно да освоје четири мандата више него што тренутно имају.

Према истраживању Ројтерса и Ипсоса, демократе имају предност од 11 процентних поена у опредељењу бирача за изборе за Конгрес – 47 према 36 одсто, док је подршка Трамповом раду пала на 32 процента.

Осим представника у оба дома Конгреса, грађани ће бирати и гувернере у 36 савезних држава и три америчке територије, као и хиљаде представника у законодавним телима савезних држава.

Више десетина милиона Американаца већ је гласало превремено. У појединим савезним државама важним за коначан исход забележена је већа активност демократских него републиканских бирача.

Забринутост републиканаца видљива је и у расподели новца за кампању. Конзервативни политички одбори које подржава милијардер Илон Маск, који је уложио 366 милиона долара у помоћ републиканским кандидатима, морали су да усмере додатна средства и у традиционална упоришта странке, попут Канзаса, Ајове и Тексаса.

Коалиција бирача која је Трампу 2024. године омогућила повратак у Белу кућу у међувремену је ослабљена низом политичких и економских проблема.

Неки од њих су необјављивање целокупне документације повезане са Џефријем Епстином, ширење великих центара за обраду података у руралним срединама, раст цена горива и хране, као и рат са Ираном, који траје осам месеци, иако је Трамп у почетку најављивао да ће бити брзо окончан.

Посебан проблем за актуелног председника САД представља то што је у кампањи 2024. обећао смањење инфлације и нижу цену живота, док се велики број Американаца сада суочава са супротним кретањима.

Економија против Трампа, и још по нешто

Према оцени аналитичара, два потеза Трампове администрације посебно су утицала на трошкове живота – увођење високих царина на увозну робу и одлука о покретању ваздушних удара на Иран у фебруару, који су прерасли у шири сукоб.

Последице рата осећају се на светском енергетском тржишту. Поскупљење дизела погодило је америчку пољопривреду и теретни саобраћај, од Калифорније до великих пољопривредних области Ајове и Охаја.

Међутим, критике Трампове администрације не односе се само на економску политику.

Опозиција указује и на могући сукоб јавног и приватног интереса, тврдећи да амерички председник користи положај за увећање сопственог богатства и имовине породице.

Трамп је прихватио авион из Катара за потребе председничког превоза, преуредио Овални кабинет користећи раскошне златне украсе, срушио источно крило Беле куће ради изградње свечане дворане вредне 400 милиона долара и најавио изградњу тријумфалне капије у Вашингтону.

Истовремено, према подацима Форбса, његово лично богатство порасло је са 2,3 милијарде долара 2024. на 6,5 милијарди долара.

Барак Обама поново у кампањи – ослонац демократа 

Док републиканци покушавају да одбране већину, демократе су у завршници кампање ангажовале једног од својих најпрепознатљивијих политичара – бившег председника Барака Обаму.

Иако је из Беле куће отишао пре готово 10 година, Обама и даље има способност да привуче велики број присталица и мобилише бираче, нарочито младе и Афроамериканце.

На скупу у предграђу Атланте, у Џорџији, окупљени су поново узвикивали: "Да, ми то можемо!"

У питању је слоган који је обележио Обамину победничку председничку кампању 2008. године. Обама је у низу говора оштро критиковао Трампове ауторитарне тежње, спољну политику и рат на Блиском истоку.

"Ови избори су наша последња и најбоља прилика да га бар донекле обуздамо, да зауставимо део бесмислених потеза ове администрације. То је механизам којим систем може да прекине овакву политику и морамо да га активирамо", поручио је Обама у Џорџији.

За разлику од Трампа, који је недељама одржавао скупове у републиканским упориштима, Обама је већим делом кампање био уздржан, остављајући простор новој генерацији демократских кандидата да изгради сопствени политички идентитет.

Тек у завршници укључио се интензивније, користећи популарност како би помогао кандидатима у неизвесним изборним тркама.

Демократе – Обама спаја стару странку и нову левицу

Повратак Обаме у кампању има и шири политички значај, јер се Демократска странка последњих година суочава са унутрашњим разликама између умереног крила и све утицајнијих прогресивних покрета.

На скупу у Детроиту, Обама је подржао Абдула ел Саједа, демократског кандидата за Сенат у Мичигену, иако је Ел Сајед раније критиковао поједине одлуке његове администрације.

Бивши председник није покушао да сакрије те разлике, већ их је претворио у шалу.

"Да, Абдул се није слагао са неким стварима које смо желели да урадимо, односно које је наша администрација радила док сам био председник. Знате ко се још не слаже са свиме што радим? Мишел Обама", рекао је бивши амерички председник, изазвавши смех окупљених.

Тај наступ посматра се као покушај да се премости јаз између старе и нове Демократске странке.

Међу млађим активистима, који су политички стасавали током председничких кампања Бернија Сандерса и успона Демократских социјалиста Америке, Обамино наслеђе и даље је предмет расправе.

Његови критичари подсећају да је 2008. дошао на власт са обећањима о нади и променама, али да многа од тих обећања нису остварена.

Други представници прогресивног крила у Обамином ангажовању виде потврду да се Демократска странка променила.

Од 2016. године Демократски социјалисти Америке повећали су број чланова са око 6.000 на више од 130.000, а њихов политички утицај порастао је и после победе Зохрана Мамданија на изборима за градоначелника Њујорка.

Републиканци губе подршку Латиноамериканаца, Тексас важан тест

Један од највећих проблема за републиканце представља пад подршке међу бирачима латиноамеричког порекла.

Трамп је 2024. године остварио значајан успех међу латиноамеричким мушкарцима, што је унутар Републиканске странке протумачено као доказ стварања нове, трајне коалиције радничких и етнички разноликих бирача.

Међутим, после повратка у Белу кућу покренуо је оштру политику депортација, уз учестале акције наоружаних припадника имиграционих служби у градовима и пољопривредним областима.

Посебна пажња усмерена је на Тексас, где демократе од 1994. године нису победиле на изборима за неку од функција које се бирају на нивоу целе савезне државе.

Демократски кандидат за Сенат Џејмс Таларико, некадашњи наставник у државној школи и посланик у тексашком законодавном телу, надмеће се са републиканским државним тужиоцем Кеном Пакстоном, блиским Трамповим савезником.

Пакстона прате вишегодишње оптужбе за корупцију и личне афере, а упркос огромним улагањима републиканских донатора, укључујући Маска, према већини анкета Таларико  има благу предност.

Неизвесне трке за Сенат – од Мичигена до Аљаске

Иако демократе имају добре изгледе да освоје већину у Представничком дому, борба за контролу над Сенатом знатно је неизвеснија. Ипак, незадовољство Трамповом политиком проширило је изборну борбу и на савезне државе у којима је актуелни председник САД 2024. победио убедљивом разликом.

У Охају, некадашњи демократски сенатор Шерод Браун покушава да се врати у Сенат, супротстављајући се актуелном републиканском сенатору Џону Хастеду. Браун, познат по блиским везама са синдикатима, настоји да искористи незадовољство радника због раста цена горива, затварања фабрика и ширења центара за обраду података.

У Мичигену се републиканац Мајк Роџерс надмеће са демократом Абдулом ел Саједом, лекаром и некадашњим директором здравствене службе Детроита, који би у случају победе постао први муслиман у Америчком сенату. Ел Сајед је изложен нападима због ранијих ставова о спољној политици, док су организације које подржавају Израел уложиле милионе долара у кампању против њега. Трамп га је назвао "џихадистом", а Обамина подршка зато има и посебну политичку тежину.

У Мејну се дугогодишња републиканска сенаторка Сузан Колинс бори за нови мандат против демократе Троја Џексона, некадашњег дрвосече и председника Сената те савезне државе. Колинсова покушава да се дистанцира од Трампа, али је демократе критикују због подршке конзервативним судијама Врховног суда и другим кључним потезима републиканске администрације.

На Аљасци демократкиња Мери Пелтола покушава да победи републиканског сенатора Дена Саливана. Ту изборну трку прати и правни спор након покушаја Министарства правде да спречи потврђивање евентуалне победе Пелтоле.

Њени савезници су, према медијским извештајима, помогли да се у трку укључи још један кандидат са именом Ден Саливан како би се збунили бирачи, али њен изборни штаб одбацује умешаност.

Шта даље

Уколико демократе освоје већину у једном или оба дома Конгреса, Трампова могућност да спроводи законодавни програм биће знатно ограничена.

Трамп би у том случају морао више да се ослања на извршна наређења, док би демократе добиле прилику да покрену низ парламентарних истрага.

Избори 3. новембра истовремено ће означити почетак борбе за председничке изборе 2028. године.

У Републиканској странци потпредседник Џеј Ди Венс за сада се сматра најизгледнијим наследником Трамповог политичког покрета, али се као потенцијални кандидати помињу и сенатор из Тексаса Тед Круз и државни секретар Марко Рубио.

Ни демократе немају јасно дефинисаног наследника који би странку повео у нову председничку трку.

Међу потенцијалним кандидатима помињу се гувернер Калифорније на одласку Гевин Њусом, сенатор Џорџије Џон Ософ, конгресменка Александрија Окасио Кортез, али и бивша потпредседница Камала Харис, која је изгубила председничке изборе 2024. године.

О референдуму

Трамп настоји да увери присталице да ће његова популарност и овог пута донети победу републиканцима. Међутим, управо његова одлука да себе стави у средиште изборне кампање могла би да се покаже као највећи политички ризик.

За демократе су ови избори прилика да поврате контролу над Конгресом и ограниче моћ председника, али и тест да ли могу да претворе незадовољство Трампом у трајнију политичку подршку.

За републиканце, улог је двострук – очување већине у Вашингтону и питање да ли странка може да задржи широку коалицију бирача коју је Трамп окупио 2024. године.

Хоће ли Америка видети само "плави талас" или знатно убедљивији успех демократа, показаће резултати гласања. С друге стране, већ сада је јасно да ће одлука бирача имати последице далеко изван новог сазива Конгреса – и у великој мери одредити политичку борбу за Белу кућу 2028. године.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да се нада да ће Сједињене Америчке Државе изабрати пут дипломатије, али је поручио да је Техеран спреман и за одбрану. Додао је да засад нису планирани директни преговори са САД.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је дан раније да преговори са Ираном напредују, али је поручио да САД још морају да се "позабаве једном или две мете" у Ирану, не искључујући могућност нових напада.

С друге стране, Израел се суочава са политичком неизвесношћу након избора на којима ниједан блок није освојио потребну већину за формирање владе.

Израелски председник Исак Херцог изјавио је да лидери странака треба да прихвате изборне резултате и буду спремни да "пронађу креативна решења како би се избегли нови избори".

За то време, према најновијим подацима Међународне организације за миграције, више од 300.000 људи расељено је у Јемену у последња два месеца због интензивирања сукоба на западу земље између владиних снага и јеменских побуњеника.

Приватни ”лирџет 60” је летео са аеродрома у тексашком граду Остин и летео је ка Бахамима, али је пилот негде изнад Флориде пријавио проблеме.

Локалне власти су саопштиле да је жена која је управљала авионом викала: ”Мејдеј, мејдеј.. Ударићемо у земљу”, пре него што се летелица огромном брзином зарила у тло.

Од снаге удара у земљи је остао кратер дубок око два метра, а делови авиона распршили су се стотинама метара око места несреће, саопштиле су локалне власти.

Ралог због којег је авион нагло изгубио висину и срушио се код Вест Палм Бича још није познат. Истрага је у току.

Француски Сенат је 27. октобра усвојио предлог закона под паролом "Вандали плаћају”, са амандманом који омогућава блокирање друштвених мрежа уколико довољно брзо не уклоне поруке којима се подстиче на насиље, и то без судске одлуке.

Реч је о једном од најстрожих закона у тој области у западном свету.

Француска власт одлучила се на драконску меру, коју западне демократије обично замерају остатку света, усред ерупције насиља у протестима чија су кључни састојци – друштвене мреже и они који на њима проводе више времена него без њих.

У почетку беше лајк

"Субота је и распуст је, сви могу да дођу" – тим речима је аутор налога V2 на Тиктоку позвао на велики протест 17. октобра због пада куповне моћи у Француској. Младић је изгледа први предложио тај датум, још почетком септембра, а снимак је на Тиктоку покренуо лавину порука и добио стотине хиљаде лајкова.

Бунт средњошколаца кренуо је већ 18. септембра из школе "Антоан де Сент Егзипери" у Кретеју, предграђу Париза.

Ђаци су договорили блокаду своје школе после штрајка наставника и, како су касније испричали, "све организовали" у групи на Снепчету.

Поруке су се ређале једна за другом, а у пола седам ујутру ученици су већ постављали барикаде испред школе.

Бунили су се због упражњених наставничких места, недостатка медицинских радника у школи и трошне зграде, а из Кретеја се покрет убрзо раширио по целој земљи.

Неколико дана касније, ученике је подржао посланик крајње левичарске Непокорене Француске Луј Бојар, а снимак који је објавио на Тиктоку премашио је милион и по прегледа.

Сторији, затворене групе и "deter" налози

Мобилизација на мрежама била је велика, али разбијена на мноштво малих налога. Париски средњошколци отварају профиле на Инстаграму са додатком "deter" у имену, скраћено од француског “déterminé“, што значи "одлучан". Преко њих, у сторијима који нестају после 24 сата, објављују време и место окупљања.

Затворене групе на Инстаграму, Снепчету и Воцапу, са десетинама, а понекад и стотинама ученика, служе као наставак ђачких скупова. Ту се договарају места окупљања, тактика и опрема, па и где наћи контејнере за барикаде.

"Одлуке доносимо у међусобној комуникацији (…), а онда велике налоге користимо да пренесемо оно што смо одлучили", објаснио је за Монд младић који води налог блокаде једне средње школе у Буају, на западу Француске.

"Тако се информишемо о окупљањима за блокаду, о датуму и, отприлике, о томе шта нас чека", рекла је за Франс инфо ученица из Лиона.

Групе се брзо попуне, јер на Снепчету примају највише 201 члана. Ученици у Рену зато прелазе на Воцап, где стаје више од хиљаду људи. За ширење вести, каже један од њих за Франс 3, "најбољи је и даље Тикток".

Пази, снима се

Телефон је и камера. Ученици у Орлеану снимају сваки корак протеста, па и сукобе са полицијом, да би имали доказе.

"Боље је стално снимати било шта, него никада не снимати", рекао је један од њих за Франс 3.

Лицејци су брзо схватили и да их неко прати. Бесмислена реченица "Бисмилах, то је тама", постала је поклич покрета широм земље, пошто је приписана полицајцу који је наводно покушао да се убаци у једну групу на Снепчету.

Организовање је делимично прешло и на Сигнал и Телеграм, који важе за безбедније платформе.

Уз упутства о блокадама, ту се све чешће дају и савети како се понашати пред полицијом и шта носити на протесту.

Почетком октобра у Француској су приведене хиљаде малолетника.

Снимци насиља потопили слике мирних протеста

На дан великог протеста 17. октобра, на улице је изашло 550.000 људи према подацима полиције, а 800.000 према наводима организатора.

У сукобу са демонстрантима, полиција је у Паризу, Марсеју, Лиону и многим мањим градовима била надјачана. Пожар у градској кући у Лиможу преношен је уживо на Тиктоку, а снимци пљачке и сукоба преплавили су телевизије и алгоритамске фидове.

У тој поплави снимака, мирни протести у већини градова готово да се нису видели.

Од потцењивања до претње гашењем

Власт у почетку није озбиљно схватала позиве са мрежа, али се став мењао и постепено постајао све оштрији. У белешци од 25. септембра, полиција их описује као неповезане поруке пуне правописних грешака, иза којих, према њеној процени, стоји пре свега жеља да се откаже настава.

Није много прошло, и обавештајна служба у париској префектури признала је да су позиви на друштвеним мрежама збунили полицију на терену.

Тон је крајње заоштрен после 17. октобра, пошто је министар унутрашњих послова Лоран Нуњез запретио привременим гашењем платформи ако се насиље понови.

За председника Емануела Макрона, друштвене мреже су "инструменти мобилизације најгорих порива".

Средњошколци, међутим, имају другачији поглед: снимци полицијског насиља на Тиктоку и Инстаграму продубили су њихово неповерење према органима реда и систему уопште.

Друштвене мреже (ни)су криве

Друштвене мреже нису створиле незадовољство француске омладине – трошне школе, мањак наставника и скуп живот постојали су и пре снимка на Тиктоку. У условима политичке поларизације и галопирајуће кризе јавних финансија, решење нагомиланих проблема се не назире.

Ерупција беса ухватила је, очигледно, државу у раскораку и неспремну, на шта је она реговала (пре)оштрим мерама и претњама забраном.

Такве мере власти, можда могу да ублаже или потисну запаљиву атмосферу, али само привремено. Пре би могли да је додатно распламсају, ако после Сената прођу Народну скупштину и буду примењене.

Шеф полиције у Даласу Данијел Комо рекао је да полиција још покушава да утврди да ли су пуцњаве у четврти Дип Елум биле повезане.

Комо је навео да је неколико се још не зна шта је био повод за пуцњаве.

У одвојеном инциденту, једна особа је погинула, а осам је повређено у пуцњави недалеко од стадиона у Бирмингему у америчкој савезној држави Алабами након утакмице "Меџик сити класика" у суботу увече, саопштила је полиција.

Портпарол полиције у Бирмингему Дерел Фриман рекао је да је једна особа приведена, као и да је пронађено више комада оружја.

Најмање шест особа је рањено синоћ у пуцњави у Фејетвилу, у америчкој савезној држави Арканзас, саопштила је полиција.

У Њуарку, у америчкој савезној држави Делавер, шест особа је рањено из ватреног оружја касно синоћ у близини кампуса Универзитета Делавер, рекао је поручник полиције Њуарка Грег Делија.

Тинејџери избодени ножем на југу Енглеске

Петорица тинејџера тешко су повређена у нападу ножем током прославе Ноћи вештица у Енглеској, пише Би-Би-Си.

Полицијски службеници позвани су у суботу, нешто после 22.30 према локалном времену, недалеко од Истлија, у Хемпширу.

Повређени младићи, тројица шеснаестогодишњака и двојица седамнаестогодишњака, превезени су у болницу.

Полиција Хемпшира саопштила је да се сумња да је непозната група људи ушла на приватну прославу у једној кући после чега је дошло до напада ножем.

Полиција је позвала све који су били сведоци инцидента или имају било какве информације да се јаве надлежним органима.

Главна инспекторка Елизабет Пири, која руководи истрагом, истакла је да је свесна узнемирености локалног становништва због инцидента и захвалила грађанима на стрпљењу.

Један очевидац је навео да је видео особу како истрчава из куће у којој се напад догодио, вичући да је избодена ножем и да је јуре две особе.

Секретар иранског Врховног савета за националну безбедност Мохсен Резаи изјавио је да још није одговорио на Венсово писмо и да није донета нова одлука о промени иранске нуклеарне доктрине.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да председник Доналд Трамп још није одлучио да ли ће обновити војне операције против Ирана, као и да му није познат конкретан рок за окончање преговора које предводи Катар.

Катарски медији објавили су да је постигнут прелиминарни напредак у индиректним преговорима о иранском нуклеарном програму, пловидби кроз Ормуски мореуз и финансијским подстицајима за Техеран, као и да би Кина и Русија могле да буду гаранти евентуалног споразума.

У међувремену, секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсен Резаи изјавио је да му је саудијски престолонаследник Мохамед бин Салман рекао да ће Израел, након Ирана, усмерити своје активности против Саудијске Арабије и Турске.

"Ако Израел мисли да ће након Ирана кренути на Саудијску Арабију и Турску, онда земље региона морају да схвате да њихова безбедност не може да се заснива на присуству страних сила", поручио је Резаи у интервјуу за иранску телевизију, пренела је агенција Тасним.

У Берлину је полиција више пута интервенисала, употребљавајући бибер-спреј и приводећи учеснике нереда.

Демонстранти су палили пиротехничка средства, бацали петарде на полицајце и формирали људске ланце како би спречили полицијске интервенције.  Полиција је прогласила скуп завршеним и позвала окупљене да напусте подручје.

У Франкфурту је протест, на којем је учествовало око 8.000 људи, протекао мирно, али је касније дошло до сукоба.

 Министарство унутрашњих послова покрајине Хесен проценило је да је око 100 особа учествовало у насиљу, бацајући флаше, каменице и пиротехничка средства на полицију.  Пријављено је да је више полицајаца повређено.

У Хамбургу је иза главне железничке станице одјекнула снажна експлозија петарде, а забележено је и бацање пиротехничких средстава на полицијске службенике.  У Келну је полиција зауставила и опколила око 500 особа за које се сумња да су склоне насиљу, а против њих су спроведене провере идентитета.

Инциденти су забележени и у Лајпцигу, где је полиција употребила бибер-спреј, као и у Штутгарту, где су демонстранти бацали флаше и пиротехничка средства на полицајце. У Диселдорфу је, насупрот томе, протест протекао углавном мирно, уз око 2.500 учесника.

Демонстрације је организовао покрет "Генерација З решава" (Gen Z regelt), а међу главним захтевима младих су боље образовање, приступачнији животни трошкови, већа улагања у заштиту животне средине и противљење смањењу социјалних давања и повећању војних издвајања.

Немачке безбедносне службе претходно су упозориле на могућност да протесте искористе екстремистичке групе. Због безбедносних ризика, поједини трговци у више градова заштитили су излоге дрвеним плочама. Према писању немачких медија, до вечерњих сати широм земље повређено је више полицајаца, док су безбедносне снаге наставиле интервенције и привођења.

Протести и на улицама Француске. Током трећег дана протеста због раста трошкова живота и социјалних неједнакости у Француској приведено је 520 особа широм земље, саопштио је вечерас француски министар унутрашњих послова Лоран Нуњез.

Он је оценио да су се протестне поворке углавном ''одвијале добро'', упркос, како је навео, "невиђеном насиљу" појединих група које су изазивале нереде и сукобљавале се са полицијом.

"Видели смо изузетно насилне сукобе у којима су учествовале групе од неколико стотина појединаца. Као што се и очекивало, и као што сам и предвиђао, сваки марш је садржао групе вандала и пљачкаша, од којих су многе предводили екстремни левичари и радикални екстремни левичари", рекао је Нуњез, преноси Монд.

Говорећи на конференцији за новинаре, Нуњез је оптужио групе екстремне левице за нападе на припаднике снага безбедности, а бацање Молотовљевог коктела на жандарма у Паризу окарактерисао је као покушај убиства. 

"Када баците Молотовљев коктел на барикаду којом управљају службеници за спровођење закона, ја то називам покушајем убиства", навео је Нуњез.

Он је навео да је пре протеста спроведено око 40.000 превентивних контрола, од чега 15.000 на подручју Париза и његове околине, оцењујући да су те мере биле посебно ефикасне.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, до 18 часова у суботу било је приведено 296 особа, док је до 20 часова тај број порастао на 520.

Нуњез је најавио да ће полицијске снаге остати ангажоване током вечери и ноћи, посебно због могућих нових окупљања током прославе Ноћи вештица.

"Снаге спровођења закона остају мобилисане", поручио је он и додао да је локални полицијски час успостављен у неколико градова. Током дана забележени су сукоби у више градова, укључујући Париз, Лион, Бордо, Марсеј, Лил и Тулуз, а полиција је у појединим интервенцијама користила сузавац, бибер-спреј и водене топове.

Протести су одржани у око 30 француских градова. Према подацима Министарства унутрашњих послова, на улицама се окупило око 320.000 људи, док је омладинска међусиндикална организација проценила да је учествовало готово 500.000 демонстраната, укључујући око 200.000 у Паризу.

Ово је трећи велики дан мобилизације у Француској у последње три недеље, након протеста 17. и 24. октобра.

Идентитети жртава за сада нису објављени.

Шеф полиције Ферфилда Ден Маршал позвао је грађане који имају информације о нападу да их доставе полицији, истичући да се истражитељи надају да ће снимци надзорних камера из тржног центра помоћи у расветљавању случаја.

Полиција је саопштила да је истрага у току, да се обављају разговори са сведоцима и да се ради на идентификацији нападача.

Туск је подржао овај потез, истичући своје обећање да ће деполитизовати правосуђе. Истовремено, испред зграде суда окупиле су се присталице десничарске странке "Право и правда", протестујући због поступака владе.

Навроцки прекинуо пут у Сенегал, полиција обезбеђује зграду суда

У развој догађаја укључио се и председник Пољске Карол Навроцки, кога подржава странка "Право и правда". Навроцки је посетио зграду Уставног суда, потврдио је шеф његовог кабинета.

Навроцки је одлуку о повратку у Варшаву донео док се налазио у авиону, отказавши пут у Сенегал, где је требало да присуствује Летњим олимпијским играма младих у Дакару.

Полиција за разбијање демонстрација распоређена је испред суда како би спречила окупљене да уђу у зграду, док се политичке тензије између присталица две супротстављене политичке струје настављају.

Спор око именовања судија траје још од 2015. године

Корени садашње кризе сежу у 2015. годину, када је влада предвођена странком "Право и правда" ступила на дужност и започела именовање нових судија Уставног суда, настојећи да обезбеди већину у институцији која има овлашћење да одлучује о законитости прописа.

Та именовања касније су постала предмет спорења пред европским правосудним институцијама. Европски суд за људска права и Суд правде Европске уније утврдили су да је већина коју је имала странка ПиС неправилно изабрала троје судија, јер су та места већ била ваљано попуњена одлукама претходног сазива парламента.

Европски судови оценили су да Уставни суд Пољске више не испуњава услове независног и непристрасног суда. Влада Доналда Туска позвала се на те одлуке као основ за обустављање објављивања пресуда Уставног суда.

Туск, међутим, није успео да поништи све промене уведене током владавине странке "Право и правда". Његове покушаје ограничиле су и председничке вето-одлуке, које су користили бивши председник Анджеј Дуда, кога је подржавала ПиС, као и његов претходник.

Најновија дешавања показују да спор око састава и независности Уставног суда и даље представља једно од централних питања политичке кризе у Пољској.

„Са климатским променама, повлачењем арктичког леда и све већом доступношћу арктичких ресурса, као и алтернативних поморских рута, Арктик постаје све више у неком фокусу пажње великих сила, попут Сједињених Америчких Држава, Русије, па и Кине, рецимо, која се, занимљиво, самопрогласила за блискоарктичку државу 2015. године“, наводи Филиповић.

Коме припада Арктик и каква је улога великих сила

Територија Арктика у целости не припада никоме, али су удели међу државама већ одавно дефинисани. Према речима Филиповића, Русија поседује око 53 одсто укупног арктичког региона, Сједињене Америчке Државе око 18 одсто, значајан део припада Канади, док скандинавске земље поседују знатно мањи део (Данска највише међу њима, пре свега захваљујући Гренланду).

Русија: Налази се у највећој предности и њен положај је, према речима стручњака, природно дефанзиван. Стратегија Москве се своди на обезбеђивање приступа сопственим водама и обнову инфраструктуре, укључујући јединствене атомске ледоломце који су неопходни за пловидбу у отежаним условима.

Сједињене Америчке Државе: Пројектују своју моћ на Арктик кроз активацију специјализованих јединица (попут 11. ваздушно-десантне дивизије на Аљасци) и ослањањем на стратешки положај Гренланда, који Вашингтон посматра као кључну тачку за контролу Северне хемисфере и изградњу нових одбрамбених система.

Кина и Индија: Кина интензивно улаже у руску арктичку инфраструктуру развијајући „Поларни пут свиле“, док Индија такође настоји да заузме своје позиције због тајне конкуренције са Пекингом.

Европска унија: Делује углавном кроз меку моћ, дипломатију и политику климатских промена. Све војне и безбедносне капацитете чланица на Арктику, међутим, у потпуности координише НАТО, чиме кључну реч и даље имају Сједињене Америчке Државе.

Богаство ресурса и Северни морски пут

Арктик привлачи силе не због тренутних потреба, већ због визије будућности за 20, 50 или 100 година. Испод океанских селфова крије се око 30 одсто светских резерви гаса и око 10 одсто светских резерви нафте, као и огромне количине ретких минерала и руда неопходних за високотехнолошку индустрију и развој вештачке интелигенције.

Поред енергената, изузетно је важан и Северни морски пут (Поларни пут свиле). Ова рута, која се налази под суверенитетом Руске Федерације, у будућности би могла драстично да скрати поморску трговину и путовање између Азије и Европе у поређењу са традиционалним рутама преко Суецког канала.

Изазови поларне климе

Иако влада велика гужва, услови за рад и кретање на Арктику изузетно су отежани. Северни ледени океан захтева

специјализоване бродове попут атомских ледоломаца, док јоносфера и тропосфера ометају рад сателитских навигационих система (попут ГПС-а и GLONASS-a), што знатно отежава комуникацију и функционисање беспилотних летелица.

Најава предстојеће конференције

С обзиром на актуелност ове теме, Институт за европске студије организује конференцију у четвртак, 5. новембра, под називом „Геополитичка трка за Арктик: ка поларном хладном рату“. Догађај је отворен за јавност, а праћење је омогућено и путем Зума, што представља значајан допринос домаћој академској заједници у сагледавању ове глобалне теме из објективне перспективе.

Иницијатива „Gen-Z regelt“ („Генерација Зед решава“) на интернету је позвала на протесте у преко 30 градова баш на Ноћ вештица.

Појам „генерација Зед“ у ширем смислу означава тинејџере и младе одрасле рођене између 1995. и 2010. Они често замерају родитељској генерацији да премало ради на сузбијању климатских промена и допушта да се јаз између богатих и сиромашних продубљује.

Истовремено су забринути за своје образовне могућности и будућност у западним друштвима која све више старе.

Политичари упозоравају на могуће насиље

У Француској је недавно на маргинама углавном мирних протеста дошло до жестоких нереда. На многим местима горели су аутомобили, а у Лиможу је запаљена градска већница. У градовима попут Лила, Лиона и Тулуза полиција је употребила сузавац, а велики број људи је ухапшен.

На могућност сличних догађаја у Немачкој током предстојећег викенда упозоравају бројни политичари, посебно представници конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), странке канцелара Фридриха Мерца.

Александер Тром, стручњак за унутрашњу политику посланичког клуба Уније, коју чине ЦДУ и баварска сестринска Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), изјавио је за Ханделсблат: „Такве призоре какве смо видели у Француској морамо спречити по сваку цену.“

Према Тромовој процени, левичарске екстремистичке групе и криминалци из мигрантског миљеа могли би да „преузму контролу“ над протестима. „Ту се ствара опасан савез, посебно у Берлину“, упозорио је.

Слично упозорење изнео је и Марк Хенрихман из ЦДУ, председник парламентарног тела Бундестага за надзор обавештајних служби: „Мрежа повезаности левичарске екстремистичке сцене међународна је и координисана.“

Леви екстремисти склони насиљу сада прелазе чак и државне границе како би другде пљачкали и чинили насилна кривична дела, изјавио је за Ханделсблат.

Чак је и савезни портпарол удружења „Генерација Зед решава“ поднео оставку јер мисли да неке од организација нису спремне на мирне протесте.

Социолог не очекује француски сценарио

Себастијан Кос, социолог са Универзитета у Констанцу који истражује младе и протестне покрете у Немачкој, рекао је за Дојче веле да не верује да би у Немачкој могло да дође до нереда сличних онима у Француској. То сматра упркос томе што су догађаји у суседној земљи подстакли и најаву немачких протеста.

Кос уочава важне разлике између младих у две земље.

„Овде протесте не покреће једнак интензитет беса као у Француској. Они су припремљени, пријављени и организовани. На том сајту посебно се снажно наглашава позив на мирне протесте“, објашњава социолог.

Ипак, не искључује могућност да би екстремистичке групе могле да искористе уредно пријављене протесте за изазивање нереда. „Полиција и надлежне службе свакако морају добро да се припреме“, упозорава.

„Стрпљење нам је при крају“

Квентин Гертнер има 19 година и студира биотехнологију у Хајделбергу. До новембра прошле године био је генерални секретар Савезне конференције ученика, организације која заступа интересе приближно 7,5 милиона ученица и ученика у Немачкој.

„Свима нам је заједничко да нам је, када је реч о образовном систему, стрпљење при крају. Многи су изразито фрустрирани“, рекао је за Дојче веле.

„Успех немачких ученика све је слабији, а број наставника стално се смањује. Осим тога, школске зграде често се годинама уопште не обнављају.“

Према Гертнеровом мишљењу, то је повезано са ширим проблемом парламентарне демократије у Немачкој и многим другим западним земљама.

„Политичари желе да побеђују на изборима. Зато размишљају о групама које су им важне, а мање о будућности и одрживости сопствене политике. У нашем друштву које стари важну бирачку групу чине старији људи и припадници такозване бејби-бум генерације“, објашњава.

Зелени разумеју разлоге протеста

И опозиционе странке у Немачкој препознају забринутост млађе генерације. Председник Зелених Феликс Банашак изјавио је за јавни сервис ЗДФ: „Међугенерацијски друштвени уговор више не функционише. Старије генерације довеле су климатску политику до ћорсокака.“

Према његовим речима, и социјални системи достижу границе, а станарине су постале папрене. Једино чиме се држава обраћа младима јесу писма која шаље осамнаестогодишњацима у вези с новом војном службом, закључио је Банашак.

На сајту иницијативе „Gen-Z regelt“ до петка се око 160.000 људи „пријавило“ да ће бити на протестима у суботу (31. октобар). Остаје да се види колико ће их стварно бити на улицама .

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да верује да ће се рат са Ираном ускоро завршити, али није прецизирао како ће до тога доћи. Истакао је да је Америци потребна гаранција да Иран никада неће поседовати нуклеарно оружје.

Сједињене Државе су, истовремено, наложиле делу дипломатског особља и члановима њихових породица да напусте Саудијску Арабију због безбедносних ризика.

Пакистан је, у међувремену, упозорио да постоје "моћни актери" који настоје да онемогуће посредовање између САД и Ирана, док Исламабад своје дипломатске напоре оцењује као "опрезно оптимистичне".

За то време, цена нафте "брент" приближила се четворогодишњем рекорду и премашила 113 долара по барелу, подстакнута страховањима од ескалације сукоба и поремећаја у снабдевању.

Пољски председник Карол Навроцки поручио је да се враћа у Пољску.

"У оваквом тренутку председник мора да буде у Пољској. Прекидам пут у Сенегал и враћам се", написао је Навроцки на платформи Икс, преноси Ројтерс.

Уставни суд Пољске је на својој интернет страници објавио да је његов председник Богдан Швјенчковски данас суспендован. Дуготрајни политички спор око Уставног суда практично је паралисао рад те институције.

Навроцки, савезник бивше пољске владе, раније ове године одбио је да положи заклетву пред тројицом од шест судија које је изабрао парламент, док је Швјенчковски одбио да омогући судијама које је изабрала садашња парламентарна већина да преузму дужност.

До првих већих сукоба дошло је у близини Колосеума, када се група од око 300 демонстраната, од којих су поједини били маскирани, издвојила из главне поворке и покушала да промени правац кретања колоне.

Према наводима италијанског листа, демонстранти су гађали полицајце каменицама, флашама и другим предметима, а запалили су и контејнере како би направили барикаде. Полиција је одговорила сузавцем и потискујући окупљене.

Сукоби код Колосеума и на мосту Систо, полиција употребила сузавац

Нови сукоби избили су у вечерњим сатима на мосту Систо, када је група демонстраната покушала да пробије полицијски кордон и настави према парламенту. Полиција је поново интервенисала како би спречила њихов пролаз.

Због безбедносне ситуације затворени су тргови испред зграде Представничког дома Парламента Републике Италије и Палате Киђи, седишта италијанске владе. На прилазима су распоређене јаке полицијске снаге са опремом за разбијање демонстрација.

Протести су почели у преподневним сатима испред железничке станице Термини, одакле су демонстранти кренули према министарствима инфраструктуре и саобраћаја, као и економије и финансија.

Организатори из синдиката УСБ саопштили су да је у протестима у италијанској престоници учествовало око 100.000 људи, али тај број није независно потврђен.

Демонстранти траже веће плате и прекид политике наоружавања

У демонстрацијама су учествовали радници, студенти, пропалестински активисти и представници других покрета, који су затражили повећање плата, смањење трошкова живота, приступачније становање и прекид политике наоружавања.

Генерални штрајк организован је широм Италије, демонстрације су, између осталог, одржане и у Милану, Торину, Ђенови, Болоњи, Фиренци, Напуљу и другим градовима.

Италијански министар саобраћаја Матео Салвини претходно је наложио ограничење штрајка у сектору транспорта, како би се обезбедило функционисање железничког и јавног превоза.

Према речима портпарола АфД-а, странка тренутно не уочава безбедносне пропусте ни слабости које би могле да буду искоришћене за нове хакерске нападе.

Портпарол је хаковање описао као „крађу података“ и „циљани напад на демократску политичку странку“.

Више од 420.000 порука и 50.000 докумената

Укупно је реч о више од 420.000 украдених мејлова и више од 50.000 приложених докумената. Међу њима су банковни изводи, подаци о донацијама, записници са седница, појединости о поступцима искључења из странке, али и гласовне поруке страначких представника.

Интернетом је кружио линк ка сајту на којем се наводно налази преглед мејлова АфД-а. Анонимни сајт регистрован је тек средином октобра, а као седиште наводи америчку савезну државу Вајоминг, мада не мора значити да починиоци бораве тамо.

Преко једног линка доступно је око 280 гигабајта материјала. Међу порукама су и актуелни мејлови из септембра ове године, док најстарији потичу из 2014.

Шта откривају поруке Алис Вајдел?

АфД је прошле недеље саопштио: „Сви који сада користе те податке одобравају кривично дело и често занемарују право на заштиту личности.“

Ипак, бројни немачки медији већ анализирају мејлове. Због обима материјала тај посао могао би да потраје, али неки налази већ су објављени.

Тако су Фокус и Велт објавили да је данашња челница странке Алис Вајдел између 2015. и 2017. више пута интерно упозоравала на опасност од десног крила АфД-а. Према њеном мишљењу, то је могло да доведе до губитка подршке бирача и проблема са Службом за заштиту уставног поретка.

Она је наводно критиковала шефа покрајинског огранка у Тирингији Бјерна Хекеа због његових расистичких изјава.

Недељник Шпигел пише да се из објављених мејлова може закључити да је Вајдел знатно раније знала за проблематичне донације које су изашле на видело крајем 2018. Реч је о донацији једне швајцарске фирме од око 132.000 евра, коју је добио локални огранак АфД-а.

Донације немачким странкама из земаља које нису чланице Европске уније начелно су забрањене. Алис Вајдел тврдила је да је за спорне донације сазнала тек касније.

Припреме за „преузимање власти“ и унутрашњи сукоби

Хакери су, између осталог, очигледно имали приступ електронској пошти појединих покрајинских организација АфД-а. Огранак у Мекленбургу-Предњој Померанији тешко је погођен овим случајем. Документи које је регионални јавни сервис НДР досад анализирао не показују знаке фалсификовања.

Тема „преузимања власти“ непрестано је заокупљала странку. Крајем фебруара 2026, нешто више од пола године пре покрајинских избора, у дворцу Шверин одржан је једнодневни семинар с образовном установом „Академија црно-црвено-златно“, коју је основало савезно страначко руководство.

Учествовали су чланови покрајинског одбора АфД-а у Мекленбургу-Предњој Померанији и председници окружних организација. Према позиву, предавачи је требало да их упознају с начинима управљања државом и функционисањем јавне управе.

Процурели подаци показују да се та покрајинска организација готово непрестано налази у унутрашњим сукобима. Осим појединих истакнутих чланова покрајинског АфД-а, пред страначким арбитражним судом више пута су се нашли и мање познати политичари те странке. Често је била реч о отвореном десном екстремизму.

Осетљиви подаци страначког суда

Објављене документе који се односе на покрајинску организацију у Северној Рајни-Вестфалији анализира регионални јавни сервис WDR.

Тамо су погођена два важна налога електронске поште АфД-а: налог покрајинске организације и налог њеног арбитражног суда. Преко обе адресе размењују се веома осетљиви подаци.

Први налог углавном користи покрајинско руководство. Зато се међу мејловима налази велики број записника са седница одбора, али и договора о мерама унутар странке. Подаци сежу до оснивања покрајинске организације АфД-а.

За странку је још непријатније то што је погођена и адреса покрајинског арбитражног суда. Захваљујући томе могуће је реконструисати бројне поступке искључења чланова, делом због десног екстремизма.

И друге странке на мети хакера

Сајбер напади на политичке странке и државне институције у Немачкој нису новост. Недавно су хакери провалили у налог електронске поште Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у Хајлброну и с њега послали хиљаде фишинг порука, којима се примаоци наводе да открију поверљиве податке.

Савезна организација ЦДУ-а била је у мају 2024. мета великог сајбер напада. Истрагу је преузео савезни јавни тужилац јер се сумњало на шпијунажу.

Већ крајем 2022. и почетком 2023. мете напада били су налози електронске поште у седишту Социјалдемократске партије Немачке (СПД). Безбедносне службе касније су напад приписале групи којом управља руска војна обавештајна служба ГРУ.