Од тада су још најмање четири жене добиле позитивне одлуке којима се потврђује постојање “коначних основа” за признавање статуса жртве модерног ропства, а очекује се да ће их бити још, навела је агенција ПА Медиа.

Међу најновијим случајевима су жене које су биле жртве трговине људима на међународном нивоу и унутар Уједињеног Краљевства, укључујући један случај у којем се трговина људима одвијала искључиво унутар саме робне куће “Хародс”.

Правни стручњаци су раније изјавили за Би-Би-Си да одлуке о давању статуса жртве модерног ропства могу да ојачају кредибилитет сведока у кривичним поступцима и утичу на начин на који полиција води истраге.

Закон о модерном ропству, који је ступио на снагу 2015. године, дефинише трговину људима као организовање или омогућавање путовања друге особе унутар земље, или преко граница ради њене експлоатације.

Једна од жртава је била ангажована за фиктивну позицију у “Хародсу”, док су друге две биле запослене на легалним радним местима пре него што су изабране за сексуалну експлоатацију.

Четврта жена је радила као кућна помоћница за породицу Ел Фајед након што ју је ангажовала агенција за издавање некретнина “Hude Park Residence”.

Једна од жена које су преживеле злостављање, Рејчел Лу, изјавила је да је оваква судска одлука за њу веома значајна, те да осећа да је то “потврда” и “признање” чињенице да је влада уважила њен случај.

У својој коначној одлуци, Министарство унутрашњих послова утврдило је да је она била изложена сексуалној експлоатацији у Уједињеном Краљевству и Француској током периода од три године, а починиоци су били Ел Фајед и његов брат Салах.

Стотине оптужби против Ел Фаједа

Стотине жена оптужиле су Ел Фаједа, који је био власник луксузне робне куће “Хародс” у Лондону између 1985. и 2010. године, за силовање, сексуални напад и трговину људима.

Ел Фајед је преминуо 2023. године у 94. години живота, 26 година након саобраћајне несреће у којој су страдали његов син Доди и принцеза Дајана.

Истрага лондонске Метрополитен полиције, названа “Операција Корнпопи”, испитује да ли су друге особе помагале или омогућиле извршење кривичних дела Ел Фаједа.

Полиција је сада проширила истрагу тако да обухвата и трговину људима, а у марту је саопштила да су четири особе саслушане у својству осумњичених поводом кривичних дела која укључују трговину људима ради сексуалне експлоатације и помагање у извршењу силовања.

Наведено је да су се јавиле 154 жртве које су пријавиле случајеве сексуалног напада, силовања, сексуалне експлоатације и трговине људима.

Багаи наводи да разговори који се воде између Ирана и Омана о Ормузу нису ни у каквој вези са отварањем или затварањем тог пловног пута, пренела је иранска новинска агенција Фарс.

Ирански министар Абас Аракчи претходно је рекао да су преговори између Ирана и Омана, око управљања Ормуским мореузом, у завршној фази, преноси Ирна.

Са друге стране, израелски званичници су сазнали да је амерички председник Доналд Трамп одлучио да одустане од великог планираног напада на Иран преко објаве на његовој мрежи Truth Social, пренео је израелски Канал 12.

Наиме, Трамп је у суботу саопштио да је отказао велики напад на Иран након што су га Техеран и друге земље Блиског истока уверили да је постигнут оквир за договор о потпуном поновном отварању Ормуза.

Амерички Политико, позивајући се на званичнике америчке администрације, пише да је Бела кућа је фрустрирана због кризе са Ираном и суочена са ограниченим могућностима за решавање спора, док тим америчког председника Доналда Трампа сматра да је мало вероватно да ће до избора у новембру за Конгрес САД бити пронађен одговарајући излаз из ситуације.

Сједињеним Америчким Државама Израел је пренео "озбиљну забринутост за безбедност” у вези са споразумом о разоружању Хамаса.

Иначе, план који се појавио крајем прошле недеље предвиђа да се Хамас разоружа, а да се Израел повуче из Газе.

"Сви смо љути због онога што се десило. Да будем искрен осећам се изневерено", рекао је један становник Сеуте.

"Није ово недеља као што су биле пре. У центру је мирно, али по четвртима има још мањих група људи", навела је становница Сеуте.

Шпанске власти не желе да им се упад миграната понови, па постављају 500 метара дугу плутајућу баријеру на морској граници између Сеуте и суседног Марока.

"Ситуација је много боља. На улицама је 3.000 припадника снага безбедности. Сада решавамо проблеме оних који су нелегално успели да уђу, како би се што пре вратили у Мароко", рекао је Мигел Анхел Перез, делегат шпанске владе у Сеути.

Опозиција за кризу оптужује Санчеза

Полиција је морала да реагује како би у Сеути спречила сукобе демонстраната крајње деснице и учесника контрапротеста. Стигао је и председник странке Вокс који за мигрантску кризу директно оптужује премијера Санчеза.

"Одговоран је Санчез, али део кривице сноси и Мароко. Суочени смо са инвазијом и то се мора тако назвати. Ово се није догодило нигде другде у свету. Чак је и председник Трамп рекао да је реч о слабим законима и лошем управљању", навео је Сантијаго Абаскал, председник странке Вокс.

Од четвртка је око 60.000 људи прешло у шпанску еннклаву копном и морем. Како тврде власти готово сви су се вратили у Мароко у року од 48 сати.

Људи су се вратили када су видели да се руше њихови снови о доласку у Европу. Многи су кренули због због економских тешкоћа и гласина на друштвеним мрежама да ће добити визе и посао.

Европски званичници о заштити граница ЕУ, папа Лав XIV забринут

Многи немају дилему да је све било добро организовано. То захтева анализу, слажу се власти у Шпанији и Мароку.

Невиђени прилив миграната на копненој граници Европске уније с Африком, изазвао је узбуну широм ЕУ. Двадесет две државе чланице, затражиле су од Шпаније да појача граничне контроле.

О координираном деловању за заштиту граница и другим мерама, хитно расправљају европски званичници на видео конференцији.

Папа Лав XIV забринут је због мигрантске кризе у Сеути и позива на проналажење мирних и праведних решења.

Тај систем омогућиће корисницима да мењају локалну валуту јуан у злато и обрнуто, што ће, сматра се, имати значајне последице по статус те валуте у свету, односно, допринети јачању поверења у њу и њеној интернационализацији. 

Истовремено, тај систем ће имати и последице по цену злата - омогућиће већи утицај Кине и уопште Азије, где је потражња за тим драгоценим металом деценијама већа него другде у свету, на формирање његове цене. Односно, механизам за клиринг у Хонгконгу ће допринети исправљању неправилности о којој се у Кини одавно говори отворено - реч је о парадоксу, који је кратко и јасно изражава позната крилатица која се приписује некадашњем шефу берзе злата у Шангају Хсу Луодеу и која каже да "Азија купује злато, а Запад му одређује цену". 

Јер, традиционално, поред Кине, и Индија, па и Тајланд су велики потрошачи злата, јер у њима постоји култ златног накита и новчића и пуно радионица које се баве његовом обрадом, док су прилично спекулативна тржишта у Лондону и Њујорку до сада била та на којима се практично одређивала цена злата.

Бројне реформе у вези злата

Поред увођења новог система за клиринг и поравнање, у Кини су у последњих неколико месеци приметни и други потез усмерени на учвршћивање и консолидацију тржишта злата.

Неколико највећих кинеских банака у последњих неколико месеци су укинули трговину златним сертификатима за мале улагаче (обичне грађане), како би заштитиле себе и своје клијенте од изненадних и крупних губитака у спекулацији у вези вредности злата, али и тржиште злата у својој земљи учиниле здравијим и отпорнијим на флуктуације. наиме, сертификати који би требали да буду доказ о поседовању злата сами по себи нису злато и могу се фалсификовати или издавати без физичког покрића у злату, па њихово сузбијање доприноси елиминацији корупције и спекулације, те објективнијем одређивању цене тог метала. 

Даље, Народна банка Кине је недавно укинула праксу контроле изношења злата из земље, у којем је свако ко је желео да понесе тај племенити метал у иностранство морао прво да властима поднесе захтев са образложењем. Тиме је либерализовано и преношење фичког злата у Хонгконг, што ће унапредити ликвидност тамошњег система.

У том велеграду са око седам и по милиона становника желе да изграде трезоре у којима ће моћи да буде смештено чак 2.000 тона метричких тона злата, што ће омогућити да плаћање и трговина на кинеској берзи злата буду вршени у доброј мери у правом злату, а не папирним сертификатима, који су подложни манипулацији. 

Мрежа трезора злата широм света - за дедоларизацију трговине с иностранством и интернационализацију јуана

Такође, поред тих трезора у Хонгконгу, Кина је, сматра се, потписала уговоре о успостављању трезора за чување злата и у неколико страних држава, попут Сингапура, Саудијске Арабије и Швајцарске. Они ће омогућити муштеријама које тргују са њом у јуанима да исте, ако то желе, замене за злато.

Ово је од суштинског значаја када је у питању дедоларизација, односно, прелазак трговине на кинески јуан, јер омогућава страним клијентима који, након што су продали своју робу Кинезима, не желе да држе јуан или за њега купе кинеску робу, да тај вишак који имају у кинеској валути замене за (право, физичко) злато.

Тако долазимо до чињенице поменуте на почетку текста да је акумулација злата и успостављање система за трговину њиме усмерено пре свега на јачање кинеске валуте јуана и њену интернационализацију, чиме се јача отпорност Пекинга на економске санкције и финансијске притиске из Вашингтона, под којима се, рецимо, сада налази Русија. Истовремено, кинеска држава се тиме штити и од евентуалног краха долара, до којег може доћи због презадужености америчке државе и растуће инфлације у САД.

Злато - стара љубав

Афинитет кинеске централне банке и економских (и политичких) субјеката према злату није новитет. Наиме, Кина је почела да акумулише злато, тврде стручњаци, још почетком осамдесетих година прошлог века, након економског отварања према иностранству, у доба владавине и реформи које је покренуо Денг Сјаопинг. Реч је о куповинама тог метала у иностранству које су вршене не само званично за потребе централне банке, већ и незванично, за потребе армије, партије, итд.

По њима, монетарне власти у НР Кини су тада оцениле да се подвајање долара од златне подлоге извршено почетком седамдесетих и увођење фијат валута, које су уместо на неком драгоценом металу засноване просто на сагласности или договору о њиховој вредности, мора некад у будућности завршити ломом тих валута.

Кинези су тада искористили то што су у Вашингтону били вољни да се ослободе (дела) својих резерви злата и заузврат узму доларе - систематском продајом злата иностранству за сопствену валуту Американци су јачали потражњу за доларом и тако га практично подупирали у условима када се он више није ослањао на злато.

У периоду до 2002. године у Кини увоз злата из иностранства није био дозвољен приватницима, тако да се држава није суочавала са конкуренцијом приватног сектора у тим набавкама. Те године, међутим, отворена је берза злата у Шангају и дозвољен увоз приватницима. Од тада, по неким проценама, кинеске компаније су увезле око 28.000 тона злата. Од 2014. у трговину на тој берзи су се укључили и странци.

Треба и рећи да је Кина напорно радила на улагању у куповину и развој рудника злата и да је 2007. године претекла Јужну Африку и заузела прво место у свету међу произвођачима злата. Она тај трон држи и данас - по подацима Светског савета за злато, Кинези су прошле године ископали око 384 тоне тог драгоценог метала, те иза себе оставили Русију са 345 тона и Аустралију са 293.

Убрзање куповине злата

Мада је јасно да у Кини већ деценијама акумулирају злато, није познато колико тог метала поседују кинеска држава, разне организације и привредни субјекти.

Рецимо, мада Народна банка Кине званично има око 2.300 тона злата, многи економисти у Источној Азији верују да је права цифра вишеструко већа, те да вероватно прелази 5.000.

Процене засноване на разним параметрима, као што су количина злата које се размењује на берзи у Шангају или количина злата коју производе рудници у власништву кинеских компаније, итд. говоре о преко 70.000 тона у поседу разних кинеских субјеката.

И док су то мање-више спекулације, оно што је сигурно је то да су кинеска централна банка и фирме интензивирале куповину злата након што је Запад 2022. године замрзао (и практично одузео) руску имовину у новцу и хартијама од вредности која је чувана у иностранству, као и да је нови подстицај за набавке племенитог метала за Кинезе било увођење нових Трампових царина прошле године. 

Конкретно, Народна банка Кине је у јуну ове године је купила, сматра се, 16 тона злата, док је укупни увоз тог метала у Кину, по извештавању агенције Блумберг које се ослања на податке кинеске царине, износио 173 тоне, што је највише у последње две године.

У првих шест месеци ове године у Кину је увезено око 820 тона злата - то је други највећи шестомесечни резултат икада и свега десет тона слабији резултат од рекордног, који је остварен у истом периоду у 2024. години.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да овакав налет миграната мора бити организован, будући да је Сеута итекако ограђена и брањена, високим двоструким оградама са бодљикавом жицом и уз присуство преко хиљаду полицајаца.

На питање шта је довело до овако масовног покушаја уласка у ЕУ с афричког континента, с обзиром на то да је копнена граница између Африке и Европе, односно две шпанске ексклаве, дугачка укупно свега око 18,5 километара, Ђуровић је истакао да је један од повода пресуда шпанског Врховног суда у спору о томе како људи могу да траже азил у тим ексклавама, али да је суштински разлог много дубљи.

"Ради се о очају људи који некако траже неки спас и виде на европској територији, између осталог, и ове две ексклаве, као могућност да можда затраже азил, можда нађу бољи живот", објаснио је Ђуровић.

Нагласио је да овако масован улазак миграната у Сеуту није могао бити стихијски.

"Да шездесет хиљада људи у нешто више од 24 часа уђе у тако брањену ексклаву... није нешто што је случајно и не може да се реализује без добре организације, па макар и толерисања са мароканске стране", рекао је Ђуровић.

Говорећи о шенгенским правилима која важе за улазак у ексклаву Сеута, с обзиром на то да се сматра да је то заправо улазак у ЕУ, Ђуровић је објаснио да контрола уласка из ексклаве у Шпанију и даље постоји и да пролаз није слободан.

"Ко год дође у енклаву, нема могућност да се несметано домогне шпанског копна и одатле настави даље, што је био неки од аргумената других земаља. Значи, у пракси то не стоји", рекао је Ђуровић, објаснивши да је тражење азила могуће само ако се у енклаву дође морским путем, те да су процедуре строге.

Италија уводи контроле на летовима и бродовима

Долазак више десетина хиљада миграната у Сеуту изазвао је снажну реакцију италијанске владе. Рим је одлучио да од 1. августа, на месец дана, поново уведе контроле у авионском и поморском саобраћају са Шпанијом, уз образложење да је циљ заштита националне безбедности спољних граница ЕУ.

У међувремену, шпански премијер Педро Санчез поручио је да миграциони притисак није само шпански проблем, и позвао на европско јединство. Подсетио је да је, према подацима Фронтекса, Италија последњих година била главна улазна рута за илегалну миграцију у ЕУ.

Одлука италијанске владе носи јасну политичку поруку. Кабинет премијерке Мелони већ дуже време повезује илегалну миграцију са питањем безбедности, тврдећи да неконтролисани токови погодују криминалним мрежама и повећавају ризике за грађане. Ту линију додатно су ојачали случајеви насиља међу младима, посебно у великим градовима попут Милана, где се одомаћио израз "маранза" за део малолетника, често севернoaфричког порекла и такозване друге генерације који нису у потпуности интегрисани.

У том контексту усвојен је пакет мера познат као "анти-маранза". "Ко напада, пљачка или уништава, мора да одговара, чак и са петнаест или шеснаест година", наведено је поводом новог пакета. До сада су малолетници од 14 до 18 година кривично одговарали само ако би суд утврдио да су били свесни својих поступака, а по новом, та способност се претпоставља, осим ако се пред судом не докаже супротно.

Француска диже дронове, на граници чете специјалаца

Рим и Париз су се у међувремену договорили око строжих контрола дуж заједничке копнене границе, у оквиру раније потписаног споразума о сарадњи полицијских снага. Француска је, након кризе у Сеути, ангажовала 170 полицајаца и две чете специјалних јединица на граници са Шпанијом.

"Појачали смо контроле на унутрашњим границама у оквиру Шенгенске зоне на француско-шпанској граници. Реч је о превентивној мери која би требало да траје 10 дана и у којој учествује 170 полицајаца. Имаћемо додатне дронове и надзорне авионе за спровођење мисија посматрања и праћења", наводи се у образложењу француских власти.

Слабости концепта ограда и баријера

Шпанска полиција почела је постављање пловеће баријере дуге пет стотина метара како би спречила нове покушаје преласка морем, а најновија криза поново је отворила расправу о миграцијама и функционисању Шенгена, који у ванредним околностима омогућава привремене контроле на унутрашњим границама.

Ђуровић је оценио да актуелна ситуација указује на слабости концепта који се све више заговара у ЕУ - баријере и ограде. Подсетио је да су Сеута и Мелиља најутврђенији делови шпанске територије према спољном свету, те да су све мере и пре овог инцидента требало да зауставе овакав прилив.

"Можда је потребно размислити о концепту да се граде сигурне луке, односно сигурне територије око Медитерана и око Европске уније, где би људи могли да остану и имају нормалан и одржив живот", предложио је Ђуровић.

Подсетио је да међу људима који долазе има много жена и деце, и да то нису само људи из Марока, већ да велики број долази и са Сахела и из јужних делова Африке, где постоје сукоби и нестабилност.

"Сама баријера ништа није решила. Људи су нашли начин уз помоћ кријумчара", закључио је Ђуровић, додајући да ће се, уколико се овако буде дешавало и у будућности, отворити многа питања за Европу.

Где је европска солидарност

Ђуровић је нагласио и питање односа са земљама у суседству, наводећи да мароканске полиције није било, односно да није било интервенције која би зауставила овако велики број људи. Са друге стране, поставља се и питање солидарности.

"Ови коментари италијанске премијерке, мере Италије према Шпанији нису у духу онога што је европски acquis, односно европски прописи и стандарди, где у оваквим ситуацијама је потребно, пре свега, да земље чланице буду солидарне. Не само да обезбеде војску да помогну Шпанији или неке друге мере, већ и хуманитарну помоћ, па чак и да поделе терет избеглица", казао је Ђуровић, оценивши да ће се управо о томе расправљати на састанку министара унутрашњих послова.

Подсетио је и да је Финска подржала идеју о потпуном искључењу Шпаније из Шенгена.

"Европа упорно пада на тесту"

На питање да ли све ово показује да мигрантски притисак поново почиње да угрожава једно од основних достигнућа ЕУ, слободно кретање унутар њених граница, Ђуровић је одговорио да су овакве кризе тест за целу ЕУ по питању солидарности, њихових принципа и вредности, па чак и прописа.

Подсетио је да је недавно, 12. јуна, почео да се примењује нови Пакт о азилу и миграцији, по којем је овакава ситуација морала одмах да се решава, што значи солидарност и подела терета. "Ништа од тога нисмо видели у овом тренутку", констатовао је Ђуровић.

Изразио је наду да ће се, уз иницијативу Европске комисије, ситуација унапредити и да ће се правила примењивати, што значи брзе процедуре у самој ексклави, ако неко жели да тражи азил.

"Ако Шпанија буде затрпана са захтевима за азил из саме Сеуте, онда би требало и друге земље у суседству да јој помогну у томе по европским прописима. Тако да то јесте један велики изазов и ја се бојим да Европа упорно пада на том тесту, како поделити терет избеглица или миграната", рекао је Ђуровић.

Уложене милијарде да се ово не деси - где је запело

Подсетио је и на велику мигрантску кризу од пре десетак година, из 2015. године, као и на ону из 2021.

Упитан зашто данас, за разлику од периода пре 10 година када је Европа показивала више јединства и спремности да равноправно распореди терет миграната, постоје тако различите поруке из европских престоница, Ђуровић је одговорио да јесте много рађено на новом плану и да су сви напори били усмерени на то да се овакви сценарији не десе.

"Много новца је уложено, милијарде евра, да се обезбеде границе, ангажују додатне трупе Фронтекса, да се ради термовизија и друге мере надзора", навео је Ђуровић. Истакао је, међутим, да је кључно питање како решавати овакве проблеме када недостаје солидарност и када су земље на југу Европске уније оне које трпе највећи притисак.

"Лако је из Финске коментарисати, из Чешке, па чак и из Немачке, како се понашају земље на југу које су изузетно оптерећене мигрантским приливом. Подсетићу, Италија, Шпанија, Грчка - то су земље које трпе највећи притисак људи који долазе и траже помоћ", казао је Ђуровић, оцењујући да те земље у једном тренутку неће моћи, нити ће желети, само да решавају проблем.

Подсетио је да у ЕУ и даље важе прописи по којима је прва земља уласка миграната уједно и земља која одлучује о његовом статусу, што у теорији значи да би сви људи који улазе у Европу преко Медитерана морали да остану у процесу одлучивања управо у Италији, Шпанији и Грчкој.

"То је оно што је један горки закључак свега овога, да солидарности и равномерне поделе терета нема, и да какве год мере ви предузимали да унапредите мигрантску политику, ако земље сматрају да су у неравномерном положају, и ако оне то стварно јесу, онда ЕУ не следи нека светла будућност по овом питању", закључио је Ђуровић. 

Српски тим чини 40 припадника са 17 возила и две приколице, који настављају мисију у Шпанији и спремни су да одговоре на нове изазове у борби против ватрене стихије.

Из МУП-а истичу да на терену нема рутине и да су свака процена, свака одлука и сваки покрет усмерени ка једном циљу – заштити људских живота, домова и природе.

У објави се наводи и да је ово пример међународне сарадње у њеном најважнијем облику, када искуство, поверење и заједничко деловање постају најснажније оружје у борби против природних катастрофа.

Локалне власти су навеле да се авион срушио у области Пуебло Вијехо, на око шест километара од града Наска и приближно 12 километара од локалитета Наска линије.

Мали авион је припадао локалној перуанској авио-компанији "Аеродијана".

Авион је полетео са аеродрома Писко ради прелета изнад Наска линија, али је неколико минута касније изгубио везу са контролним торњем, пренели су локални медији.

Узроци пада летелице још увек нису познати, а локалне власти су најавиле покретање истраге.

Наска линије, огромни цртежи и геометријски облици урезани у пустињске равнице на југу земље, представљају једну од главних туристичких атракција Перуа, која годишње привлачи око 100.000 посетилаца, који их обично разгледају из малих авиона изнад локалитета.

Летови изнад Наска линија са оближњег аеродрома Марија Рајхе били су обустављени у петак због ветра брзине веће од 40 километара на сат, који је подизао прашину и смањивао видљивост.

Јак ветар је претходно приморао мали авион са двоје перуанских туриста, као и другу летелицу са шест страних посетилаца да промене курс и слете на аеродром Маркона, навели су локални медији.

Међу погођеним објектима је и подручје поред болнице "Мученици ал Аксе“ у централном делу Газе, где је експлозија оставила велики кратер. Снимци са места догађаја приказују разбацани медицински материјал, као и оштећене шаторе и металне конструкције у кругу болнице.

Истовремено, снажне експлозије одјекивале су и на југу Либана, где су патролирале израелске снаге.

Снимци са места догађаја приказују разбацани медицински материјал, као и оштећене шаторе и металне конструкције у кругу болнице.

Кувајтска војска саопштила је да је од зоре открила и уништила непријатељске дронове у ваздушном простору те земље. Према наводима власти, мета напада било је више виталних објеката, а материјална штета је забележена на једном владином објекту и цивилној имовини, без људских жртава.

Високи ирански безбедносни званичник изјавио је да је Техеран припремио свеобухватан план одговора у случају америчког или израелског напада на иранску инфраструктуру. Како је пренела агенција Тасним, план предвиђа гађање виталне инфраструктуре Израела и америчких енергетских постројења у региону.

Вашингтон пост је, позивајући се на неименоване званичнике, објавио да је командант Европске команде америчке војске Алексус Гринкевич упозорио Пентагон да би, без додатног разарача, могао да буде приморан да бира између одбране Израела и територије САД.

Ирански председник Масуд Пезешкијан поручио је да ће "будућност Ирана обликовати народ Ирана“, док је први потпредседник Мохамед Реза Ареф рекао да држава припрема залихе за наредне две године, истичући да влада има план и за "најгоре услове“.

У међувремену, према писању Тајмс ов Израела, одложен је почетак примене плана о разоружању Хамаса. Лист сматра да је његова примена неизвесна, будући да Бенјамин Нетанјаху још није званично коментарисао тај документ и да је ИДФ наставио војне операције у Појасу Газе које би, према плану, морале да престану.

(Танјуг)

Прва УФЦ приредба у Србији одржана је у Београдској арени, где су пред домаћом публиком тријумфовали Урош Медић и Александар Ракић.

У главној борби вечери Урош Медић је за 30 секунди савладао Американца Данијела Родригеза, нокаутиравши га серијом снажних удараца.

Ексклава Сеута са површином од свега 18,5 квадратних километара има мање од 85.000 становника. У ноћи између четвртка и петка хиљаде миграната преноћиле су на улицама овог града.

Упркос слабим изгледима за прихват или наставак пута, стотине људи су, према медијским извештајима, и у петак увече покушале да стигну до обе шпанске енклаве, Сеуте и Мелиље. Током вечери је на граници између Марока и Мелиље дошло до сукоба са полицијским службеницима. Више особа гађало је припаднике снага безбедности каменицама, док су они користили сузавац.

Шпански војници спречили су прилаз обали из правца мора. Током претходних дана многи мигранти су допливали до Сеуте. Број погинулих порастао је на 67. Спасилачке службе су и током суботњег (1. август) преподнева наставиле потрагу на мору.

Европски комесар: Ниједан мигрант није стигао на копно ЕУ

Европски комесар за миграције Магнус Брунер изјавио је након телефонског разговора са шпанским министром спољних послова Хозеом Мануелом Албаресом да "ниједна особа није прешла границу ка копненом делу Европске уније".

Иако Сеута припада Шпанији, која је део шенгенског простора, мигранти из ове ексклаве не могу лако да пређу на европско копно.

За ове ексклаве важе посебна правила унутар Шенгена – свако ко одатле путује ка шпанском копну или другим деловима шенгенског простора, по правилу пролази кроз поновну контролу.

Уколико би мигранти ипак покушали да пређу Средоземно море, најпре би наишли на спољну границу ЕУ.

ЕУ у шоку

Европска унија тек почиње да обрађује шок изазван догађајима. Иако се ситуација смирила, призори из протеклих дана многе су подсетили на избегличку кризу из 2015. године и покренули нову дебату о миграционој политици ЕУ. Све се ово дешава у тренутку када је Заједнички европски систем азила ступио на снагу пре само неколико недеља.

Италија је привремено суспендовала Шенгенски споразум према Шпанији. Правила ЕУ не предвиђају трајно искључење неке државе из шенгенског простора против њене воље.

Више земаља ЕУ указује на могућност додатног ограничавања слободног кретања унутар шенгенског простора и увођења учесталијих контрола на унутрашњим границама. Немачка то чини већ дуже време, а министар унутрашњих послова Александар Добринт најавио је продужење ових контроверзних граничних контрола.

Француска такође планира да појача контроле на граници са Шпанијом, које су на снази већ годинама.

Које кораке Шпанија сада може да предузме

Правила ЕУ о азилу налажу да Шпанија мора да спречи даље кретање подносилаца захтева за азил унутар Уније.

Будући да се Мароко сматра сигурном земљом порекла, на располагању су убрзани гранични поступци који омогућавају брже депортације.

Реформа система азила предвиђа и такозвани кризни механизам у случају масовног прилива миграната. Шпанска влада би стога могла да званично затражи помоћ.

У том случају, преосталих 27 земаља ЕУ требало би да покажу солидарност, праведно распореде тражиоце азила међу собом и подрже европске пограничне регионе ресурсима како би се захтеви брже обрађивали.

Зашто се упућују критике Шпанији?

Критичари замерају Шпанији превише либералну миграциону политику. Поред тога, наводи се да тамошња влада није успела да заштити спољне границе Европске уније. Финска министарка унутрашњих послова Мари Рантанен навела је на Иксу да државе које нису способне да штите границе не би требало да буду чланице шенгенске зоне.

Шпанија је пре неколико месеци, у борби против мањка радне снаге, покренула процес легализације око 500.000 нерегуларних миграната. Ова мера се односи искључиво на тражиоце азила који су захтев поднели пре краја 2025. године, а не на новопридошле особе.

Ипак, имајући у виду напоре на нивоу ЕУ да се сузбије нежељена нерегуларна миграција, овај потез је изазвао подозрење и негодовање у Бриселу.

Шпански премијер Педро Санчез одговорио је на критике појединих чланица ЕУ упућене шпанској миграционој политици. Позвао је на даље јачање уједињене Европе и упозорио да не треба продубљивати поделе.

"Солидарност и саосећање су добровољни. Поштовање европских уговора то није", навео је Санчез на Иксу.

У писму упућеном челницима европских институција осудио је "став" појединих држава чланица, оценивши га као производ "предрасуда, дезинформација, неупућености или политичких интереса". Затражио је хитно одржавање видео-конференције министара унутрашњих послова 27 земаља чланица.

Следе хитни састанци

Стручњаци држава чланица ЕУ на кризном састанку требало би да разговарају о развоју ситуације претходних дана, саопштио је портпарол ирског председавања Саветом ЕУ.

Не очекује се да ће јавност након разговора бити обавештена о њиховом садржају.

У понедељак ће се састати амбасадори држава чланица како би проценили ситуацију и олакшали даљу координацију.

Портпарол је навео да ће тема разговора, поред долазака у Сеуту последњих дана и броја људи који су се вратили у Мароко, бити и подршка ЕУ Шпанији, као и дипломатски напори у односима са Мароком.

Шта све ово значи за реформу система азила ЕУ

Нови систем азила Европске уније нашао се под великим притиском само седам недеља након почетка примене. Његов примарни циљ био је да оконча вишегодишње спорове између држава чланица.

Државе које се суочавају са највећим бројем долазака – попут Шпаније, Кипра, Италије и Грчке – имале су задатак да боље обезбеде спољне границе и да процедуре за азил, у мери у којој је то могуће, спроводе на самој граници.

Будући да ове земље тиме спречавају прелазак миграната у државе попут Немачке, Аустрије или Француске, оне имају право на финансијску и логистичку подршку осталих чланица ЕУ.

Међутим, пример Шпаније сада јасно показује да би ова узајамна солидарност могла да почива на веома климавим ногама.

"Суочавамо се са нама невиђеним пожарима, катастрофалних размера. Јуче је у Виљафранку 500.000 хектара било захваћено шумским пожарима", рекао је Михаиловић додајући да су тренутно у завршној фази гашења пожара.

На питање могу ли се евакуисани вратити у своје домове, каже да је за то дефинитивно рано, да и даље избијају жаришта, као и да је сада најкритичнији период када се ствари морају држати под контролом.

У гашењу пожара је, поред хеликоптера МУП-а Србије учествовало и шест шпанских летелица.

"Поносни смо на наше пилоте и све чланове посаде који, и у најтежим условима, несебично стављају своје знање и искуство у службу спасавања људи, природе и имовине и ван граница наше земље", објављено је на Инстаграм страници МУП-а.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић рекао је да је Србија поносна на своје ватрогасце-спасиоце.

"Не постоје границе када неко чека помоћ. Далеко од својих породица и своје земље, српски ватрогасци-спасиоци данас су раме уз раме са колегама из Шпаније, у борби против једне од најтежих пожарних сезона које је ова земља погодила последњих година", написао је Дачић у објави на Инстаграму.

У новој објави МУП-а на Инстаграму наводи се да су у Kомандном штабу који покрива подручје Мамолес, српске ватрогасце-спасиоце посетили Вирхинија Барконес Санз, генерални секретар за цивилну заштиту и спасавање Kраљевине Шпаније, Јорге Љоренте, заменик регионалног министра за аграрну политику и развој села, и Никанор Сен, делегат Владе Шпаније за регион Kастиља и Леон.

"Њихове речи захвалности потврда су онога што се на терену најбоље види, да професионалност, пожртвованост и поверење немају националност. Kада је најтеже, једино је важно да постоји неко ко ће пружити руку", додаје се у објави.

Како се указује, Србија данас није само пријатељ Шпаније него је и део заједничког европског одговора онда када су животи људи угрожени.

Полиција је претходно добила пријаву о његовом нестанку након земљотреса, наводи портал.

Земљотрес јачине 7,1 јединицу Рихтера, који је погодио префектуру Кумамото 28. јула достигао је максимални интензитет од 7 јединица према јапанској сеизмичкој скали.

Међу материјалном штетом регистроване су 182 потпуно уништене куће, 225 објеката са већим оштећењима и још 1.034 зграде са мањим оштећењима, што укупно представља 1.543 погођена објекта.

Пет дана након земљотреса, број евакуисаних особа достигао је 9.228, а и даље трају проблеми са снабдевањем водом.

Без воде је остало око 72.000 домаћинстава у граду Јацуширо и околним подручјима. Оштећена је и инфраструктура железничке пруге Кјушу Шинкансен.

Ипак, неколико градова је остало напуштено, као што су Темпл, Порж, Леж-Кап-Фере и Сомос, где је пожар и почео.

Пожар у масиву Гро-Бесјон у департману Вар, који је локализован пре три дана након што је опустошио 4.500 хектара, поново је јуче избио и ескалирао.

Пламен, распламсан јаком врућином и маестралом, покрио је више од 1.000 хектара у року од шест сати, а скоро 2.500 људи је евакуисано.

Укупно је мобилисано 700 ватрогасаца, шест хеликоптера, осам авиона Канадер и два авиона Деш.

"Департман Вар суочава се са феноменом пожара који је бржи од галопирајућег коња, пркоси разумевању и доводи у питање искуство становника", рекао је префект Симон Бабр. Према његовој оцени, "уништење шуме је апсолутно дантеовско".

И Грчка у епицентру жаришта

Велики шумски пожар који је из Виотије стигао до Атике и области Порто Гермено захватио је широко подручје, а у гашење је од јутрос укључено девет канадера и четири хеликоптера.

Пожар се проширио на два фронта, док је код места Псата издато упозорење за евакуацију становника према Алепохорију и Мегари, пренео је ЕРТ.

Из предострожности су током ноћи евакуисана и насеља Агиа Параскеви, Агиос Нектариос и Крио Пигади.

Током акције спасавања, припадници обалске страже и ватрогасне службе евакуисали су чамцима 12 људи који су били заробљени на плажи у Порто Гермену.

Пожар је изазвао велику материјалну штету. Према сведочењима са терена, изгорела је шума која раније није била захваћена ватром.

Мештани су навели да су јаки ветрови брзо променили правац ширења пожара и онемогућили прилаз луци и путевима за евакуацију.

Новинарске екипе које су обишле подручје затекле су згаришта, изгорела возила и потпуно уништену вегетацију, пренео је ЕРТ. Према информацијама са терена, изгорело је више кућа, а једно ватрогасно возило потпуно је уништено у пожару.

Пожар је током ноћи захватио велика шумска и пољопривредна подручја у Виотији, а више приобалних насеља евакуисано је морским путем.

Шумски пожари који су избили у другим деловима Европе – Шпанији, Француској, Португалији, Турској, Немачкој – и даље харају. На хиљаде грађана је евакуисано. Јаки ветрови отежавају гашење, у којем учествују и српски ватрогасци и хеликоптер "Суперпума".

"Јасно је да нисмо имали информације. Да смо их имали, 50.000 људи не би могло да уђе на начин на који су ушли за 24 сата", рекао је високи владин званичник.

Према наводима извора из владе, пажња државних институција претходних дана била је углавном усмерена на велике шумске пожаре у централним и западним деловима земље, који су довели до затварања подручја и евакуације готово 100.000 људи.

Промакла упозорења из Сеуте

Због тога мигрантска ситуација на граници са Мароком није била у првом плану, иако су постојали одређени сигнали упозорења.

Међу њима су била упозорења председника владе Сеуте Хуана Хесуса Виваса, као и почетни извештаји Цивилне гарде о постепеном повећању броја миграната који покушавају илегално да пређу границу пливањем.

"Тих дана нико није говорио о Сеути. Доласци су се стално повећавали и пратили смо ситуацију, све док се практично преко ноћи све није претворило у кризу", рекао је други члан владе.

Хапшења у Мароку

Мароканске власти ухапсиле су у последњих неколико сати 70 особа због сумње да су учествовале у насилним инцидентима који су избили након масовног илегалног преласка миграната у шпанску енклаву Сеуту.

Према изворима блиским истрази, ухапшени се терете за покушај убиства, подметање пожара и уништавање јавне и приватне имовине.

До сукоба је дошло у раним јутарњим сатима у петак у граду Фнидек, где су се мање групе људи, које су се налазиле на брдима у близини граничног прелаза са Сеутом, сукобиле са мароканским безбедносним снагама и запалиле више возила.

Споразум Мадрида и Рабата о хитној репатријацији

Мигрантска криза избила је у четвртак, када је, према процени власти Сеуте, око 60.000 миграната илегално прешло границу шпанске енклаве.

Споразум Мадрида и Рабата о хитној репатријацији миграната без докумената, уз привремено затварање предузећа у Сеути због кризе, омогућио је повратак око 53.000 људи у Фнидек током петка.

Масовни прилив додатно је оптеретио овај град са мање од 80.000 становника, где су продавнице, ресторани и банке остали затворени због страха од нових инцидената.

Иако су хиљаде миграната већ кренуле ка својим матичним градовима, многи и даље бораве на улицама, ноће у парковима и на јавним површинама и покушавају да пронађу превоз како би напустили север Марока.

Комуналне службе уклањају шут, камење и остатке запаљених возила у близини границе са Сеутом, док се стање на том подручју постепено стабилизује.

Земљотрес је изазвао прекиде у снабдевању електричном енергијом, пореметио железнички и метро саобраћај и оштетио поједине зграде, саопштиле су надлежне власти. Повређене су 21 особе, од којих две теже.

Италијанска ватрогасна служба саопштила је да је пријављена мања штета на зградама у Напуљу и његовој околини.

Да би пружиле помоћ становништву, општине су активирале оперативне центре и поставиле пријемне просторије у бившој НАТО бази у Бањолију.

Међутим, касније током дана из палестинског милитантног покрета поручено је да разоружавања неће бити све док се Израел не повуче из Појаса Газе.

Ни у Тел Авиву не делују задовољни наводно постигнутим споразумом. Израелски министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир оценио је да је нацрт мировног споразума за Појас Газе "неприхватљив за Израел".

Неизвесна је ситуација и када је реч о Ирану. Техеран поручује да саобраћај кроз Ормуски мореуз неће бити могућ док се не успоставе стабилност и мир. Два танкера су погођена приликом покушаја проласка кроз мореуз.

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да све мање верује у могућност постизања споразума са Ираном, оптуживши Техеран да не говори истину и да крши договоре, уз поруку да ће САД наставити снажне ударе уколико Иран не промени понашање.

Истовремено, кинески председник Си Ђинпинг је, на светском нивоу, за десет одсто популарнији од Доналда Трампа, чиме је преокренут негативан тренд које је светско јавно мњење показивало према кинеској "мекој моћи" још од времена пандемије коронавируса.

Резултате утицаја Трампове политике на популарност Америке показало је, још крајем прошле године, и Галупово истраживање у 130 држава према којем је Кина имала пет одсто већу популарност у односу на Америку, што је највећа разлика у безмало две деценије оваквог испипавања пулса светског јавног мњења.

 "Чајнамексинг" заслужан за успон популарности Кине

Овакав резултат објашњен је Трамповим експериментима са увозним таксама, укидањем помоћи и контроверзном реториком према до јуче кључним савезницима, попут чланица НАТО-а. Популарности Америке нису допринели ни ваздушни удари на Иран, којима је поремећена стабилност светског снабдевања нафтом и течним гасом.

Успон популарности Кине резултат је и пропагандне офанзиве Пекинга, који је позвао бројне инфлуенсере са Запада како би остатку света пренели утиске из ове државе, што је последњих година постало познато као "Чајнамексинг" (Chinamaxxing).

Путем друштвених мрежа, они су са остатком света поделили кинески модел електрификације саобраћаја, док је председник Си прилично активно промовисао кључне тачке сопствене политичке агенде, попут Глобалног развоја, Глобалне безбедности и Глобалне цивилизације.

За Америку је, истовремено, забрињавајуће што губи трку са Кином у земљама у којима је донедавно била неприкосновена, мање развијеним државама које су донедавно биле знатно наклоњеније Вашингтону него Пекингу.

Управо због тога, Галуп је као најрепрезентативнији пример пада светских симпатија према Америци истакао Шведску, у којој је пре четири године 83 одсто испитаника сматрало САД поузданим партнером.

Према последњим истраживањима, поверење Швеђана у Америку је потонуло на једва 31 одсто.

Амерички пад у предност су, готово равноправно, поделили Кина и Канада.

Скок кинеске и пад америчке популарности не прати светске трендове једино у државама које се граниче са Кином, па на Филипинима чак 81 одсто испитаника сматра да је Америка поуздан партнер. Шарм Вашингтона далеко је привлачнији од пекиншког и у Индији, Јапану и Јужној Кореји.

Криза америчке дипломатије

"Профит пре политике", како гро Американаца види Трампов путоказ у будућност, спроводи дипломатија која је, током последње деценије, у сталном паду.

Стејт департмент је, у неколико последњих година, изгубио примат најраширеније дипломатске мреже на свету јер је водеће место на том пољу, систематским деловањем, преузела Кина. Снажна дипломатија, која је у протеклим деценијама спроводила политике Трампових претходника, полако се топи исцрпљена недостатком новца, мотива и одливом истински школованих дипломата.

И док се и Индија и Турска опасно приближавају некадашњој апсолутној дипломатској доминацији Вашингтона, дипломатија је, одлуком Доналда Трампа, остала без једног од најубедљивијих спољнополитичких аргумената – милијарди долара којима је US Aid широм света деценијама ширио и промовисао "амерички сан".

СAД су, деценијама, имале најраширенију дипломатску мрежу на свету, што је на много начина представљало и показатељ економског, војног и политичког примата ове државе. Последњих година, пак, водеће место у свету дипломатије преузела је Кина што би, бар теоретски, могло представљати прекретницу у трци између великих сила. Нова кинеска мрежа нема само ширину, него и дубину. И док су Пекинг и Вашингтон раме уз раме по броју амбасада, Кина нема премца по броју конзулата – 91 наспрам 83 америчка.

Амбасаде, сматрају дипломате, суштински рефлектују политичку моћ држава, док конзулати представљају показатељ економске снаге. Задржавајући слоган Денг Сјаопинга да "крије снагу и чека прилику", Пекинг је уложио озбиљне напоре и далекосежну дипломатију и чини се све заинтересованијим да употреби своју глобалну дипломатску снагу.

Кинески скок на врх је био брз. Према Глобалном индексу дипломатије Института Лови (The Lowy Institute's Global Diplomacy Index tracks), Пекинг је 2011. године имао 23 дипломатска представништва мање од САД и Француске. Пет година касније, заостајао је свега осам. Годинe 2017. Пекинг се нашао на другом месту, прескачући Француску, да би убрзо затим преузео примат, који држи и данас. Последње објављени индекс дипломатије показује да је Кина на првом месту на свету, испред 65 дипломатских мрежа других земаља, које су обухваћене овом анализом.

За Пекинг, таква стратегија је истовремено продубила политичку изолацију Тајвана и ојачала кинеску способност да материјализује економске и стратешке интересе. Укратко, за Кину је то била победничка формула.

Према појединим изворима из шпанског Министарства унутрашњих послова, за 24 часа у Сеуту је ушло око 50.000 миграната. Међутим, како процењују у МУП-у, више од половине се вратило у Мароко.

Шпанска влада је ангажовала припаднике војске како би помогли Цивилној гарди у одржавању безбедности у Сеути, преноси Кадена СЕР.

Преласци преко границе су се интензивирали у последње две недеље, али је у четвртак почео масовни прелазак који не показује знаке заустављања.

У покушају да допливају до шпанске обале, утопиле се најмање 43 особе. На плажи у Сеути могу се видети пераја, маске за роњење и друга опрема за пливање коју су оставили мигранти који су допливали, јавља шпански јавни сервис РТВЕ.

Шпански премијер Педро Санчез ће са министром унутрашњих послова Фернандом Гранде-Марласком посетити Сеуту и састати се са локалним властима које су затражиле увођење ванредне ситуације.

Због покушаја масовног уласка, гранична полиција је затворила гранични прелаз у Мелиљи, другој шпанској ексклави на северу Африке.

Шпанско Министарство унутрашњих послова верује да мреже трговине људима користе пресуду Врховног суда Шпаније како би подстакле проток миграната без докумената, углавном младих људи.

Пето одељење Управног суда пресудило је 8. јула да Закон о имиграцији не дозвољава примену мере одбијања на граници према мигрантима пресретнутим на мору и да они морају да прођу кроз редовну процедуру.

Пресуда Врховног суда, која је исход жалбе коју је поднео имигрант алжирске националности, широко је објављена на мароканским друштвеним мрежама, што је наводно подстакло десетине људи да покушају да пливањем стигну до Шпаније.

Најугроженија су села Крија Вриси и Асоматос, где ватрогасци покушавају да спрече поновно распламсавање пожара.

Према информацијама из Координационог центра, гашење пожара у Ретимну отежавају јаки ветрови, због којих авиони за гашење не могу да лете, али и неприступачан терен, па долази до сталних поновних избијања ватре и њеног ширења.

На терену су распоређене бројне ватрогасне екипе из читавог региона Крита, укључујући пешадијске јединице и припаднике специјалних ватрогасних тимова, које уз подршку механизације са копна покушавају да ставе пожар под контролу.

У гашењу учествују и становници погођених села, волонтери, као и цистерне са водом и грађевинске машине локалних самоуправа из Агиос Василиоса, Амарија, Ретимна и јужних делова Ираклиона.

Истрага о узроку пожара у Ретимну показала је да је ватра највероватније избила због електричног стуба, а ухапшен је званичник компаније ДЕДИЕ, која је задужена за дистрибуцију електроенергетске мреже.

У том пожару погинула су два ватрогасца. У међувремену је одржана сахрана 27-годишњег ватрогасца Константиноса Лаимодетиса, који је пронађен мртав током интервенције на пожару у Гитеју.

Опрезно и на Пелопонезу, запалила се шума у Аркадији

Како преноси Прототема, и пожар на Паросу поново се разбуктава.

А, због веома високог ризика од избијања нових пожара, власти су увеле привремену забрану саобраћаја и боравка грађана у појединим шумским подручјима Патраса.

Забрана важи од 21 час до шест сати ујутру и односи се на више шумских путева и заштићених зона, док су од ње изузети стални становници, запослени, власници земљишта, сточари и особе које користе главне путне правце.

Нови пожар избио је у шумском подручју Фалаисија, у општини Мегалополис у Аркадији.

Према подацима ватрогасне службе, пожар је пријављен око 23.10, а на терену је ангажовано 48 ватрогасаца, три пешадијске јединице и 12 ватрогасних возила.

Ватра близу Микене, горе маслињаци у Беотији

Нови фронтови и у области Арголиде, у близини археолошког налазишта Микена, као и у Беотији, где су издата бројна упозорења за евакуацију.

Пожар у области Фиктија у Арголиди, недалеко од Микене, довео је до затварања Старог националног пута, а ватрогасне екипе покушавају да ограниче ширење пламена, пренела је Прототема.

У Беотији се пожар проширио на село Ксирономи, где су, према првим информацијама, изгорели пољопривредна механизација, објекти и тор за овце.

Ватрогасне снаге настављају акцију како би заштитиле куће и имовину становника. Ватра је углавном захватила рурална подручја са маслињацима и у току је евакуација мештана.

Борба са ватром и даље траје у Шпанији, Француској, Турској...

Шумски пожари који су избили у другим деловима Европе - Шпанији, Француској, Португалији, Турској, Немачкој - и даље харају. На хиљаде грађана је евакуисано. Јаки ветрови отежавају гашење, у којем учествују и српски ватрогасци и хеликоптер "Суперпума".

Жариште пожара у Шпанији и даље је у покрајини Замори, на северозападу земље. Званичници упозоравају на нове пожаре у том подручју, а издат је налог за евакуацију шест градова. Министар унутрашњих послова упозорио је да земљу чекају наредна три тешка дана.

"Нико ништа не чини, овде је премало ватрогасаца. Требало би да их је више јер је ово заштићена природна област, резерват биосфере“, рекао је Хавијер Бартоломе из Формариза.

"Бојимо се за нашу имовину, село, кампинг простор, за све овде. Сви смо евакуисани, влада осећај беспомоћности и узнемирености“, каже власница ресторана Марија Конде.

Тамо где је ватра угашена, власти су дозволиле повратак становништва.

"Поново смо у својим кућама. Хитно смо се евакуисали јер се ватра ширила целом облашћу“, рекла је Марија Хименез која се вратила у Леон.

Више пожара на Корзици, у Горњим Алпима, Вару

И у Француској се наставља борба са пожарима, посебно на југозападу земље, али слабији ветар олакшава посао ватрогасцима.

"Тренутно су се временски услови мало побољшали, већа је влажност, ветар је слабији, али је реалност таква да је ризик од нових пожара и даље веома висок јер влада велика суша. Само у једном тренутку гасили смо 26 пожара, али сваки од њих може брзо да се прошири и постане веома интензиван“, истакао је министар полиције Лоран Нунјез.

У међувремену, поред департмана Жиронда и Ланд на југозападу земље, неколико пожара избило је и на југоистоку – на Корзици, у Горњим Алпима и Вару, који су поново под наранџастим упозорењем због екстремних врућина.

У Вару је нови, интензиван пожар југоисточно од Брињола захватио 130 хектара, мање од 24 сата након што је локализован пожар у масиву Гро Бесијон, који је и даље под будним надзором, преноси телевизија БФМ.

Велики шумски пожар избио је и у Бургундији, близу Дижона, али је локализован након што је изгорело 150 хектара земљишта.

Након што су пожари на југозападу Француске стављени под контролу, становницима неколико градова дозвољен је повратак кућама, а још 84.000 људи добило је одобрење да се одмах врати кући, у девет општина у близини Бордоа.

Укупно је 144.000 од 220.000 људи који су евакуисани од почетка избијања великих пожара 22. јула у Француској добило дозволу да се врати својим домовима.

Ватра у Алањи под контролом, гашење са копна и из ваздуха

Напори у сузбијању шумских пожара на западу и југозападу Турске, у Баликесиру и Ајдину, настављају се данас и уз помоћ авиона и хеликоптера за гашење пожара, док је пожар у Алањи, на југу те земље, углавном стављен под контролу, саопштили су званичници.

У гашењу шумског пожара у округу Сине у Ајдину учествује девет хеликоптера, три авиона, 42 ватрогасна возила, девет цистерни са водом и четири булдожера, а због приближавања ватре евакуисане су животиње из четири насеља, преноси Анадолија.

Пожар у Баликесиру, који се проширио од Гемеча до Ајвалика, такође се гаси из ваздуха и са копна, уз помоћ пет авиона, шест хеликоптера, 57 цистерни са водом, 42 ватрогасна возила, 58 камиона са водом, 14 булдожера и 17 багера.

У његовом гашењу учествује укупно 850 људи, а становници неколико села у близини пожара евакуисани су из предострожности.

Током гашења пожара повређене су четири особе, укључујући два ватрогасца и једног шумарског радника, а цистерна са водом која је припадала Градској општини Измир изгорела је у пламену.

Пожар који је 29. јула избио у шумовитом подручју у насељу Сападере у Алањи гасе ватрогасне екипе Управе за шумарство Алање и Градске општине Анталија, а у његовом гашењу учествују и осам хеликоптера и два авиона за гашење пожара. Пожар је стављен под контролу.

Полиција је саопштила да је у тренутку несреће у руднику било око 40 рудара, као и да су сви заробљени радници из округа Шангла у северозападној пакистанској провинцији Хибер Пахтунхва, преноси Синхуа.

Покрајински министар за руднике и минерале Шоаиб Ношервани рекао је да спасилачки тимови настављају операције у изузетно тешким условима како би дошли до преосталих радника заробљених под земљом и додао да је покренута истрага како би се утврдио узрок несреће.