недеља, 02.08.2026, 09:20 -> 09:31
Радош Ђуровић: Налет миграната на Сеуту организован, потребнe сигурне луке око Медитерана
Око 60.000 људи ушло је у четвртак у Сеуту, а полиција и војска већину су вратили у Мароко. Међутим, најмање 67 особа изгубило је живот покушавајући да морским путем стигне до тог града. Реч је о организованој акцији и толерисању мароканске стране, каже директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. Истиче да чланице ЕУ ни овог пута нису показале солидарност. Kaо могуће решење мигрантске кризе предлаже изградњу сигурних лука око Медитерана.
Догађаји на северу афричког континента прерасли су у једно од кључних европских политичких питања. Док је Брисел пружио подршку Мадриду, Француска је појачала контролу граница према Шпанији, а Италија привремено суспендовала шенгенски режим слободног кретања са том земљом.
Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да овакав налет миграната мора бити организован, будући да је Сеута итекако ограђена и брањена, високим двоструким оградама са бодљикавом жицом и уз присуство преко хиљаду полицајаца.
На питање шта је довело до овако масовног покушаја уласка у ЕУ с афричког континента, с обзиром на то да је копнена граница између Африке и Европе, односно две шпанске енклаве, дугачка укупно свега око 18,5 километара, Ђуровић је истакао да је један од повода пресуда шпанског Врховног суда у спору о томе како људи могу да траже азил у тим енклавама, али да је суштински разлог много дубљи.
"Ради се о очају људи који некако траже неки спас и виде на европској територији, између осталог, и ове две енклаве, као могућност да можда затраже азил, можда нађу бољи живот", објаснио је Ђуровић.
Нагласио је да овако масован улазак миграната у Сеуту није могао бити стихијски.
"Да шездесет хиљада људи у нешто више од 24 часа уђе у тако брањену енклаву... није нешто што је случајно и не може да се реализује без добре организације, па макар и толерисања са мароканске стране", рекао је Ђуровић.
Говорећи о шенгенским правилима која важе за улазак у енклаву Сеута, с обзиром на то да се сматра да је то заправо улазак у ЕУ, Ђуровић је објаснио да контрола уласка из енклаве у Шпанију и даље постоји и да пролаз није слободан.
"Ко год дође у енклаву, нема могућност да се несметано домогне шпанског копна и одатле настави даље, што је био неки од аргумената других земаља. Значи, у пракси то не стоји", рекао је Ђуровић, објаснивши да је тражење азила могуће само ако се у енклаву дође морским путем, те да су процедуре строге.
Италија уводи контроле на летовима и бродовима
Долазак више десетина хиљада миграната у Сеуту изазвао је снажну реакцију италијанске владе. Рим је одлучио да од 1. августа, на месец дана, поново уведе контроле у авионском и поморском саобраћају са Шпанијом, уз образложење да је циљ заштита националне безбедности спољних граница ЕУ.
У међувремену, шпански премијер Педро Санчез поручио је да миграциони притисак није само шпански проблем, и позвао на европско јединство. Подсетио је да је, према подацима Фронтекса, Италија последњих година била главна улазна рута за илегалну миграцију у ЕУ.
Одлука италијанске владе носи јасну политичку поруку. Кабинет премијерке Мелони већ дуже време повезује илегалну миграцију са питањем безбедности, тврдећи да неконтролисани токови погодују криминалним мрежама и повећавају ризике за грађане. Ту линију додатно су ојачали случајеви насиља међу младима, посебно у великим градовима попут Милана, где се одомаћио израз "маранза" за део малолетника, често севернoaфричког порекла и такозване друге генерације који нису у потпуности интегрисани.
У том контексту усвојен је пакет мера познат као "анти-маранза". "Ко напада, пљачка или уништава, мора да одговара, чак и са петнаест или шеснаест година", наведено је поводом новог пакета. До сада су малолетници од 14 до 18 година кривично одговарали само ако би суд утврдио да су били свесни својих поступака, а по новом, та способност се претпоставља, осим ако се пред судом не докаже супротно.
Француска диже дронове, на граници чете специјалаца
Рим и Париз су се у међувремену договорили око строжих контрола дуж заједничке копнене границе, у оквиру раније потписаног споразума о сарадњи полицијских снага. Француска је, након кризе у Сеути, ангажовала 170 полицајаца и две чете специјалних јединица на граници са Шпанијом.
"Појачали смо контроле на унутрашњим границама у оквиру Шенгенске зоне на француско-шпанској граници. Реч је о превентивној мери која би требало да траје 10 дана и у којој учествује 170 полицајаца. Имаћемо додатне дронове и надзорне авионе за спровођење мисија посматрања и праћења", наводи се у образложењу француских власти.
Слабости концепта ограда и баријера
Шпанска полиција почела је постављање пловеће баријере дуге пет стотина метара како би спречила нове покушаје преласка морем, а најновија криза поново је отворила расправу о миграцијама и функционисању Шенгена, који у ванредним околностима омогућава привремене контроле на унутрашњим границама.
Ђуровић је оценио да актуелна ситуација указује на слабости концепта који се све више заговара у ЕУ - баријере и ограде. Подсетио је да су Сеута и Мелиља најутврђенији делови шпанске територије према спољном свету, те да су све мере и пре овог инцидента требало да зауставе овакав прилив.
"Можда је потребно размислити о концепту да се граде сигурне луке, односно сигурне територије око Медитерана и око Европске уније, где би људи могли да остану и имају нормалан и одржив живот", предложио је Ђуровић.
Подсетио је да међу људима који долазе има много жена и деце, и да то нису само људи из Марока, већ да велики број долази и са Сахела и из јужних делова Африке, где постоје сукоби и нестабилност.
"Сама баријера ништа није решила. Људи су нашли начин уз помоћ кријумчара", закључио је Ђуровић, додајући да ће се, уколико се овако буде дешавало и у будућности, отворити многа питања за Европу.
Где је европска солидарност
Ђуровић је нагласио и питање односа са земљама у суседству, наводећи да мароканске полиције није било, односно да није било интервенције која би зауставила овако велики број људи. Са друге стране, поставља се и питање солидарности.
"Ови коментари италијанске премијерке, мере Италије према Шпанији нису у духу онога што је европски acquis, односно европски прописи и стандарди, где у оваквим ситуацијама је потребно, пре свега, да земље чланице буду солидарне. Не само да обезбеде војску да помогну Шпанији или неке друге мере, већ и хуманитарну помоћ, па чак и да поделе терет избеглица", казао је Ђуровић, оценивши да ће се управо о томе расправљати на састанку министара унутрашњих послова.
Подсетио је и да је Финска подржала идеју о потпуном искључењу Шпаније из Шенгена.
"Европа упорно пада на тесту"
На питање да ли све ово показује да мигрантски притисак поново почиње да угрожава једно од основних достигнућа ЕУ, слободно кретање унутар њених граница, Ђуровић је одговорио да су овакве кризе тест за целу ЕУ по питању солидарности, њихових принципа и вредности, па чак и прописа.
Подсетио је да је недавно, 12. јуна, почео да се примењује нови Пакт о азилу и миграцији, по којем је овакава ситуација морала одмах да се решава, што значи солидарност и подела терета. "Ништа од тога нисмо видели у овом тренутку", констатовао је Ђуровић.
Изразио је наду да ће се, уз иницијативу Европске комисије, ситуација унапредити и да ће се правила примењивати, што значи брзе процедуре у самој енклави, ако неко жели да тражи азил.
"Ако Шпанија буде затрпана са захтевима за азил из саме Сеуте, онда би требало и друге земље у суседству да јој помогну у томе по европским прописима. Тако да то јесте један велики изазов и ја се бојим да Европа упорно пада на том тесту, како поделити терет избеглица или миграната", рекао је Ђуровић.
Уложене милијарде да се ово не деси - где је запело
Подсетио је и на велику мигрантску кризу од пре десетак година, из 2015. године, као и на ону из 2021.
Упитан зашто данас, за разлику од периода пре 10 година када је Европа показивала више јединства и спремности да равноправно распореди терет миграната, постоје тако различите поруке из европских престоница, Ђуровић је одговорио да јесте много рађено на новом плану и да су сви напори били усмерени на то да се овакви сценарији не десе.
"Много новца је уложено, милијарде евра, да се обезбеде границе, ангажују додатне трупе Фронтекса, да се ради термовизија и друге мере надзора", навео је Ђуровић. Истакао је, међутим, да је кључно питање како решавати овакве проблеме када недостаје солидарност и када су земље на југу Европске уније оне које трпе највећи притисак.
"Лако је из Финске коментарисати, из Чешке, па чак и из Немачке, како се понашају земље на југу које су изузетно оптерећене мигрантским приливом. Подсетићу, Италија, Шпанија, Грчка - то су земље које трпе највећи притисак људи који долазе и траже помоћ", казао је Ђуровић, оцењујући да те земље у једном тренутку неће моћи, нити ће желети, само да решавају проблем.
Подсетио је да у ЕУ и даље важе прописи по којима је прва земља уласка миграната уједно и земља која одлучује о његовом статусу, што у теорији значи да би сви људи који улазе у Европу преко Медитерана морали да остану у процесу одлучивања управо у Италији, Шпанији и Грчкој.
"То је оно што је један горки закључак свега овога, да солидарности и равномерне поделе терета нема, и да какве год мере ви предузимали да унапредите мигрантску политику, ако земље сматрају да су у неравномерном положају, и ако оне то стварно јесу, онда ЕУ не следи нека светла будућност по овом питању", закључио је Ђуровић.