Пре почетка ручка, папа се присутнима обратио без унапред припремљеног говора.

"Дошао сам без говора, али гладан правде, гладан истинске љубави, гладан Цркве која заиста уме да отвори своја врата и прими свакога; Цркве у којој има љубави за све и у којој нико није непријатељ, где сви знамо да живимо у помирењу, праштању и миру", рекао је папа Лав XIV.

Према његовим речима, та "глад" превазилази материјалне потребе и представља позив читавој хришћанској заједници да буде отворена према сваком човеку.

Позив на изградњу мостова

Након поздравних обраћања кардинала Фабија Бађа, подсекретара Дикастеријума за службу интегралног људског развоја и генералног директора Центра за високо образовање "Лаудато си", кардинала Балдасареа Реине, генералног викара Римске бискупије, и монсињора Луиса Марина де Сан Мартина, префекта Дикастеријума за службу милосрђа, папа је говорио о значењу своје службе као "градитеља мостова".

"Данас желимо да изградимо мост са свима вама, са вашим породицама и са друштвом у којем желимо да живимо“, рекао је папа.

Он је додао да друштво треба да буде засновано на правди и да ради на уклањању узрока сиромаштва, неправде и свих облика непоштења.

"То је Црква каква желимо да будемо", нагласио је.

Заједничка трпеза као знак наде

Папа Лав XIV истакао је да заједнички оброк није само чин дружења, већ симбол заједнице окупљене око Јеванђеља.

"Када смо заједно за истом трпезом, где је и Исус присутан међу нама, заиста градимо другачији свет — свет наде, свет који доноси светлост у време када је свет тако често разорен насиљем, мржњом и дискриминацијом", рекао је он.

Позвао је све присутне да заједно раде на изградњи Цркве која ће бити носилац правде, мира и љубави.

Неопходно уклонити узроке сиромаштва

Посебан нагласак Папа је ставио на потребу да се не ублажавају само последице сиромаштва, већ да се уклоне његови узроци.

"Морамо учинити све да нестану узроци сиромаштва и неправде који још постоје у нашем свету", поручио је папа.

Према његовим речима, само друштво засновано на солидарности и поштовању достојанства сваке особе може бити истински праведно.

Лица заједништва

За папиним столом седели су људи различитих животних прича. Међу њима су били Ирене из Танзаније, избеглица са двоје деце, мушкарац из Украјине којег је прихватила једна римска жупа, Изабел из Перуа, избеглица која уз помоћ Центра Астали студира на универзитету, Конде из Судана, који је завршио програм стручног оспособљавања за посластичара, као и један Италијан о коме брине римска парохијска заједница.

На заједничкој трпези дугој неколико десетина метара служени су предјела, паста аматрићана, печена телетина, пржена цикорија и јагоде са шлагом.

По завршетку ручка, папа се задржао како би поздравио многе присутне, још једном потврђујући да су близина, прихватање и заједништво у средишту хришћанске поруке. Сусрет у Боргу Лаудато си био је много више од заједничког оброка — био је позив на друштво у којем нико није искључен и у којем се мир гради кроз правду, солидарност и конкретну љубав према сваком човеку.

"Пре свега се ради о овом другом. Европљани се припремају за реалност у којој ће Сједињене Државе повући део својих снага из Европе и имати све мању улогу у Алијанси", каже Есбург.

Историјска промена односа Европе и Америке

Иако самит није донео драматичне поделе, Есбург сматра да није отклонио ни дубоко неповерење које се последњих година развило између европских савезника и Вашингтона.

"Недостатак поверења неће нестати. Данас практично ниједна европска држава не сматра да може у потпуности да верује председнику САД Доналду Трампу", истиче Есбург.

Он наглашава да се не ради само о политичкој промени условљеној једним председником, већ о много дубљем процесу.

"Ово је историјска промена. Амерички стратешки приоритети више нису у Европи, већ у Индо-Пацифику. То се неће променити ни после наредних председничких избора у Сједињеним Државама", сматра Франсоа Есбург из Међународног института за стратешке студије у Паризу.

Према његовим речима, концепт "НАТО 4.0", о којем је писао пре неколико година, управо подразумева европеизацију Алијансе – НАТО у којем ће европске чланице преузимати све већу политичку и војну одговорност.

Украјина, одбрана и нова европска архитектура

Есбург сматра да Европа већ показује способност да самосталније гради своју безбедност. Повећање војних издатака, јачање европске одбрамбене индустрије и све ближа сарадња са Украјином, која је развила значајне војне способности, представљају темеље нове стратегије.

Када је реч о рату у Украјини, оцењује да европска војна помоћ није довољна за брзу победу Кијева, али јесте довољна да постепено мења однос снага на фронту.

"Русији не иде добро ни на фронту ни у остваривању стратешких циљева. Европа је већ почела да надокнађује америчку војну помоћ и то је део јасне стратегије", рекао је у емисији РТС-а Свет.Уживо  француски стручњак за безбедност.

Говорећи о француском нуклеарном одвраћању, Есбург сматра да Москва већ озбиљно узима у обзир могућност шире европске улоге Париза.

На крају разговора, изнео је и своју визију будуће европске безбедносне архитектуре.

"Њени основни стубови били би европеизација НАТО-а. Алијанса треба да настави да ради оно што Европска унија не може, али са Европљанима у водећој улози, док ће ЕУ преузимати све већу одговорност за финансирање и развој европске одбране", каже Франсоа Есбург.

Према његовој оцени, Европа улази у период у којем више неће моћи да своју безбедност заснива искључиво на америчком војном присуству. Нова архитектура европске безбедности, закључује француски стручњак за безбедност, већ се обликује – постепено, али неповратно.

"Неутралисали смо 1.000 терориста, уништили више од 300 мотоцикала и 24 камионета наоружаних тешким митраљезима", рекао је државној телевизији портпарол Оружаних снага Малија, обзнањујући први значајну победу владиних снага после безмало два и по месеца сукоба.

Протеривање побуњеника из овог града прва је степеница најављене велике офанзиве на Кидал, град на северу земље из којег су се, првих дана сукоба, после жестоких борби и контроверзних преговора, повукли Руси и припадници војске Малија.

Ал Џазира је затим објавила снимак са севера Малија на којем се виде десетине војника, који везани седе у прашњавом дворишту дојучерашњег упоришта, који већ неколико дана контролишу сепаратисти и радикални исламисти.

Готово истовремено, неколико афричких медија објавило је да су се руски плаћеници из организације Афрички корпус, којих је у Малију око 2.000, повукли из базе у Кидалу, после претходног договора са командантима побуњеника.

Лов на Ијада аг Галија

Главна мета руских плаћеника и владиних снага је Ијад аг Гали, пустињски песник и несуђени перкусиониста групе Тинaривен, која је изводећи неке од његових песама три пута наступала у Србији - први пут на Белефу 2005, потом 2012. у Дому омладине на Тодо Мундо фестивалу, а последњи пут на Егзиту 2016. године.

Аг Гали је, пак, 2017. године положио заклетву верности Ајману ел Завахирију, тадашњем вођи Ал Каиде и основао Групу за одбрану ислама и муслимана (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), савез неколико исламистичких формација који представља регионални огранак Ал Каиде.

Уласком у коалицију са Покретом за ослобођење Азавада, територијом на којој живе Туарези, појавила се озбиљна опасност да би се север Малија, под шеријатским законом, могао одвојити од остатка земље и унети додатну нестабилност у регион испуњен конфронтацијама и конфликтима.

Последњи јавни наступ Аг Гали је имао у децембру 2023. године, када је објавио видео поруку у којој најављује нову фазу џихада против војних хунти у Малију, Буркини Фасo и Нигеру, као и руских плаћеника.

Средином 2024. године, Међународни кривични суд отпечатио је оптужницу која Аг Галија још од 2017. терети за убиствa заробљених војника, силовања, мучења, сакаћења, сексуално ропство и уништавање објеката од историјског значаја.

У суботу ујутро, медији из Малија објавили су да је Аг Гали рањен у сукобима око Анефиса.

Његова Група за одбрану ислама и муслимана није коментарисала наводе владе, али је саопштила да  су у последњим борбама убијена три војника, те заплењена извесна количина наоружања и разноразне друге опреме.

Око Анефиса су распоређене и свеже снаге и ново наоружање, које су Руси претходних месеци допремили у Мали користећи нови логистички коридор од луке у Конакрију. Нови канал снабдевања постао је најважнија артерија за опстанак власти у Бамаку, јер су снаге генерала Асимија Гоите, претходно, зависиле од добре воље суседа, махом Сенегала и Обале Слоноваче.

Побуњеници су, током претходне седмице, успели да оборе руски борбени хеликоптер Ми-24 и натерали владине снаге да се укопају на прилазима граду Гао, што је протумачено као увод у нови пораз војске.

Неколико дана касније, ратна срећа се променила у корист генерала Гоите.

После вишечасовне потере, полиција Девона и Корнвола ухапсила је двадесетшестогодишњег белца британске националности, али он сада није под сумњом.

Полиција наставља истрагу.

На конференцији за новинаре непосредно после хапшења, представник полиције објаснио је да се злочин не подводи под тероризам, нити убиство из политичког разлога.

Ен Видеком била је посланица Конзервативне странке двадесет три године. Била је задужена за управу над затворима и казнено поправним домовима у влади Џона Мејџора.

Иако изузетно строга, она је за време свог мандата обишла сваког затвореника што нико, осим ње никада није успео.

Била је министар унутрашњих послова владе у сенци Вилијама Хејга за време мандата Тонија Блера.

Једини је британски посланик, за кога се зна да је сваки дан после заседања парламента обилазио бескућнике у општини Вестминстер.

Није се либила да се супротстави сопственој странци. Тако је подржала лабуристе у доношењу закона о забрани лова на лисице, који су многи конзервативци сматрали обликом класне борбе против земљопоседничке аристократије.

Ен Видеком напустила је Англиканску цркву и прешла у римо-католичанство када је кантерберијски надбискуп подржао истополне бракове.

Била је и посланик Европског парламента и велики заговорник изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Због тих ставова напустила је Конзервативну странку и придружила се реформистима Најџела Фаража.

Политички активна, после посланичког живота Ен Видеком, једна од најконтроверзнијих личности британске политичке сцене, окренула се телевизији.

Учестовала је у ријалити програмима у којима су грађани, навикли на њене оштре политичке наступе, видели њену уметничку, разиграну, па чак и духовиту страну.

Британски премијер сер Кир Стармер саопштио је да је шокиран вестима о убиству политичке ветеранке.

Председница Конзервативне странке Кеми Бејденок наглашава да је запрепашћена детаљима "ужасавајућег убиства" Ен Видеком.

Ен Видеком последњи пут се појавила на телевизији пре пар дана подржавајући одлуку Најџела Фаража да врати посланички мандат и кандидује се за посланика на истој изборној јединици.

Најџел Фараж ју је у интервјуу после вести о њеној смрти описао као "најважнију жену у британској полици од Маргарет Тачер".

Док је лет из Шангаја за Београд померен за 13. јул у 00.55 по локалном времену Народне Републике Кине.

До измене летова ће последично доћи и између Београда и Гуангџоуа на летовима који су планирани за сутра.

Како се наводи у саопштењу, лет из Београда за Гуангџоу померен је за 13. јул у 9.30 по нашем времену, док је лет из Гуангџоуа за Београд померен за 14. јул у 04.50 по локалном времену.

"Надлежне службе српске националне авио-компаније предузимају све што је у њиховој моћи да се очува редовност саобраћаја", истакли су у саопштењу.

Кина издала највиши ниво упозорења

Раније је Кина издала највиши ниво упозорења због кишних олуја услед приближавања тајфуна "Бави", који је погодио североисточни део кинеског региона Тајвана, где су обустављени радови и настава у већини области.

Кинеска национална опсерваторија издала је црвено упозорење на кишне олује, највиши ниво у четворостепеном систему, упозоравајући да би обилне, па чак и екстремне падавине, могле да погоде више региона земље, пренела је Синхуа.

Очекује се да ће тајфун "Бави" стићи до обале источне Кине у раним јутарњим сатима 12. јула.

У наредна 24 сата обилне падавине прогнозиране су за Џеђанг, северни Фуђијан, североисточни Ђијангси, јужни Анхуи, као и поједине делове Пекинга и Хебеја.

Према прогнозама, акумулирана количина падавина могла би да достигне од 250 до 500 милиметара у деловима источног и јужног Џеђанга и северног Фуђијана, док се на појединим подручјима централног и северног кинеског региона Тајвана очекује између 250 и 800 милиметара кише.

Власти су упозориле грађане да избегавају обале због високих таласа, а очекује се да ће падавине на острву почети постепено да слабе 12. јула.

Kанадски премијер Мајк Kарни пред одлазак на недавно одржани НАТО самит у Анкари објавио је да ће његова земља купити 12 нових подморница за своју морнарицу од Немачке, а не Републике Kореје, чиме је окончана битка за велико благо од 60 милијарди канадских (око 43 милијарде америчких) долара.

Избор немачких подморница произвођача "Тисен-Kруп" био је израз верности и посвећености канадске владе Алијанси, сматрају у Јужној Kореји, где влада велико разочарање, јер је продаја подморница Отави за Сеул представљало не само велики прилив новца и прилику за даљи искорак у развоју сопствене индустрије, већ и огромну препоруку за убудуће.

Јер, мада Јужна Kореја последњих година бележи велике успехе у продаји својих оружаних система за копнену војску па и ваздухопловство, који муштерије налазе не само у Аустралији и Филипинима, већ и европским земљама НАТО-а, она још увек није остварила битнији извозни резултат када су у питању морнаричка средства.

Kонкретно, "Ханва оушн" је последњих година доживела поразе и на морнаричким тендерима у Аустралији (за фрегате) и Пољској (за подморнице).

Узалудан труд

У Јужној Kореји су се надали да ће њихова богата понуда, која је поред самих подморница, садржавала и премештање производње појединих делова за њих у Kанади и сарадњу у другим индустријским гранама, укључујући ту и подизање фабрике за производњу камиона са горивном ћелијом у земљи јавора, бити неодољива.

Поготово што се чинило да је она укупно финансијски примамљивија од немачке, па и поузданија, јер је корејски произвођач подводних пловила "Ханва" нудила бржу испоруку – та корејска компанија има довољне производне капацитете и, за разлику од немачког конкурента, није под притиском да задовољи друге наруџбине за подморнице.

Ту наду у Сеулу појачавале су међусобне посете лидера две земље, те демонстративне посета јужнокорејске породице канадској бази и састанак команданата две морнарице.

Но, сво то зближавање и међусобни контакти, који би у источноазијским културама практично значили обећање куповине, очигледно за владу у Отави нису били од пресудног значаја, па ће канадске милијарде отићи у немачке трезоре.

Утеха за губитак посла века у пословима за америчку морнарицу

Сада јужнокорејски листови јавности нуде утеху за губитак посла века пишући како су Пентагон и морнарица Сједињених Америчких Држава од "Ханве" и "Хјундаи тешке индустрије" затражили информацију о томе какве разараче и у којем року могу да произведу, а компанији "Самсунг тешка индустрија" послали исти упит за логистичке бродове намењене за снабдевање горивом и муницијом.

Они, такође, истичу да су о могућности да јужнокорејске компаније изграде десет ратних бродова за потребе америчке морнарице током недавног састанка земаља Г7 у Евијану разговарали лично амерички председник Доналд Трамп и јужнокорејски лидер Ли Џе Мјун.

Два шефа државе, према извештавању јужнокорејске новинске агенције Јонхап, о истој теми су попричали и током трајања самита НАТО-а у Анкари, којем је председник Ли присуствовао као гост – они су се тада договорили да се на нивоу радних група настави сарадња по питању бородоградње.

То, међутим, реално гледано, није ништа ново и представља природни наставак или последицу ранијег пристанка јужнокорејских компанија и државе да изврше огромно улагање у америчку бродоградњу.

Наиме, у склопу прошлогодишњих преговора о ублажавању Трампових нових царина од 25 одсто, влада у Сеулу је обећала дивовску инјекцију од чак 150 милијарди долара у америчку бродоградњу.

То је био одговор на године упита из САД, које због хроничног недостатка капацитета (изражено у тонама носивости) граде мање од пола одсто бродова света у поређењу са преко 50 процената колико се произведе у Kини и стога убрзано губе паритет са кинеском ратном морнарицом.

Јужнокореанци су, дакле, својом гигантском инвестицијом практично на себе преузели важну улогу ревитализације и драстичног унапређења америчке бродоградње кроз проширење њених капацитета и технолошко ажурирање.

С тим у вези, они су чак сковали слоган који алудира на Трампову омиљену крилатицу и гласи: "Поново учинити америчку бродоградњу великом." Њиме они ласкају безграничном егу америчког председника, али и себи, јер слоган практично истиче значај јужнокорејског новца и технологија за америчку бродоградњу.

У склопу те велике инвестиције, на пример, "Ханва оушн" је откупила бродоградилиште у Филаделфији, где је планирала да гради по десетак пловила годишње. У том погледу, то да америчка морнарица сада њој и другим јужнокорејским компанијама шаље упит о изградњи разарача и бродова за снабдевање је нешто што је практично било већ договорено у оквиру поменутог програма ревитализације.

Зато, мада потенцијалне наруџбине од Пентагона јесу значајне и представљају успех и једну врсту признања јужнокорејској индустрији за квалитет, питање је да ли оне могу бити сматране за надокнаду за пропуштену прилику у вези канадских подморница.

Јужнокорејски новинари проналазе утхеу и у чињеници да је компанија "Ханва оушн" ушла у завршну рунду канадског тендера за подморнице са немачким противкандидатом тако што је претходно надмашила или елиминисала француске, шпанске и италијанске компаније.

Према наводима немачких медија, мушкарац је савладан електрошокером и превезен на носилима, док је жена која је држана као талац изведена из продавнице уз пратњу полиције.

Полиција је саопштила да су и осумњичени и жртва повређени, али степен повреда није објављен.

Према првим информацијама, починилац и жена која је била талац се нису од раније познавали.

Талачка криза је почела синоћ, непосредно пред затварање супермаркета око 22 часа, када је последњи купац пришао каси, а затим, према сведочењу запослених, извукао нож након што је одбио да робу стави на покретну траку.

Један запослени успео је да побегне, док је његова колегиница остала са мушкарцем у продавници. Полиција је током ноћи ангажовала специјалне јединице и преговарачки тим, који је покушавао да убеди осумњиченог да се преда.

Након 11 сати талачке кризе, командант интервенције одлучио је да оконча талачку ситуацију хапшењем.

Ирански ајатолах Али Хамнеи сахрањен је у петак рано ујутру по локалном времену у родном граду Машхаду на североистоку земље, након вишедневних комеморација и погребних церемонија у Ирану и Ираку, чиме се завршава вишедневни период жалости.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да је Иран затражио наставак разговора са Сједињеним Америчким Државама, али да је Вашингтон Техерану јасно ставио до знања да сматра да је прекид ватре завршен.

"Исламска Република Иран нас је замолила да наставимо 'разговоре'. Сложили смо се да то учинимо, али су им Сједињене Америчке Државе недвосмислено саопштиле да је прекид ватре завршен", написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth.

Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф изјавио је данас да Иран не жели рат, али да је спреман на "свеобухватну одбрану" уколико Сједињене Америчке Државе прекрше постигнути договор, истакавши да се сукоб неће завршити предајом Ирана.

"Никада нисмо тежили рату и наш народ се никада неће предати неправди", рекао је Галибаф.

Америчка војска је повукла стелт ловце Ф-22 из ваздухопловне базе на југу Израела, јављају израелски медији.

Пентагон је објавио нове фајлове на свом сајту посвећеном НЛО, који садржи материјал објављен по извршној наредби председника Доналда Трампа потписаној раније ове године.

Како наводи америчка ТВ мрежа, објављени извештаји, као и раније, представљају мешавину углавном нередигованих историјских докумената и видео-снимака, уз друге фајлове који детаљно описују скорашње догађаје.

НЛО изнад постројења за нуклеарно оружје

Један значајан досије Министарства енергетике детаљно описује упад неидентификованог објекта у ваздушни простор изнад постројења за нуклеарно оружје познатог као Пантекс близу Амарила, у Тексасу, у септембру 2015. године.

Овај документ садржи и извештај два официра који су пратили објекат док је нуклеарно постројење било закључано.

"Иако нису могли да сустигну објекат, зауставили су своје возило и изашли из њега. Приметили су да објекат није испуштао никакав звук. Штавише, официри су изјавили да нису могли да идентификују било какву врсту погонског система на објекту помоћу двогледа", наводи се у извештају.

Како се додаје, након што су га посматрали један до два минута, објекат је наставио ка северу ван локације.

Око половине фајлова из досијеа датира из 2010. године или касније, са видео-записима који приказују инфрацрвене снимке начињене војним камерама.

Необјашњиви објекти и изван САД

Снимци приказују необјашњиве објекте и сусрете из целог света, укључујући западни Тихи океан, Атлантик и Блиски исток.

Један од тих инцидената догодио се изнад Атлантика 2020. године, а на снимку се види објекат тамније, кестењасте боје, висок од 3,6 до 4,5 метара, наводи се у пратећем извештају члана посаде морнарице, који је знатно редигован.

Случај пилота из 2019.

У још једном извештају документован је објекат који је један пилот видео 2019. године изнад источног дела САД, заједно са још четири члана особља.

"Приметио сам објекат са карактеристикама лета какве нисам видео у својих 28 година рада за Ваздухопловство и морнарицу", написао је пилот.

Према његовим речима, мали предмет је изгледао као да се креће праволинијски у супротном смеру великом брзином.

"Пратио сам га око 10-15 секунди пре него што смо укључили снимач да бисмо снимили приложени видео. Када сам зумирао да бих покушао да постигнем већу резолуцију, брзина објекта је смањила моје видно поље и нисам могао поново да га снимим, чак ни при мањем зуму", додао је пилот.

Како је навео, након анализе објекат је изгледао правоугаоно, а ни други чланови особља, са једнаким или већим искуством, такође нису били сигурни шта би овај објекат могао бити.

"Подручје контраста које подсећа на шестокраку звезду"

Најновији догађаји описани у четвртој серији фајлова догодили су се 2025. године у близини Кине, под војном Индо-пацифичком командом.

Један видео приказује војни сензор који прати "подручје контраста које подсећа на шестокраку звезду" изнад Жутог мора, док други изгледа да прати објекат изнад Источног кинеског мора неколико минута, наводи Си-Би-Ес њуз.

Записи о догађају у Новом Мексику из 1949.

Историјски записи укључују транскрипт конференције из 1949. године у Лос Аламосу, у Новом Мексику, на којој су учествовали врхунски физичари и научници, укључујући и оне који су радили на пројекту Менхетн.

Учесници конференције покушали су и нису успели да објасне "зелене ватрене лопте" које су примећене изнад нуклеарне лабораторије.

Једна теорија је тврдила да су то били метеори који улазе у атмосферу, али је један истакнути астроном приметио да ништа слично никада није примећено у случају пада метеорита.

Из Пентагона је саопштено да данашње објављивање фајлова није и последње у оквиру председничке извршне уредбе.

"Министарство одбране и наши партнерски органи активно раде на наредном објављивању досијеа о НЛО", изјавио је портпарол Шон Парнел.

Амерички Локид Мартин и немачки Рајнметал већ су потписали меморандум о намерама за заједничку производњу ракета АТАЦМС у Немачкој.

Залихе би требало да расту, а да се притом Вашингтон, с индустријско-политичке стране, не иритира. Дугорочно, Европа ипак рачуна на већу независност.

Европска ПВО – европско питање "патриота"

Мало који систем наоружања толико симболизује зависност европских чланица НАТО-а од САД као "патриот". Амерички противваздухопловни систем штити стратешки важне циљеве у Украјини и већ деценијама је у употреби у многим државама НАТО-а.

Европски одговор на ту зависност не састоји се од једног јединог система. У горњем слоју одбране, где се пресрећу претње на великим висинама, САМП/Т НГ из Француске и Италије требало би да се развије у европску алтернативу "патриоту".

Модернизована верзија требало би да буде способна да, уз помоћ нових сензора и пројектила, обара и балистичке ракете. Прве јединице модернизоване верзије требало би да буду испоручене 2027. године.

Средњи домет одбране требало би, између осталог, да покрива немачки систем ИРИС-Т компаније Дил, који је већ у употреби у Украјини и тамо делује на удаљеностима до 40 километара и висинама до 20 километара.

Већа варијанта ИРИС-Т СЛX требало би да буде испоручивана од 2029. године и има домет од око 80 километара, при висини од приближно 30 километара.

Краткорочно, Европа не може да замени ракетне системе Патриот, али дугорочно жели да сопственим системима боље заштити свој ваздушни простор од Русије.

ЕЛСА – европски одговор на проблем домета

У случају сукоба није реч само о одбрани, већ и о нападним способностима. Када европске војске планирају прецизне ударе дубоко иза непријатељских линија, тренутно доминирају амерички системи, попут крстарећих ракета "томахавк".

Као што је ове недеље постало јасно на самиту НАТО-а у Анкари, Немачка се краткорочно ослања управо на то решење. Влада у Берлину је са Вашингтоном договорила меморандум о намерама за куповину ракета "томахавк" и копнених лансирних система Тајфун.

Тиме би требало да се затвори стратешки јаз у домету у односу на Русију.

Истовремено, тај посао показује и основни проблем европске одбрамбене политике: хитно потребни системи за сада долазе из САД, док европски системи тек треба да буду развијени.

Програмом ЕЛСА шест европских сила – међу њима су Француска, Немачка и Велика Британија – жели да створи индустријску противтежу.

ЕЛСА је за сада политичко-индустријски оквир сарадње, који би на крају требало да доведе до развоја конкретне војне опреме. То укључује и Euro Multi Missile Launcher, као и комбинацију сложених крстарећих ракета и јефтинијих беспилотних летелица дугог домета, од 500 до 2.000 километара.

Док је набавка привремених решења већ у току, стварна независност требало би да буде постигнута тек почетком тридесетих година овог века, кроз новоразвијене европске системе на бојном пољу.

Али муниција је у овој области само пола посла. Права зависност од Вашингтона лежи у откривању циљева, у такозваном „kill chain“. Без аутономне заједничке мреже сензора, сателитског извиђања и командних структура, ни европске ракете не могу саме да пронађу циљ.

DECODER – европска лекција о дроновима

У рату у Украјини дронови се користе у до сада незабележеном обиму. Они обликују слику фронта и напада дубоко у позадини. Управо на то надовезује се програм DECODER.

Програм ЕУ требало би да опреми европске оружане снаге дроновима и системима за борбу против дронова, а истовремено да европску индустрију учини независнијом од америчког развоја.

Међутим, развој се тренутно у великој мери одвија на националном нивоу. И у Немачкој стартапови за дронове и компаније из наменске индустрије профитирају од рата у Украјини и нових наруџбина Бундесвера.

DECODER би могао да обједини тај развој на европском нивоу. Тренутно у програму учествује 26 држава ЕУ, као и Норвешка и Украјина. Посебно се укључивање Кијева сматра пресудним због вишегодишњег ратног искуства.

Европска комисија процењује да ће до 2033. бити потребно између 3,5 и 5 милијарди евра улагања. DECODER, међутим, још није готов развојни програм, већ оквир који политички и индустријски тек треба да добије конкретан садржај.

IRIS² – безбедна сателитска комуникација

Значај система Старлинк на украјинском ратишту пробудио је Европу. Пројектом IRIS² ЕУ жели да успостави сопствену сателитску услугу независну од САД.

Први уговори за изградњу сателитске констелације већ су потписани. До 290 сателита требало би не само да омогући безбедну комуникацију између државних институција, већ и да буде коришћено у одбрамбене сврхе.

Пројекат вредан више од десет милијарди евра требало би да буде реализован између 2029. и 2030. године, а оперативан од 2030. године.

GlobalEye – шведска кључна технологија

Пре него што полете борбени авиони или буду лансиране ракете, Европа мора да зна шта се креће на небу, мору и копну. У ту сврху НАТО користи 14 авиона AWACS, заснованих на америчком Боингу 707, стационираних у Гајленкирхену.

Следећа генерација система AWACS више не би требало да буде заснована на америчкој платформи.

На самиту НАТО-а у Анкари Алијанса је најавила почетак формалних преговора са компанијом Саб о набавци до десет авиона за рано упозоравање GlobalEye. Уговор још није потписан, али би прве летелице могле да буду испоручене од 2030. године.

FCAS – пропали немачко-француски сан

Последњих година бројне европске државе одлучиле су се за тренутно најмодернији западни борбени авион – амерички Ф-35 пете генерације. Ти авиони су изузетно напредни, али су и симбол технолошке зависности од Вашингтона.

FCAS, у Француској познат као SCAF, требало је да буде европски одговор на то. Циљ је био развој првог европског борбеног авиона шесте генерације, као дела умреженог система који би укључивао пилотирани авион, пратеће дронове, сензоре, облак података и ново наоружање.

У пројекту су учествовале Француска, Немачка и Шпанија, а главне компаније биле су Дасо и Ербас.

Међутим, срж пројекта – заједнички борбени авион нове генерације – пропала је пре неколико недеља после вишегодишњих спорова. Владе у Берлину и Паризу нису успеле да реше сукоб између компанија Дасо и Ербас око вођства пројекта, поделе послова и кључних технологија.

За европску аутономију у области наоружања то представља тежак ударац. Управо тамо где је зависност од америчке технологије највидљивија, највећи европски одбрамбени пројекат пропао је због националних и индустријских интереса .

Историчарка и политиколог Александра Колаковић оценила је да Француска улази у изузетно специфичну изборну кампању.

"Може се рећи да је ова пресуда и повратак Марин ле Пен у председничку трку нека врста политичког топлотног таласа. Француска сада улази у веома специфичну кампању", истакла је Колаковићева.

Она је навела да ће изглед кампање у великој мери зависити од тога када и на који начин ће бити спроведен део казне који се односи на електронски надзор.

Према њеним речима, већ је видљива стратегија Националног окупљања да Марин ле Пен и председник странке Жордан Бардела наступају заједно широм Француске, како би странка била спремна на сваки могући развој догађаја.

Бардела као ослонац, Европа пред новим питањима

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић оценио је да је француско правосуђе донело компромисно, "соломонско" решење.

"Марин ле Пен је осуђена за проневеру европских фондова, али истовремено и даље има могућност да учествује на председничким изборима. Жалбени поступак јој омогућава да одложи примену електронског надзора и практично води изборну кампању", рекао је Гајић.

Дописник РТС-а подсећа да је управо Ле Пенова годинама заговарала став да политичари осуђени за кривична дела не би требало да учествују на изборима, што сада читавом случају даје додатну политичку тежину.

Гајић истиче да је овом одлуком практично окончана дилема о председничком кандидату Националног окупљања.

"Јасно је да председнички кандидат неће бити Жордан Бардела већ Марин ле Пен, што отвара нове калкулације о томе ко од њих двоје има веће изборне шансе и какве би последице њена евентуална победа имала по Француску и Европску унију", нагласио је он.

Колаковић сматра да Национално окупљање већ гради кампању на представљању Марин ле Пен као жртве политичког и правосудног процеса, али упозорава да чињеница да је правоснажно осуђена представља озбиљан политички терет.

"Она јесте правоснажно осуђена и то је баласт који носи, поред самог презимена Ле Пен", оценила је Колаковић.

Према њеним речима, Бардела има важну улогу да задржи део умеренијих бирача који не деле наслеђе породице Ле Пен, али је истовремено и сам политички ризик, јер истраживања показују да је тренутно популарнији од своје политичке менторке.

Говорећи о могућим последицама победе Марин ле Пен, Колаковић наглашава да би Француска добила председницу која не заговара излазак из Европске уније, али жели њену темељну реформу.

"Она је одустала од идеје Фрегзита, али жели једну нову Европску унију. Као председник Француске имала би веома велика овлашћења и зато је исход ових избора изузетно важан и за Брисел и за односе Француске и Немачке", истакла је Колаковићева.

Иако актуелне анкете фаворизују кандидата Националног окупљања у првом кругу избора, коначан исход зависиће од формирања такозваног републиканског фронта, односа снага на левици и одлуке Касационог суда, која би могла да обележи завршницу једне од најважнијих политичких утакмица у савременој Француској.

На конференцији за новинаре, представник полиције објаснио је да се злочин не подводи под тероризам, нити убиство из политичког разлога.

Ен Видеком била је посланица Конзервативне странке двадесет три године.

Била је задужена за управу над затворима и казнено-поправним домовима у влади Џона Мејџора.

Била је министар унутрашњих послова владе у сенци Вилијама Хејга за време мандата Тонија Блера.

Иако изузетно строга, она је за време свог мандата обишла сваког затвореника што нико осим ње никада није успео.

Обилазила бескућнике, прешла у римокатоличанство, заговарала брегзит

Једини је британски посланик, за кога се зна да је сваки дан после заседања парламента обилазио бескућнике у општини Вестминстер.

Није се либила да се супротстави сопственој странци. Тако је подржала лабуристе у доношењу закона о забрани лова на лисице, који су многи конзервативци сматрали обликом класне борбе против земљопоседничке аристократије.

Ен Видеком напустила је Англиканску цркву и прешла у римокатоличанство када је кантерберијски надбискуп подржао истополне бракове.

Била је и посланик Европског парламента и велики заговорник изласка Уједињеног Краљевства из Европске уније.

Због тих ставова напустила је Конзервативну странку и придружила се реформистима Најџела Фаража.

Иако политички активна, после посланичког живота Ен Видеком, иако једна од најконтроверзнијих личности британске политичке сцене, окренула се телевизији.

Учествовала је у ријалити програмима у којима су грађани, навикли на њене оштре политичке наступе, видели њену уметничку, па чак и духовиту страну.

Страначки лидери шокирани вестима о убиству Видеком

Британски премијер сер Кир Стармер саопштио је да је шокиран вестима о убиству политичке ветеранке.

Председница Конзервативне странке Кеми Бејденок наглашава да је запрепашћена детаљима "ужасавајућег убиства" Ен Видеком.

Ен Видеком последњи пут се појавила на телевизији пре пар дана подржавајући одлуку Најџела Фаража да врати посланички мандат и кандидује се за посланика у истој изборној јединици.

Најџел Фараж ју је у интервјуу после вести о њеној смрти описао као "најважнију жену у британској политици од Маргарет Тачер".

Толики број радника некада је био знак немачке индустријске моћи и огромног профита "Фолксвагена". Сада је то постао огроман терет, који приморава компанију да прави болна смањења броја запослених како би преживела у односу на агилну кинеску конкуренцију.

Након што је прошле године већ смањио број запослених на хиљаде, јер је профит био на удару, "Фолксваген" се сада спрема да смањи број запослених до 100.000 широм света – укључујући и десетине хиљада у Немачкој. Такође жели да затвори четири немачке фабрике.

Обично веома добро обавештени Билд наводи да ће број отпуштених бити и већи – до 120.000. Сва та смањења укључују и луксузне брендове "Фолксвагена" попут "поршеа" и "аудија". Исти лист пише иначе пише и да ће "Фолксваген", у циљу уштеде, готово преполовити понуду својих модела.

И други немачки произвођачи аутомобила и добављачи суочавају се са сличним притисцима. "Мерцедес-Бенц" планира да смањи неколико хиљада радних места, а добављачи попут "Боша" најавили су велике уштеде трошкова.

Kако је "Фолксваген" дошао до ове ситуације

Велики део проблема са бројем запослених у "Фолксвагену" произилази из дугогодишњих стратешких одлука. Меган Остертаг, аналитичарка за економску политику у америчкој Фондацији за информационе технологије и иновације, каже да је "Фолксвагену" била потребна много већа радна снага, јер је фирма одлучила да контролише више фаза производње од својих конкурената.

"Kомпанија производи многе своје компоненте и софтвер интерно, што повећава потражњу за радном снагом и, наравно, трошкове рада", каже Остертагова за Дојче веле, додајући да трошкови фабрика у Немачкој могу бити "и до два пута већи од конкуренције".

Други стручњаци указују на агресивну стратегију аквизиција током година, која је у "Фолксвагенов" круг довела брендове попут "шкоде", "поршеа", "СЕАТА" и "бугатија" – а да се и не помиње неколико произвођача камиона.

"Та стратегија је донекле функционисала, али сложеност интеграције свих тих брендова, ланаца снабдевања и различитих дизајна чини 'Фолксваген' веома компликованим за пословање“, рекао је за Дојче веле Данијел Харисон, виши аутомобилски аналитичар у лондонској компанији Ултима Медиа.

Зашто је "Фолксвагенов" модел пропао

Иако је "Фолксваген" преживео скандал са емисијом гасова "Дизелгејт" из 2015. године без трајне финансијске штете, компанија је имала огромне трошкове и убрзо се суочила са новим низом проблема.

Kомпанија је споро прелазила на електрична возила – баш када су кинески произвођачи електричних возила стекли озбиљан замах и технолошку предност. То кашњење је допринело споријој продаји у Kини, која је чинила трећину укупне продаје "Фолксвагена", као и смањењу потражње у Европи и на другим кључним тржиштима.

"Фолксваген" је такође поновио грешку коју је направила америчка аутомобилска индустрија деценијама раније. Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, тзв. "Велика тројка" – "Форд", "Џенерал моторс" и "Kрајслер" (сада део "Стелантиса") – била је превелика и споро се прилагођавала када су јапански и европски конкуренти почели да им смањују тржишни удео.

Док су се амерички произвођачи аутомобила пребацили на новије методе производње, прошла је деценија, а они су значајно заостали, подсећа Остертаг.

Јапанска "Тојота", која производи сличан број возила као "Фолксваген", послује са скоро половином радника у односу на Немце. Она се више ослања на добављаче, има већу аутоматизацију и једноставнију структуру управљања.

У недавној истраживачкој белешци, аналитичар аутомобилске индустрије Матијас Шмит указао је на још један фактор: он користи израз "гушећи стисак" када говори о утицају који синдикати и кључни акционар имају над "Фолксвагеном". То је, оцењује, допринело "вишегодишњем занемаривању прилагођавања броја радне снаге".

Kључни акционар – то је немачка покрајина Доња Саксонија – дом глобалног седишта "Фолксвагена" у Волфсбургу. Она држи 20 одсто гласачких права у компанији, може да стави вето на важне одлуке и раније је вршила притисак на руководиоце да не затварају фабрике или отпуштају запослене, посебно током кризе "Дизелгејт", али и пандемије коронавируса. Она и сада појачава притисак на менаџере "Фолксвагена".

Што се тише моћних немачких синдиката, они су деценијама залажу за висока повећања плата и великодушне бенефиције – тако да су запослени у "Фолксвагену" међу најбоље плаћеним радницима у аутомобилској индустрији на свету.

Да ли је "Фолксвагенов" план опоравка довољан

Иако се исти ти синдикати жестоко противе најновијим плановима "Фолксвагена", аналитичари упозоравају да ће компанија можда морати да смањи трошкове за више од годишњих четири милијарде евра које се фирма нада да ће уштедети како би обезбедила своју будућност.

Актуелни предлози, кажу они, донеће уштеде, смањити прекомерне капацитете у немачким фабрикама и помоћи у побољшању краткорочне профитабилности. Али, основна трошкова "Фолксвагена" и култура спорог доношења одлука значе да су можда потребне дубље, радикалније реформе.

"Фолксваген" би требало да "више инвестира у аутоматизацију", указује Остертаг за Дојче веле, додајући да би то омогућило произвођачима аутомобила да боље конкуришу фирмама, као што је кинески BYD, један од најбрже растућих брендова електричних возила у Европи.

Аналитичари кажу да "Фолксваген" заостаје за конкурентима у нивоу аутоматизације фабрика, али је повећао улагања у роботику и дигитална побољшања за своју производњу електричних возила. Kомпанија такође планира свој први електрични аутомобил испод 20.000 евра следеће године .

Двојици руских дипломата дат је рок од 72 сата да напусте Италију.

Према наводима римског тужилаштва, а како преносе италијански медији, Горбачов и Астахов били су задужени за одржавање контаката са мрежом извора у Италији, преко којих су прикупљане информације о одбрамбеном систему земље, раду безбедносних служби, војној помоћи Украјини и италијанској наменској индустрији.

Истрага, коју воде Тужилаштво у Риму и специјална јединица карабињера Рос, резултирала је хапшењем бивших припадника Аиси Гавина Раула Пираса и Винченца ди Пасквалеа, док је још неколико припадника италијанских оружаних снага под истрагом.

Вишемесечна истрага, тајни састанци, размена новца и података

Према наводима истражитеља, истрага је започела још 2025. године након што је унутрашња обавештајна служба Аиси открила контакте једног пензионисаног припадника службе са руским дипломатама.

Током вишемесечног надзора документовани су тајни састанци, размена новца и предаја меморијских картица са документима за које тужилаштво тврди да садрже поверљиве податке.

Међу информацијама које су, према оптужници, биле предмет интересовања налазили су се подаци о противваздушним системима "Грифо" и "Астер", активностима НАТО-а, италијанском војном присуству у Бугарској, као и плановима везаним за војну помоћ Украјини.

Један од осумњичених, Гавино Раул Пирас, одбацује оптужбе, тврдећи да је руској страни достављао искључиво информације прикупљене из јавно доступних извора и кроз сопствени аналитички рад.

Тужилаштво, међутим, сматра да је међу заплењеним материјалом пронађена документација са ознаком поверљивости.

Тајани: Русија против западних држава користи "хибридне методе деловања"

Након одлуке о протеривању дипломата, у Министарство спољних послова Италије позван је амбасадор Русије у Риму Алексеј Парамонов, којем је уручен званичан протест због, како је саопштила италијанска страна, "илегалних активности које представљају озбиљно мешање у националну безбедност Италије".

Шеф италијанске дипломатије Антонио Тајани изјавио је да Русија против западних држава користи "хибридне методе деловања", док је италијанска одлука, како је рекао, заснована на резултатима истраге и прикупљеним доказима.

Москва одбацује оптужбе

Руска страна одбацила је оптужбе. Амбасадор Парамонов оценио је да Рим покушава да ограничи утицај Русије у Италији протеривањем дипломата и поручио да то неће постићи.

Министарство спољних послова Русије најавило је да ће одговорити реципрочним мерама.

Нови дипломатски спор додатно је заоштрио односе Рима и Москве, који су последњих година оптерећени неслагањима око рата у Украјини, уз међусобне оптужбе за пропаганду, дезинформације и обавештајне активности.

Председник регионалне владе Хуан Мануел Морено назначио је да би број жртава могао бити и 12, док се чека потврда о проналаску још једног тела.

Истакао је и да се 19 људи још увек води као нестало.

Kако се наводи, преминули, за које се сумња да су страни туристи, покушали су да напусте подручје "рутом која није рута за евакуацију" и захватио их је пламен.

Регионална влада сумња да су жртве Британци због положаја волана у аутомобилима пронађеним на лицу места, иако се још увек чека званична идентификација жртава.

Влада је додала да је око 1.000 људи евакуисано из предострожности.

Прве истраге указују да је оборени далековод узрок пожара. Неколико сведока је обавестило службе за хитне случајеве да је далековод пао у близини ауто-пута Н-340, што је изазвало пожар, који се брзо проширио кроз оближње шумовито подручје.

У међувремену, шпанска Цивилна града основала је канцеларију за идентификацију жртава пожара у Лос Гаљардосу.

Према изворима из Цивилне гарде, примарни циљ ове операције је проналажење несталих особа и прикупљање потребних узорака ДНK од њихових рођака. Ова мера има за циљ што бржу званичну идентификацију преминулих.

Андалузијска регионална влада успоставила је и телефонски број за координацију подршке породицама погођених шумским пожаром.

Андалузијски министар за здравство и ванредне ситуације Антонио Санз изјавио је да је ово "најразорнији пожар до сада" у региону и описао је ситуацију као "невиђену трагедију".

Премијер Шпаније Педро Санчез поручио је да је "дубоко потресен" због последица пожара и изразио саучешће породицама погинулих.

Шпански краљ и краљица такође су изразили своју "дубоку тугу због трагедије у Лос Гаљардосу" у Алмерији и изразили саучешће породицама жртава и погођенима.

Локалне власти су саопштиле и да потврђена смрт 26 особа које су се раније водиле као нестале.

На лицу места је било 500 ватрогасаца и 35 возила.

Полиција је ухапсила власника фабрике и друге особе због немара, а замрзнути су рачуни те фабрике.

Председник Kине Си Ђинпинг затражио да се утврди узрок несреће и да надлежни буду позвани на одговорност, преноси Синхуа.

Указујући да се од почетка године у Kини догодило више тешких несрећа на радним местима, Си је наложио свим регионима и надлежним институцијама да извуку озбиљне поуке из тих догађаја, боље ускладе развој и безбедност и стално буду на опрезу када је реч о безбедности на раду.

Град Ђинђанг, у провинцији Фуђијан, често се назива кинеском "престоницом обуће", јер се ту производи 20 одсто светске спортске обуће.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је лансирала десет балистичких ракета на амерички командни центар на Блиском истоку и ваздухопловну базу Ел Азрак у Јордану.

Иранска војска тврди и да су нападнуте и две америчке базе у Кувајту и две у Бахреину, уз упозорење да ће и друге америчке локације у региону бити мете уколико САД наставе своје нападе.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи упозорио је САД да би сваки нови војни "авантуризам" имао последице, оценивши америчке нападе као кршење Меморандума о разумевању из Исламабада. Председник САД Доналд Трамп тврди да је иранско руководство контактирало с њим и изразило жељу за постизањем договора након што је америчка војска саопштила да је погодила више од 90 војних циљева.

У међувремену, тензије не јењавају ни у Либану. Амерички званичник најавио је да ће за "неколико дана" бити успостављена прва "пилот-зона" у којој ће либанска војска преузети контролу над подручјем које тренутно држе израелске снаге, док је Бенјамин Нетанјаху поручио да ће ИДФ остати у Либану "колико год буде потребно".

Министар одбране Израел Кац претходно је истакао да су Израелске одбрамбене снаге спремне за наставак операција против Ирана.

Наиме, компанија "Тојота аутомобили Северна Америка" (TMNA), која управља фабрикама, огледним центрима и продајним салонима групе "Тојота" у САД, Канади и Мексику, објавила је 7. јула да ће уложити чак 3,6 милијарди долара у велико проширење постројења у Сан Антонију и тамо у наредне четири године пребацити добар део производње коју тренутно обавља у Мексику.

Иначе, у Сан Антонију се од модела сада производе пик ап "тундра" и теренац "секвоја".

Док једном не смркне, другоме не сване

Конкретно, реч је о пребацивању производне линије за пик ап "такома", који се прави у фабрици "Тојоте" у пограничном граду Тихуани, у мексичкој држави Баха Калифорнија.

Циљ инвестиције у Тексас, дакле, је да се дода још једна производна линија и годишњи производни капацитет увећа за 150.000 возила. Постављање те линије требало би да буде завршено 2030. а она би требала да упосли више од 2.000 нових радника.

Међутим, више радника ће изгубити посао у Мексику, јер фабрика "Тојоте" у Тихуани, отворена 2002. године, има максимални капацитет од 166.000 возила годишње и у 2023. је упошљавала скоро 4.000 људи.

Селидба производње из Мексика суштински је резултат присиле путем увођења царина и напуштања Споразума о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА), који је погодовао изградњи фабрика ван САД, нарочито у Мексику, који нуди јефтинију радну снагу и трошкове пословања од САД.

Међутим, одлуку руководства ТМНА да пребаци производњу из Тихуане у САД на позитиван начин додатно је подстакао и пакет пореских олакшица и других повластица које су формулисале власти државе Тексас и града Сан Антонија.

Та селидба је показатељ да Трампова политика да се укидањем слободне трговине и увођењем царина издејствује пребацивање производње из иностранства на тло Сједињених Држава полако почиње да доноси осетне резултате.

Мач са две оштрице

Велика "Тојотина" фабрика у Тихуани, прва коју је отворила у Мексику, управо је била трн у оку председника Трампа и његових истомишљеника протекциониста, јер је изграђена након потписивања споразума о слободној трговини НАФТА, постигнутог у првој половини деведесетих, за време администрације демократе Била Клинтона (и напуштеног 2020. за време првог Трамповог мандата), и јер се налази на самој граници са САД.

Она зато представља очигледни пример како једна страна земља, у овом случају Мексико, због слободне трговине ужива благодети као што су запошљавање и порески приход захваљујући америчком тржишту, односно, како амерички потрошачи практично финансирају производњу тј. индустријализацију у иностранству. Заправо, она је отелотворење свега чему се Трамп противи и што је хтео да коригује.

Међутим, биће интересантно видети да ли ће пребацивање производње "такоме" у САД поскупети тај модел за америчке купце и да ли ће и у којој мери велики губитак радних места у Тихуани дестабилизовати тај град. Тихуана и иначе служи као одскочна даска за инфлитрацију нелегалних имиграната и шверцовање дроге и оружја у САД – раст криминала у том граду, услед проблема незапослености, могао би се брзо одразити и на погранични појас унутар САД.

"Тојота" има још једну, новију фабрику аутомобила у Мексику, у држави Гуанахуато у средишту земље, која запошљава нешто мање од 2.000 људи и у којој се такође прави пик ап "такома".

Јапански произвођач у Северној Америци тренутно поседује укупно 14 постројења и директно запошљава око 64.000 радника.

Налети параноје, "црвене" или неке друге панике који прерасту у лов на вештице, с времена на време окупирају америчко друштво и политику.

"Или Маркс, или Америка"

Овог пута, поводом 250 година Декларације независности, Трамп је посегао за речником из доба макартизма, названог по републиканском сенатору Џозефу Макартију из педесетих година, када су наводни комунисти прогањани и стављани на црне листе, од Вашингтона до Холивуда.

"Поново се суочавамо са порастом комунистичке претње у земљи, укључујући и оне новопридошле који прихватају идеје потпуно супротне нашем начину живота и нашем великом успеху. То нису само неслагања, попут разлика око пореза или прописа. Комунизам је смртоносна претња америчкој слободи", поручио је Трамп испред националног споменика Маунт Рашмор.

Комунизам у САД никада није скинут са листе дежурних непријатеља, али га Трамп враћа у фокус и ставља у центар предизборне стратегије.

Позвао је републиканце да на изборима за Конгрес у новембру задрже већину, поручивши да ће грађани "победити комунизам", који је назвао највећом претњом за САД, "укључујући Први светски рат, Други светски рат, Перл Харбор, па чак и 11. септембар".

"Можете бити лојални Карлу Марксу или можете бити лојални Америци. Можете бити комуниста или можете бити патриота. Не можете бити обоје", јасан је лидер слободног света.

Истовремено, председавајући Представничког дома Мајк Џонсон (републиканац из Луизијане) изјавио је да је комунизам већ на америчким обалама.

Други гласови с крајње деснице предложили су оживљавање Закона о контроли комунизма из 1954. године – којим је Комунистичка партија била забрањена – као начин да се обрачунају с демократским социјалистима.

"Јесте, ми смо претња"

Антикомунистичка реторика није без повода. Претходних недеља кандидати блиски Демократским социјалистима Америке (DSA) низали су победе на предизборима у Демократској странци, пошто је Зохран Мамдани прошле године победио у трци за градоначелничка Њујорка.

"Ако је ‘највећа претња нацији’ то што се боримо за здравствено осигурање за све, бесплатан факултет, добро финансиране школе, путеве и јавни превоз, за одмак од фосилних горива који чува и умножава добра синдикална радна места, за квалитетно бесплатно чување деце и, укратко, за бољи живот свих, а не само милијардера који профитирају од рада радних људи – онда јесте, ми смо претња", изјавила је за Хил копредседница ДСА Меган Ромер.

Мамдани је прошле недеље на сличан начин узвратио на Трампове коментаре, рекавши да је "највећа претња земљи то што радни људи не могу да приуште живот у месту које градили".

Талас убедљивих победа демократских социјалиста натерао је Републиканску странку да из нафталина извуче реторику која је последњи пут упалила у време када већина кандидата, из покрета ДСА, још није ни била рођена.

"Уобичајена је изборна стратегија конзервативаца да нападају либерале, прогресивце и демократске социјалисте као комунисте, и тако имплицирају да су они много екстремнији него што заиста јесу”, изјавила је за Аксиос Кетрин Олмстед, професорка историје на Универзитету Калифорнија.

За многе младе комунизам није делотворно страшило

Прерано је да се зна да ли нова реторика делује – али Трамп и републикански стратези виде прилику код бирача довољно старих да памте нуклеарне вежбе и шпијунске драме из совјетског доба.

Црвена паника "далеко мање одјекује код млађе генерације, која није одрастала у сенци Совјетског Савеза", каже Итан Портер, кодиректор Института за податке, демократију и политику при Универзитету Џорџ Вашингтон.

Амерички студенти имају ведрију слику о социјализму него о капитализму, показује октобарска анкета Аксиоса и "Џенерејшен лаба" (Generation Lab).

Слично томе, позитивно мишљење Американаца о капитализму прошле године је, према "Галуповом" истраживању, пало на нови минимум – али је и даље било боље од мишљења о социјализму.

Према анкети Института "Кејто" и "Ју Гов" (YouGov) из 2025. године, Американци и даље имају изразито негативан став о комунизму – али с испитаницима млађим од 30 година прича је другачија: око трећине о њему има позитивно мишљење.

Од Блиског истока до блиског иностранства

Док "црвена паника" код куће циља демократске социјалисте, у спољној политици такав речник већ месецима прати сасвим конкретан притисак на једину комунистичку државу западне хемисфере – Кубу.

Трамп је, што је кључно, у више наврата доводио у везу крај рата у Ирану са скретањем погледа према Хавани.

"Оно што се дешава са Кубом је невероватно. И мислимо да, желимо прво да завршимо ово (Иран)", рекао је Трамп и поручио да је промена режима у Хавани "питање времена".

Његов савезник, крајње десни републикански сенатор Линдзи Грејем изјавио је, свега неколико дана након првих удара на Иран, да је "Куба следећа" и да су јој "дани одбројани". Куби је, после напада на Венецуелу и киднаповања Николаса Мадура, претио и државни секретар Марко Рубио, син кубанских емиграната и дугогодишњи заговорник тврде линије према Хавани, поручивши да би, да живи на Куби и да је у власти, "бринуо – макар мало".

Стари непријатељ употребљив на оба фронта

Ипак, код аналитичара на Западу преовладава оцена да је војна интервенција мало вероватна, и да је агресивна реторика из Вашингтона пре свега ствар психолошког и политичког притиска на Кубу.

Другим речима, антикомунистички речник са Маунт Рашмора не најављује нужно оружану акцију, али код куће легитимише обрачун с левицом, док споља оправдава стезање обруча око Хаване.

Пред новембарске изборе за Конгрес, стари непријатељ, макар и измишљен, показао се употребљивим на оба фронта.

Барнам је до сада то једини учинио, а већ првог дана подржало га је 322 од 405 лабуристичких посланика у британском парламенту.

Да би неко био кандидат мора да га подржи двадесет одсто посланика што у овом сазиву износи 81.
Већ првог дана само осамдесет три посланика нису подржала Барнама.

Тиме постаје мало вероватно да ће ико бацити рукавицу у лидерски ринг до 16. јула када истиче рок за кандидатуре.

Зато је мање-више извесно да ће Енди Барнам 20. јула ући у улицу Даунинг као нови британски премијер.

Његов програм подразумева већу децентрализацију, сарадњу приватног и државног сектора, повратак експлоатацији нафте и гаса из Северног мора и обећања да ће бити изграђено милион и по нових стамбених јединица што би био највећи државни подухват те врсте од Другог светског рата.

Барнам истиче да сваком грађанину жели да пружи "наду, ма на којом поштанском броју живео".

Он се данас извинио грађанима због "погрешне и закаснеле лабуристичке политике према Гази" на почетку израелског напада на ту палестинску област.