Трамп и Пезешкијан ставили потписе – Меморандум о разумевању ступио на снагу

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да поздравља привремени мировни споразум који су потписали Вашингтон и Иран и додала да ће бити укључена у техничке разговоре о спровођењу споразума.

"Добро је што је меморандум ту. Сада почиње технички део посла. Сада је на нама да седнемо са нашим америчким и иранским колегама и почнемо да формулишемо конкретне кораке који ће морати да се предузму", рекао је директор ИАЕА Рафаел Гроси.

Споразум од 14 тачака, потписан дигитално, на даљину, продужава прекид ватре за још 60 дана, укључујући и у Либану, како би се омогућило двема странама да преговарају о коначном примирју.

(Ројтерс)

Потписивање Меморандума о разумевању између САД и Ирана у Катару се доживљава као почетак окончања сукоба који је месецима наносиo озбиљне економске штете читавом региону, оценио је уредник Интернет портала РТС-а Раде Мароевић, који се јавио из Дохе.

“Цео Блиски исток је одахнуо у тренутку када су Американци и Иранци потписали тај Меморандум о разумевању који представља почетак краја овог сукоба. То је био бесмислен рат који је наносио силну штету свим земљама региона, укључујући и сам Катар“, рекао је Мароевић.

Подсетио је да је током више од три месеца практично био паралисан извоз кључних енергената и сировина из региона.

Према његовим речима, један од најважнијих делова споразума односи се на постепено поновно отварање Ормуског мореуза.

“То не може да буде урађено одмах, јер се не зна колико је мина постављено и где се оне налазе. У неком тренутку ће вероватно бити ангажовани миноловци који ће морати да очисте пловни пут”, објаснио је Мароевић.

Оцењује да је постигнути договор најозбиљнији покушај нормализације односа САД и Ирана још од нуклеарног споразума из 2015. године.

“Ово је најближе миру што су Америка и Иран дошли од споразума који је потписала администрација Барака Обаме. Уколико ствари буду текле како је предвиђено, решава се проблем иранског нуклеарног програма“, рекао је Мароевић.

Подсетио је да се Иран обавезао да уништи око 460 килограма обогаћеног уранијума, док би заузврат требало да добије приступ финансијским средствима и међународним банкарским институцијама.

“Иран ће поново бити укључен у светске токове из којих је годинама био искључен због санкција. Ово је најбоља шанса за мир на Блиском истоку у последњих више од десет година“, нагласио је Мароевић.

Ипак, додаје, остаје да се види да ли ће обе стране искористити прилику и спровести договорено.

“Да ли ће Америка и Иран ову прилику искористити на прави начин, тек треба да видимо, али цео регион верује да је ово најбоља шанса за трајнији мир”, закључио је Мароевић.

Фјучерси америчких деоница порасли су, а цене нафте пале након што је председник САД Доналд Трамп потписао привремени споразум о окончању рата с Ираном и поновном отварању Ормуског мореуза, што је повећало расположење за ризик.

Уговори за S&P 500 скочили су за чак 0,9 одсто, док су Nasdaq фјучерси порасли за 1,5 одсто, а ови помаци уследили су након пада америчког референтног нивоа од 1,2 одсто у среду, након што је Фед сигнализирао да би каматне стопе могле да буду додатно повећане како би се обуздала инфлација, преноси Блумберг.

Брент сирова нафта пала је за више од 2 одсто, спустивши се испод 78 долара по барелу.

Фјучерси европских деоница пали су, док је индекс азијских деоница порастао пети дан заредом.
Принос на 10-годишње државне обвезнице пао је за четири базна поена на 4,45 одсто након што је порастао за око пет базних поена након одлуке ФЕД-а.

На другим тржиштима, Bloomberg Dollar Spot индекс је у четвртак пао за 0,2 одсто након што је у посљедњој сесији порастао за 0,7 одсто.

Цена злата и сребра је порасла за више од 1 одсто.

(Блумберг)

Портпарол Министарства спољних послова Ирана Есмаил Багеи изјавио је да је Меморандум о разумевању Сједињених Америчких Држава и Ирана за окончање рата потписан и на перијском и на енглеском језику, као и да је одлука да споразум потпишу највиши званичници обе земље била намерна, јер када текст потпишу највиши органи власти, његово кршење ће "природно носити веће трошкове".

"Током протекла 24 сата, након консултација, закључили смо да је боље да текст меморандума о разумевању потпишу председници две земље без потребе за физичким присуством. Текст меморандума о разумевању потписан је и на персијском и на енглеском језику", рекао је Багеи данас у телевизијском програму, преноси Ирна.

Како је навео, документ је потписан "дигитално" и неће бити одржавања церемоније потписивања у Швајцарској.

"Следећа фаза преговора почеће након потписивања меморандума о разумевању, а одржавање швајцарског састанка је и даље на дневном реду, али ће коначна одлука бити објављена након консултација са медијаторима", рекао је Багеи.

Он је напоменуо да су се обе стране сложиле да неће објављивати текст док се не финализује.
Багеи је оценио да ће спровођење споразума о прекиду ватре са Сједињеним Државама бити теже од његовог потписивања, истичући да Техеран није заборавио лекције из рата и да ће пажљиво пратити поштовање споразума од стране САД.

"Ако Американци посустану у спровођењу својих обавеза, и ми ћемо посустати", рекао је он.
Багаеи је рекао да је мудра одлука Ирана била да одложи нуклеарне преговоре за каснију фазу, фокусирајући се прво на окончање рата.

"Од тренутка када Меморандум о разумевању ступи на снагу, што је сада, имаћемо 60 дана да преговарамо о нуклеарном питању и санкцијама. Ако се разговори закључе раније, то је боље. Али с обзиром на сложеност питања, временски оквир од 60 дана је разуман и, ако је потребно, може се продужити", изјавио је портпарол иранског министарства спољних послова.

Багаеи је нагласио да Иран никада није напустио своје савезнике и да је прекид ватре у Либану за Техеран једнако важан као и крај рата против Ирана.

"Не раздвајамо САД и ционистички режим, али су њихове разлике у методама и приступима очигледне. Ционистички режим не жели да пружи никакву прилику било каквом дипломатском процесу. Али је одговорност САД да приморају ционистички режим да поштује обавезе САД према Ирану", рекао је Багаеи.

Како каже, трансфер обогаћеног нуклеарног материјала у иностранство је за Техеран неприхватљива опција.

Према његовим речима, санкције морају бити укинуте и Иран мора бити у могућности да продаје своју нафту, без проблема са транспортом и осигурањем, а мора и да прима приходе од продаје нафте.
"Иран ће наплаћивати накнаде за услуге у Ормуском мореузу. Овај механизам и аранжмани за управљање мореузом су у изради. Одавно смо започели консултације са Оманом и разговарали смо са неким другим земљама", рекао је он.

Багаеи је закључио и да је рат само ојачао Иран.

"Непријатељи су нас повредили, одузели нам племените животе и ранили Иран. Али, рањени лав је и даље лав. Рат који су наметнули није нас бацио на колена, већ нас је учинио моћнијим, како у војној арени, тако и у дипломатији", рекао је.

(Танјуг)

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић истиче да је до постизања споразума САД и Ирана било изузетно тешко доћи због дубоког неповерења две стране.

"Иранци су све време сумњали у Трампа и мислили да је реч о некој замци. Никад се није знало да ли ће да бомбардује или да закључи мир", навео је Зечевић.

Истиче да је амерички председник био под притиском две супротстављене опције – наставка сукоба или његовог окончања.

"Прво је страховито нанео штету економији целог света, али и САД. Други разлог – ближе се избори у Америци у новембру, а за њега је рат био велико оптерећење. Трамп не воли да испадне губитник, па је на крају ипак изабрао варијанту да прекине рат и да дах светској економији. То је најважнији резултат тог меморандума – отварање Ормуског мореуза", рекао је Зечевић.

Сарадник Новог трећег пута Петар Донић указује да је Иран током кризе добио нову полугу притиска према Западу.

"Иран је нешто што пре рата није било на столу – Ормуски мореуз – врло вешто искористио као своју јаку тачку притиска на Американце", оценио је Донић.

Подсећа да се иза Ормуског мореуза налази око 20 одсто светског извоза нафте и да је његово затварање представљало озбиљну претњу глобалној економији.

"Сва та нафта била је доведена у питање, што због санкција, што због америчке блокаде иранских лука и могућег минирања мореуза. Сада је то поново враћено на сто", навео је Донић.

Иако је Иран поручио да неће развијати нуклеарно оружје, Донић сматра да остају бројне недоумице око контроле и надзора.

"За разлику од ранијих договора, сада немамо међународне организације за нуклеарну енергију укључене у процес. То додатно отежава надзор и може да се посматра као корак уназад", рекао је Донић.

Зечевић наглашава да ће управо питање контроле иранског нуклеарног програма бити највећи изазов у наредном периоду.

"Како ће се вршити провера да Иран не производи нуклеарно оружје, то је проблем који траје већ деценијама. Због тога је Трамп својевремено и напустио споразум из 2015. године", подсетио је Зечевић.

Према његовим речима, неопходно је решити и питање више стотина килограма обогаћеног уранијума којим Иран располаже, али и питања обнове Ирана и одмрзавања иранске имовине.

Ипак, упозорава да ће процес нормализације односа бити дуг и неизвестан.

"То су толико комплексна питања да је питање да ли ће и до краја Трамповог мандата бити решено како контролисати Иран и гарантовати да неће развити нуклеарно оружје“, оценио је Зечевић.

Потписивање меморандума о разумевању између Ирана и САД о окончању рата на Блиском истоку значи да ће Ормуски мореуз бити поново отворен "одмах" и да ће америчка блокада иранских лука бити окончана "одмах", саопштио је пакистански премијер Шехбаз Шариф.

Он је у објави на X мрежи додао да су "историјски Исламабадски меморандум о разумевању између САД и Ирана" потписали председници обе земље, и да га је подржао и он као посредник.

Шариф је додао и да би овај Меморандум о разумевању требало да послужи као трајна основа, за како је навео, "веће разумевање, међусобно поштовање и заједнички просперитет за цео регион".