Трамп: Хуманитарна криза епских размера у Ирану; Њујорк тајмс: САД враћају дипломате на Блиски исток

Британски министар финансија Џон Хили изјавио је да Велика Британија подржава напоре САД да се постигне дипломатско решење за питање Ирана и поздравио кораке за повећање притиска, укључујући проширење санкција против Ирана.

Хили је, такође, позвао Иран да обустави своје "дестабилизујуће активности" широм региона, укључујући и у Ормуском мореузу.

(Reuters)

Цене сирове нафте данас су пале више од три одсто због знакова могућег смиривања тензија између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Америчка сирова нафта WTI кретала се око 82 долара по барелу, док је северноморска нафта Брент била на нивоу од око 88 долара по барелу, пренео је Трејдинг економикс.

Пакистански начелник Генералштаба посетио је Техеран у покушају да подржи дипломатска настојања, док је Катар саопштио да наставља посредничке активности између две стране.

Додатни знак могућег смиривања ситуације представљају извештаји да би Вашингтон ускоро могао да врати евакуисане дипломате у регион, што указује да би шира војна ескалација могла бити мање извесна него што се раније очекивало.

Истовремено, најновије мере Вашингтона за повећање економског притиска на Иран биле су блаже него што су тржишта предвиђала.

Амерички министар финансија Скот Бесент рекао је да ће земљама које тргују са Ираном бити остављен рок да постепено обуставе пословне везе са Техераном или ће се суочити са једностраним санкцијама.

Упркос новим мерама, значајне количине сирове нафте и даље пролазе кроз Ормузки мореуз, при чему се поједине пошиљке превозе уз повећане мере дискретности.

(Танјуг)

Амерички државни секретар Марко Рубио пренео је својим колегама широм света да Вашингтон тренутно не планира извођење нових офанзивних удара на Иран, с обзиром на то да администрација америчког председника Доналда Трампа преусмерава пажњу на економски притисак и обезбеђивање Ормуског мореуза, рекла су данас два добро обавештена извора за израелски Канал 12.

Извори наводе да Рубио, међутим, није искључио могућност војне акције Сједињених Америчких Држава уколико Иран покрене нова непријатељства.

Извори су, такође, навели да се очекује да ће се нове америчке економске секундарне санкције против Ирана, које је у понедељак објавио амерички министар финансија Скот Бесент, примењивати бар до америчких избора на средини мандата почетком новембра, након чега би поново могла да се размотри могућност шире војне кампање, пренео је Тајмс оф Израел.

Новинар Канала 12 Барак Равид, који ради и за амерички портал Аксиос, преноси да су амерички званичници упућени у ситуацију потврдили Трампову данашњу изјаву да је америчка морнарица уклонила мине из коридора за раздвајање саобраћаја у Ормуском мореузу, главној поморској рути између Омана и Ирана.

Иран се, према сада већ неважећем меморандуму о разумевању између САД и Ирана, обавезао да ће уклонити десетине мина које је током рата поставио у том поморском пролазу.

Према наводима Аксиоса, подводни дронови америчке морнарице су током протеклих неколико месеци систематски претраживали подручје Ормуског мореуза и идентификовали више од 100 објеката за које се сумња да су мине, након чега су ангажовани приватни извођачи да их уклоне или детонирају.

(Танјуг)

Светска економија боље је него што се очекивало поднела енергетски шок изазван ратом у Ирану, оценила је директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева.

Истакла је, међутим, да погоршање фискалне ситуације у појединим земљама, раст приноса на државне обвезнице и застој у процесу смањења инфлације представљају разлог за забринутост.

Георгијева је рекла да се глобална економија тренутно налази у својеврсном "повлачењу конопца" између негативног енергетског шока изазваног смањењем снабдевања из земаља Персијског залива и подстицаја привредном расту које доносе велика улагања у вештачку интелигенцију.

Навела је и да су ризици по глобалне економске изгледе сада уравнотеженији него у априлу, али да су и даље више усмерени ка негативним сценаријима, због раста фискалних притисака и могућности да централне банке задрже рестриктивну монетарну политику како би обуздале инфлацију.

"Глобални раст одолева снажним притисцима високог нивоа задужености, упорне инфлације и трговинских тензија, али је за сада боље него што смо очекивали поднео енергетски шок изазван затварањем Ормуског мореуза, захваљујући комбинацији фактора", рекла је Георгијева.

Према њеним речима, међу тим факторима су коришћење залиха нафте и гаса у многим земљама, повећање снабдевања енергентима из извора изван земаља Персијског залива, мања потражња за енергијом, повећање капацитета за производњу енергије из обновљивих извора и повратак на производњу електричне енергије из угља у појединим земљама. 

(Reuters)

Оман и Иран разговарали су о плану за отварање привременог заједничког пловног коридора кроз Ормуски мореуз, као и о заједничком пројекту уклањања мина из тог важног пловног пута за транспорт нафте и гаса, наводи се у заједничком саопштењу.

Саопштење, које је објавило Министарство спољних послова Омана, уследило је након састанка оманског министра спољних послова Бадра ел Бусаидија и његовог иранског колеге Абаса Аракчија у Техерану.

"Два министра разговарала су о фазном оквиру који укључује успостављање заједничког привременог пловног коридора кроз Ормузки мореуз и договор о спровођењу заједничког пројекта уклањања мина из мореуза", наводи се у саопштењу.

Додаје се да ће се између две стране наставити "технички преговори" о трајном решењу.

Оба министра су, такође, истакла значај одржавања заједничких разговора са суседним земљама које излазе на воде Персијског залива о том питању. 

(Times of Israel)

Министар спољних послова Омана Бадр ел Бусаиди разговарао је у Ирану са иранским министром спољних послова Абасом Аракчијем, саопштено је у Техерану, док две земље настоје да пронађу начин за регулисање транзита кроз Ормузки мореуз, који је Иран ограничио од почетка рата са САД.

"Омански министар спољних послова Бадр ел Бусаиди састао се и разговарао са иранским министром спољних послова Абасом Аракчијем у Техерану", наводи се у саопштењу иранског Министарства спољних послова.

Други детаљи састанка за сада нису објављени.

Иран и Оман, две обалске државе на Ормуском мореузу, већ недељама разговарају о будућности пловидбе кроз тај пловни пут, а Техеран наводи да су "усаглашене географске координате" планиране трасе коју су две земље предложиле.

(Times of Israel)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је данас да су све мине у међународним водама Ормуског мореуза уклоњене или уништене.

Трамп је, такође, рекао и да је Иран упозорен да ће сваки брод или чамац који буде постављао нове мине бити уништен.

У објави на друштвеној мрежи Truth Social, Трамп је навео да Сједињене Америчке Државе, преко Свемирских снага, прате "сваки квадратни инч" Ормуског мореуза, важног пловног пута у глобалном ланцу снабдевања енергентима.

"Политика нулте толеранције на постављање мина је у потпуности на снази", навео је Трамп.

САД и Иран већ недељама нису изводили ваздушне нападе на војне снаге једни других, али су напади на бродове у Ормуском мореузу настављени док се две стране боре за контролу над тим уским поморским пролазом.

(Reuters)

Председник СНСД-а Милорад Додик пружио је пуну подршку америчком председнику и најоштрије осудио, како је навео, монструозне претње Ирана упућене Доналду Трампу и његовој породици.

"Свет се мења, а са њим се мењају и методе притиска, па је оно што је до јуче деловало незамисливо данас постало могуће и јавно. Иранска државна телевизија емитовала је језив прилог у којем се говори о начину да се дође до Барона Трампа, прати његово кретање и помиње награда од 10 милиона долара за његову смрт", навео је Додик

Према његовим речима, када државни медиј земље емитује такав садржај, онда више не говоримо о политици, него о огољеној претњи, мржњи и логици режима који насиље сматра средством деловања.

"Посебно је упечатљива тишина доброг дела европских лидера, који вероватно мисле да ће их све ово заобићи ако ћуте. Неће. Ћутање пред отвореним претњама породици председника САД није неутралност, него слабост“, поручио је Додик.

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе припремају повратак дипломата у амбасаде на Блиском истоку које су биле евакуисане пре и током рата са Ираном, што указује на процену администрације председника Доналда Трампа да није вероватно скоро обнављање сукоба пуних размера, преноси Њујорк тајмс.

Према интерном документу Стејт департмента, у који је амерички лист имао увид, повратак службеника могао би да почне ове недеље, уз постепено укидање ванредних мера уведених у америчким дипломатским мисијама.

Планом су обухваћене амбасаде САД у Израелу, Либану, Саудијској Арабији, Катару, Јордану, Оману, Ираку и Кувајту.

Први би требало да се врате дипломати у америчку амбасаду у Либану, али она у почетку неће бити попуњена у пуном капацитету.

Потпуни повратак особља планиран је у амбасадама у Израелу, Јордану и Оману.

У дипломатским представништвима у Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијској Арабији, Катару и Либану број запослених биће ограничен на око 85 одсто, док ће у Ираку, Кувајту и Бахреину бити ограничен на око 75 одсто.

У Стејт департменту наводе да се безбедносна ситуација у дипломатским мисијама континуирано процењује и да се ниво присуства прилагођава како би се омогућило спровођење америчке спољне политике уз заштиту особља.

Америчке амбасаде и њихово особље били су током рата изложени нападима дроновима и ракетама повезаним са Ираном и његовим регионалним савезницима, због чега су дипломатски радници претходних месеци повлачени или су радили из својих домова.

Повратак дипломата представља сигнал да Вашингтон процењује да је опасност од непосредне ескалације мања, али амерички званичници упозоравају да то не значи да је постигнут трајни мир.

(NYT)

Америчка Тајна служба саопштила је да је упозната са снимком који је емитовала иранска државна телевизија, а који, како наводе, делује као претња животу Барона Трампа, најмлађег сина америчког председника Доналда Трампа.

"Америчка Тајна служба упозната је са снимком и истражује све што се може схватити као претња нашим штићеницима", рекао је портпарол Тајне службе Нејт Херинг у саопштењу.

Херинг је додао да, због оперативне безбедности, Тајна служба не коментарише питања која се односе на обавештајне податке о обезбеђивању штићених особа, преноси АП.

Ирански медији су у више наврата објављивали садржај којим се прети америчком председнику и члановима његове породице, након убиства иранског ајатолаха Алија Хамнеија.

Иранска државна телевизија емитовала је на Каналу 3 сегмент у којем се описују напори да се дође до сина председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа, Барона, и у којем се помиње награда од 10 милиона долара за њега.

У троминутном прилогу фокусираном на Барона Трампа, приказују се покушаји како да се дође до њега и приказује стилизована графика која приказује надзор, онлајн активности и људи у његовом окружењу, преноси портал Иран интернешнал са седиштем у Лондону.

Сегмент приказује локације и онлајн платформе наводно повезане са тим напором и описује покушаје мапирања друштвених веза око председниковог сина и пробијања слојева заштите Тајне службе, а на крају прилога наратор тврди да би "многи били спремни" да прихвате награду од 10 милиона долара повезану с напорима усмереним против Барона Трампа.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп оптужио је власти у Ирану да не исплаћују велики део припадника војске, док истовремено, како је навео, "убијају демонстранте чак и када не учествују у протестима".

"Пропала Исламска Република Иран не плаћа велике делове своје војске, док истовремено убија демонстранте, чак и када они не протестују, у размерама какве раније нису виђене", написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth Social.

Трамп је ситуацију у Ирану описао као "хуманитарну кризу епских размера" и поручио да "мора да буде заустављена, одмах".

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе понудиле су награду до 10 милиона долара за информације о кључним лидерима Корпуса Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) у оквиру шире акције против иранских војних активности, набавки и мрежа за трговину нафтом и петрохемијским производима, објавио је Стејт департмент.

Стејт департмент и Министарство финансија увели су санкције против скоро 60 појединаца, компанија и бродова, за које Вашингтон тврди да омогућавају Ирану војне набавке, сајбер-операције и остваривање прихода од извоза нафте и петрохемијских производа.

Међу санкционисаним су високи ирански војни званичници, укључујући Ахмада Вахидија, Алија Абдолахија, Сајада Хосеина Маџида Мусавија Ефтехарија, Сеједа Махдија Фарахија и Амира Хатамија, као и портпарол иранског Министарства одбране Реза Талаеи-Ник.

САД их оптужују за учешће у војним активностима и набавци наоружања, укључујући ракете и беспилотне летелице. Посебан део мера односи се на трговину иранском нафтом и петрохемијским производима.

Санкционисане су компаније и посредници из Индије, Турске, као и компанија која управља танкером за који САД тврде да је најмање шест пута превозио иранску нафту током 2025. и 2026. године.

Вашингтон наводи да ове мере имају за циљ да ограниче приходе које Иран користи за војне активности, подршку савезницима и "тероризму у иностранству", као и да разоткрију мреже које омогућавају заобилажење америчких санкција.

(Танјуг)

Пакистански министар унутрашњих послова Мохсин Накви изјавио је да Пакистан и Иран разговарају о обнављању раније потписаног Меморандума о разумевању (MoU) између Ирана и САД како би се помогло у решавању текућег сукоба.

Накви је изјавио да су начелник војске земље, фелдмаршал Асим Мунир и он имали "веома позитиван и продуктиван састанак са председником Ирана".

Додао је да је њихов разговор "фокусиран на сукоб између Ирана и САД, тензије на Блиском истоку и пут напред, као и на кораке које обе стране треба да предузму за обнављање Исламабадског меморандума о разумевању, што би довело до свеобухватног решавања сукоба".

Накви је рекао да је "ирански председник отворено поделио перспективу и забринутости своје владе и да смо имали веома конструктивну размену о питањима која су у питању".

Додао је да је "постигнут значајан напредак", да је "састанак завршен на веома позитивној ноти" и изразио наду да ће "овај замах помоћи да се отвори пут даљем напретку и трајном миру у региону".

(Ал Џазира)

Танкер за превоз нафте погођен је неидентификованим пројектилом и онеспособљен на око девет наутичких миља североисточно од места Аш Шишах у Оману, саопштила је Британска поморска агенција (УKМТО).

Напад је оштетио машински простор пловила, док је посада на сигурном, наводи се у саопштењу, преноси Ројтерс.

У саопштењу се додаје да размере еколошке штете још нису познате.

(Reuters)