"Постоји нова динамика, али морамо да превазиђемо неке од препрека и прецизирамо како да наставимо даље, посебно када је реч о Украјини, Молдавији, Србији и Западном Балкану у целини", рекао је званичник на брифингу за новинаре у Бриселу.

Оценио је да је последњих месеци повећана политичка спремност европских лидера да убрзају проширење, али је указао и на блокаде у процесу, наводећи као један од примера јунску расправу о отварању Кластера 3 у преговорима са Србијом.

Према његовим речима, о проширењу се тренутно интензивно разговара на различитим нивоима – међу групама држава чланица, амбасадорима и европским институцијама – а циљ октобарске дебате је да се те расправе обједине и утврди политички правац за наставак процеса.

У фокусу ће бити и различите идеје о томе како би проширење могло да функционише у будућности.

Придружено чланство и привилеговани посматрачи

Последњих месеци у европској дебати појавили су се предлози о придруженом чланству и статусу привилегованог посматрача, фазној интеграцији кандидата, као и о могућем ограничавању права гласа нових чланица.

Део држава чланица успротивио се таквим разликама, инсистирајући да будуће чланице не смеју имати статус "другог реда".

Додатну основу за расправу требало би да пружи Европска комисија, која ће 30. септембра представити свој предлог о унутрашњим припремама Уније за пријем нових чланица.

Европски званичник је као позитиван пример тренутног замаха издвојио Црну Гору, наводећи да у ЕУ постоји нада да би она могла да заврши приступне преговоре до краја ове године.

Стратешка дебата о проширењу биће једна од кључних тема европске политичке јесени, уз преговоре о новом вишегодишњем буџету ЕУ, одбрану и безбедност, подршку Украјини и миграције.

Председник Европског савета Антонио Коста ће уочи јесењих састанака обићи европске престонице и са лидерима држава чланица разговарати о тим питањима и могућностима за постизање договора.

Након најаве нових америчких санкција, званичници у Техерану оштро реагују и истичу да су оне "осуђене на пропаст", али и да су покушај наметања ауторитета сувереним државама.

У међувремену, Тел Авив је запретио да ће појачати ударе на Појас Газе уколико се настави лансирање змајева, балона и дронова према израелској територији. Израелске власти змајеве повезују са ранијим случајевима њихове употребе за преношење запаљивог материјала и изазивање пожара на југу Израела.

Израелске одбрамбене снаге саопштиле су да су у ударима на Појас Газе убиле команданта Хамаса задуженог за производњу оружја и погодиле постројење за производњу оружја у централном делу Појаса.

Према подацима палестинских здравствених званичника, у израелским ваздушним ударима погинуле су најмање две особе, међу којима и четворогодишњи дечак, док је седам људи рањено.

На дипломатском плану, сиријски министар спољних послова Асад ел Шаибани изјавио је да Дамаск очекује наставак преговора са Израелом о безбедносном споразуму који би, како је навео, довео до повлачења израелских снага са сиријске територије. Истовремено је нагласио да Сирија тренутно нема поверења у Израел.

У покушају да допринесе смиривању тензија, начелник пакистанске војске Асим Мунир посетиће данас Техеран. Исламабад је преузео улогу посредника у настојањима да се обнове преговори између Ирана и Сједињених Америчких Држава, чији је циљ окончање сукоба.

У ширем региону, Саудијска Арабија, Турска и Пакистан позвали су Иран да се придружи новом одбрамбеном пакту из Меке, објавила је либанска телевизија Ел Мајадин, позивајући се на иранског званичника. 

Амерички амбасадор у Анкари, Том Барак био је још оштрији, оцењујући да је израелски напад на сиријску ваздухопловну базу, можда, представљао покушај Израела да, пред парламентарне изборе заказане за крај октобра, "увуче" Турску у конфликт.  

Барак је, истовремено, изнео и другу теорију према којој је израелски напад био производ рђаве комуникације између кабинета премијера Бенјамина Нетанјахуа, војске и Мосада.

Одмах затим, Израелци су прекинули канал који су, до сада, делили обавештајне податке са америчким дипломатом и специјалним изаслаником за Сирију и Ирак.

Израел: Јасна и непосредна опасност

Израел је, одмах, одбацио обе Баракове теорије, наводећи да су напади уследили после "јасних обавештајних података" да Турска намерава да Абу ел Духур претвори у центар операција, те да су неколико дана пре него што су бомбе почеле да падају по пистама у бази боравили турски официри.

Израелски министар одбране Израел Кац је рекао да је Јерусалим, пре напада, упутио директно упозорење сиријским властима, као и да су Сједињене Државе на време обавештене о плановима.

"И Турска је била присиљена да устукне", рекао је Кац, након чега су обе стране, израелска и турска, друштвене мреже засуле снимцима најразличитије борбене технике, укључујући авионе, бродове, подморнице и артиљерију. 

Осам кратера на писти напуштеног аеродрома

Израелци су, како наводе медији, у нападу на сиријску ваздухопловну базу, напуштену још 2014. године, употребили борбене авионе Ф-35 и Ф-15, иза којих је остало осам кратера на две писте Абу ел Дахира и низ отворених питања због чега је оваква акција, уопште, била потребна.

Турска је, непосредно посла пада Асадовог режима, планирала да у Сирију пошаље руски противваздушни систем С-400, због којег је избачена из програма развоја авиона Ф-35, али је од те идеје, у међувремену, одустала.

Уколико, пак, Анкара у сиријске базе распореди борбене авионе Ф-16 и противваздушни систем "Хисар", сматра некадашњи шеф Мосада Одед Елиам, Израел би био принуђен да реагује и конфронтација са Турском престала би да буде хипотетички сценарио.

Пројектили, радари и авиони представљају, како наводе израелски медији, црвене линије око којих власти у Јерусалиму нису спремне да преговарају, иако је Американци, утицајни на оне стране потенцијалног сукоба, већ више од годину дана, тајним каналима, покушавају да спрече да повремене чарке прерасту у озбиљан сукоб.

Сирија не верује Израелу, али...

Сиријски министар спољних послова, Асад Хасан ел Шејбани је, раније данас, обзнанио да су прекинути контакти са Израелом, али и да очекује да ће преговори о безбедности ускоро бити настављени.

"Сирија тренутно не верује Израелу. Желимо да напади престану", рекао је шеф сиријске дипломатије, који је, свега дан раније, потврдио да су турски официри посетили Сирију, али да не постоје планови за стално распоређивања трупа из ове земље.

Одмах након тога, Ел Шејбани се, како јавља телевизијска мреже Ал Арабија, састао са шефом Мосада Романом Гофманом, како би се спречила даља ескалација сукоба.

Израел је, истовремено, парафразирајући нуклеарну стратегију француског председника Емануела Макрона, објаснио да "напредно одвраћање", или у овом случају напад на базу у Сирији, представља известан ризик, али да Јерусалим једноставно не сме да дозволи распоређивање турских снага, пре свега противваздушне одбране, на путу којима борбени авиони лете ка Ираку и Ирану.

Више од 400 израелских напада на Сирију

Од пада режима Башира ел Асада 2024. године, Израел је извео више од 400 ваздушних удара на циљеве у Сирији, концентришући се махом на борбену опрему, коју ни у којем случају, нису желели да виде у рукама бивших радикалних исламиста.

Истовремено, израелске снаге заузеле су положаје мировних снага на југу Сирије, односно делове Голанске висоравни и планине Хермон, одакле без проблема могу да контролишу покрете трупа све до Дамаска.

Дамаск је, у неколико наврата жестоко критиковао потезе Израела, али је Јерусалим на те оптужбе реаговао контратезом да се Сирија буни због један одсто територије на којима се налазе израелски војници, али ћути због пет пута већег пространства које су окупирале турске снаге - махом на подручју на којем живе Курди.

Наслањајући се на француску колонијалну политику, Јерусалим, суштински, сматра да разједињена Сирија не представља проблем за безбедност Израела, инсистирајући радије на "алијанси мањина" као контратежи панарапским покретима. 

Турска се, у таласу тензија са Израелом, још једном жестоко споречкала и са Грчком, оптужујући Атину да је, под маском страха од евентуалних иранских напада, на Кипар преместила батерију противваздушних пројектила "патриот", те одлучила да на том острву задржи авионе Ф-16 и фрегату "Никифорос Фокас".

Такође, Атина разматра могућност да из Саудијске Арабије повуче батерију тих пројектила, који се у овој држави налазе још од 2021. године. Грчки војници су, протекле седмице, оборили неколико пројектила које су јеменски Хути испалили ка саудијским рафинеријама.

Један од вођа клана већ је био у затвору након што је 2012. године осуђен на девет година, али му је казна смањена на четири године јер је признао учешће у отмици и мучењу бившег општинског одборника из Ила де Ароуса.

Према извештајима, кокаин је заплењен у просторији у објекту на плажи који припада клану "Ос Фанчос", групи која је већ годинама умешана у увоз, складиштење и дистрибуцију дроге.

Верује се да је ухапшени, неименовани хрватски држављанин био задужен за надзор операција кријумчарења и заштиту интереса криминалног клана "Ос Фанчос".

Према полицијским сазнањима његова улога је између осталог била да контролише предају и количину дроге и да проверава да ли се криминална операција спроводи у складу са планом, пренео је хрватски портал Индекс.

Истражитељи још покушавају да утврде којим је бродом кокаин допремљен до обале.

Брод коришћен за шверц кокаина засад није пронађен, док се претпоставља да је дрога на локацију стигла непосредно пре полицијске акције.

Припадници Националне полиције остаће распоређени широм општине Побра до Карамињал јер се спроводе додатни претреси у подручју близу плаже Кончидо, веома близу градске куће.

Више људи је повређено у земљотресу, међу којима су млађи мушкарац и жена у седамдесетим годинама у Саитами, северно од Токија, као и три особе у Кавасакију, јужно од престонице, наводе локалне ватрогасне службе.

Оператери нуклеарних постројења саопштили су да нису откривене абнормалности у нуклеарној електрани Токаи број два у префектури Ибараки, нити у нуклеарној електрани Фукушима Даичи, својевремено погођеној катастрофом, као ни у оближњој електрани Фукушима Даини на североистоку Јапана.

Премијерка Јапана Санае Такаичи је на друштвеним мрежама рекла да је наложила званичницима да утврде обим штете од земљотреса и благовремено информишу јавност.

Метеоролошка агенција је позвала јавност да остане на опрезу због земљотреса јачине пет степени на сеизмичкој скали током наредне недеље, посебно током предстојећа два до три дана.

Земљотрес од пет степени, на сеизмичкој скали од нула до седам, агенција дефинише као потрес који код већине људи изазива страх и потребу да се држе за нешто стабилно, док предмети могу пасти са полица.

Иран је одобрио пролаз одређеног броја ирачких нафтних танкера кроз Ормуски мореуз, након поновљених захтева Багдада упућених различитим каналима. Ирак је међу земљама које су највише погођене затварањем Ормуског мореуза.

Истовремено, након најаве Вашингтона о увођењу нових санкција Ирану, званичници у Техерану оштро су реаговали.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи одбацио је најаву нових санкција, наводећи да је та кампања економског притиска “осуђена на пропаст“, као и претходне мере Сједињених Америчких Држава.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаи оценио је да најављене санкције представљају не само наставак економског притиска на Техеран, већ и покушај наметања америчког ауторитета другим сувереним државама.

Док се нижу критике на рачун Израела због насиља досељеника и насељавања палестинске територије, ИДФ наставља нападе у Појасу Газе. Према тврдњама израелских власти, у последњим ударима елиминисан је припадник Хамаса који је, како се наводи, држао израелске таоце.

У међувремену, Турска је издала нови међународни налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа због пресретања цивила који су допремали хуманитарну помоћ за Појас Газе у међународним водама, као и због притварањa активиста. Нетанјахуов кабинет је критиковао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана због тог потеза, истичући да “покушај застрашивања никуда не води“.

Истовремено, саобраћај кроз Ормуски мореуз додатно је опао – према последњем извештају, пролаз је омогућен за свега седам бродова.

Због тензија у заливу које не јењавају, чланице НАТО-а одржале су састанак, на којем се разматрала могућност подршке пловидби кроз Ормуски мореуз. Врховни командант Алијансе, генерал Алексус Гринкевич, истакао је да та активност није део мисије НАТО-а, већ разматрање опција да се ситуација у заливу олакша.

Штавише, председник Ли је том приликом изнео и јавно обећање да ће његова земља поштовати друштвено уређење у Северној Кореји и да неће покушавати да је апсорбује у сопствени политичко-економски систем.

Вредно пажње је да се он притом заложио и за разговоре о "практичним начинима за заустављање развоја севернокорејског нуклеарног програма", као и да је другде говорио о његовом замрзавању и зауздавању, а не о потреби да се Северна Кореја потпуно одрекне нуклеарног оружја, што се све може протумачити као крупан уступак Пјонгјангу.

Његова влада нагласила је и да су редовне годишње војне вежбе са америчком војском, које је требало да се одрже на јужнокорејском тлу од 17. до 27. августа, одбрамбеног карактера.

Такође, релативно незапажено у Европи прошле су и измене у севернокорејском уставу, из којег су почетком ове године избрисане реченице које говоре о томе како се територија државе протеже на цело Корејско полуострво и како она стреми уједињењу тог целог простора. Пошто је Јужна Кореја истовремено дефинисана као непријатељска држава, у Западним медијима та реформа устава је једнозначно схваћена као одлука севернокорејског режима да Југ, уместо као територију с братским народом, окарактерише као потпуно страну државу коју није штета у потпуности уништити.

Међутим, парадоксално, та уставна промена може да се протумачи и као одустајање од амбиције да се Јужна Кореја освоји или припоји, па се у том смислу може сматрати да она, заправо, не затвара врата потписивању формалног споразума о миру.

Трампов хладан туш

Када се, дакле, све наведено има на уму, чини се да се можда полако стварају предуслови за преговоре између две Кореје о постизању трајног мира, те да је Сеул посебно расположен за њихово одржавање.

Међутим, само дан или два након излагања јужнокорејског председника поводом годишњице ослобођења, амерички председник Доналд Трамп изненада је на друштвеним мрежама издао саопштење у којем је јавности ставио до знање да ће заједничка вежба са јужнокорејском армијом "Улћи – штит слободе" бити умањена и упрошћена јер превише кошта и представља "неприкладни и непријатељски сигнал" за Северну Кореју.

Притом, он није пропустио да помене да је ту одлуку донео јер је јужнокорејски лидер одбио његов захтев да упути војне бродове у блокаду Персијског залива, где би подржали америчку морнарицу.

Објаву тог садржаја поставио је на друштвену мрежу Трут соушал буквално на дан почетка вежбе, а да, по изјави јужнокорејског министра иностраних послова Чо Хјуна, претходно није обавестио владу у Сеулу дипломатским каналима шта намерава да учини.

Дан након те објаве постало је јасно да амерички председник заправо планира сусрет са својим севернокорејским колегом Ким Џонг Уном, те да је нагла одлука о смањењу обима војне вежбе са јужнокорејским снагама једна врста геста који би требало да вођу Радничке партије Демократске Народне Републике Кореје одобровољи и привуче на преговоре. А до њих, јављају амерички медији, могло би да дође у новембру.

Тако је Трамп практично торпедовао јужнокорејску иницијативу за преговоре о потписивању мира са Пјонгјангом на начин који подсећа на самит НАТО-а у Бриселу 2017. године, на којем је с леђа зграбио и себи с пута уклонио тадашњег црногорског премијера Душка Марковића како би избио у први ред пред камере – односно, он је нагло и грубо истиснуо јужнокорејског председника Лија из првог реда евентуалних будућих преговора са Пјонгјангом који би могли да одреде судбину Јужне Кореје и целог Корејског полуострва.

Који су Трампови мотиви?

У Јужној Кореји се данима спекулише о томе зашто је Трамп то учинио. Део аналитичара сматра релевантним оно што је он сам написао у својој објави у праскозорје војне вежбе у Јужној Кореји – да је то освета влади у Сеулу за то што се усудила да одбије његов захтев за помоћ (која му, како је рекао у свом карактеристичном маниру јаког момка, "није заиста ни била потребна").

Има, међутим и оних јужнокорејских политиколога који сматрају да је реч о притиску на њихову земљу да што пре изврши обавезе које је узела на себе прошле године током тешких преговора са Трампом и његовим сарадницима – тада је влада у Сеулу под притиском обећала да ће у америчку привреду уложити чак 350 милијарди долара како би заузврат добила ниже царине. 

Постоји и тумачење да се Трамп за смањивање обима вежбе и састанак са председником Кимом определио јер му је хитно потребан некакав успех у спољној политици с обзиром на то да је рат против Ирана изузетно непопуларан у САД (и уопште у свету) јер представља подривање светске економије и доприноси урушавању угледа америчке војске и државе.

Шта год да је Трампова мотивација, интересантно је да је влада у Сеулу на његову сурову иницијативу реаговала стрпљиво и позитивно. Огласили су се кабинет председника Лија и Министарство за уједињење (са Северном Корејом) саопштењима у којима су изразили наду да ће евентуални Трампов састанак са председником Кимом уродити смисленим разговорима и допринети стабилности и миру на Корејском полуострву.

Страховања у Јужној Кореји

Међутим, истина је да, упркос тој ведрој реакцији и добрим жељама, влада у Сеулу страхује од војнополитичке изолације – највећа ноћна мора јужнокорејског врха је могућност или, боље рећи, опасност да би Трамп могао да са севернокорејским лидером испреговара неку врсту сепаратног мира или билатералног споразума о ненападању који би јавности у својој земљи могао да прикаже као велики дипломатски успех и који би искључио Јужну Кореју, односно, оставио је на милост и немилост Пјонгјанга, који поседује завидни нуклеарни арсенал.

На ту помисао Јужнокорејце наводи чињеница да се Трамп током свог првог мандата три пута срео са председником Ким Џонг Уном: у Сингапуру, Вијетнаму и на граници две Кореје, а да у тим преговорима ниједном нису учествовали јужнокорејски представници.

Тиме је Трамп Северној Кореји упутио јасну поруку да је Сеул марионета, а Вашингтон њен луткар, те да шта год Северна Кореја жели да постигне она треба да се обрати њему, а не јужнокорејском врху, чиме је, наравно, потпуно политички изоловао и ослабио владу у Сеулу. И, многи би рекли, грубо је понизио.

Ким Џонг Ун као мајстор за међународне односе

Интересантно је да америчка гласила ових дана пишу да је сам председник Трамп од својих сарадника затражио да организују састанак са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.

Ако је то тачно, онда не би било чудно ако би још увек млади вођа севернокорејске државе оценио да су САД знатно ослабиле, поготово у контексту њихових истрошених резерви муниције и пребацивања војних ефектива из Јужне Кореје и Јапана на Блиски исток, изгубљених војних база у арапским заливским земљама, али и све теже финансијске ситуације у којој се налази америчка држава.

Штавише, он може себи да честита на мајсторској партији шаха коју је одиграо са великим силама. Наиме, пружањем помоћи Русији у људству, наоружању и муницији без икакве задршке и с великом преданошћу, он је својој земљи од Москве прибавио не само економску помоћ у храни и новцу него и трансфере технологија које су севернокорејској војсци биле неопходне за развој интерконтиненталних балистичких пројектила, ракета за лансирање сателита, подморница, војних бродова, дронова и другог. 

Тиме је пак привукао пажњу суседне Кине, која се читавих десетак година због непристајања Пјонгјанга да се одрекне нуклеарног оружја држала пасивно и одбијала да га војно и економски одлучно подржи.

Треба, рецимо, подсетити да је председнику Киму, који је, сматра се, у раним четрдесетим годинама живота, прошлог лета током велике прославе осамдесетогодишњице од капитулације Јапана у Пекингу указана част да пред камерама буде у првом реду званица које су се кретале ка тргу Тјенанмен, месту одржавања војне параде, скупа са кинеским председником Си Ђинпингом и руским лидером Владимиром Путином.

Такође, јуна ове године председник Си је, први пут након читавих седам година, посетио Пјонгјанг.

Сада када је, дакле, изашао из међународне изолације коју је због притиска да се одрекне нуклеарног оружја више година трпео и од традиционалних савезника Русије и Кине, сада када је комплетирао импресивну гаму нуклеарног и ракетног наоружања свих домета и типова, ојачао економију и армију кроз продубљивање односа са Москвом, те заинтересовао Пекинг за обнављање билатералних веза и инвестиције, председник Ким може да опуштено и самоуверено дочека преговоре са америчким колегом Трампом.

Јер, његова влада, па и цела држава, са Русијом и Кином уз себе, могу да преживе и остваре економски и технолошки напредак и без Запада. 

А ти преговори би му могли донети оно што највише прижељкује – америчке безбедносне гаранције и ублажавање економских санкција САД, а, у Сеулу страхују, можда и признање права на поседовање нуклеарног оружја . 

Осетније смиривање ситуације на Корејском полуострву?

Ипак, сигурно је да би било мудро да председник Ким узме у обзир и постојање битног момента у унутрашњој политици САД, где због близине парламентарних избора, озбиљних проблема у Персијском заливу и пада подршке за њега и његову партију, америчком лидеру сада треба неки крупнији продор у спољној политици којим би могао да се похвали пред бирачима

Киму, наравно, на руку иде и то што су парирање Кини и зауздавање њене армије у Азијско-пацифичком региону за САД важнији геополитички циљ, а Тајван и Јужно кинеско море већи приоритети од спутавања Северне Кореје.

Зато постоји одређена нада да би у наредним годинама, за време мандата председника Лија и Трампа, можда могло да дође до осетнијег смањења напетости на Корејском полуострву, укључујући ту и потписивање неког значајног међудржавног споразума.

И док је то неизвесно, нема дилеме да је млади севернокорејски лидер у последњих пар година врло тражена личност међу најмоћнијим светским вођама – то сада потврђује и председник Трамп.

Како је раније наведено, два дечака старости између 12 и 17 година тешко су повређена у пуцњави.

"Примили смо две особе које су тешко повређене. Још једна особа је на путу, а њено стање није познато", рекао је директор здравствених и медицинских служби у региону Вестманланд Јонас Седерберг.

Полиција је добила дојаву о могућем нападу са смртним исходом у школи и на лице места упутила све расположиве снаге.

Према наводима локалних власти, мушкарац је ушао у школу са мачем и повредио више особа. 

На лицу места налази се велики број полицајаца, укључујући специјалне јединице.

Општина Фагерста формирала је кризни штаб и пружа кризну подршку.

Ученици школе "Бринел", као и неколико других школа, задржани су у својим објектима из безбедносних разлога.

Полиција је саопштила да у овом тренутку нема индиција да постоји опасност по ширу јавност.

У комбију којим је управљао, полиција је пронашла више од 1,5 тона кокаина и два комада војног оружја са муницијом.

Вредност заплењеног кокаина процењена је на више од 70 милиона евра, док је пронађено оружје било напуњено и спремно за употребу.

Према писању листа Хорнал де нотисиас, Милошевић је осумњичен да је припадао иберијској ћелији такозваног Балканског картела, међународне мреже за трговину наркотицима, за коју се верује да делује из јужне Шпаније.

Током операције ухапшена још двојица држављана Србије

Његово хапшење део је шире заједничке операције португалске криминалистичке полиције и шпанске националне полиције, усмерене против те криминалне мреже на територији Шпаније.

Током операције ухапшена су и још двојица држављана Србије осумњичена за трговину наркотицима. У оквиру акције заплењено је укупно око 3,35 тона кокаина.

Истражитељи верују да је криминална организација користила португалску обалу за искрцавање великих пошиљки кокаина које су стизале из Латинске Америке, након чега је дрога дистрибуирана широм Иберијског полуострва и даље пласирана на европско тржиште.

Милошевић је током фудбалске каријере наступао за неколико српских клубова, међу којима су Чукарички, ИМ Раковица, Телеоптик и Синђелић Београд, а фудбалску каријеру завршио је 2022. године.

Према писању Хорнал де нотисиас, полиција сумња да се након тога укључио у међународну трговину наркотицима.

Након хапшења одређен му је притвор у објектима у близини седишта португалске криминалистичке полиције у Лисабону, где ће остати док траје истрага.

Реч је о линији која повезује, међу туристима популарни, историјски градић Њико са престоницом Токијом.

Седам упосленика неименоване приватне компаније која се бави одржавањем зеленила прскали су коров хербицидима у непосредној близини станице Шин-канума када је наишао воз.

Настрадали радници су били старости између 53 и 67 година, а до несреће је дошло због грешке у комуникацији, односно, отказивања система у којем је више стражара требало да заставицама опомене машиновођу на присуство радника, а њих пиштаљком упозори на наилазак воза.

Машиновођа експресног воза "Специа X", који је прегазио несрећне раднике, посведочио је да је на око 315 метара од станице Шин-канума прошао поред места на којем је требало да буде један од стражара, али да ту никога није било, док је стражар постављен на само 80 метара од станице у руци имао заставицу која означава слободан прилаз.

Поједини аналитичари сматрају да је и машиновођа морао брже да реагује јер је видљивост пред поменутом станицом добра. Односно, према њиховом мишљењу, узрок несреће је вероватно вишеслојан.

Нико од 50 путника који су се у тренутку несреће нашли у возу није повређен.

Одговарајући на питања медија, представник железничке компаније "Тобу" изјавио је да је коров уклањан дању кад је активан саобраћај, јер су се становници који живе у околини пруге раније жалили на ноћни рад због коришћења алата попут косачица које праве буку. Он је додао и да је радницима било наложено да током рада не окрећу леђа у смеру из којег долазе возови.

Америчка војска саопштила је да је током блокаде иранских лука у Ормуском мореузу преусмерила 67 комерцијалних бродова, три онеспособила, а на два се укрцала. Претходно је Аксиос јавио да САД користе тајни коридор кроз Ормуз, којим дневно пролази од 15 до 20 танкера са нафтом.

Америчка централна команда саопштила је да је на Блиски исток стигао носач авиона "Џорџ Вашингтон", који би требало да замени носач "Абрахам Линколн", који је већ девети месец ангажован на мору у том подручју. Посада је провела 250 дана заредом без искрцавања на копно, што је рекорд за носач авиона у модерно време.

На дипломатском плану, амерички председник Доналд Трамп најавио је "најразорнију економску операцију“ против Ирана и позвао савезнике да се придруже изолацији Техерана. САД су увеле и нове санкције Хезболаху и још десет особа које оптужују за кријумчарење новца за ту групу.

У међувремену, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да Израел још није одобрио распоређивање Међународних мировних снага у Гази. Из његовог кабинета поручују да неће бити обнове енклаве пре потпуног разоружавања Хамаса.

Како тврди, брод, чији је власник компанија "Polar Movement Shipping", превозио је оружје намењено турском војном центру за обуку у Могадишу, као и комуникациону и сателитску опрему.

Посаду је чинило 10 чланова - шест држављана Индије, један држављанин Турске, један Грузије и двојица српских држављана који су били ангажовани као припадници обезбеђења, навео је званичник.

Осморица пирата, за које се верује да припадају групи која је раније учествовала у отмици брода "Sward" 26. априла, одвели су "LUTUF" ка обали у близини Гармаала, у области Дангоројо у Пунтланду.

Два брода у турском власништву касније су пришла отетом броду, док су турски хеликоптери и дронови надгледали подручје, рекао је званичник.

У уторак је мањи чамац са двојицом мушкараца пришао броду и доставио кат, стимуланс који се често жваће у Сомалији.

Након што се чамац вратио на обалу, уследио је ваздушни напад у којем су погинуле четири особе, а две су рањене, рекао је званичник.

Околности напада, укључујући податак о томе ко га је извео и да ли су погинули били умешани у отмицу, нису могле независно да буду потврђене.

Није познато ни шта се догодило са бродом "LUTUF", његовом посадом и теретом, наводи АП.

За сада нико од турских званичника није коментарисао ове наводе.

Према објављеним информацијама, потрес, је описан као "таласасти земљотрес", хоризонтално кретање тла које се манифестује као њихање и таласање површине.

Земљотрес се осетио широм јужног Перуа, а у Лими се љуљање осетило углавном на вишим спратовима зграда.

Земљотрес је био дуготрајан и трајао је око минут. За сада није пријављена штета, или жртве након земљотреса.

Стога, од априла прошле године, редом су гађали три сиријске ваздухопловне базе, које су Турци меркали као места на којима би, уколико их поправе, могли распоредити беспилотне летелице и батерије противваздушних пројектила, укључујући и руски С-400 који их је коштао испорука борбених авиона Ф-35.

Орање писте сиријске ваздухопловне базе

Мета последњег напада била је база Абу ел Духур, која се налази свега 70 километара од турске границе, што протумачено као јасна порука Израела да, ни сада али ни у будућности, не жели да види борбене авиона на територијама које контролишу нове сиријске власти Ахмеда ел Шаре.

Као и Т4 и Палмира и база Абу ел Духур је бомбардована непосредно после инспекција турских стручњака, након чега су уследиле жестоке реакције из Анкаре, али и америчких дипломата, који су први потврдили да су бомбе које су експлодирале по овој бази израелске.

Сиријске власти избројале су укупно осам израелских напада на ову базу, при чему је додатно оштећена писта, као и неколико складишта направљених од армираног бетона.

Како би спречили ескалацију сукоба између Турске и Израела, Американци су још средином прошле године, посредовали између две стране, предлажући да се успоставе зоне разграничења, али детаљи о овим разговорима, или могућим реакцијама нових власти у Дамаску још нису обелодањени.

Случај Т-4

Огромни кратери још увек зјапе насред писте аеродрома Т-4 у Сирији, још од када су израелски авиони, прошлог априла, бомбардовали некада једну од најзначајнијих ваздухопловних база у нетом распалој држави.

Погођени су и радарски положаји, капонири, док је на стајанци остало неколико оштећених "мигова 25", најбржих борбених авиона у историји авијације, које је још пре четрдесетак година купио режим Башара ел Асада.

Сиријце, заокупљене озбиљнијим проблемима, 400. напад израелских авиона није претерао потресао, али је из Анкаре пут Јерусалима потекла бујица жестоких изјава у којима су помињани Бог, бес, освета, уништење, Ционисти и Израел.

"Нека Бог, у бесу, уништи ционистички Израел", рекао је тада турски председник Реџеп Тајип Ердоган, чиме је на озбиљно искушење ставио односе две државе језиво поремећене још од када су средином октобра 2023. године израелску трупе у осветничком напону због око 1.100 жртава Хамасове авантуре, упале у Појас Газе.

Израелци нису претерано дуго чекали да му узврате, па су га дан касније, назвали "антисемитом" и "диктатором", који у опасност доводи свој народ, али и читав регион.

Суштину овог сукоба представља страх Израела да би распоређивање дронова, авиона, или противавионских пројектила у било коју од ове три базе у великој мери отежало операције израелског ратног ваздухопловства преко сиријске територије, што се у највећој мери односи на нападе на Иран, или проиранске милиције у Сирији.

Турска је, непосредно посла пада Асадовог режима, планирала да у Сирију пошаље руски противваздушни систем С-400, због којег је избачена из програма развоја авиона Ф-35, али је од те идеје, у међувремену, одустала.

Уколико, пак, Турска у сиријске базе распореди борбене авионе Ф-16 и противваздушни систем "Хисар", сматра некадашњи шеф Мосада Одед Елиам, Израел би био принуђен да реагује и конфронтација са Турском престала би да буде хипотетички сценарио.

Израел не верује Ел Шари

Више од 400 ваздушних удара на циљеве у Сирији избројале су тамошње власти од пада Асадовог режима 2024. године. Ови напади су били, махом, усмерени на базе и опрему некадашњег режима, које Израелци, ни у којем случају, нису желели да виде у рукама бивших радикалних исламиста.

Истовремено, израелске снаге заузеле су положаје мировних снага на југу Сирије, односно делове Голанске висоравни и планине Хермон, одакле без проблема могу да контролишу покрете трупа две до Дамаска.

Израелски политичари, који су топло поздравили пад Асадовог режима, прилично су скептични према наглој трансформацији Ахмада ел Шаре, који је по доласку у Дамаск, одбацио традиционалну одећу и обукао западњачко одело надајући се да ће испословати добре односе са Западом.

Власти у Јерусалиму, пре свега обавештајне службе Шин Бет и Мосад, сматрају да се његова идеологија, суштински, не разликује од оне коју деценијама промовише Хамас – исламска држава у којој влада шеријатско право.

"Ако неко изгледа као Хамас и понаша се као Хамас, онда је то највероватније Хамас. Мир који данас можемо јефтино обезбедити, могао би нас у будућности много коштати", рекао је пре тачно годину дана израелски министар за дијаспору Амичак Шикли.

Наслањајући се на француску колонијалну политику, Јерусалим сматра да разједињена Сирија не представља проблем за безбедност Израела, инсистирајући радије на "алијанси мањина" као контратежи панарапским покретима.

Основе овакве политике поставио је, наводно, још Рувен Шилоа, оснивач Мосада 1949, који је сматрао да постоје два важна фактора за спречавање уједињења Арапа – спољни, који чине неарапске нације у окружењу, и унутрашњи, састављен од мањинских заједница.

Иако Израел са неким од тих неарапских држава и мањина није током историје имао богзна какве односе, они су заједнички интерес редовно налазили у непријатељству према Арапима.

Техеран је истовремено упозорио земље Персијског залива да би сваку помоћ америчкој војсци сматрао сарадњом са њом. Поручује да се “ништа не може сакрити од њихових очију“. Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф оптужио је Вашингтон да додатним притиском покушава да изнуди уступке од Ирана.

Ситуација у Ормуском мореузу и даље је напета. Амерички државни секретар Марко Рубио нагласио је, у разговору са званичником Уједињених Арапских Емирата, важност очувања слободе пловидбе.

Фајненшел тајмс наводи да су иранске снаге разматрале и нападе на подморске оптичке каблове у Ормузу.

У међувремену, израелске снаге наставиле су нападе на Појас Газе. Палестински званичници саопштили су да је у нападу на полицијски пункт погинуло девет особа, док је 15 повређено. ИДФ наводи да су мета били “терористички оперативци“.

Још један Палестинац убијен је у одвојеном нападу на избеглички камп Нусеират.

Израел је извео и нове нападе на југ Либана, у подручју округа Набатија. Либанска државна агенција није известила о евентуалним жртвама.

За то време, од израелских власти стиже вест да граде просторију за вешање осуђених на смртну казну због тероризма. Израелски министар за националну безбедност Итамар Бен Гвир каже да ће "жртве тероризма и њихове породице моћи да гледају вешања" осуђеника из посебних кабина.

Из Беле куће најављују да ће за мировне снаге у Гази издвојити више од 206 милиона долара. Реч је о првом конкретном америчком финансирању предложених мировних снага, што указује на одлучност Трампове администрације да настави спровођење свог плана за Газу, иако се и Израел и Хамас противе условима потребним за његову реализацију.

Тужиоци су у јулу подигли кривичну пријаву против другог Украјинца, бившег војног официра Серхија К., због умешаности у експлозије, оптужујући га да је деловао у име украјинских државних ентитета.

У свом саопштењу тужиоци су рекли да је обучени ронилац Володимир Ж. био део групе коју је предводио Серхије К. која је поставила експлозив на гасоводе Северни ток 1 и Северни ток 2 у близини данског острва Борнхолм.

Русија и западне земље су експлозије из септембра 2022. године окарактерисале као саботажу.

Експлозије су оштетиле гасовод Северни ток 1, виталну руту за извоз руског гаса у Европу, као и крак Северног тока 2, који још није био пуштен у рад.

У време напада, Москва је обуставила испоруке гаса преко Северног тока 1, окривљујући западне санкције и техничке проблеме, иако ју је Европа оптужила за претварање енергетских залиха у оружје.

Истовремено, Иран и Оман раде на договору о безбедној траси за пролазак бродова кроз Ормуз. Техеран каже да су договорене и географске координате руте. 

САД и Иран нису постигли нови договор, а Трамп је поручио да не прихвата могућност да Иран поседује нуклеарно оружје и прети Оману ако се буде уплитао у договор о мореузу. 

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган позвао је Трампа да настави разговоре са Ираном, и нуди помоћ Турске у мировним напорима. 

Паралелно, наставак кризе на Западној обали: насиље између јеврејских насељеника и Палестинаца који ту живе. Израелски министар одбране Итамар Бен-Гвир посетио је градилиште објекта за вешање за Палестинце са Западне обале осуђене за тероризам и поручио да се тиме "ствара историја".

У Гази је Хамас прихватио план за другу фазу примене споразума, док су после разговора Кушнера и Нетанјахуа договорене радне групе за хуманитарна питања и разоружавање те милитантне организације.

Иако САД нису чланица МКС, званични Вашингтон је прошле године увео циљане санкције против неколико званичника тог суда, укључујући тужиоце и судије позивајући се на налог за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и бившег израелског министра одбране Јоава Галанта, као и на ранију истрагу о америчким војницима у Авганистану.

Санкције замрзавају сву имовину коју ти појединци евентуално имају у САД и практично их искључују из америчког финансијског система, са којим готово све међународно активне банке имају блиске везе.

У јуну су три судије Међународног кривичног суда тужиле Трампа и његову администрацију због санкција, тврдећи да су мере незаконите.

Кинези су ову руту "пробили" почетком године, када је брод "Истанбул бриџ" до Велике Британије, упркос лошем времену, допловио за 20 дана, чиме су постављене основе новог поморског пута далеко од проблема које су проузроковали сукоби на Блиском истоку.

Истовремено, ова рута део је "Поларног пута свиле", који су кинеске власти, још пре безмало десет година, дефинисале као стратешки важан пут за извоз робе на Запад.

Осим Кинеза, и остале бродарске компаније преусмеравају транспорте ка арктичкој рути, којом је прошле године прошло двадесетак теретних бродова. Западни извори тврде да већина тих бродова припада руској "тајној флоти" танкера, који на овај начин заобилазе санкције.

Дозволе за пролазак овом рутом издала је руска компанија "Росатом", која обезбеђује и атомске ледоломце који крче пут теретним бродовима.

Трампова узбуна

Амерички председник Доналд Трамп је, одмах затим, завапио да су воде око Гренланда "преплављене" кинеским бродовима, представљајући овај догађај као додатан разлог за преузимање контроле над овом територијом.

"То је сада стратешко питање. Гренланд је преплављен кинеским и руским бродовима. Гренланд нам је потребан због националне безбедности, а Данска то не може да уради", рекао је Трамп.

Данска је одбацила Трампове тврдње, наводећи да нема говора о инвазији кинеских ратних бродова, али да су Сједињене Државе више него добродошле да инвестирају у Гренланд.

И локалне, гренландске власти су се придружиле овом позиву, тражећи да се о даљем развоју ситуације стране договоре на тројном састанку званичника САД, Данске и Гренланда.

Кинези су, пак, позвали Трампа да престане да призива измишљену "кинеску претњу, како би створио предуслове за себичне интересе".