Деценија и по од злочина који је променио Норвешку – сећање на масакр у Ослу и на Утоји

На данашњи дан пре 15 година неонациста Андерс Брејвик убио је осам људи активирањем аутомобила-бомбе у Ослу, а потом је на острву Утоја из ватреног оружја усмртио још 69 особа, углавном тинејџера, који су учествовали у омладинском кампу.

Током обраћања у новоотвореном меморијалном центру у Ослу, премијер Норвешке Јонас Гар Стере поручио је да данас, 15 година након напада, сви осећају да је добро окупити се, разговарати са људима, о људима које смо изгубили и да је добро показати бригу и поштовати оне који обележавају на свој начин.

"И ви који сте преживели, који се још увек борите, ви који сте остављени, чији су се животи заувек променили, ми смо овде са вама и данас обележавамо овај дан", поручио је Гар Стере.

Истакао је и да мора да се настави са дискусијама, дебатама и разговорима.

"Клима за слободу говора је постала суровија, посебно на друштвеним мрежама, обележена поларизацијом, говором мржње и претњама. Истраживања сада показују да још више људи дели ове ставове и морамо озбиљно схватити упозорења службе безбедности, посебно гласове младих људи, младих политичара, мањинских заједница, младих људи, муслимана и младих Јевреја који ово доживљавају", нагласио је норвешки премијер.

Након сећања на жртве у Ослу, одржана је комеморација и на острву Утоја.

У два напада погинуло 77 људи

Андерс Брејвик извршио је најпре бомбашки напад на зграду норвешке владе, а затим и масакр на острву Утоја. Страдало је 77 људи, углавном тинејџера.

Захваљујући непажљивом обезбеђењу, Андерс Беринг Брејвик је паркирао комби близу зграде Владе и активирао бомбу.

Тадашњи премијер Јенс Столтенберг је избегао напад јер је у том тренутку био у резиденцији. Страдало је осам особа.

Напад на Владу био је први део његовог плана. Брејвик је потом, преобучен у полицијску униформу, отишао на острво Утоју недалеко од Осла, где је насумице пуцао на учеснике летњег кампа младих лабуриста. Убио је 69 људи, углавном тинејџера.

Експлозија у згради Владе и масакр на острву Утоја који је уследио неколико сати касније, према Брејвиковој замисли, требало је да развију отпор према имигрантима.  

Смртоносно дивљање самозваног милитантног националисте Андерса Беринга Брејвика трауматизовало је малу скандинавску нацију, у којој су једна од четири особе, биле у породичним или пријатељским везама са жртвама, писао је АП у једном од извештаја.

Брејвик свој злочин назвао "гнусним, али неопходним"

На првом саслушању након хапшења, Брејвик је признао да је убио 77 цивила, називајући своје дело "гнусним, али неопходним", рекавши да оно што је учинио није кривично дело и да он због тога не сноси кривичну одговорност.

Брејвик је за себе тврдио да је члан међународне антиисламске мреже, која има две ћелије у Норвешкој.

Полиција је доводила у питање веродостојност Брејвикових навода.

Осуђен је на 21 годину затвора, а изјављивао је да ће одустати од насиља и да је спреман да се извини, ако му власти дозволе формирање фашистичке странке. Суд је образложио да Брејвик има проблеме личности, али не психозе.

Брејвик је рођен 13. фебруара 1979. године, у Ослу. Отац му је био економиста, а мајка медицинска сестра. Отац је радио као дипломата при амбасади Норвешке у Лондону, а касније и у Паризу.

Брејвиков отац је изјављивао 2014. године да је његов син – фашиста.

Јенс Брејвик рекао је да су ставови његовог сина против имиграната у Норвешкој постали још екстремнији од када је у затвору.

"Није пријатно бити отац масовног убице", рекао је бивши норвешки дипломата Јенс Брејвик на конференцији за новинаре поводом представљања своје аутобиографије под називом "Моја кривица".

Брејвик старији приметио је да је откриће да је његов син убица, премашила и "најгору родитељску ноћну мору".