2

Самоуправа на Гренланду

Новим уређењем Гренланд добија, пре свега, више прихода од својих природних богатстава. Са 57.000 становника, углавном Ескима, најизолованија је заједница у Западној Европи. Приоритети нове владе су крупна социјална питања.

Гренланд од данас има самоуправу. То је корак више ка независности од Данске, за шта су становници тог арктичког острва исказали вољу на референдуму прошлог новембра.

Гренланд новим уређењем добија, пре свега, више прихода од својих природних богатстава.

Данској, која већ три века влада острвом, остаје последња реч по питању одбране и спољне политике.

Гренланд је са 57.000 становника, углавном Ескима, најизолованија заједница у Западној Европи. Већина је слабо образована и ретко ко говори стране језике.

Многи живе искључиво од риболова и других извора прихода немају. Острво је зависно од новчане помоћи из Копенхагена. Данска годишње даје око 400 милиона евра, што је 30 одсто бруто домаћег производа.

Незапосленост и сиромаштво су главни узроци алкохолизма, поремећених породичних односа, сексуалног насиља и застрашујућег броја самоубистава.

Решавање социјалних питања

Најновија истраживања показују да је четвртина жена изложена насиљу, а свако треће дете је запуштено. Жртве породичног насиља уточиште налазе у дому који је поклон данске принцезе Мери. Једна од жена која је ту нашла спас је Регина Петерсен.

"Живим овде са своје троје деце. Тешко је после свега што смо претрпели. Још учим како да се успротивим нечему и да кажем не. Надам се да ће и принцезина посета натерати политичаре на Гренланду да отворе очи", прича Регина Петерсен.

Принцеза Мери каже да жене изложене насиљу постоје у свакој изолованој заједници. Жеља јој је да направи помак и помогне им да се уклопе у друштво, јер заслужују бољи живот.

Социјалне службе на Гренланду кажу да је тешко борити се против свеприсутног насиља у породици, јер је оно још табу тема. Зато их радује што изабрани премијер Купик Клајст каже да је решавање социјалних питања приоритет будуће владе, пре него пуна независност острва.

У време светске економске кризе не треба заснивати будућност на претпоставци да ће једног дана моћи да се користе резерве нафте и гаса, које су сада заробљене под ледом, каже Клајст.

Стручњаци предвиђају да ће их глобално загревање и топљење леда учинити доступним.