Трамп: Врло брзо ћемо гађати ирански подземни нуклеарни комплекс; ИРГЦ: Ни кап нафте неће проћи кроз Ормуски мореуз

Врховна заједничка војна команда Ирана саопштила је данас да ц́е гађати мете које представљају интересе Сједињених Америчких Држава и њихових савезника, ако САД буду гађале иранске нуклеарне локације.

Ирански централни штаба Хатем ел-Анбија је, након што је амерички председник Доналд Трамп рекао да ц́е САД "веома скоро" напасти подручје планине Пијук где се сумња да Иран има нуклеарни програм, саопштио да ће на то одговорити нападима на америчке циљеве у региону, преноси Ирна.

У саопштењу се наводи да ће, ако војска САД уђе у фазу да нападне нуклеарне и осетљиве центре, Иран то сматрати за просирење рата у региону, и да ће сви интереси САД, њених савезника и присталица "бити мета снажног напада оружаних снага Ирана".

(Танјуг)

Централна команда, највише заједничко оперативно тело иранских оружаних снага, упозорила је да ће сваки амерички напад на иранска нуклеарна постројења или друге осетљиве објекте сматрати ширењем рата на регион, пренела је иранска државна телевизија ИРИБ.

У саопштењу се наводи да су "криминалне Сједињене Америчке Државе запретиле нападом на иранска нуклеарна постројења и друге осетљиве локације".

"Уколико америчка војска предузме такав корак, сматраћемо га проширењем рата у региону", поручила је Централна команда.

Иран је упозорио да ће у том случају "сви интереси Сједињених Држава, као и њихових савезника и присталица, постати мете снажних удара Оружаних снага Исламске Републике Иран".

Изјава је уследила након што је амерички председник Доналд Трамп најавио да ће Сједињене Државе извести напад на ирански подземни нуклеарни комплекс Пикекс Маунтин, који се налази у близини Натанза и који је Иран 2020. године пријавио Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА) као будуће постројење за склапање центрифуга за производњу нуклеарног горива.

CNN

Председник Либана Џозеф Аун поручио је америчком председнику Доналду Трампу да је потпуно повлачење израелских снага са либанске територије неопходно за учвршћивање стабилности и ширење ауторитета државе, саопштило је либанско председништво.

Током првог сусрета двојице лидера разговарано је о плановима за разоружавање Хезболаха, који има подршку Ирана, као и о повлачењу Израела из Либана.

На дневном реду били су и америчка подршка либанској војсци, обнова земље, економски опоравак и могућа улагања из Сједињених Америчких Држава.

Аун је, како се наводи у саопштењу, указао на "хитну потребу за потпуним повлачењем Израела са либанске територије", оценивши да је то "кључан корак за учвршћивање стабилности и омогућавање либанској држави да успостави пун суверенитет искључиво посредством сопствених снага".

Guardian

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да се амерички војни напори да воде бродове кроз Ормуски мореуз настављају "тајно" након што су објављени у мају, као и да су помогли у испловљавању танкера са до 500 милиона барела нафте кроз стратешки пловни пут.

Хегсет је пред Одбором за буџет Сената рекао да америчка војска "контролише саобраћај" у мореузу, упркос иранским нападима, "већ дуже време".

"Гурнули смо скоро, верујем, између 400 и 500 милиона барела нафте под нос Ирана током 'Пројекта Слобода'", рекао је Хегсет говорећи о иницијативи коју је надгледала Централна команда војске САД за спровођење комерцијалних бродова кроз мореуз.

Хегсет је назначио да је Иран задржао могућност да пуца на комерцијалне бродове у мореузу.

"Иран не наплаћује путарине, а тренутно пуцају на бродове“, рекао је Хегсет.

Амерички министар одбране каже да је рат до сада коштао Вашингтон 37,5 милијарди долара (32,9 милијарди евра), наводећи да та цифра укључује очекиване трошкове до 30. септембра ове године.

Председница одбора је раније на саслушању рекла да америчко Министарство одбране тражи додатних 70 милијарди долара у новом предлогу буџета.

Хегсет је истакао и да Кина и Русија "на различитим нивоима" омогућавају неке од активности Ирана током рата између САД и Ирана.

Указао је и да "постоји много начина" на које САД на то одговарају, а да "дубина и обим тога треба да остану поверљиви".

"Али постоје начини на које обе те земље... на различитим нивоима омогућавају неке од ствари које Иран ради", рекао је Хегсет као одговор на питање републиканског сенатора из Северне Дакоте Џона Ховена.

CNN/Tanjug

Иранска Револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да је уништила радар за рано упозоравање и тактички радарски комплекс у близини ваздухопловне базе Али ел Салем у Кувајту, као и још један радарски систем на кувајтском острву Бубијан.

ИРГЦ наводи да су у нападима ти радарски системи уништени и стављени ван функције.

"Операција кажњавања агресора се наставља", поручила је Иранска Револуционарна гарда.

Al Jazeera

Азијске рафинерије разматрају преусмеравање испорука сирове нафте из саудијске луке Џенбу преко Суецког канала, након што су јеменски Хути запретили нападима на бродове који користе саудијске луке на Црвеном мору, што додатно повећава забринутост за стабилност глобалног снабдевања енергентима.

Према наводима трговаца и извора из нафтне индустрије, поједини танкери који су превозили саудијску нафту ка Азији већ су променили руту у Црвеном мору, док компаније разматрају алтернативне правце преко Суецког канала, а по потреби и око Рта добре наде, упркос знатно дужем путовању и већим трошковима транспорта, пренео је Ројтерс.

Reuters

Амерички министар одбране Пит Хегсет појавио се пред кључним одбором Сената, први пут откако је овог месеца поново ескалирао сукоб између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

Пит Хегсет и начелник заједничког генералштаба, генерал Ден Кејн, појавили су се пред Одбором за буџет Сената, тражећи више новца за финансирање рата.

Америчко Министарство одбране спремно је да затражи приближно 80 милијарди долара за војне операције САД широм Ирана, пише Њујорк тајмс.

Очекује се да ће сенатори од Хегсета затражити одговоре на наводе да је Пентагон споро објављивао податке о повређеним америчким војницима током текућег сукоба са Ираном.

CNN

Амерички председник Доналд Трамп наложио је својој администрацији да омогући свим америчким авио-компанијама успостављање директних летова ка Либану, након састанка у Белој кући са председником Либана Џозефом Ауном.

"После састанка са председником Либана Џозефом Ауном, који је обавио изузетан посао на преображају своје земље, наложио сам својој администрацији да омогући свим америчким авио-превозницима директне летове за Либан, како би Американци могли лакше да посете ову прелепу земљу“, навео је Трамп на друштвеној мрежи.

Додао је да се нада да ће и друге државе следити тај пример.

Раније током дана, уочи билатералног састанка, Трамп је изјавио да ће са Ауном разговарати о "конкретним плановима" за помоћ Сједињених Држава Либану у потискивању Хезболаха.

CNN

Министарство спољних послова Кувајта позвало је иранског амбасадора Мухамеда Тутунџија, коме је уручена протестна нота због, како се наводи, иранског напада на кувајтски танкер "Кифан" у понедељак увече, док је пловио Ормуским мореузом.

У саопштењу објављеном на платформи Икс, кувајтско министарство је навело да је заменик министра спољних послова Хамад Сулејман ел Машан оценио да се тај "дрски напад" догодио у тренутку ескалације, како је навео, "гнусних напада" које Иран од фебруара изводи против Кувајта.

Додаје се да напад представља "флагрантно кршење суверенитета државе Кувајт".

Кувајт је поново затражио од Ирана да одмах обустави, како је наведено, незаконите нападе, истичући да задржава право да предузме неопходне мере и да Техеран сматра у потпуности одговорним за напад и наставак удара на Кувајт.

Guardian

Одбор за одбрану бугарског парламента одобрио је предлог Владе којим се омогућава привремено размештање америчких авиона-цистерни за допуну горива у ваздуху и припадника америчке војске у ваздухопловној бази Безмер. Тај потез изазвао је оштро упозорење Ирана да Бугарска не сме да омогући коришћење своје територије за америчке војне операције.

Одбор је подржао нацрт одлуке Савета министара којим се дозвољава распоређивање до осам америчких авиона-цистерни и до 250 припадника америчког војног особља у бази на југоистоку Бугарске, као подршка операцијама на Блиском истоку, пренела је Бугарска новинска агенција.

Како се наводи, Сједињене Америчке Државе затражиле су да распоређивање траје од 24. јула до 1. октобра.

На питање Си-Ен-Ена о томе, Централна команда САД (CENTCOM) саопштила је да "из оперативно-безбедносних разлога не коментарише кретање трупа нити спекулише о будућем распореду снага".

Техеран је убрзо упозорио Софију да не дозволи да њена територија или војни објекти буду коришћени као подршка америчким војним акцијама против Ирана.

Портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багаеи изјавио је да би свако учешће у планирању или извођењу таквих операција представљало саучесништво у, како је навео, "злочину агресије и ратним злочинима". Он је позвао пун састав бугарског парламента да одбаци предлог о размештању америчких снага.

На основу билатералног Споразума о сарадњи у области одбране из 2006. године, Бугарска, као чланица НАТО-а, одредила је ваздухопловну базу Безмер као објекат за заједничко коришћење са војском Сједињених Америчких Држава.

CNN

Министар спољних послова Ирана Абас Аракчи уложио је у телефонском разговору са француским колегом Жан-Ноелом Бароом протест због, како је навео, поступака двојице француских дипломата у Техерану који су у супротности са дипломатским нормама, саопштило је иранско Министарство спољних послова.

Аракчи је француском министру поручио да је поштовање закона државе домаћина услов за наставак рада дипломатских мисија.

Он је, такође, навео да је затварање Ормуског мореуза директна последица, како је рекао, кршења обавеза Вашингтона.

"Онај ко се повукао из споразума и угрозио стабилност региона одговоран је за тренутну ситуацију", рекао је Аракчи, према саопштењу иранског министарства.

Раније данас, Француска је позвала отправника послова амбасаде Ирана у Министарство спољних послова у Паризу због, како наводи, "озбиљног инцидента" у којем су у Техерану нападнута двојица француских дипломата, затраживши од иранских власти да расветле случај, казне одговорне и обезбеде заштиту француским дипломатским представништвима и особљу.

Портпарол француског Министарства спољних послова саопштио је да је, на захтев министра спољних послова Жан-Ноела Бароа, отправник послова иранске амбасаде позван у Министарство због, како је наведено, "изузетно озбиљног чина застрашивања" којем су двојица француских дипломата била изложена у недељу у Техерану, пренео је Фигаро.

Како је навео, иранском дипломати пренета је најоштрија осуда Француске због, како тврди Париз, унапред планираног и намерног напада. Француска очекује од иранских власти да у потпуности расветле околности инцидента, казне одговорне и обезбеде безбедност француских дипломатских представништава и њиховог особља, у складу са међународним обавезама Ирана, додао је портпарол.

Tanjug

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да ће САД "врло брзо" извести напад на ирански подземни нуклеарни комплекс Пикекс Маунтин.

Утврђени подземни објекат налази се око 1,6 километара јужно од Натанза, у централном Ирану, а Техеран га је 2020. године пријавио Међународној агенцији за атомску енергију (ИАЕА) као будуће постројење за склапање центрифуга које се користе у производњи нуклеарног горива.

На питање да ли верује да је Иран у тај комплекс пребацио нуклеарне центрифуге, Трамп је одговорио да САД "немају такву потврду".

"То ништа не значи ако немају материјал. Ми пратимо нуклеарни материјал – ту је суштина", рекао је амерички председник.

"Врло вероватно ћемо ускоро гађати ту област. И они ту ништа не могу да учине. Обично то не бих говорио. Да мислим да могу нешто да предузму, никада то не бих јавно рекао. Али ту област ћемо врло брзо и веома снажно гађати", додао је Трамп.

Сличну изјаву Трамп је дао и прошле седмице, када је рекао да ће САД "вероватно ускоро погодити Пикекс".

Си-Ен-Ен је раније објавио, позивајући се на извор упознат са тим питањем, да Израел верује како је Иран, после дванаестодневног рата прошлог јуна, пребацио напредне центрифуге и део својих залиха високообогаћеног уранијума у тај подземни комплекс.

Трамп је навео и да Иран "очајнички жели састанак" како би се окончао рат, али је поручио да Вашингтон тренутно није заинтересован за разговоре.

Обраћајући се новинарима, Трамп је рекао да Иранци "очајнички желе да се састану и покушају да окончају рат, јер трпе тешке ударце".

"Они очајнички желе састанак, али док не буду спремни за разговоре на озбиљан и смислен начин, ми немамо интерес да разговарамо", рекао је Трамп.

CNN

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је током састанка у Белој кући са председником Либана Џозефом Ауном да ће Вашингтон помоћи Либану, наводећи да је та земља "деценијама трпела тешке последице".

"То је место и земља према којој се веома лоше поступало, а ми ћемо се побринути да буде третирана како треба и са поштовањем које заслужује", рекао је Трамп.

Амерички председник је поручио и да ће се САД "позабавити" јеменским Хутима уколико та група, коју подржава Иран, спроведе најављену поморску блокаду саудијских лука.

"Ако се тако нешто догоди, ми ћемо се побринути за то", рекао је Трамп новинарима након разговора са либанским председником.

Подсетио је да су Сједињене Државе и раније изводиле војне операције против Хута.

"То смо већ учинили и већ неко време се не оглашавају, још од када смо предузели прве мере", додао је Трамп.

Guardian

Рат у Ирану указао је на једну од највећих слабости земаља Персијског залива – велику зависност од постројења за десалинизацију морске воде, чије би уништење у случају ескалације сукоба могло да изазове озбиљну хуманитарну и економску кризу, пише Блумберг.

У анализи се наводи да заливске земље немају довољно извора слатке воде за снабдевање растућег становништва, индустрије и пољопривреде, због чега већ деценијама користе енергетске ресурсе за прераду морске воде у воду за пиће.

Око половине светских капацитета за десалинизацију налази се у шест држава чланица Савета за сарадњу арапских држава Залива – Саудијској Арабији, Кувајту, Бахреину, Катару, Оману и Уједињеним Арапским Емиратима, а приближно 60 милиона становника тих земаља у великој мери зависи од воде добијене тим поступком.

Према подацима Француског института за међународне односе, постројења за десалинизацију обезбеђују око 90 одсто слатке воде у Кувајту, 86 одсто у Оману, 70 одсто у Саудијској Арабији и 42 одсто у Уједињеним Арапским Емиратима.

Иран је мање зависан од десалинизације, јер већину воде добија из река, акумулација и подземних вода, али се последњих година суочава са тешким сушама.

Уколико би сукоб додатно ескалирао, а постројења за десалинизацију била уништена или тешко оштећена, то би могло да доведе до озбиљне несташице воде, хуманитарне кризе и великих економских последица.

Земље Персијског залива спадају међу подручја са највећим недостатком воде у свету. Због брзог развоја великих градова, попут Абу Дабија и Дохе, владе се све више ослањају на десалинизацију како би обезбедиле довољне количине пијаће воде.

Та технологија, према наводима Блумберга, омогућила је државама Залива да развију пословне и туристичке центре у пустињским условима, са голф теренима, затвореним скијалиштима и дата центрима.

Постројења за десалинизацију најчешће се налазе уз електране, јер им је за уклањање соли и других нечистоћа из морске воде потребна велика количина електричне енергије, што их чини додатно рањивим у нападима усмереним на енергетску инфраструктуру.

Таква постројења била су мета и током Заливског рата 1990–1991. године, када су ирачке снаге уништиле део капацитета Кувајта за десалинизацију и испустиле сирову нафту у Персијски залив, чиме је загађена морска вода. Кувајт је тада био принуђен да се снабдева водом из хитних резерви које су обезбедиле, између осталих, Саудијска Арабија и Турска.

Tanjug/Bloomberg

Иранска Револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да су два брода која су покушала да прођу кроз Ормуски мореуз захваћена "великим пожарима" након експлозија.

У саопштењу није прецизирано да ли су бродове директно погодиле снаге Револуционарне гарде или су наишли на морске мине које је, како се наводи, поставио ИРГЦ.

На крају саопштења, Револуционарна гарда упутила је упозорење да ће, све док се наставља, како наводи, "америчка агресија" у региону, Ормуски мореуз остати затворен.

"Ниједна кап нафте или гаса, нити један пакет хемијског ђубрива неће бити извезени", поручио је ИРГЦ.

Иран истиче да је одлучан да успостави контролу над Ормуским мореузом, док Сједињене Америчке Државе инсистирају на повратку стања на оно које је владало пре избијања сукоба.

Како наводе ирански извори, ниједна страна за сада не показује спремност на уступке, а велике разлике у ставовима Техерана и Вашингтона и даље представљају главну препреку дипломатском решењу кризе.

Al Jazeera

Ирански председник Масуд Пезешкијан изјавио је да се комуникација са врховним верским вођом Ирана Моџтабом Хамнеијем интензивира и да се проблеми решавају уз његове смернице.

"Наша комуникација са уваженим вођом се из дана у дан интензивира како бисмо уз његове смернице могли да решавамо проблеме", изјавио је Пезешкијан, преноси иранска полузванична новинска агенција Фарс.

Поједини извештаји наводе да је нови ирански вођа тешко повређен у нападу у којем је страдао његов отац и да не може да говори због чега се није појављивао у јавности, већ је преко посредника преносио своје поруке.

Према писању Њујорк тајмса, ирански председник Пезешкијан, који је по струци хирург, био је укључен у лечење Моџтабе Хамнеија.

Tanjug

Власти Кувајта и Бахреина саопштиле су да су њихове противваздушне одбране пресреле ракетне и нападе беспилотним летелицама за које тврде да их је извео Иран, док су у међувремену обе земље осудиле нападе и саопштиле да су њихове оружане снаге у пуној борбеној приправности.

Генералштаб Оружаних снага Кувајта саопштио је у објави на друштвеној мрежи Икс да кувајтска противваздушна одбрана тренутно одбија, како је навео, непријатељске ракетне нападе и нападе беспилотним летелицама после, како тврди, иранске агресије.

Војни врх Кувајта навео је да су звуци експлозија који се чују последица дејства система противваздушне одбране који пресрећу непријатељске циљеве, позивајући грађане да се придржавају упутстава надлежних органа о безбедности и заштити.

Кувајтски Савет министара осудио је, како је навео, ирански напад на територију те земље, тврдећи да су погођене две електране, као и нафтна и друга витална постројења. У саопштењу се наводи да су у нападима изазвани пожари и велика материјална штета на цивилним и инфраструктурним објектима, што Кувајт оцењује као грубо кршење свог суверенитета.

Истовремено, Министарство унутрашњих послова Бахреина саопштило је да су у тој земљи активиране сирене за ваздушну опасност и позвало грађане и стране држављане да остану мирни и упуте се у најближа безбедна склоништа.

Оружане снаге Бахреина саопштиле су да су системи противваздушне одбране данас пресрели и уништили више, како су навели, иранских ваздушних напада.

Команда бахреинских оружаних снага оптужила је Иран да наставља систематску непријатељску политику нападима усмереним против цивила у Краљевини Бахреин и истакла да су све јединице и родови војске у највишем степену борбене готовости ради заштите земље.

Al Jazeera

Либанска војска оптужила је Израел да је отворио ватру у близини њених јединица током њиховог распоређивања у једној области на југу Либана.

У објави на платформи Икс, либанска војска је навела да су њени војници изводили операције у месту Завтар ел Гарбије, када су израелске снаге "отвориле ватру у близини тих јединица".

Како се наводи, напад ће "отежати спровођење фаза распоређивања у пилот-зонама", које су почеле данас у складу са оквирним споразумом који су Израел и Либан потписали 26. јуна.

Израелска војска се за сада није огласила поводом ових тврдњи.

Израелска војска започела је "пилот-програм" делимичног повлачења из јужног Либана, предавши контролу над три села либанским оружаним снагама.

Guardian

Два танкера која су превозила саудијску сирову нафту за Кину и Индију окренула су курс у Црвеном мору и упутила се ка Суецком каналу, након упозорења јеменских Хута.

Хути су у понедељак прогласили поморску блокаду Саудијске Арабије, чиме су, према оценама, отворили могући нови фронт у ширем сукобу повезаном са америчко-иранским непријатељствима и додатно повећали ризик по глобално снабдевање енергентима и међународну трговину.

Та група је у електронској поруци упућеној бродарским компанијама упозорила да не утоварују нити истоварују терет у саудијским лукама, наводећи да би такве активности могле довести до тога да бродови буду гађани "на било којој локацији".

Хути контролишу северни део Јемена, укључујући и обалу уз мореуз Баб ел Мандеб, на улазу у Црвено море. Саудијска лука Јанбу, на обали Црвеног мора, до сада је представљала главну алтернативну руту за извоз милиона барела блискоисточне нафте дневно, како би се избегла пловидба кроз блокирани Ормуски мореуз, на улазу у Персијски залив.

Al Jazeera

Извршни директор Међународне агенције за енергетику (IEA) Фатих Бирол изјавио је да погоршање ситуације око Ормуског мореуза додатно повећава забринутост за безбедност снабдевања нафтом, али да тржишта и даље ублажава неколико важних фактора.

Међу њима су, како је навео, наставак извоза нафте из земаља Персијског залива, попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, алтернативним правцима који заобилазе Ормуски мореуз, као и повећање извоза произвођача ван Блиског истока, чиме се делимично надокнађује мањак понуде.

Ипак, Бирол је у саопштењу оценио да ће "потпуно и безусловно поновно отварање Ормуског мореуза бити од суштинског значаја како би се спречило даље нарушавање глобалне енергетске безбедности".

Упозорио је да "нема места опуштању када је реч о безбедности снабдевања нафтом", имајући у виду ескалацију сукоба и континуирано смањење расположивих комерцијалних залиха.

Према његовим речима, прерада нафте и снабдевање нафтним дериватима не прате раст испорука сирове нафте, због чега су тржишта прерађених нафтних производа, попут дизела и бензина, знатно затегнутија од тржишта сирове нафте.

Guardian

Цене нафте су у порасту након што су јеменски Хути, које подржава Иран, прогласили поморску блокаду саудијског бродарства, што је додатно појачало забринутост због глобалног снабдевања енергентима, у тренутку када су обновљени напади на танкере у Ормуском мореузу.

Цена нафте типа брент, која представља глобални референтни стандард, порасла је за 1,8 одсто и достигла 90,85 долара по барелу. Истовремено, америчка референтна нафта WTI поскупела је за сличан проценат, на 83,97 долара по барелу.

Од почетка месеца, цена брента порасла је за готово 20 долара по барелу, услед поновне ескалације сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

CNN

Јеменски Хути, које подржава Иран, упозорили су саудијске бродове да не користе Црвено море, у поруци емитованој преко ФМ радио-везе намењене пловилима у том стратешки важном поморском правцу.

У поруци, до које је дошао Си-Ен-Ен, наводи се да због "континуиране опсаде јеменског народа", сви бродови који припадају "саудијском непријатељу" треба да користе алтернативну руту преко Аденског залива.

Порука, емитована на енглеском језику, завршава се упозорењем да ће, у случају непоштовања одлуке јеменских оружаних снага, ти бродови бити "легитимне мете".

Хути су поморску блокаду Саудијске Арабије прогласили у понедељак, а тај потез осудио је Ријад.

Ројтерс је известио да су Хути упутили и електронску поруку поморским компанијама, упозоравајући их да не утоварују нити истоварују робу у саудијским лукама, јер би у супротном њихови бродови могли да буду гађани "на било којој локацији".

CNN

Иран је током прошле ноћи гађао више постројења за десалинизацију воде и електрана у Кувајту, саопштила је кувајтска влада, наводећи да је реч о четвртом узастопном дану напада на кључну инфраструктуру те арапске земље.

Пожари који су избили у појединим постројењима након напада у међувремену су стављени под контролу, саопштило је Министарство за електричну енергију, воду и обновљиве изворе енергије Кувајта, додајући да је више генератора искључено из погона.

Кувајт је током протекле седмице у више наврата оптужио Иран да гађа његове електране и постројења за десалинизацију. Десалинизација обезбеђује око 90 одсто потреба за слатком водом у тој нафтом богатој земљи.

У суседном Бахреину огласиле су се сирене које су упозориле становнике на ирански напад и позвале их да се упуте ка најближем безбедном месту. Засад није познато колика је штета настала у том нападу.

Оружане снаге Јордана саопштиле су да су њихови системи противваздушне одбране у уторак пресрели и оборили три иранске ракете усмерене ка тој земљи.

Кувајт, Бахреин и Јордан спадају међу државе које су најчешће биле на мети иранских напада откако су овог месеца обновљена непријатељства између Техерана и Вашингтона.

CNN

Јорданска противваздушна одбрана пресрела је и оборила три иранске ракете усмерене ка тој земљи, саопштиле су Оружане снаге Јордана.

У саопштењу се наводи да није било жртава нити материјалне штете.

Истовремено, америчка Централна команда саопштила је да су током ноћи изведени нови ваздушни удари на војне командне центре, поморске капацитете, положаје за лансирање ракета и дронова, као и системе противваздушне одбране у Ирану.

Ирански државни медији пренели су да су експлозије одјекнуле на више локација на југу земље, а председник Ирана Масуд Пезешкијан изјавио је да је Иран "у тоталном рату", оцењујући да се сукоб одражава и на економију земље.

(CNN)

Ирански министар унутрашњих послова Ескандар Момени започео је у Пакистану разговоре са посредницима, док трају дипломатски напори да се сачува привремени споразум између Сједињених Држава и Ирана.

Момени се састао са начелником пакистанске војске Асимом Муниром, а касније током дана требало би да разговара и са премијером Шехбазом Шарифом, преноси Асошијејтед прес, позивајући се на двојицу неименованих званичника упознатих са преговорима иза затворених врата.

Детаљи састанка нису одмах објављени. Разговори се одржавају у тренутку када Иран наставља нападе на арапске савезнике САД у Персијском заливу.

Пакистан је имао кључну улогу у постизању прошлогодишњег привременог споразума и настоји да обе стране врати за преговарачки сто.

(The Guardian)

Јединице либанске војске почеле су распоређивање у јужном либанском граду Завтар ел Гарбије након повлачења израелских снага из тог подручја, рекао је високи либански безбедносни званичник.

Распоређивање се спроводи у оквиру плана којим су посредовале Сједињене Америчке Државе, а који предвиђа да либанска војска преузме контролу над деловима јужног Либана и конфискује оружје од Хезболаха, групе повезане са Ираном, док се израелске снаге постепено повлаче.

Израелска војска је јуче саопштила да је почела примену такозваног "пилот зонског програма", а предаја контроле над Завтар ел Гарбије представља први тест тог плана.

Либан се нада да ће спровођење споразума омогућити повратак државне контроле над подручјем дубине око 10 километара које је и даље под контролом израелских снага.

Према наводима либанских власти, у том подручју десетине села су уништене, а јавна инфраструктура, укључујући болнице, електране и пумпе за воду, тешко је оштећена.

Десетине хиљада становника још нису могле да се врате својим домовима.

Либанска војска је саопштила да су њене јединице почеле распоређивање у Завтар ел Гарбијеу, у области Набатијех, и позвала становнике да се не враћају у град док се безбедносна ситуација не стабилизује.

Израелски војни званичник је рекао да пилот програм представља тест суверенитета Либанских оружаних снага као једине званичне институције овлашћене да носи оружје на том подручју.

Израелски званичници су изразили сумњу у способност Либана да у потпуности разоружа Хезболах, али сматрају да је споразум постигнут прошлог месеца важан корак ка дугорочном миру са Либаном.

(Reuters)

Стејт департмент издао је упозорење америчким држављанима због појачаних тензија на Блиском истоку, наводећи да је безбедносна ситуација сложена и да постоји могућност непредвиђене ескалације.

"Американци који се тренутно налазе на Блиском истоку требало би да буду опрезни и спремни на могућа отказивања летова, периодична затварања ваздушног простора и потенцијалне поремећаје у путовањима", наводи се у саопштењу. 

Стејт департмент позвао је грађане да прате безбедносна обавештења америчких амбасада и конзулата, локалних власти и медија. Упозорење се односи и на Американце ван региона, којима се саветује да преиспитају путовања на Блиски исток и кроз тај регион. Америчке дипломатске мисије, укључујући и оне изван Блиског истока, биле су мете напада, наводи се у саопштењу, уз упозорење да би Иран и групе које га подржавају могле да циљају америчке интересе или локације повезане са САД и њиховим држављанима широм света.

(CNN)

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је у уторак погодила америчке војне циљеве, укључујући системе противваздухопловне одбране у Бахреину и Кувајту, пренели су ирански државни медији.

Гарда наводи да је погодила два система противваздухопловне одбране и радарско постројење у две америчке базе у Бахреину, као и системе противракетне одбране, радаре и системе за пријем сателитског сигнала у Кувајту.

"После овог радарског удара, непријатељ треба да се припреми за још одлучније и снажније таласе напада дроновима и ракетама", наводи се у саопштењу које је пренела иранска агенција Ирна.

Саопштење је објављено након што су Сједињене Државе навеле да су током десете узастопне ноћи напада погодиле иранске војне командне центре, системе противваздухопловне одбране и положаје за лансирање ракета.

(Irna)

Пентагон је саопштио да је током протекле две недеље ескалације напада на Иран повређено готово 100 америчких војника, док је Техеран покренуо нови талас одмазде након десете узастопне ноћи удара.

Портпарол Пентагона Шон Парнел рекао је да је велика већина повређених задобила само "лакше потресе мозга" и да се 96 одсто њих у међувремену вратило на дужност.

Парнел је реаговао на писање Њујорк тајмса да је ускраћивао информације о повредама америчких војника у иранским нападима.

(The Guardian)

Француска авиокомпанија "Ер Франс" обуставила је летове ка Дубаију у Уједињеним Арапским Емиратима и Ријаду у Саудијској Арабији због безбедносне ситуације у региону, саопштила је компанија.

"Безбедност наших путника и посада је апсолутни приоритет", наводи се у саопштењу Ер Франса, који је одлуку донео због погоршања безбедносних прилика након интензивирања иранских удара на земље Персијског залива.

Летови за Ријад биће обустављени до 24. јула, односно до 25. јула за поласке из саудијске престонице, док су летови за Дубаи суспендовани до 27. јула, односно до 28. јула за поласке из тог града.

Компанија је навела да континуирано прати развој геополитичке ситуације на дестинацијама и у ваздушном простору којим њени авиони саобраћају, истичући да ће обнављање летова зависити од даље процене безбедносних услова на терену.

(Танјуг)

Британска агенција за поморске трговинске операције (УКМТО) саопштила је да је посада једног танкера напустила брод након што је пријављено да је пловило погођено непознатим пројектилом у Ормуском мореузу.

Инцидент се догодио осам наутичких миља источно од оманског Лимаха, а надлежне власти спроводе истрагу.

Према наводима агенције, службеник за безбедност компаније која управља танкером пријавио је да је посада напустила пловило и укрцала се у чамац за спасавање, као и да није пријављена штета по животну средину.

УКМТО није објавио идентитет брода нити његовог власника.

Корпус исламске револуционарне гарде саопштио је да су се два танкера за нафту запалила након експлозија док су покушавали да прођу јужном рутом Ормуског мореуза.

Гарда је навела да спасилачке екипе евакуишу посаде из тог подручја, али није идентификовала пловила.

За сада није јасно да ли је танкер о којем је известио УКМТО један од бродова које је поменула ИРГЦ.

(Reuters)

Цене нафте задржале су се близу највиших нивоа у последњих пет седмица, док инвеститори процењују ризике по снабдевање изазване сукобима на Блиском истоку и истовремено прате нова дипломатска настојања у циљу смиривања ситуације.

Након што су обе референтне врсте током дана осциловале између раста и пада, цена северноморске нафте Брент стабилизовала се на око 88 долара по барелу, док се америчка сирова нафта "WTI" кретала око 82,5 долара за барел.

Раст цена уследио је након одлуке јеменских побуњеника Хута, које подржава Иран, да забране поморски саобраћај из Саудијске Арабије, што је појачало забринутост за испоруке енергената преко Црвеног мора.

Истовремено, недавни напади на танкере и енергетска постројења у Кувајту додатно су повећали страховања од поремећаја у снабдевању.

С друге стране, део негативног утицаја на тржиште ублажиле су информације да су међународни посредници предложили десетодневни прекид непријатељстава између Сједињених Америчких Држава и Ирана како би се обновио крхки привремени мировни споразум.

Иран је потврдио да је примио дипломатске предлоге усмерене на смиривање сукоба.

Ипак, пловидба кроз Ормуски мореуз и даље је озбиљно отежана након нових напада на комерцијалне бродове, што одржава бојазан за безбедност једног од најважнијих светских праваца за транспорт нафте.

Додатну неизвесност на тржишту изазвали су и нови напади дроновима на терминал Каспијског нафтоводног конзорцијума на руској обали Црног мора, због којих је поново обустављен утовар нафте за извоз.

(CNBC News)

У ширем саопштењу америчке војске наводи се да је од три часа ујутру, према локалном времену, изведен нови талас напада на Иран.

Америчке снаге гађале су, како се истиче, иранске војне командне центре, поморске капацитете, положаје за лансирање ракета и дронова, као и системе противваздушне одбране, "како би ослабиле способност Техерана да настави нападе на комерцијалне бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз".

У саопштењу се подвлачи да се пловидба комерцијалних бродова кроз тај важан међународни поморски коридор наставља.

(CNN)

Америчка Централна команда саопштила је касно у понедељак да су Сједињене Државе извеле нове нападе на Иран, неколико сати након што је председник Доналд Трамп упозорио да ће Техеран "платити" због погибије тројице америчких војника у претходних неколико дана.

Ирански државни медији јавили су да су се експлозије чуле на више локација.

САД истовремено повећавају број борбених авиона на Блиском истоку, док Трамп разматра наредне кораке, рекао је амерички званичник.

Према наводима израелског извора, у Израел су последњих дана стигле десетине америчких авиона-танкера, а очекује се долазак још летелица.

Пентагон је саопштио да је од 7. јула готово 100 америчких војника задобило повреде, углавном лакше.

Напетости су појачане и у другим деловима региона.

Кувајт је пресрео "непријатељске циљеве", у Бахреину су се огласиле сирене за ваздушну опасност, док је Јордан саопштио да је оборио иранске ракете.

Иран је појачао нападе на све три земље, у којима су распоређене америчке снаге.

(CNN)