Излазне анкете: Нико нема већину у Израелу; Путин се у Москви састао са Пезешкијаном

Председник странке Јашар Гади Ајзенкот изјавио је након првих резултата излазних анкета на ванредним парламентарним изборима у Израелу, према којима опозициони блок има предност, да ће одмах предузети кораке и да ће сменити владу актуелног премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Ајзенкот је у објави на платформи Икс оценио прве резултате излазних анкета као "потпуно изгласавање неповерења Нетанјахуу и влади од 7. октобра, од стране ционистичке већине и већине израелских грађана", односно изгласавање неповерења влади која има одговорност поводом напада палестинског милитантног покрета Хамас на југ Израела 7. октобра 2023. године, који је довео до разорног рата у Појасу Газе, преноси Тајмс оф Израел.

"Ако ово буду коначни резултати, то је победа одговорне ционистичке већине у Израелу", поручио је Ајзенкот.

Обећао да ће одмах предузети кораке како би "спровео вољу народа", сменио Нетанјахуову владу и што пре формирао "ционистичку владу посвећену општој војној обавези".

Према излазним анкетама, Нетанјахуов Ликуд је на изборима освојио 24 до 25 посланичких места, а одмах за њим следи странка Јашар са 21 до 23 места.

Опозициони блок има предност у односу на Нетанјахуов блок, али чини се да ниједна страна није обезбедила већину у Kнесету, нити јасан пут ка формирању Владе.

Times of Israel

Бирачка места на парламентарним изборима у  Израелу су затворена, а према излазним анкетама које су израелске телевизије објавиле по затварању биралишта, на парламентарним изборима нема убедљивог победника, пошто ни коалиција која подржава премијера Бенјамина Нетанјахуа, ни главни опозициони савез предвођен јеврејским странкама нису освојили јасну већину у парламенту.

Опозициони блок има тесну предност над владајућом партијом Ликуд премијера Бенјанима Нетанјахуа, али нису освојили 61 место у Kнесету потребно за парламентарну већину.

Према излазној анкети израелског Канала 12, опозиционом блоку предвиђају се 52 посланичка места, Нетанјахуовој коалицији 50, док би арапске странке заједно могле да освоје 18 мандата.

Сличне резултате објавио је и Канал 13, према чијим пројекцијама опозиција осваја 53 мандата, Нетанјахуов блок 50, а арапске странке 17.

У Израелу су одржани ванредни парламентарни избори за 120 посланичких места у Kнесету. Биралишта су била отворена од 7 до 22 сата по локалном времену, а право гласа имало је око 7,3 милиона уписаних бирача.

Times of Israel

Цена нафте Брент пала је испод 115 долара по барелу, након што су обновљена дипломатска настојања подстакла наде у окончање рата између САД и Ирана и ублажавање утицаја на енергетска тржишта.

Истовремено је америчка сирова нафта WTI појефтинила на око 100 долара, уз пад од 1,5 одсто претходног дана, пренео је Трејдинг економикс.

Влада Јемена одбацила је раније тврдње Хутa да су његове снаге спречиле напредовање јеменске војске ка подручју мореуза Баб ел Мандеб.

Јеменска влада потврдила је да је операција за поновно преузимање контроле над мореузом и даље у току, наводећи да су снагама Хута већ нанети губици у људству и војној опреми.

Al Jazeera

Ирански председник Масуд Пезешкијан потврдио је да се на маргинама самита Форума земаља извозница гаса у Москви састао са руским председником Владимиром Путином.

Како преноси иранска агенција ИРНА, двојица председника разговарала су о најновијем развоју билатералних односа и начинима за јачање сарадње.

"Током састанка, две стране су размотриле постојеће могућности за развој односа Техерана и Москве и нагласиле потребу за проширењем сарадње у различитим политичким, економским и трговинским областима", наводи се у саопштењу.

Међу главним темама разговора били су енергетска сарадња, развој односа у сектору нафте и гаса, повећање економске размене и коришћење заједничких потенцијала за реализацију заједничких пројеката.

Al Jazeera/IRNA

Према подацима израелске Централне изборне комисије, излазност на парламентарним изборима у Израелу до 20 часова износи 74,3 одсто, односно гласало је више од 5,4 милиона Израелаца.

Реч је о највећој излазности забележеној до 20 часова још од 1988. године.

Гласање се завршава у 22 часа по локалном времену.

Times of Israel

Према подацима израелске Централне изборне комисије, излазност на изборима до 18 часова износи 66,7 одсто, што је више у односу на 57,7 одсто забележених у исто време на изборима 2022. године.

Реч је о највећој излазности забележеној до 18 часова у историји праћења изборне излазности.

Times of Israel

Руски председник Владимир Путин састао се са председником Ирана Масудом Пезешкијаном, који је допутовао у Москву како би учествовао на Осмом самиту шефова држава и влада земаља чланица Форума земаља извозница гаса.

Састанку су, са руске стране, између осталих присуствовали и министар спољних послова Сергеј Лавров, генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов, директор Федералне службе за војно-техничку сарадњу Дмитриј Шугајев и генерални директор "Гаспрома" Алексеј Милер, преноси РИА Новости.

Kако се наводи, претпоставља се да су теме састанка биле економска сарадња Техерана и Москве, енергетска безбедност и геополитичка питања.

Путин и Пезешкијан су се последњи пут лично састали почетком октобра у Туркменистану, на маргинама самита Заједнице независних држава (ЗНД) и Самита о животној средини Kаспијског мора.

Поред ситуације на Блиском истоку, разговори су тада били усмерени на јачање економске и стратешке сарадње две земље у кључним областима, укључујући енергетику.

Средином јануара 2025. године, Путин је изнео могућност да би, уколико се реализује пројекат изградње гасовода ка Ирану, који би пролазио преко Азербејџана, испоруке руског гаса временом могле да достигну 55 милијарди кубних метара годишње.

Вршилац дужности министра нафте Ирана Хамид Бовард изјавио је прошле недеље да су Русија и Иран близу коначног споразума о испорукама гаса, и да је преостало да се реше још нека техничка питања.

Танјуг

Излазност на изборима у Израелу до 16 часова износи 55,7 одсто, саопштила је Централна изборна комисија.

Реч је о највећој излазности забележеној до 16 часова откако је 1973. године почело праћење излазности по сатима.

Times of Israel

Врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи рекао је да Иран наставља да управља Ормуским мореузом и брине о очувању националне и регионалне безбедности, националном јединству и учвршћивању односа са суседима.

Он је током састанка са секретаром Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсеном Резаијем рекао да је неопходно јачати националну кохезију и неговати узајамно поверење између народа и званичника, пренела је агенција Тасним.

"Очај непријатеља један је од плодова националног отпора", поручио је Хамнеи.

Оценио је да је правовремено информисање јавности неопходно како би се одржало учешће народа у одбрани земље и политичког система.

Током састанка, Резаи је поднео извештај о ситуацији у земљи у различитим областима и напорима који се предузимају у циљу решавања постојећих проблема.

Танјуг

Председник Ирана Масуд Пезешкијан изјавио је на самиту Форума земаља извозница гаса у Москви да америчке војне интервенције у Персијском заливу угрожавају глобалну енергетску безбедност и економски раст.

"Америчке војне интервенције у Персијском заливу не утичу само на регионалне актере, већ изазивају озбиљне потресе у ценама, снабдевању и транспорту енергената и угрожавају економски раст широм света", поручио је Пезешкијан.

Оценио је да су амерички напади на Иран оштетили енергетску инфраструктуру, док санкције и блокаде додатно дестабилизују тржиште.

Позвао је земље извознице гаса на јачање сарадње и заједничке инвестиције ради стабилнијег снабдевања енергентима.

Press TV

Централна команда америчке војске (CENTCOM) демантовала је тврдњу команданта морнарице иранске Револуционарне гарде да су америчке снаге напустиле Ормуски мореуз.

У објави на друштвеној мрежи Икс, CENTCOM је навео да су те тврдње нетачне, истичући да су америчке снаге распоређене на Блиском истоку и даље присутне и у стању приправности у Ормуском мореузу и околним водама.

CENTCOM је додао да америчке снаге и регионални партнери контролишу тај међународни пловни пут, "а не Иран, што је сасвим јасно".

Иранска морнарица саопштила је да се танкер за нафту запалио након што је налетео на подводне мине источно од Ормуског мореуза.

Према наводима иранских државних медија, Техеран је истакао да је танкер ушао у забрањено подручје са искљученим системима за праћење кретања.

(Reuters)

Јеменски Хути саопштили су да су балистичком ракетом напали саудијску рафинерију нафте Рас Танура, највећу у земљи, и изазвали пожар, али тамошње власти нису потврдиле напад, пренео је Ројтерс.

Војни портпарол Хута Јахја Сари навео је да је напад изазвао пожар на постројењу које се налази у Заливу, западно од Ормуског мореуза.

Блумберг њуз је, позивајући се на извор упознат са ситуацијом, објавио да су саудијске власти рано јутрос успеле да ставе под контролу пожар у близини тог нафтног терминала.

Хути су од септембра интензивирали нападе на Саудијску Арабију, отварајући нови нестабилан фронт у ширем сукобу САД и Израела против Ирана.

Готово сав извоз нафте из Саудијске Арабије одвија се преко две главне луке, Рас Тануре у Заливу и Јанбуа на Црвеном мору, које су Хути и раније нападали.

(Tanjug/Reuters/Blumberg News)

Излазност на парламентарним изборима у Израелу до поднева износила је 31,5 одсто, саопштила је Централна изборна комисија.

То је више него на изборима 2022. године, када је у исто време гласало 28,4 одсто бирача, и највећа излазност до поднева од избора 1973. године, одржаних после Јомкипурског рата.

(Times of Israel)

Излазност на изборима у Израелу до 10 часова достигла је 16,7 одсто, према подацима Централне изборне комисије, што је повећање у односу на 15,9 у исто време на изборима 2022. године.

Са 1,2 милиона гласова, то је највећа излазност у том сату од 1981. године.

(Times of Israel)

Иранска управа Персијског залива, тело које је Техеран основао за управљање захтевима за пролаз кроз Ормуски мореуз, саопштила је да ће се свиа пловила који припадају бродарској компанији "Синокор" суочити са "правним поступцима“ почев од 1. новембра.

Власти су саопштиле да су бродови који припадају "Синокору" починили највећи број прекршаја у мореузу у последња три месеца и да су "одговарајуће мере“ предузете против најмање седам њих.

(Reuters)

Министар спољних послова Омана Бадр ел Бусаиди позвао је на успостављање пакта о ненападању између шест држава Персијског залива, Ирана и Ирака, оцењујући да су САД деценијама погрешно представљале Техеран као претњу регионалној безбедности.

Истакао је да би регионалне државе требало самостално да уређују безбедносне односе, без доминантног утицаја спољних сила, и упозорио да је искључивање Ирана из регионалних безбедносних механизама имало негативне последице, преноси ирански Прес ТВ.

Бусаиди је навео и да су преговори САД и Ирана, посредовањем Омана у фебруару, остваривали значајан напредак и да је споразум био надохват руке.

(Press TV)

У Израелу се одржавају парламентарни избори на којима више од 7,3 милиона бирача бира 120 посланика Кнесета, а главно питање је да ли ће Бенјамин Нетанјаху успети да обезбеди већину и формира нову владу, каже извештач РТС-а Јелена Терзић.

Његов главни изазивач, некадашњи начелник генералштаба ИДФ Гади Ајзенкот тражи независну истрагу о безбедносним пропустима који су претходили нападу Хамаса 7. октобра 2023. године, што је главна линија поделе међу бирачима.

Терзићева напомиње да би велика излазност присталица арапских странака могла да отежа Нетанјахуу формирање владе, али је Ајзенкот искључио директну сарадњу са тим странкама.

Како је додала, безбедност и страх од нових напада главни су адути Нетанјахуа у кампањи, док ситуација у Појасу Газе и на Западној обали није у средишту изборне дебате.

Ако ниједан блок не освоји најмање 61 посланичко место, Нетанјаху би остао премијер у техничком мандату, а могуће је и расписивање нових избора.

Грађани Израела излазе на парламентарне изборе, прве од напада Хамаса 7. октобра 2023. године, на којима ће се одлучивати о политичкој будућности премијера Бенјамина Нетанјахуа, док анкете указују на неизвесну борбу између његовог блока и опозиције, преносе светски медији.

Широм земље отворена су биралишта, право гласа има око 7,3 милиона грађана, а за изборе се кандидује 35 странака. Бирачка места су отворена од 7 до 22 часа по локалном времену, док се прелиминарни показатељи очекују након затварања биралишта.

Избори ће, појашњава Ал Џазира, бити одржани по пропорционалном систему, а у Кнесет, израелски парламент, који има 120 места, улазе странке које освоје најмање 3,25 одсто гласова.

Одржавају се у тренутку дубоке политичке и друштвене поларизације, након вишегодишњих сукоба на више фронтова, погоршања односа Израела са делом међународне заједнице и све израженијих унутрашњих подела.

Нетанјаху, који је на челу израелске владе провео већи део последње три деценије, суочава се са критикама због безбедносних пропуста који су претходили нападима Хамаса, као и због одбијања да се формира независна државна комисија која би испитала околности напада.

(Times of Israel)