Контрареволуција у Бриселу – суверенистички став убедљиве већине Европљана и шест ствари којим их Американци држе у шаци

"Гугл", "Виндоус", "Андроид", "Епл", "Chat GPT", "Тикток", "Инстаграм", "Фејсбук", "Икс" (Твитер) – технологије без којих не можемо да замислимо дан. Једна ствар им је заједничка – ниједна није европска. Све су у рукама америчких или кинеских компанија.

Европа их свакодневно користи, али их не прави. То је постало питање не само економије, него и безбедности.

Црвени аларм у ЕУ, грађани желе контролу

Опасна зависност Европске уније упалила је црвени аларм у Бриселу.

Око 80 одсто европске дигиталне инфраструктуре и технологије долази изван ЕУ, а тржиштем доминирају амерички гиганти попут "Амазона", "Енвидије", "Гугла", "Мајкрософта" и "Епла", као и кинески конгломерати попут "Алибабе" и "Бајтданса", власника "Тиктока".

Према најновијем извештају Евробарометра, већина грађана ЕУ жели дигиталну инфраструктуру под европском контролом.

Испитаници у Шведској (94%), Финској (93%) и Данској (92%) сматрају да би ЕУ требало да дâ приоритет тим улагањима.

Истовремено, грађани ЕУ убедљивом већином желе да виде мању зависност од земаља као што су САД и Кина. Такав став најраспрострањенији је међу испитаницима у Шведској (88%), те у Немачкој, Данској, Финској и Луксембургу (свуда по 87%).

Европљани (не)спремни да плате цену

Ствари ипак мало другачије стоје у погледу спремности Европљана да се одрекну стране технологије, уколико је јефтинија. Притом, ставови се у великој мери разликују међу државама чланицама.

Испитаници из Данске (76%), Шведске и Хрватске (обе по 73%) најспремнији су да направе тај корак, док су Естонци (35%), Бугари и Чеси (обе по 45%) забележили најниже нивое слагања.

Одговор Америци: Купујмо европско

Европска комисија, у оквиру Пакета за технолошку сувереност (European technological sovereignty package), планира да оснажи домаћи технолошки сектор, у покушају да парира америчком протекционизму.

Према нацрту закона који је ЕК представила овог месеца, нове мере би, у секторима попут одбране и здравства, практично онемогућиле неевропским компанијама да добијају јавне уговоре.

Циљ је спречавање такозваног сценарија "кил-свича" (kill switch) – ризика да би страна влада могла једноставно да обустави приступ кључној дигиталној инфраструктури.

Иако Европска унија има јасну намеру да се осамостали, пут до технолошке независности оптерећен је бројним препрекама, тешко савладивим.

Прва препрека: Финансије расуте на 27 држава чланица

ЕУ, за разлику од САД, нема довољно концентрисану финансијску моћ, неопходну за покретање огромних инвестиција. То није само питање количине новца, већ структуре финансијских тржишта.

У САД постоји јединствено, дубоко тржиште, док у ЕУ свака чланица има своје регулаторне режиме, своје берзе и своје пореске системе, па се капитал не слива на једно место.

"Државе су подељене, имају своје некакве националне шампионе. Тек у последњих неколико година почињу да причају о дигиталној суверености", наводи научни сарадник ФПН-а у Београду Милош Вукелић.

Друга препрека: Одлив мозгова

Потом, Европска унија има проблем одлива талената у Сједињене Америчке Државе.

Млади инжењер који заврши факултет у Минхену или Паризу често ће отићи у Калифорнију - тамо су највеће технолошке компаније и најбоље плате, али и читав екосистем: окружен је другим инжењерима, инвеститорима и менторима, што му убрзава каријеру.

Европа тако школује стручњаке, а Америка их добија готове.

Трећа препрека: Америчка доминација, за шаку долара

Проблем представља и доминација америчких корпорација на глобалном тржишту.

"Деси се врло лако да када и нека европска компанија достигне неки ниво развоја, онда се појави друга америчка компанија која је лако купи за ситне новце, ми бисмо овде рекли, у односу на оно што је битно у Америци. Дакле то је, то је трећи проблем", наводи Вукелић.

Четврта препрека: Политичке поделе

Четврти проблем, наводи Вукелић, јесте организационе природе и на крају крајева питање и политичке решености ЕУ, која долази доста касно у односу на Америку, Кину и Русију.

"Ми смо имали некакве европске пројекте да се направи европски претраживач још 2005. године. Жак Ширак је био човек који је покренуо ту причу. То је пропало након осам година због немогућности француских и немачких инжењера да се договоре како би то требало да изгледа и уложен је чак и не мали новац у тај пројекат, али на крају од тога ништа није било", подсећа Вукелић.

Пета препрека: Бирократија

Европска унија можда је најнапреднија у свету што се тиче регулативе у вези са заштитом података и коришћењем вештачке интелигенције.

Међутим, директор пословног развоја "Орион телекома" Горан Обрадовић сматра да управо та регулатива успорава ЕУ.

"Ја бих рекао да ту не говоримо о процентима, говоримо о редовима величине колико Европа заостаје за Кином и за Америком, или за Америком и Кином, пошто су те две силе ту негде", оцењује Обрадовић.

У САД су уверени да строга правила гуше иновације, па нема свеобухватне регулативе какву има ЕУ, док је "сечу" државне бирократије предводио Илон Маск, који и сâм, преко својих компанија, развија вештачку интелигенцију и напредне технологије.

Шеста препрека: Недостатак енергије

И Обрадовић указује на неефикасно тржиште капитала у ЕУ, мањи резервоар радне снаге, али као најважнији фактор наводи недостатак енергетских капацитета.

"Енергија је суштински битна за развој инфраструктуре вештачке интелигенције, Европа нажалост има проблема са тиме и то је кључни фактор", сматра Обрадовић.

Брисел је, дакле, препознао проблем – питање је само да ли га је препознао прекасно.

ЕУ улази у трку коју други воде већ деценију – са много регулативе, мало енергије и капиталом расутим по двадесет седам адреса.

Амбиција постоји, питање је да ли је остало довољно времена.