Иран: Ракетама и дроновима упозорени бродови САД у Оману; Либан: Војна решења неће донети мир северу Израела

Делегација палестинске милитантне групе Хамас стигла је у главни град Египта, Каиро, ради нове рунде преговора о примирју у Појасу Газе која је заказана за суботу, саопштио је Хамас.

У саопштењу се наводи да ће делегација, коју предводи вођа Хамаса у Гази, Халил ел Хаја, одржати састанке са египатским званичницима и посредницима како би завршила спровођење прве фазе примирја у Појасу Газе и пронашла одговарајуће механизме за прелазак на другу фазу споразума.

Разговори су првобитно били заказани за четвртак, али су наводно одложени због  због поновљених израелских напада широм Појаса Газе.       

Хамас је раније одбио да прихвати предлог Одбора за мир о разоружању, тврдећи да би Израел прво требало да се придржава услова прве фазе примирја.       

Израел и Хамас су се међусобно оптуживали за поновљена кршења примирја које је ступило на снагу у октобру прошле године, а којим је окончан двогодишњи рат у Појасу Газе.

Хамас одбија да се разоружа, док је Израел наставио да спроводи готово свакодневне нападе широм Појаса Газе, упркос примирју.

(Times of Israel)

Министарство финансија Сједињених Америчких Држава саопштило је на својој веб-страници да су САД увеле нове санкције повезане са Ираном, усмерене на неколико ентитета, појединаца и танкера за течни нафтни гас.

Према детаљима објављеним на веб страници Mинистарства, међу 12 означених ентитета је пет са седиштем на Маршалским Острвима, четири у Уједињеним Арапским Емиратима и један у Кини, пренео је Ројтерс.

Наведено је да је мета било шест пловила, укључујући четири танкера под заставом Панаме.

(Reuters)

Сједињене Америчке Државе припремају нацрт резолуције којом би Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) осудила Иран због неиспуњавања нуклеарних обавеза, изјавиле су дипломате уочи састанка Одбора гувернера агенције следеће недеље.

Према наводима дипломата акредитованих при ИАЕА, америчка страна још није званично дистрибуирала текст резолуције, па детаљи њеног садржаја нису познати, пренео је Ројтерс. 

Међутим, очекује се да ће документ садржати захтеве да Иран омогући приступ инспекторима агенције својим нуклеарним постројењима.

Питање надзора над иранским нуклеарним програмом додатно је закомпликовано након прошлогодишњих израелских и америчких напада на три постројења за обогаћивање уранијума у Ирану. 

Иако су објекти уништени или тешко оштећени, процењује се да је значајан део залиха високо обогаћеног уранијума преживео нападе. 

ИАЕА, међутим, није имала приступ локацијама како би то независно проверила.

Руски амбасадор при ИАЕА Михаил Уљанов је оценио да би евентуална резолуција могла да изазове негативну реакцију Техерана и додатно отежа преговоре са Сједињеним Америчким Државама.

Дипломате оцењују да би нова резолуција могла да изазове додатне тензије и подстакне Иран да поново ограничи сарадњу са међународним инспекторима или прошири своје нуклеарне активности, као што је чинио након ранијих осуда међународне заједнице.

(Reuters)

Русија жели да цене нафте на глобалним тржиштима буду уравнотежене и стабилне усред рата САД против Ирана, рекао  руски председник Владимир Путин.

Путин је рекао да смањење залиха нафте изазива забринутост на тржишту, али да Русија учествује у ОПЕК+ како би уравнотежила тржиште.

(Reuters)

Војни саветник иранског врховног вође ајатолаха Моџтабе Хамнеија Мохсен Резаеи изјавио је да ће потенцијални мировни споразум између Сједињених Држава и Ирана зависити од тога да ли ће администрација председника САД Доналда Трампа пристати да ослободи 24 милијарде долара замрзнуте иранске имовине.

"Преговори су у ћорсокаку и (амерички председник Доналд) Трамп мора да га прекине. Лопта је у Трамповом дворишту", рекао је Мохсен Резаеи.

(CNN)

Либански председник Џозеф Аун рекао је да Иран користи Либан као адут у преговорима са Сједињеним Државама.

Аун је више пута настојао да дистанцира Либан од регионалних сукоба и рекао је да одлуке које се тичу суверенитета и безбедности његове земље мора да доноси искључиво Либан.

Према његовим речима, "војна решења" не могу да донесу безбедност становницима северног Израела и позвао је на окончање дугогодишњег сукоба кроз преговоре.

Аун је поручио да непријатељство између Либана и Израела мора да буде окончано "заувек" и упитао је израелску јавност да ли жели да настави да живи у "вечном рату".

Истакао је да су Либан и Израел у стању непријатељства од 1948. године и оценио је да је ескалација део "ширег циклуса насиља у региону".

Позвао је на дипломатско решење, истичући да је Либан "спреман и посвећен" преговорима и упозорио је да наставак војног приступа неће донети трајну стабилност ни једној страни.

Председник Либана није искључио могућност састанка са израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом, али је нагласио да би до тога могло да дође само након постизања мировног споразума.

(Reuters)

Председник либанског парламента и савезник Хезболаха Набих Бери изјавио је да би прихватио повлачење те групе са југа реке Литани, под условом да се израелске снаге повуку са "окупираних територија".

У саопштењу његовог Амал покрета, наведено је да Бери критикује оквир примирја којим су посредовале Сједињене Америчке Државе, али да је спреман да подржи потпуни прекид ватре "без ограничења и безусловно по копну, мору и ваздуху".

Наведено је да су израелски ваздушни и копнени напади на јужни Либан настављени упркос споразуму о прекиду ватре који су недавно договориле израелска и либанска влада уз посредовање САД-а.

Предложени споразум предвиђа да Хезболах прекине ватру и повуче своје снаге јужно од реке Литани, док се Израел обавезује на одређене безбедносне аранжмане, наведено је у документу Стејт департмента.

(CNN)

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је на састанку кабинета рекао министрима да неће сазвати гласање о најновијој верзији споразума о прекиду ватре са Либаном, постигнутог уз посредовање САД, док либански милитантни покрет Хезболах не прихвати услове из тог документа.

Министри су критиковали крхко примирје које су делегације Израела и Либана пристале да обнове током састанка у Вашингтону и захтевали да се стави на гласање у кабинету пре него што Израел прихвати његове услове.

Нетанјаху је, међутим, одбио да сазове гласање, рекавши министрима да "тренутно нема договора" јер је Хезболах одбио да прихвати наведене услове.

"Хезболах се противи и стога не доносим одлуку", рекао је Нетанјаху, додајући да ће поднети споразум о примирју на одобрење кабинету ако се Хезболах сложи са условима примирја.

(Танјуг)

Иранска морнарица саопштила је да је испалила упозоравајуће ракете и дронове према америчким ратним бродовима у Оманском заливу, оптужујући Сједињене Америчке Државе за ометање поморског саобраћаја и заплену трговачких и нафтних бродова.

Према наводима иранских државних медија, Техеран тврди да су америчке поморске активности угрозиле безбедност пловидбе у региону, пренео је Ројтерс.

С друге стране, Америчка индо-пацифичка команда је саопштила да су америчке снаге током ноћи у Индијском океану пресреле санкционисани брод без држављанства "М/Т Давина".

У објави на друштвеној мрежи Икс америчка команда је навела да ће наставити са спровођењем поморских операција усмерених на разбијање илегалних мрежа и пресретање пловила за која сматра да пружају материјалну подршку Ирану.

Израелско Министарство одбране саопштило је да је са администрацијом америчког председника Доналда Трампа покренуло формалне разговоре о новом оквиру за безбедносну сарадњу који ће заменити актуелни десетогодишњи меморандум о разумевању, који истиче 2028. године.

У саопштењу се наводи да је инаугурациони састанак представника Израела и Сједињених Америчких Држава одржан ове недеље, а да су наредни састанци планирани у обе земље у наредним недељама, преноси Тајмс оф Израел.

Додаје се да ће израелски тим у разговорима предводити генерални директор Министарства одбране Амир Барам и израелски амбасадор у САД Јехиел Лајтер, док ће саветник Стејт департмента Данијел Холер и амбасадор САД у Израелу Мајк Хакаби предводити амерички тим.

Нови оквир безбедносне сарадне је "осмишљен да ојача квалитативну војну предност армије Израела кроз проширена заједничка улагања у истраживање, развој и копродукцију, да продуби партнерство САД и Израела" и да "постепено пређе са помоћи на потпуно реципрочно партнерство".

(Танјуг)

Износ новца за помоћ Либану да задовољи растуће хуманитарне потребе треба готово удвостручити у односу на досадашње потребе, и за то ће бити потребно скоро 640 милиона долара (549 милиона евра) током шест месеци, у околностима док траје рат Израела и милитантног покрета Хезболах, саопштиле су Уједињене нације.

"У протекла три месеца, заједнице широм Либана су се суочиле са ужасном ситуацијом због ескалације непријатељстава. Број жртава међу цивилима је алармантан и погоршава се сваког дана", рекао је стални координатор УН за хуманитарну помоћ Имран Риза, преноси Ројтерс.

Риза је рекао да су болнице и клинике оштећене у израелским ваздушним нападима, а да је пољопривредно земљиште спаљено.

УН су саопштиле да ће покренути нови апел за готово 549 милиона евра, након што је либанска влада тражила додатних 331,5 милиона долара (284 милиона евра) како би могла да пружи помоћ за 1,4 милиона угрожених људи.

Нови прекид ватре у Либану, који је постигнут пре два дана уз посредовање Сједињених Америчких Држава, под условом да милитантна либанска група Хезболах напусти подручја на југу земље, Хезболах је одбацио, након чега је Израел саопштио да неће повући своје трупе из Либана. Либан је увучен у шири регионални рат почетком марта када је милиција Хезболаха, коју подржава Техеран, испалила ракете на Израел у знак солидарности са Ираном, који је био под америчко-израелским нападом, што је изазвало израелске ваздушне и копнене нападе.

Сукоб на Блиском истоку доводи милионе људи у опасност од глади, јер пораст трошкова горива и транспорта подиже цене хране, док недостатак средстава приморава међународне агенције да смање помоћ угроженима, саопштио је Светски програм за храну Уједињених нација.

У саопштењу се додаје да су у марту упозорили да би чак 45 милиона људи могло да се суочи са акутном несигурношћу у снабдевању храном, ако цене нафте остану око 100 долара по барелу до јуна, као и да се тај сценарио сада одвија, преноси Ројтерс.

Како кажу, домаћинства у Авганистану, Сомалији и Шри Ланки су међу најтеже погођенима, и суочавају се са све већим притиском због већих трошкова горива, скокова цена хране, губитка прихода и поремећене трговине.

"У Сомалији се очекује да ће се 6,5 милиона људи, што је око трећина становништва, суочити са тешком глађу наредне године, док се у Авганистану процењује да би могло бити погођено 17,4 милиона људи", додаје се у саопштењу.

Светски програм за храну предвиђа да ће, ако поремећаји у снабдевању нафтом потрају, још 2,5 милиона Сомалијаца и 2,3 милиона Авганистанаца бити у опасности да остану без довољно намирница.

Истичу да ће због смањења финансирања ове године пружити помоћ за 1,5 милиона људи мање широм света, а још девет милиона људи ће остати без помоћи ако ситуација са смањеним финансирањем потраје шест месеци.

(Танјуг)

Аракчи је, у интервјуу за телевизију Ал Мајадин, рекао да Иран не тражи рат, али да је спреман за њега ако буде наметнут, као и да је Техеран директно комуницирао са америчким званичницима и регионалним владама, које је упозорио да би свака већа ескалација насиља у Либану и Бејруту изазвала шири одговор.

Навео је да је током својих турнеја по Персијском заливу пренео земљама региона да би свако учешће америчких база у агресији против Ирана приморало Техеран да гађа те базе у знак одмазде.

Аракчи је критиковао амерички "кишобран безбедности" на Блиском истоку, наводећи да је он донео само несигурност региону, а не заштиту.

"Да ове америчке базе нису биле присутне у суседним земљама око Ирана, не би биле жртве иранске одмазде", истакао је Аракчи.

(Танјуг)