Руски лидер је 13. августа лично дошао на то острво из Курилског ланца, након што је присуствовао вежби Пацифичке флоте на Камчатки. То је била његова прва посета једном од четири острва која је на самом крају Другог светског рата Црвена армија преотела Јапану и око којих се Москва и Токио деценијама споре.

Путин на Курилима

Председник Путин дуги низ година водио је напорне преговоре са јапанским премијерима, пре свега са бившим дугогодишњим шефом јапанске владе, сада покојним Шинзом Абеом, да се, у складу са заједничком декларацијом из 1956. године, објављеном у Москви поводом послератне нормализације односа Совјетског Савеза и Јапана, Токију врате два мања од четири острва која је Црвена армија заузела у августу 1945. године у свом брзом и разорном походу на Манџурију, северни део Корејског полуострва, Сахалин и Куриле.

Међутим, након што је јапанско Министарство одбране почетком прошлог месеца Русију у свом белом папиру означило као јасну претњу по безбедност због појачане сарадње Москве и Пјонгјанга и све чешћих заједничких војних вежби руских и кинеских снага, Путин најпре је изјавио да се став званичног Токија према његовој земљи променио, да би потом изненадио политички естаблишмент у Токију посетом јужним Курилима.

Влади у Токију је тиме симболично ставио до знања да нема ништа од повратка два острва, или бар да су даљи преговори о њиховом повратку до даљег немогући.

Мада је јужне Куриле, које у Јапану називају "северном територијом", 2010. године посетио тадашњи руски председник Дмитриј Медведев, у Далекоисточној царевини се Путиновом гесту придаје посебна важност.

И због тога што се, због поменутих преговора, годинама уздржавао од поступака који би могли да испровоцирају Токио, и због тога што, захваљујући бављењу џудом и интересовању за јапанску културу, важи за јапанофила.

Оклевање у Јапану

Када је Медведев на повратку из посете Вијетнаму слетео на Куриле 2010. године, у знак протеста јапански амбасадор био је повучен на консултације у Токио.

Овог пута, констатују јапански новинари, не само што нису уведене никакве економске или персоналне санкције против руског руководства, већ је изостао и дипломатски одговор те врсте.

Јапанце је додатно заболео извештај о подизању споменика победи над Јапаном у Другом светском рату у далекоисточном граду Хабаровску, који је откривен почетком овог месеца, а који, између осталог, приказује совјетског војника који разбија погранични камен на којем је урезана хризантема – симбол јапанске царске породице и државе.

Јапан, иначе, већ спроводи низ економских санкција против Русије, које је увео након почетка војних операција у Украјини.

Токио, међутим, наставља да набавља руску нафту и гас. То чини из налазишта на Сахалину и око њега, која су Јапану географски најближа од свих страних извора енергената и стога физички лако приступачна и јефтина када је реч о транспорту.

Штавише, реч је о изворима у чији развој и експлоатацију јапанске приватне компаније и држава улажу деценијама – још од половине деведесетих.

Дакле, ако би пожелео да то учини, Токио би теоретски могао да оштрицу нових санкција усмери на руску нафту и гас.

Основни разлози за парализу у Токију

Ипак, реалност је таква да је то у пракси веома тешко. У 2025. години Јапан је око десет одсто свог увоза течног природног гаса остварио из Русије. У условима када је гас из Катара практично недоступан, одрицање од гаса руског порекла било би изузетно ризично и економски веома скупо.

Штавише, оцењују јапански коментатори, управо могућност да би сама Русија могла Јапану да ускрати тај гас или чак одузме власништво јапанских компанија у пројектима за експлоатацију нафте и гаса на Сахалину бар за сада спречава Токио да уведе нове врсте санкција против Русије.

Отуда у владајућој Либерално-демократској партији, тврде извештачи листа Никеј, постоји мишљење да би, уместо увођења нових санкција Русији, Јапан једноставно требало снажније да подржи Украјину.

Има и оних који сматрају да би адекватан одговор на Путинову посету била комбинација дипломатске, финансијске и технолошке помоћи Украјини и санкција против предузећа и појединаца у Русији који су укључени у милитаризацију спорних острва.

Упркос тим размишљањима, званични Токио, осим вербалних протеста, још није предузео ништа конкретно поводом посете председника Путина острву Еторофу. Због тога анализе и критике на рачун владе ових дана објављују и други јапански листови.

Други проблеми

Један од разлога за то оклевање, сматрају јапански политиколози, јесу неизвесност и несигурност у вези са односима са САД и чињеница да ексцентрични амерички лидер има одређени афинитет према руском председнику.

У Токију, наиме, страхују да би у оквиру преговора између САД и Русије који су у току амерички председник Доналд Трамп могао са Москвом да постигне договор о економској сарадњи, који би онда било какве јапанске санкције учинио бесмисленим и промашеним.

Као аргумент за мишљење да је Трамп склон да приоритизује профитабилне послове без обзира на политичку супротстављеност или војни ривалитет, као и да има симпатије према снажним аутократским лидерима, наводе се његов скори сусрет са кинеским председником Си Ђинпингом и чињеница да планира преговоре са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у новембру.

Још један разлог за оклевање у Токију је забринутост да би даље заоштравање односа са Русијом, проузроковано увођењем нових санкција, могло да допринесе додатном продубљивању војних односа Москве са Пекингом и Пјонгјангом.

Јапански посленици седме силе у том погледу нарочито истичу сагласност Русије и Кине да се Јапан, осетним повећањем војног буџета и набавкама офанзивног наоружања, вратио старом путу милитаризације, као и недавно саопштење владе у Пекингу, у којем је оцењено да Русија, као правна наследница земље победнице у Другом светском рату, има право да задржи јапанске територије које је освојила у августу 1945. године.

Поједини јапански новинари истичу и чињеницу да су против Москве последњих година уведене хиљаде санкција и да ништа од њих није донело жељени ефекат.

Односно, како, користећи речник америчког председника, пише дневник на енглеском језику Џапан тајмс, Земља излазећег сунца има врло мало карата које би могла да одигра против највеће државе света.

Разлози за уздржавање од одговора на посету председника Путина Курилима су, дакле, вишеструки и сложени. Ипак, немали број јапанских политичара и коментатора захтева од владе да, упркос тим ризицима, делује, јер би пасивност у Москви, па и у Пекингу и Сеулу, са којима се Токио такође спори око територија, могла да буде схваћена као израз слабости Јапана и да угрози његову позицију у надметању за те територије.

"Ови брутални напади неће остати без одговора", поручио је Сари.

УН упозорава да је због ескалације непријатељстава у Јемену расељено најмање 125.000 људи од почетка септембра, а да истовремено број цивилних жртава наставља да расте.

Амерички министар енергетике Крис Рајт изјавио је да ће проток нафте кроз саудијски нафтовод Исток–Запад биће обновљен за неколико дана.

Истакао је и да америчке снаге помажу саудијски извоз нафте кроз Ормуски мореуз.

Извори из бродарске индустрије, на које се позива Ројтерс, наводе да је обустављен утовар нафте у саудијској луци Јанбу на Црвеном мору.

Француска је сазвала хитан састанак Савета безбедности Уједињених нација због погоршања ситуације у мореузу Баб ел Мандеб. Хути, међутим, тврде да је пловидба тим мореузом и даље безбедна, оптужујући Саудијску Арабију да покушава да "обмане међународну заједницу"

Цена сирове нафте брент достигла је највиши ниво у више од четири месеца, због све већих поремећаја у снабдевању са Блиског истока.

Љарена је оценио да пресуда СПЕУ од 16. јула не мења основ за одбијање амнестије који се односи на намеру остваривања личне материјалне користи.

Судија је навео да је европска пресуда уклонила други разлог због којег је раније била одбијена примена амнестије – процену да су поступци каталонских сепаратиста угрозили финансијске интересе Европске уније.

Међутим, према његовој оцени, остаје други, самостални основ, односно постојање намере да се оствари лична имовинска корист.

У одлуци се истиче да одбијање новог захтева за амнестију не значи да је тумачење Суда правде ЕУ неважно, већ да његови ефекти не обухватају други разлог на којем се заснивало раније одбијање амнестије.

Остаје на снази налог за хапшење Пуђдемона 

Врховни суд је одбио и захтев да се укине национални налог за хапшење Пуђдемона, уз образложење да за то нема основа док захтеви за амнестију нису прихваћени.

Судија је одбио и захтеве да предмет буде уступљен Врховном суду Kаталоније или судовима у Барселони, као и захтев за обуставу поступка због наводног кршења начела "non bis in idem", односно забране двоструког кажњавања за иста дела.

Шпански министар правде Феликс Болањос изјавио је да је пуна примена закона о амнестији на све учеснике процеса каталонске независности "питање времена", наводећи да ће се његови пуни ефекти остварити тек када буде примењен на све актере.

Истовремено, шпански Ревизорски суд одбио је жалбе оптужених у поступку због наводног преусмеравања јавног новца за референдум о независности Kаталоније 1. октобра 2017. године и активности каталонских сепаратиста у иностранству.

Међу подносиоцима жалби био је и Пуђдемон, који је тражио да се без одлагања примени закон о амнестији и обустави његова финансијска одговорност, као и да се укину привремене мере и врате положена средства и гаранције.

Пуђдемонов адвокат: Пресуда европског суда не може да се поново тумачи

Пуђдемонов адвокат Гонзало Боје упозорио је да би бивши каталонски лидер могао да покрене поступак против шпанске државе због, како тврди, "кршења права ЕУ", уколико Ревизорски суд настави да другачије тумачи пресуду Суда правде ЕУ.

Оценио је да пресуда европског суда не може да се "поново тумачи", већ да мора да буде спроведена.

Пуђдемон је, како се наводи, већ покренуо поступке пред Европском комисијом и Судом правде ЕУ због начина на који Ревизорски суд тумачи европску пресуду.

Његова одбрана је истовремено навела да је каталонска влада једини јавни орган на који се односе спорни трошкови, доставила документацију према којој су активности финансиране искључиво сопственим средствима.

Амерички војни званичници раније су најављивали јачање војних капацитета у свемиру, указујући на руске и кинеске програме усмерене на развој способности за напад и ометање америчких сателита.

Администрација америчког председника Доналда Трампа навела је да су свемирске способности, заједно са ракетама пресретачима, кључни део планираног система противваздушне одбране "Златна купола", намењеног заштити САД од ракета и других ваздушних претњи.

Споразум о свемиру из 1967. године забрањује постављање оружја за масовно уништење у орбити, док су САД, Русија и Кина у међувремену развијале друге способности за деловање против сателита, укључујући њихово ометање или уништавање.

Америчке свемирске снаге, најновији род америчке војске, формиране су 2019. године ради заштите америчке имовине у свемиру, укључујући сателите који се користе за комуникацију и надзор.

Портпарол Америчких свемирских снага рекао је да "контрола свемира" обухвата коришћење кинетичких и некинетичких средстава за утицање на противничке способности, укључујући ометање, деградацију и, када је потребно, уништење.

"Ове способности могу да буду коришћене у офанзивне и одбрамбене сврхе по упутствима борбених команди", додао је портпарол.

Према наводима америчких званичника, два руска сателита су почетком фебруара вероватно пресрела комуникације најмање десетак европских сателита од почетка рата у Украјини 2022. године.

САД су 2024. године саопштиле и да је Русија лансирала сателит за који верују да би могао да буде способан да напада друге сателите.

У међувремену, Саудијска Арабија је интензивирала ваздушне нападе на Јемен након напредовања Хута дуж обале Црвеног мора.

Хути су заузели стратешки важна острва Велики и Мали Ханиш у јужном Црвеном мору, додатно јачајући контролу над поморском рутом Баб ел Мандеб. Њихов војни портпарол Јахја Сари поручио је да ће се борбе против снага које подржава Саудијска Арабија наставити док се не укине опсада подручја под контролом Хута.

С друге стране, Израел је наставио са нападима у Либану, као и у граду Гази где је циљан импровизовани камп, у близини болнице Ел Вафа, при чему је рањено најмање 10 људи.

Уз то, палестински медији јављају да се настављају хапшења Палестинаца на окупираној Западној обали.

Експлозија цена поморског превоза уследила је свега неколико дана пошто су Хути муњевитом акцијом заузели целу јеменску обалу према Црвеном мору и по први пут успоставили потпуну контролу над 30 километара широким мореузом Баб ел Мандеб.

Хутске снаге око овог теснаца и рат који Американци и Иран воде око Ормуског мореуза, тврде консултантске куће, нису једини разлог драматичног скока цена поморског превоза, већ се у коначни рачун укључује и цена ваздушне подршке америчких авиона.

Истовремено, драматично је скочила цена превоза енергената из Мексичког залива ка Азији, па закуп танкера сада кошта око 29 милиона долара, или 15 долара по барелу нафте.

Практично, то значи да купци уз 108 долара за барел, колико је у понедељак у подне износила цена нафте, морају да плате додатних 15 долара за превоз, или укупно 123 долара за барел.

Божја моћ и хутска казна

Укупно 38 бригада учествовало је у офанзиви, којом су Хути отерали владине снаге са обала Црвеног мора и жестоко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

У резервоарима око те луке ускладиштене су резерве које могу да потрају највише недељу дана. Уколико поправка буде потрајала дуже, биће угрожено око четири одсто укупног светског тржишта нафте. Извесне количине нафте, Саудијци су ускладиштили и у две египатске луке.

Саудијци тврде да ће нафтовод, уколико изостану нови напади, бити потпуно оперативан за шест недеља, док би део капацитета могао да буде поправљен и знатно раније.

Овај нафтовод, уз друмски саобраћај, једини је пут за саудијску нафту, пошто су Хути, избијајући на саму обалу Баб ел Мандеба забранили саобраћај свим бродовима који имају везе са властима у Ријаду.

"Пролаз је слободан са изузетком саудијских бродова којима је саобраћај још раније забрањен", саопштило је министарство одбране у Сани.

Ракете из Ирака, нишањење уз помоћ "Клода"

Ненадани слом владиних снага у Јемену, које су се распале упркос подршци Саудијске Арабије, изненадио је светску јавност мање од информације да су Хути уз помоћ "Антропиковог" четбота "Клод" развили софтвер за нишанске системе пројектила.

"Антропик" је, крајем прошле седмице, на 154 стране образложио на који су начин Хути користили вештачку интелигенцију како би унапредили гађање постојећим пројектилима, али и покренули развој нове ракете домета 2.000 километара.

Пројектили којима су уништена постројења саудијског нафтовода испаљени су са територије Ирака, а западни обавештајци за овај развој ситуације криве Иран, тврдећи да су офанзиву у Јемену и напад на пут нафте осмислили оперативци Револуционарне гарде.

Ирански председник Махмуд Пезешкијан је те тврдње одлучно одбацио, наводећи да Иран "није у рату са Саудијском Арабијом, те да Хути имају своје проблеме".

Расправе о високој технологији и савезништвима, накратко, заузеле су место извештајима о стању на фронту, на којем су, како се чини, Хути учврстили контролу над новоосвојеним подручјима, очекујући контраударе власти у Адену.

У неколико наврата владини авиони нападали су положаје Хута око лучког града Мока, али се главнина снага још увек налази под утиском муњевите офанзиве ривалске снаге и прилично неспремна да реагује.

Болан пораз, како је један од лидера власти у Адену, Султан ел Арада описао исход борби, однео је више стотина живота на обе стране и покренуо талас избеглица, чији се број процењује на безмало 100.000.

"Наше снаге се прегрупишу и вратиће се у битку у некој форми", рекао је Ел Арада.

Зашто су Хути побеснели

Серија сукоба почела је још у јулу, пошто је Саудијска Арабија испалила салву пројектила на аеродром у Сани, на који је у том тренутку слетао авион који је представнике Хута возио са сахране иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Хути су, одмах, узвратили борбеним покличем "смрт Америци" и распалили по Израелу, Саудијској Арабији, бродовима у Баб ел Мандебу и ривалским фракцијама у Јемену.

Њихова офанзива, названа и "Јуриш на Баб ел Мандеб" за циљ има контролу над узвишењима око Таиза, одакле, страхују посматрачи, могу да гађају бродове који, кроз овај теснац, покушавају да се домогну Црвеног мора и даље Суецког канала.

Рат у Јемену, са мањим или већим паузама траје још од 2014. године, када су Хути заузели престоницу Сану и натерали владу да утекне у Саудијску Арабију.

Примирје се, некако, одржавало све до октобра 2023. године и упада Хамаса у Израел, након чега су Хути стали на страну Палестинаца и пројектилима и дроновима засули израелске луке и градове.

Највећи проблем напади Хута направили су у Црвеном мору, где су суштински драматично пореметили поморски саобраћај и бродарске компаније натерали на 6.500 километара дужи пут око Рта добре наде.

Враћајући поморски саобраћај на руту која је у великој мери напуштена после отварања Суецког канала 1869. године, Хути се сматрају директним кривцима за значајна повећања цена превоза и осигурања, али и велика кашњења испорука.

Опозициони леви, односно црвено-зелени, блок, предвођен Социјалдемократама некадашње премијерке Магдалене Андерсон има предност од три мандата у односу на владајућу коалицију премијера и лидера Модерата Улфа Кристерсона.

Иако су првобитне прогнозе и излазне анкете давале већу предност левом блоку, прелиминарни резултати показали су да је разлика између два блока у свега неколико мандата, па ни Кристерсон ни Андерсонова нису признали изборни пораз.

Улф Кристерсон поручио је да ће учинити све што је у њиховој моћи да формирају најбољу могућу владу за Шведску, док је Магдалена Андерсон истакла да се сваки глас мора пребројати и да се чини да ће трка бити веома неизвесна.

У среду се очекују гласови из иностранства

Потпунији резултати парламентарних избора у Шведској требало би да буду познати у среду када се очекују гласови из дипломатско-конзуларних представништава, као и део гласова које су бирачи дали у оквиру превременог гласања.

Међутим, не очекује се да ће се разлика између два блока значајније променити, што Шведску уводи у компликовану постизборну математику.

Шведски аналитичари сматрају да ће састављање владе бити веома компликовано који год блок буде имао предност по објављивању коначних резултата.

Муке Магдалене Андерсон

Формирање парламентарне већине која би изгласала нови кабинет у највећој мери зависи од спремности свих политичких актера на уступке.

Иако црвено-зелени блок тренутно има предност, Магдалена Андерсон ће морати да се помучи како би помирила разлике унутар блока.

Левица, која је забележила бољи резултат него пре четири године, тражи министарска места, а из Партије центра су поручили да одбијају да буду у влади у којој је и Левица.

Лидерка Социјалдемократа би тај проблем могла да превазиђе уз подршку дела супарничког блока, али Либерали и Демохришћани који су нешто ближи центру, поручују да нису заинтересовани за такво решење.

Може ли Кристерсон до подршке за формирање новог кабинета

Потрага за парламентарном већином биће тешка и за актуелног премијера Улфа Кристерсона.

Његово једино решење за формирање другог кабинета јесте неки вид подршке Партије центра, односно да посланици те странке не гласају против избора Кристерсона за премијера.

Међутим, из Партије центра су били јасни и поручили да неће ни на који начин подржати владу у којој се налазе Шведске демократе који очекују министарска места.

Шведску очекују дуготрајни постизборни преговори

Без обзира на коначне резултате, нема сумње да Шведску очекују дуготрајни преговори о формирању парламентарне већине која ће изабрати владу, а пошто је разлика између два блока мала, подршку ће тражити и Улф Кристерсон и Магдалена Андерсон.

Најдуже је Шведска на нову владу чекала 2018. године – више од 130 дана. Тешко је проценити колико дуго би преговори могли да трају ове године, али све креће од конституисања новог сазива Риксдага.

Након тога, уколико Улф Кристерсон у међувремену не поднесе оставку, следи гласање о поверењу премијеру. Ако Кристерсон не успе да обезбеди поверење, председник парламента започиње консултације са лидерима странака.

Током консултација, председник парламента треба да утврди који кандидат има највеће изгледе да формира владу коју ће Риксдаг прихватити.

Парламентарни систем у Шведској омогућава да се формира мањинска влада, тако што je за избор владе довољно да против не гласа више од 175 посланика, односно већина у парламенту.

Колико је реално одржавање првих ванредних избора у Шведској

Шведски устав не ограничава број рунди консултација, али председник Риксдага сме да поднесе највише четири предлога кандидата за премијера.

Уколико посланици не изаберу ниједног предложеног кандидата за премијера, расписују се нови избори, што се у Шведској до сада није догодило.

Иако у прописима о формирању владе нема временских ограничења, постоји законски рок за предлог буџета за следећу годину. И техничка и потенцијално новоформирана влада имају рок за подношење предлога буџета до 12. новембра.

На основу досадашњих изјава, чини се да ће Странка центра бити најутицајнија у састављању новог кабинета, пошто у влади не желе да виде ни Левицу ни Шведске демократе који у оквиру својих блокова захтевају министарска места.

Пред шведским политичарима су озбиљни постизборни преговори, а уколико не буду спремни на уступке, Швеђани би први пут могли да изађу на ванредне изборе.

Лидер Шкотске националне партије и први министар Шкотске Џон Свини, лидер Плејд Кумрија и први министар Велса Рин ап Јорверт, као и прва министарка Северне Ирске Мишел о’Нил и лидерка Шин Фејна Мери Лу Мекдоналд излазе пред британску и светску јавност први пут уједињени и са заједничком платформом – траже референдуме о самоопредељењу грађана три од четири регије Уједињеног Краљевства.

"Ниједна влада у Вестминстеру нема права да блокира демократију и подрива принцип да наши народи имају права да одлуче о сопственој будућности", каже се у заједничком Меморандуму о разумевању.

Заједнички захтев за референдуме о самоопредељењу

Шкотска и Северна Ирска желе референдум о самоопредељењу што је пре могуће, док је Велс за сада било какву одлуку о таквој врсти изјашњавања резервисао за период после нових избора за Сенед 2030. године.

Разлог је тај што је националистичка партија Велса тек освојила свој први мандат и жели да се докаже пред бирачима пре него што се упусти у националну дебату, која, по правилима, мора да претходи референдуму о независности.

Шкотска је одржала референдум о независности 2014. године. Педесет пет процената грађана тада се определило за останак у Уједињеном Краљевству, али су Шкотски националисти победили на сваким изборима за парламент у Холируду од његовог оснивања.

Различити путеви Шкотске, Велса и Северне Ирске

Председница Шин Фејна Мери Лу Мекдоналд политичку климу описује као "време стварања историје", иако су, истиче, "путање ка самоопредељењу Шкотске, Велса и Северне Ирске различите".

"Наравно да се наше националне приче разликују, али делимо круцијалну ствар – апсолутно инсистирање да народ Ирске одлучи о будућности Ирске, народ Шкотске одлучи о будућности Шкотске и народ Велса одлучи о будућности Велса", наглашава прва жена
Шин Фејна.

Заједнички наступ пред састанак са Барнамом

Заједнички наступ лидера три келтске нације уследио је само пет дана пошто је, одговарајући на питања посланика што сваки британски премијер ради средом, Енди Барнам, који се иначе залаже за деволуцију, наговестио могућност новог референдума о независности Шкотске.

Заменица прве министарке Северне Ирске Ема Литл Пенђели, која заступа Демократску партију униониста у Северној Ирској и има иста права и овлашћења као и прва министарка, оштро критикује скуп у Кардифу и захтеве националистичке тројке.

Британски премијер Барнам састаће се са лидерима три регија наредног месеца. У том контексту треба гледати заједнички наступ у Кардифу, којим се разговори покрећу са максималистичких сепаратистичких позиција пред састанак са председником владе, који је највише привржен децентрализацији Уједињеног Краљевства од Тонија Блера.

Теретни авион "боинг 767-300", којим је управљала компанија "21 Аир", је 6. септембра излетео са писте на Међународном аеродрому у Мајамију и ударио у неколико возила, при чему је погинуло петоро људи.

Истрагу о несрећи предводи амерички Национални одбор за безбедност саобраћаја (НТСБ).

Истражитељи су саопштили детаље према којима је пилот теретног авиона приметио да се летелица креће превеликом брзином пре него што је премашила крај писте, наводи се у извештају НТСБ из ране фазе истраге.

Наведено је да је један од пилота више пута упозорио другог на превелику брзину авиона, али је констатовано да није било доследног усменог одговора, чак ни када се огласио аларм за висину.

Истражитељи су известили да је постојало још електронских упозорења чија је намена била да током слетања укажу пилотима на опасност.

Истовремено трају последице кризе која је почела 28. фебруара, после америчких и израелских напада на Иран и иранског одговора затварањем Ормуског мореуза.

Последице су далеко шире од самог региона јер су погођени светско снабдевање и тржиште енергената.

"Криза, пре свега енергетска, која је погодила готово читав свет, не да се не смирује, него, као што видимо последњих дана, ескалира. Цене нафте поново иду у небо, цене гаса такође, а не види се да ће се било шта у догледном периоду смирити и да ће доћи до неке деескалације", оцењује Турудић.

Саудијска Арабија могла да заобиђе Ормуски мореуз

Саудијска Арабија затворила је кључни нафтовод Исток-Запад након напада дроновима лансираним са територије Ирака.

Тим правцем транспортовано је око пет милиона барела нафте дневно до Црвеног мора, чиме је Саудијска Арабија могла да заобиђе Ормуски мореуз.

Турудић, међутим, сматра да тај нафтовод није био "сламка спаса". Саудијска Арабија и друге државе Персијског залива већ дуже покушавају да смање зависност од Ормуског мореуза, али се показује да ниједно алтернативно решење нема довољан капацитет да у потпуности надокнади тај правац.

Додатни проблем представља чињеница да се велики део енергетске инфраструктуре региона налази у домету потенцијалних напада.

"Готово ништа не може да замени потпуно отворен Ормуски мореуз, или ако се деси да буде затворен Баб ел Мандеб, овај пролаз кроз Црвено море", истиче Турудић.

И друга рута за транспорт енергената под ризиком

Поред Ормуског мореуза, све већи ризик постоји и у мореузу Баб ел Мандеб, који повезује Црвено море са Аденским заливом.

Хути су и раније нападали бродове у том подручју, због чега су бројне компаније тражиле алтернативне руте. Заобилазак подразумева пловидбу око Африке, што значајно продужава пут и повећава трошкове транспорта.

Ормуски мореуз остаје далеко важнији за глобално тржиште, јер њиме пролази знатно већа количина нафте и гаса, али је, указује Турудић, и Баб ел Мандеб веома важан.

Напад на саудијски нафтовод зато додатно показује колико је целокупна инфраструктура за транспорт енергената на Блиском истоку осетљива на ширење сукоба.

Ко стоји иза напада на саудијски нафтовод

Одговорност за напад на нафтовод није преузета, али Турудић сматра да је напад вероватно извела нека од проиранских шиитских милиција у Ираку.

За сада, како наводи, нема ни процена када би нафтовод могао поново да буде отворен.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да иза напада највероватније стоји Иран, а навео је и да су га јеменски Хути контактирали и наговестили да не желе његово укључивање у сукоб.

Турудић, међутим, сумња да је до таквог контакта заиста дошло и сматра да је пре реч о реторичкој изјави којом амерички председник жели да покаже да ситуацију држи под контролом.

Хоће ли се САД директније укључити

Саудијска Арабија је један од највећих купаца оружја на свету и располаже далеко снажнијом војном техником од Хута, али претходни вишегодишњи рат показао је да технолошка и ваздушна надмоћ нису биле довољне да се ситуација реши на терену.

"Саудијска Арабија је један од највећих купаца оружја на свету, има авионе, има много бољу опрему, али очигледно да то, како кажу, док нема чизме на земљи, а неће је бити, вероватно у овом случају и са Хутима, то се не може на такав начин решити", наводи Турудић.

Ни директније америчко укључивање, бар у овом тренутку, не делује извесно.

Сједињене Државе су већ снажно војно ангажоване у сукобу са Ираном, а приближавају се и избори у новембру. Турудић оцењује да још једно директно укључивање у рат у овом тренутку вероватно не иде у прилог Америци.

Ипак, могућност додатног америчког ангажовања не може се искључити уколико ситуација настави да ескалира.

Ко су Хути и колико су ојачали

Хути нису нова појава на Блиском истоку, наглашава Турудић. Реч је о покрету Ансар Алах, чији припадници припадају зеидитској грани шиитског ислама и који од почетка има значајну подршку Ирана.

У Јемену већ дуго траје сукоб између Хута и снага међународно признате владе. Примирје је потписано 2022. године, али је земља остала подељена између различитих снага.

У најновијем развоју догађаја Хути су великом офанзивом успели да заузму готово целокупну обалу Црвеног мора.

Од почетка рата у Појасу Газе покушавали су да ракетирају Израел, наводећи да то чине у знак солидарности са Палестинцима. Нападали су и бродове у Црвеном мору и подручју Баб ел Мандеба.

Због удаљености од Израела и пресретања ракета, ти напади нису представљали озбиљнију претњу по израелску територију. Међутим, последњи догађаји, према оцени Турудића, показују да Хути имају знатно већи потенцијал да угрозе Саудијску Арабију и њену енергетску инфраструктуру.

Напади на рафинерије показали рањивост Саудијске Арабије

У последњем таласу ескалације погођена је енергетска инфраструктура Саудијске Арабије, укључујући и рафинерије, а било је погинулих и повређених.

Нови циклус сукоба, према оцени Турудића, почео је након што је Саудијска Арабија бомбардовала аеродром у Сани.

Хути су тиме показали да, без обзира на велику разлику у војној снази, могу да нанесу значајну штету Саудијској Арабији.

Ризик се истовремено преноси и на међународни поморски саобраћај. Иако Хути тврде да ограничења проласка кроз Баб ел Мандеб нису усмерена на све бродове, компаније избегавају подручја у којима постоји опасност од ракетних и других напада.

"Једноставно, тамо где се пуца и где лете ракете, свако гледа да избегне потенцијалну огромну штету", наглашава Турудић.

Јемену прети још тежа хуманитарна катастрофа

Поред безбедносних и енергетских последица, нова ескалација додатно погоршава већ изузетно тешку хуманитарну ситуацију у Јемену.

Уједињене нације упозоравају на опасност од нове хуманитарне катастрофе, док становништво напушта делове земље погођене сукобима. Део становништва из приобалног подручја прелази у Џибути, док се други расељавају унутар Јемена.

Јемен је и пре претходног великог рата био једна од најсиромашнијих земаља света и најсиромашнија држава Блиског истока. Вишегодишњи сукоби додатно су уништили економију и животни стандард.

"Хуманитарна криза, да не кажемо катастрофа у Јемену, јесте свакодневица", упозорава Турудић.

"Блиски исток поново једна од најкритичнијих тачака света"

На питање шта данас Блиски исток представља на глобалној мапи и да ли је могућ повратак на раније стање, Турудић оцењује да су промене последњих месеци толико велике да је тешко очекивати обнављање досадашње безбедносне структуре региона.

"Блиски исток је поново једна од најкритичнијих тачака која одређује историју, економију, не само Азије, него и читавог света", истиче Турудић.

Додаје да се од почетка године много тога променило, а посебно од фебруара и напада на Иран.

"Вероватно се та безбедносна структура каква је постојала и какву знамо до фебруара и напада на Иран више неће на такав начин успоставити, мада нико не може да предвиди каква ће бити у будућности", закључује Турудић.

Исход јуче одржаних парламентарних избора у Шведској могао би да остане неизвестан до средине ове седмице, пошто се коначни резултати очекују тек у среду или четвртак.

Како наводи СВТ, у среду се броје гласови из иностранства и гласови примљени унапред, и могу утицати на расподелу места, а наредног викенда се очекује да ће бити утврђени коначни резултати избора.

Нови Риксдаг ће се, према плану, састати на прозивку 28. септембра и изабраће председника, а најраније до 29. септембра председник Скупштине може да предложи премијера.

Изборна комисија је саопштила да прелиминарни резултати можда неће бити спремни пре четвртка.

Улф Кристерсон, актуелни премијер, изјавио је синоћ да су бирачи рекли своје, али да још увек нема коначног резултата.

"Која ће влада водити Шведску у наредним годинама још увек је отворено питање, а ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да обезбедимо да та влада буде најбоља могућа за нашу земљу", рекао је Кристерсон својим присталицама.

Социјалдемократе остају највећа странка у Шведској, али изгледа да су оствариле најлошији резултат у последњих неколико деценија, оцењује Гардијан.

Опозициони блок чине Социјалдемократе, Левица, Зелени и Центар, док су у владајућем блоку Умерена странка премијера Улфа Кристерсона, Шведске демократе, Хришћанске демократе и Либерали.

Обраћајући се присталицама непосредно пре поноћи, Магдалена Андерсон је истакла да се сваки глас мора пребројати.

"Мораћемо да сачекамо коначне изборне резултате. Али моја порука је јасна - ми, Социјалдемократе, увек ћемо бити спремни да преузмемо одговорност за резултат. Чини се да ће трка бити веома неизвесна", рекла је она.

Како каже, они тренутно воде и, ако тако остане, Шведска ће добити нову владу.

Без обзира на исход, очекује се да ће преговори о формирању коалиције потрајати недељама, ако не и месецима.

Амерички председник Доналд Трамп поновио је да очекује окончање рата у Ирану ове године, вероватно после новембарских средњорочних избора у САД.

Каже да би тада цене бензина могле нагло да падну. Трамп је навео и да Вашингтон разматра могућност да, осим повлачења, остане у Ирану и задржи део нафтних ресурса, споменувши пример Венецуеле, док је за евентуалне преговоре рекао да морају довести до "правог споразума“.

Ирански председник Масуд Пезешкијан поновио је да Техеран није започео рат и одбацио тврдње да Иран развија нуклеарно оружје.

Према његовим речима, Иран поштује Споразум о неширењу нуклеарног оружја и спреман je за дијалог у оквиру међународног права.

Иако је Пезешкијан најавио да ће споразум Ирана и Омана о Ормуском мореузу данас бити финализован, званични Мускат је касније саопштио да је састанак, на коме је требало да учествују и друге државе Персијског залива, одложен у циљу постизања консензуса.

У Јемену су владине снаге саопштиле да су ваздушним ударима гађале положаје Хута у областима Дубаб и Мока.

Хути су раније ове недеље заузели Моку, проширујући контролу над делом обале Црвеног мора.

Према подацима Међународне организације за миграције, од јула је због сукоба у Јемену расељено најмање 76.000 људи, а број расељених учетворостручио се током протекле недеље.

Израел и Либан наставиће у октобру разговоре у Риму о споразуму о безбедности постигнутом уз посредовање САД, рекао је неимеовани званичник за Ројтерс.

Циљ је да се смање непријатељстава дуж границе, а амерички званичници оцењују да је примена споразума кључна за безбедност Израела и обнављање суверенитета Либана.

Претходна рунда разговора завршена је у августу без напретка у решавању кључних територијалних питања.

На путу ка суперинтелигенцији, Америка и Кина не штеде новац. Индустрија вредна хиљаде милијарди долара преузела је вођство у свету и покренула трку која постаје све немилосрднија.

Истраживач безбедности у компанији "Антропик" Џејкоб Коксон, који је на друштвеним мрежама објавио да подноси оставку, каже за Би-Би-Си да приступ развоју вештачке интелигенције представља играње животима.

"Разговарао сам са људима који тамо раде и могу да кажем да су стварно уплашени за судбину човечанства у наредне две године. Када планирају своје животе размишљају о утицају брзог напретка вештачке интелигенције. Зато траже да се она регулише, јер виде да су упали у замку трке и страхују од њеног исхода. Ако не успоримо, постоји велика шанса да сви умремо у блиској будућности. Мислим да ће бити потребна нека врста координисаног успоравања са Кином, ако желимо да избегнемо трку на међународном нивоу", каже Џејкоб Коксон, бивши истраживач вештачке интелигенције у компанији "Антропик".

Извршни директор компаније "Антропик" Дарио Амодеи сматра да је потребно успорити трку у развоју вештачке интелигенције, због све већих безбедносних ризика.

Напомиње да би она могла да буде злоупотребљена за сајбер нападе, биотероризам и изазивање озбиљних економских поремећаја, као и да би за шест месеци до годину дана као „рој ботова“ могла да преузме контролу над интернетом.

Предлаже концепт контролисаног темпа развоја, у три дела. Тврди да ће то истраживачима обезбедити више времена, без заустављања развоја вештачке интелигенције.

Шта је за Трампа опасније од вештачке интелигенције

Захвалан је Илону Маску, власнику "Спејс екса", и Сему Алтману, директору "Опен АИ-ја", на подршци.

"Изузетно ценим то што су наши водећи конкуренти сагласни са овим планом. То је важан први корак. Наредни би требало да осигура да компаније заједно раде на успостављању стандарда, када је реч о безбедности и брзини развоја. То захтева учешће владе. Морамо са њом да разговарамо о томе", наводи Дарио Амодеи, извршни директор компаније "Антропик".

Амерички председник Трамп каже да га од катастрофалних ризика које носи вештачка интелигенција више брине могућност да Сједињене Државе изгубе предност у технолошкој трци.

"Ми смо испред Кине у вештачкој интелигенцији. Ми смо најнапреднија земља на свету и искрено желим да тако и остане, јер побеђује онај ко победи у вештачкој интелигенцији. Можемо да поставимо ограничења, али имате много негативних сила које говоре о томе и износе ствари које се неће догодити", каже Доналд Трамп, председник САД.

Вештачка интелигенција и изградња дата центара једна је од главних тема политичких расправа у изборној трци за Конгрес у новембру. Група америчких законодаваца из Демократске партије тражи да се ограничи развој ове брзорастуће технологије док се не донесу закони који ће регулисати системе вештачке интелигенције.

Према његовим речима, судски поступци покренути су против 162 осумњичена, девет удружења и 13 предузећа у 15 провинција.

"У складу са обавезом државе да штити породице и децу, коју јој налаже устав, ниједна криминална организација, мрежа злостављања нити незаконита активност усмерена против деце, младих или породица неће бити толерисана", написао је Гирлек на друштвеним мрежама, пренео је Ројтерс.

Власти су саопштиле да су током полицијских операција заплењени наркотици, електронска опрема, кријумчарени алкохол и пиштољ.

Рације у ноћним клубовима

Акције су, наводи Дојче веле, спроведене у геј баровима, ноћним клубовима, као и у једном хамаму за који је наведено да је служио као место проституције.

Тужилаштво у Истанбулу саопштило је да је пронашло доказе који указују да су деца и малолетници били непримерено изложени садржајима

повезаним са сексуалном оријентацијом и родним идентитетом.

Организације за заштиту људских права оптужују власти да неправедно циљају ЛГБТ заједницу.

LGBTQ+ удружење "Каос ГЛ" саопштило је да је оптужено да су деци учиниле доступним "објаве које садрже непристојност".

Поред тога, наведено је да су власти блокирале приступ десетинама веб-сајтова и налога на друштвеним мрежама повезаних са LGBTQ+ организацијама, активистима и борцима за људска права.

Та акција под називом "Моја породица је безбедна" спроводи се у тренутку када турски председник Реџеп Тајип Ердоган промовише иницијативу "Деценија породице и становништва", која је осмишљена као борба против пада стопе наталитета и старења становништва.

Организације за заштиту људских права оптужиле су турску владу да последњих година све више циља LGBTQ+ заједницу кроз заоштравање реторике и увођење рестриктивних мера.

"Државна дискриминација и политика страха"

"Право име ове операције није 'Моја породица је безбедна', то је дискриминација коју спроводи држава, политика страха и разарање цивилног друштва", саопштило је Турско удружење за људска права на платформи Икс.

Власти наводе да је циљ акције да се спречи да друштво ЛГБТ активности сматра "нормалним", као и да су рације спроведене ради "заштите деце, институције породице и наших заједничких моралних вредности".

Истополни односи у Турској нису незаконити, али је хомофобија распрострањена, док Ердоган за убрзани пад наталитета у земљи оптужује ЛГБТ особе, називајући их "перверзњацима".

Стручњаци наводе да су стварни узроци пада наталитета пре свега структурне и институционалне природе, а не последица промена животног стила.

Међу факторима који утичу на одлагање родитељства и одлуку о мањем броју деце наводе се дуготрајна финансијска криза у Турској, висока инфлација, нагли раст цена некретнина, неповољни услови рада за породице, ограничен приступ приступачној бризи о деци, као и већа доступност образовања и запослења женама.

Према првим прелиминарним резултатима шведске Изборне управе, Социјалдемократе, Левица, Зелени и Центар освојили су укупно 175 мандата.

У владајућем блоку су Умерена странка премијера Улфа Кристерсона, Шведске демократе, Хришћанске демократе и Либерали, који заједно имају 174 мандата.

Шведска Изборна управа саопштила је да ће гласови пристигли поштом, као и гласови грађана из иностранства, бити пребројани тек у среду или четвртак.

Премијер и лидер Умерене странке Улф Кристерсон и лидерка Социјалдемократа Магдалена Андерсон за сада се нису обратили присталицама на изборним скуповима својих странака.

Шведски медији оцењују да би избори могли да прерасту у неизвесну завршницу, јер мала разлика између блокова значи да ће исход већине зависити и од накнадно пребројаних гласова.

Реч је о редовним изборима на свим нивоима власти који се у Шведској организују сваке четврте године.

Истиче се да је посада обалске страже пронашла дечака како седи на врху преврнутог чамца у понедељак ујутру, након чега га је спасао један брод који је пронашао и тела његовог старијег брата и рођака.

Полиција је саопштила да је дечак имао знаке хипотермије када је спасен, пошто је температура воде мора износила минус 10 степени Целзијусових.

Дечакова мајка је написала на Фејсбуку да се рибарски чамац преврнуо у суботу, остављајући их без хране и воде два дана на мору.

Додао је и да је једна особа погинула, а једна повређена, преноси индонежански портал Bisnis.

Претходно је индонежанска државна агенција за потрагу и спасавање саопштила да је брод "Вирго транспорт 8" испловио у суботу из града Сурабаје у Источној Јави ка граду Банџармасину у Јужном Калимантану, након чега је изгубљен контакт са њим, а спасиоци су покренули потрагу и упутили тим ка последњој познатој позицији брода, пренео је Ројтерс.

"Према прелиминарним информацијама, евакуисано је 115 људи. Једна особа је погинула, а друга је повређена", рекао је Рахмат, који је пренео информације од власти луке Трисакти у Банџармасину.

Пријем и помоћ за евакуисане организовани су у луци Трисакти у Банџармасину, у провинцији Јужни Калимантан.

Брод, на путу од Сурабаје до Банџармасина, изгубио је контакт око 2 сата јутрос по локалном времену након што се суочио са неповољним временским условима.

Његова последња позната позиција у то време била је приближно 80 наутичких миља од спасилачког пристаништа Басирих.

Спасилачки брод КН САР Лаксмана 241 је послат да помогне у потрази, а у операцији учествују поморске снаге, водна полиција и лучке и навигационе службе.

Према последњим извештајима, време у подручју претраге је ведро и неће ометати напоре спасавања. Нису дате информације о присуству странаца на броду.

Индонезија, архипелаг са 17.000 острва, у великој мери се ослања на трајекте као кључни вид превоза, будући да су поморске руте приступачније и доступније од авионског саобраћаја.

Како се наглашава, 15 особа је пронађено живо.

Потрага је трајала од тренутка када је трајект, који саобраћа између острва, потонуо услед лоших временских услова у петак, између острва Амбае и Санто.

Из Напатовог кабинета је саопштено да се потрага на отвореном мору смањује, док се напори усмеравају ка претрази дуж југоисточне обале, куда су морске струје можда однеле преживеле.

"Чини се да је ова несрећ последица јаких ветрова и непоштовања упозорења о временским условима на мору, а могуће и немарности, укључујући преоптерећење пловила", наводи се у саопштењу.

Матаи Серемаија, представник области Луганвил у парламенту Вануатуа, изјавио је да су акције спасавања покренуте након што је један члан посаде брода "МВ Матуи" допливао до обале и алармирао надлежне.

"Обавестио нас је да се брод преврнуо, након чега смо кренули у потрагу", рекао је Серемаија. 

Претходно, у пожару који се догодио на другом трајекту на Филипинима погинуло је најмање 76 људи, док се још 13 особа води се као нестало. Узрок те несреће још није утврђен.

Председник парламента Ирака Хајбат ел Халбуси, истовремено, осудио је нападе дроновима, поручивши да Багдад неће дозволити да се ирачка територија или ваздушни простор користе за угрожавање суседних земаља.

Након напада, Велика Британија саопштила је да чврсто стоји уз Саудијску Арабију, као и да осуђује нападе.

Ирански председник Масуд Пезешкијан најавио је да ће се министри спољних послова арапских земаља састати у понедељак у Мускату, где ће разговарати о успостављању безбедне пловне руте између Ирана и Омана кроз Ормуски мореуз.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаи навео је и да ће Иран и Оман обавестити земље региона о резултатима разговора о безбедном проласку бродова кроз Ормуски мореуз.

Неименовани ирански извор за полузваничну агенцију Тасним тврди да договор Ирана и Омана не предвиђа тренутно поновно отварање Ормуског мореуза.

Либански председник Жозеф Аун рекао је да засад неће бити нових преговора са Израелом, као и да су повлачење израелских снага са југа, повратак заробљеника и расељених особа, као и обнова земље, национални принципи којих ће се Либан придржавати.

За то време, председник Кине Си Ђинпинг поручио је да је рат на Блиском истоку нанео озбиљне губитке становништву широм региона, као и да није у складу са заједничким интересима међународне заједнице.

За опстанак власти бори се десничарски блок који је пре четири године победио на изборима и преузео власт од зелено-левог блока предвођеног Социјалдемократама.

Иако се, према истраживањима јавног мњења, чинило да ће зелено-леви блок формирати кабинет после избора, у финишу кампање владајућа коалиција поправила је своју позицију.

Највећи напредак од чланова владајуће коалиције имали су Либерали, који су успели да у истраживањима пређу четири одсто, што им је довољно за прелазак цензуса и улазак у парламент.

Управо тај скок у предизборним анкетама даје шансе владајућој коалицији и премијеру Улфу Кристерсону за останак у кабинету, који ће у случају изборне победе чинити и крајње десничарске Шведске демократе чију је парламентарну подршку без министара имала Кристерсонова влада.

Социјалдемократе, чија је лидерка некадашња премијерка Магдалена Андерсон, и даље уживају највеће поверење шведских гласача, показују предизборна истраживања. Таква је ситуација била и пре четири године, али то није било довољно за формирање парламентарне већине, пошто ни коалициони партнери нису освојили довољно мандата.

Завршна дебата била подељена на шест целина

Чини се да су управо завршне дебате помогле владајућој коалицији да поправи свој статус. Последња је одржана у петак у Јевлеу у организацији шведског јавног сервиса СВТ-а.

Сама дебата, која је први пут одржана ван Стокхолма, била је подељена на шест целина, а лидери партија говорили су о економији, школству, клими, криминалу, интеграцији миграната и здравству.

Најјаснија подела између два блока била је по питању политике о климатским променама. На питање да ли Шведска треба да има амбициозније климатске циљеве од Европске уније, зелено-леви блок одговорио је потврдно, док владајућа коалиција сматра да не би требало.

Бирачи су у истраживањима као најважнију тему истакли здравство – око 64 одсто испитаника види ту тему као најважнију, а лидери парламентарних партија су у дебати показали идеолошке и практичне разлике, док су током дебате различито тумачили исте статистичке податке.

Лидери оба блока ставовима су се приближили када је реч о борби против криминала, али су показали јасне идеолошке поделе по питању миграција. Чисте блоковске поделе нема ни у теми енергетике.

Дебате су биле бурне, уз повремене нападе на личном нивоу, а шведски медији се нису усудили да оцене ко је победник дебате.

Иако је, према свим истраживањима, јасно да ће Социјалдемократе поново бити највећа странка у Риксдагу, тешко је проценити да ли ће блок који предводе успети да дође до већине за формирање владе, док опстанак владајуће коалиције у кабинету зависи од преласка цензуса сва четири коалициона партнера.

Ипак, који год блок буде победио, не очекује се брзо формирање владе, пошто ће постизборни договори о циљевима владајуће коалиције потрајати, баш као и пре четири године када је Улф Кристерсон нове министре представио тек у другој половини октобра.