Рат се шири - Хезболах испалио пројектиле на Израел; дрон погодио британску базу на Кипру

Велика Британија прихватила је захтев САД да користе британске базе у акцији против Ирана, рекао је тамошњи премијер Kир Стармер.

У видео-поруци на друштвеним мрежама, Стармер је потврдио да Велика Британија и даље не учествује у текућим нападима на Иран, али додао да ће САД сада да користе британске војне базе, пренео је Скај њуз.

"Наши партнери у региону Персијског залива су нам затражили да учинимо више како бисмо их одбранили, а моја је дужност да заштитим животе Британаца", поручио је премијер.

Он је додао да су британски авиони ловци у ваздуху, у оквиру координираних одбрамбених операција којима су већ успешно пресретнути ирански удари.

"Једини начин да зауставимо претњу је да уништимо ракете на њиховом полазишту, у складиштима или на лансерима који се користе за њихово испаљивање", указао је Стармер.

Према његовим речима, САД су затражиле дозволу да користе британске базе управо у ту конкретну и ограничену одбрамбену сврху.

"Ми смо одлучили да прихватимо тај захтев и да спречимо Иран да лансира ракете широм региона, убија недужне цивиле, угрожава животе Британаца и гађа земље које нису умешане", навео је британски премијер.

Kоментаришући ескалацију на Блиском истоку, Стармер је рекао да се Велика Британија “за сада неће прикључити офанзивној акцији", али да "подржава колективну самоодбрану својих савезника и својих држављана у региону".

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи каже да би нови врховни вођа могао бити изабран за један или два дана док је тој земљи почео 40-дневни период жалости након убиства ајатолаха Алија Хамнеија у америчко-израелским нападима.

Аракчи је рекао за Ал Џазиру да се уставни механизам сукцесије већ покреће и да је основан транзициони савет који има три члана: председника, шефа правосуђа и правника из Савета чувара.

"Ова група од три члана би била задужена за вођство пре него што се изабере нови вођа. Претпостављам да је потребно кратко време. Можда за један или два дана изаберу новог вођу за земљу", навео је Аракчи.

Аракчи је назвао убиство Хамнеија апсолутним преседаном и великим кршењем међународног права. Рекао је да Хамнеи није био само ирански политички лидер, већ и високорангирани верски вођа за милионе муслимана, чак и ван Ирана, широм региона.

"Нема победе у овом рату. Нису успели да остваре своје циљеве и неће моћи да их остваре ни у наредним данима", рекао је Аракчи.

Повлачећи паралелу са дванаестодневним ратом између Израела и Ирана прошлог јуна, у који су се Сједињене Америчке Државе накратко укључиле, Аракчи је рекао да су САД и Израел "очекивали да ће Иран за два или три дана капитулирати и предати се".

"Али им је требало 12 дана да схвате да се Иран не предаје и да немају другог избора него да траже безусловни прекид ватре. Не видим никакву разлику између овог и претходног пута", навео је Аракчи.

Истакао је да би Заливске земље требало да притискају САД и Израел да обуставе нападе јер су те земље покренуле нападе.

Хамнеи (86) је убијен у суботу у таласу америчко-израелских удара широм земље у којима је, према иранским службама за ванредне ситуације, погинула најмање 201 особа.

Међу убијенима су били високи безбедносни званичници и чланови Хамнеијеве породице – његова ћерка, зет и унук.

Процес избора Хамнеијевог заменика је утврђен иранским Уставом.  Kлерикална скупштина од 88 чланова, које бира јавност, има овлашћење да именује новог врховног вођу простом већином.

Последњи пут је овај процес покренут 1989. године када је Хамнеи изабран за врховног вођу након смрти оснивача револуције, ајатолаха Рухолаха Хомеинија.

Француска ће појачати своје војно присуство у региону Персијског залива, најавио је председник Емануел Макрон уочи састанка Савета одбране.

Макрон је говорио пре почетка састанка Савета одбране у Јелисејској палати и навео да је циљ састанка да се "детаљно анализира" ситуација у свакој земљи погођеној иранским нападима, као и да се размотри безбедност француских држављана који живе или бораве у тим земљама, преноси Фигаро.

Додао је да ова ситуација приморава Француску да "ојача свој став и одбрамбену подршку како би стала уз оне са којима има одбрамбени споразум", као и да прилагоди овај став у светлу дешавања у последњих неколико сати .

Kако је навео, испитују се све опције, прати се динамика операција и удара, и посматрају дешавања у Ирану и региону.

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да би напади на Иран могли да трају четири недеље. Он је у интервјуу за Дејли мејл рекао да је то одувек био процес од четири недеље.

"Претпоставили смо да ће бити отприлике четири недеље. Одувек је то био процес од отприлике четири недеље, тако да - колико год да је снажно, то је велика земља, трајаће четири недеље - или мање", рекао је Трамп.

Коментаришући америчке војнике који су погинули у борбама рекао је да су погинули сјајни људи. "Знате, очекујемо да ће се то догодити, нажалост. Могло би да се догађа континуирано - могло би да се догоди поново", рекао је Трамп и додао да је разговарао са њиховим породицама. Према његовим речима операција није донела никаква изненађења у два дана откако је почела.

"Мислим да иде по плану. Осим што смо уклонили цело њихово руководство - много, много више него што смо мислили. Изгледа њих 48", рекао је амерички председник. Додао је и да је отворен за разговоре са иранским руководством, али да не зна хоће ли се они ускоро догодити. 

Министар спољних послова Омана каже да врата дипломатије између САД и Ирана остају отворена, док регионалне тензије између две земље и даље трају, преноси Ројтерс.

“Још увек верујем у моћ дипломатије да реши овај сукоб. Што се пре разговори наставе, то боље за све“, рекао је министар спољних послова Омана Бадр Албусаиди у објави на Иксу.

Оман је деловао као посредник у нуклеарним преговорима између САД и Ирана.

Војни аналитичар Владе Радуловић каже за РТС да копнене инвазије на Иран неће бити.

"Рељеф Ирана је најпогоднији за одбрану, а ноћна мора за логистику“, истиче Радуловић.

Америчка Централна команда саопштила је данас да је у досадашњим нападима погођено више од 1.000 иранских циљева.

На списку погођених циљева су командни и контролни центри, положаји са балистичким ракетама, бродови иранске морнарице, као и подморнице и средства за војну комуникацију, пренео је Скај њуз.

Најновији подаци о броју погођених циљева објављени су након што је израелска војска изнела нове податке о својим ударима на Иран.

У објави на друштвеним мрежама, Централна команда је такође навела да ирански режим "активно гађа цивиле у својим осветничким ударима".

Ирански медији пренели су да је у америчко-израелским ударима погођена болница у Техерану.

Иранска новинска агенција ИСНА пренела је да је у нападу погођена болница Ганди у северном делу града, током другог дана ваздушне кампање САД и Израела против иранског режима. "Техеранска болница Ганди нападнута је у ционистичко-америчким ваздушним ударима", јавила је ИСНА.

У међувремену, агенције Фарс и Мизан су објавиле видео за који је наведено да приказује унутрашњост болнице, а на њему се виде крхотине на поду, између инвалидских колица.

Доктор Душан Златковић каже да је тренутна ситуација у Бахреину под сталним упозорењима и сиренама, али да је за сада без директних напада.

Како је навео, стање се драстично променило у односу на јуче, јер су многи очекивали да ће се догађаји одвијати слично као прошле године, током сукоба који је трајао дванаест дана између Израела, Ирана и Сједињених Америчких Држава. Овога пута, међутим, сукоб је, како истиче, отишао даље и измакао контроли.

"Најтежи тренуци били су током претходне ноћи, када је неколико цивилних зграда у Бахреину погођено. То је изазвало осећај страха међу становништвом, јер је постало јасно да мете више нису искључиво војни објекти. Иако се у почетку сматрало да ће напади бити ограничени на америчке војне базе, у једном тренутку погођене су три цивилне зграде, што је код грађана изазвало додатну узнемиреност", рекао је др Златковић.

Како наводи, у том моменту никоме није било свеједно, али је током дана ситуација ипак постала нешто мирнија, иако су сирене и даље присутне и постоји стална опасност од ваздушних удара.

Према његовим речима, Бахреин се у целој ситуацији налази у позицији колатералне штете, јер ова земља нема жељу да учествује у било каквом рату.

Истиче да је реч о мирној земљи, са питомним људима и стабилном влашћу, која настоји да избегне сваку даљу ескалацију сукоба и да остане неутрална, што је од самог почетка и званични став власти.

Доктор Златковић додаје да су држављани Србије у Бахреину у сталном контакту захваљујући ангажовању Амбасаде Србије. Наводи да је формирана вотсап група са око 150 чланова, у којој се редовно размењују све релевантне информације.

Посебно истиче подршку коју амбасада пружа, укључујући и позив грађанима да се обрате уколико осете психичку нестабилност или потребу за разговором, што, како каже, много значи у оваквим околностима.

Он  је рекао да се у Бахреину налази са супругом и троје деце и да су њихови планови да остану уколико се ситуација смири, јер у тој земљи живе већ пет година. 

Уредник портала ОКО Момир Турудић укључио се у специјалну емисију РТС-а из Бејрута, где је остао због поремећаја у авио-саобраћају након почетка удара на Иран.

Турудић наводи да је у суботу ујутру, непосредно по избијању сукоба, већина страних авио-компанија отказала летове са аеродрома у Бејруту.

Последњи авион страних превозника полетео је око 10.30 по локалном времену. Либански национални превозник, Middle East Airlines, наставио је да саобраћа, као и током прошлогодишњег рата.

Ваздушни простор Либана није затворен, као и међународни аеродром "Рафик Харири".

Када је реч о безбедносној ситуацији у Бејруту, Турудић истиче да је наизглед све нормално. У северном делу Бејрута дан протиче уобичајено, шеталишта уз море су посећена, а атмосфера подсећа на миран викенд. Ипак, главна тема разговора и медијског извештавања јесу дешавања у Ирану и ширем региону Блиског истока.

Упркос напетостима, присутан је и специфичан "црни хумор“. Многи Либанци раде у земљама Залива, попут Уједињених Арапских Емирата и Катара, а међу грађанима кружи виц да је либанска влада позвала своје држављане да се врате кући из безбедносних разлога, јер је Либан, за разлику од претходних година, тренутно без директних ратних дејстава.

Ипак, ситуација остаје осетљива. Турудић подсећа да је такозвана "осовина отпора“, коју је предводио Иран и која је обухватала Хезболах, Сирију, шиитске милиције у Ираку и јеменске Хуте, током прошле године претрпела озбиљне ударе.

Хезболах, као њена најјача карика, значајно је ослабљен и, према његовој оцени, нема капацитет за шири сукоб са Израелом, иако не треба искључити могућност ограничених реакција.

У јужном предграђу Бејрута, Дахијеу, где је најјача база Хезболаха, одржани су протести у знак подршке Ирану, уз заставе Хезболаха и антиизраелске и антиамеричке поруке.

Турудић оцењује да би евентуални исхитрени потези могли да изазову снажан одговор Израела и додатну ескалацију, али да већина грађана Либана страхује од новог сукоба и нада се да до њега неће доћи.

У израелској позадини догодио се фаталан, директан удар иранског балистичког пројектила на стамбени објекат у граду Бет Шемеш који се налази у јерусалимском округу, рекао је почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић.

"Девет је погинулих, а 51 повређени. Говоримо о особама које су се налазиле у склоништу, према првим информацијама били су тамо окупљени услед жалобног обичаја како се у хебрејском назива шива. Осам кућа је готово потпуно уништено", потврдио је конзул.

Додаје да су у синоћњем поготку стамбеног објекта у Тел Авиву, повређене 24 особе, а да је чак 40 објеката је оштећено. Њихови становници ће бити привремено евакуисани у хотеле.

Наводи и да су се и данас оглашавале сирене широм Израела, од крајњег севера, оног што се, колоквијално зове прст Галилеје па све до Бер Шеве и њене околине, с посебним нагласком на Тел Авив и његов конгломерат. 

Наглашава да је посебно била тешка ноћ и да се закључује, што су и најчешће расправе у тамошњим медијима, да се сведочи о констелацији у којој стопроцентне заштићености, упркос стандардизованим заштитним собама у новоградњи као и склоништима у староградњи, нема.

"Када дође до директног поготка такве тежине пројектила, нажалост ту спаса нема. И прве провере указују на то да се у овом фаталном случају у граду Бет Шемеш данас радило о томе да противваздушна одбрана, односно сви они системи који се користе у обарању ових пројектила, у овом случају нису успели да оборе тај пројектил", указује Николић.

Да ли се сви понашају као да је Израел у рату

Према његовим речима, према упутствима команде позадине, стање је на сваки начин ванредно.

"Под један, на радна места иду они који су неопходни и како је то овде прописано и именично назначено. Нема, подразумева се, похађања образовних установа, нема окупљања грађана. Илузорно је говорити о било каквим другим активностима, спортског, уметничког или било ког аспекта области културе. Дакле сви су забринути, донекле исцрпљени", каже конзул.

Посебно истиче да Израел дистанцира од многих других места која буду обухваћена ратом широм света,  то што Израелци који су се обрели у иностранству, сада чине све да се врате у своју земљу.

То је, наглашава Николић, "слика овдашњег духа народа".

Најмање 23 учесника протеста убијено је у сукобима у Пакистану, међу којима је 10 убијено у луци Kарачи, где су припадници обезбеђења у америчком конзулату пуцали на демонстранте који су пробили спољни зид.

У граду Скард на северу Пакистана, где је гомила запалила канцеларију Уједињених нација, убијено је 11 особа, и двоје учесника протеста убијено је у Исламабаду, преноси Ројтерс.

Испред америчког конзулата у граду Лахору, у централном Пакистану, стотине демонстраната окупиле су се испред америчког конзулата, али није било извештаја о насиљу.

У Ираку, полиција је испалила сузавац и шок-бомбе како би растерала стотине проиранских демонстраната који су се окупили испред дипломатског комплекса Зелене зоне у главном граду Багдаду, где се налази америчка амбасада.

"Неки од демонстраната покушали су да оштете безбедносну капију, стотинама метара удаљену од конзулата. Међутим, полиција их је зауставила без употребе силе", изјавио је један очевидац.

Ирански суседи на истоку и западу, Пакистан и Ирак, имају највећу шиитску муслиманску популацију на свету после Ирана, и били су поприште неких од најгорих немира због америчко-израелских напада на Иран.

Демонстранти у пакистанском граду Kарачију су скандирали "смрт Америци, смрт Израелу" испред америчког конзулата, а обезбеђење конзулата отворило је ватру на гомилу која је потиснута након што је пробила спољни слој безбедности.

Протести због убиства иранског врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија избили су и у другим деловима света, укључујуц́и Ирак, Мароко и Kашмир којим управља Индија.

Проирански демонстранти окупили су се и испред Зелене зоне у ирачкој престоници Багдаду, где се налази америчка амбасада.

Делови седишта иранског националног радија и телевизије погођени су у нападима на Техеран, јављају ирански државни медији.

Медији наводе да се емитовање националног радија и телевизије наставља као и обично, пренео је Ројтерс.

Иран интернешенел је, међутим, јавио да је емитовање програма државне телевизије Ран прекинуто након напада на њено седиште.

Иранска револуционарна гарда (ИРГ) саопштила је да су иранске ракете погодиле три америчка и британска нафтна танкера, пренели су тамошњи државни медији.

У саопштењу се наводи да је Иран ракетама погодио танкере у региону Персијског залива и Ормушком мореузу, пренео је Скај њуз.

САД и Велика Британија за сада нису потврдиле те наводе.

У интервјуу за портал Атлантик, Доналд Трамп је рекао да ново иранско руководство жели да разговара са њим и да је он на то пристао, преноси Ројтерс.

„Они желе да разговарају и ја сам пристао. Требало је да то ураде раније. Предуго су чекали“, рекао је амерички председник.

Трамп није прецизирао са ким ће разговарати нити је рекао да ли ће се то догодити у недељу или понедељак.

Ирански председник Масуд Пезешкијан рекао је да је Привремени Управни савет, који чине он, шеф правосуђа и члан моћног Савета чувара, привремено преузео дужности врховног вође након смрти ајатолаха Алија Хамнеија.

Трамп је рекао да неки од људи који су били укључени у недавне разговоре са САД више нису живи.

“Већина тих људи је убијена. Неки од људи са којима смо имали посла су мртви, јер је то био 'велики погодак'“, рекао је у интервјуу за Атлантик.

У објави на мрежи Трут соушал, Трамп је навео да је америчка војска досад потопила девет иранских ратних бродова.

"Управо сам обавештен да смо уништили и потопили девет иранских ратних бродова, од којих су неки релативно велики и важни. Идемо за осталима - ускоро ће и они плутати на дну мора! У другом нападу, углавном смо уништили њихов поморски штаб. Осим тога, њихова морнарица се одлично сналази", истакао је Трамп.

Абас Арагчи изјавио је да се упркос нападима на његову земљу, “ништа није променило у способностима иранске војске“.

Министар спољних послова Ирана је за Еј-Би-Си њуз рекао да је Техеран, само неколико сати након што је нападнут, узвратио против израелских мета и америчких база, преноси Гардијан.

“Наша војска је на положајима. Довољно је способна да брани нашу земљу“, навео је Абас Аракчи.

На питање да ли је дипломатски договор са Трамповом администрацијом и даље могућ, одговорио је: "Преговарали смо са САД два пута у последњих 12 месеци. И у оба случаја, напали су нас усред преговора. И то је за нас постало веома горко искуство“.

Сматра да је “споразум био надохват руке и да је иранска делегација у добром расположењу напустила Женеву са разумевањем да се може постићи договор на следећем састанку“.

Председник САД Доналд Трамп рекао је за Си-Ен-Би-Си њуз да се америчка операција у Ирану одвија “пре рока“.

“То је веома насилан режим, један од најнасилнијих режима у историји. Радимо свој посао не само за себе већ и за цео свет. И све је пре рока“, навео је Трамп.

Трамп је у суботу започео заједнички напад са Израелом на Иран у којем је убијен лидер земље, ајатолах Али Хамнеи. Иран је од тада покренуо контранапад.

“Ствари се тренутно развијају на веома, веома позитиван начин", закључио је амерички председник.

Трамп је за Фокс њуз рекао да је у нападима убијено 48 иранских лидера.

Ирански шеф дипломатије Абас Аракчи, рекао је у телефонском разговору оманском колеги Бадру Албусадију да је Техеран отворен за све озбиљне напоре за деескалацију након израелских и америчких напада током викенда, наводи се у саопштењу оманског Министарства спољних послова, наводи Ројтерс.

Оман је деловао као посредник у нуклеарним преговорима између САД и Ирана.

Број жртава у ракетном нападу на женску школу на југу Ирана порастао је на скоро 150, према иранским државним медијима, преноси Гардијан.

Новинска агенција Мизан, званични новински извор иранског правосуђа, известила је да је број погинулих у суботњем нападу на женску основну школу у Минабу на југу Ирана порастао на 148, док је 95 рањено.

Новинска агенција је цитирала Ебрахима Тахерија, тужиоца у Минабу.

Амбасада Ирана у Србији саопштила је да је убиство вође ајатолаха Алија Хамнеија терористички чин који представља преседан у војној агресији против територијалног интегритета и националног суверенитета Ирана.

Неизазвани војни напади, атентат на националне лидере и убијање невиних цивила постављају опасан преседан у међународним односима и указују на озбиљан заокрет ка отвореној доминацији и неконтролисаној употреби силе на глобалном нивоу, навела је Амбасада.

Иран позива међународне институције, посебно Савет безбедности Уједињених нација, генералног секретара Уједињених нација и све државе чланице, да заштите принципе и правила развијана кроз векове с циљем ограничавања силе и спречавања принуде у односима међу државама.

Истиче се да ће равнодушност и нечињење пред "организованим злочинима које су починиле САД и ционистички режим" охрабрити агресоре и оставити трајне последице за будуће генерације широм света, као и да је та војна агресија, спроведена усред дипломатског процеса и након претходних аката агресије, део ширег обрасца дестабилизујућих деловања у западној Азији, укључујући злочине над палестинским народом и нападе на независне државе региона.

"Застава правде, слободарства, достојанства, патриотизма и моралног интегритета, коју је подигао вољени вођа Ирана, неће пасти. Његово кукавичко убиство претвара га у бесмртни симбол у историји Ирана и шиитског ислама, осигуравајући трајну виталност и отпорност нације и надахњујући потрагу за правдом и независношћу", наведено је у саопштењу.

Централна команда америчке војске (Centcom) саопштилa je да су три војника погинула у акцији као део операцијa у Ирану.

У објави се наводи да су поред тројице погинулих, још петорица војника тешко рањени у оквиру операције "Епски бес“.

"Неколико других је задобило лакше повреде од шрапнела и потрес мозга и налазе се у процесу враћања на дужност. Велике борбене операције се настављају и наши напори за реаговање су у току", додаје се објави Центкома.

То су први амерички губици од покретања ваздуушних удара на Иран.

Имена војника који су погинули биће објављена 24 сата након што њихове породице буду обавештене, закључује се објави.

Америчка Централна команда демантовала је тврдње иранских власти да су њихови пројектили погодили носач авиона "Абрахам Линколн".

Према званичним изјавама, нико од америчких бродова није погођен, нити је било оштећења на опреми. Пентагон је описао наводе да је носач авиона погођен као нетачне и лажне информације које су се појавиле на друштвеним мрежама и у иранским изворима, преноси Ројтерс.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је погодила амерички носач авиона "Абрахам Линколн" у Персијском заливу, након што је у америчким и израелским нападима убијен ирански врховни вођа Али Хамнеи.

"Амерички носач авиона 'Абрахам Линколн' погођен је са четири балистичке ракете", навела је Иранска револуционарна гарда у саопштењу које су пренели локални медији, преноси Тајмс оф Израел.

Председник Ирана Масуд Пезешкијан изјавио је да је тражење освете за убиство врховног вође Ирана ајатолаха Алија Хамнеија и других високих иранских званичника "дужност и легитимно право" те земље.

"Исламска Република Иран сматра да су потрага за правдом и спровођење одмазде против извршилаца и оних који су наредили овај историјски злочин њена дужност и легитимно право и у испуњење ове велике одговорности и обавезе уложиће сву своју снагу", истакао је председник Ирана, упутивши изразе саучешћа, пренела је Ал Џазира.

(BBC)

Бивши председник Ирана Махмуд Ахмадинежад, који је водио земљу од 2005. до 2013. године и био члан Савета за сврсисходност, убијен је у израелским ваздушним нападима, јавља иранска новинаска агенција Илна, али званичне потврде нема. Његова породица демантује вест и тврди да је жив.

Према информацијама добијеним након напада на област Нармак у Техерану, он је убијен, како преноси Илна у нападу на његову резиденцију заједно са својим телохранитељима.

Ахмадинежад је познат као радикални конзервативац и отворени заговорник антизападне политике, а његов мандат обележиле су честе оштре изјаве против Израела.

Био је шести председник Ирана и ступио је на дужност 6. августа 2005. године, чиме је прекинута вишедеценијска пракса да државу воде искључиво верски лидери. Пре председничког мандата обављао је функције градоначелника Техерана и гувернера покрајине Ардабил. Током мандата јачао је везе са Русијом, Венецуелом и Сиријом, док је истовремено био мета оштрих критика Сједињене Америчке Државе и Израела.

У средишту међународних тензија налазио се ирански нуклеарни програм, који је Ахмадинежад описивао као мирнодопски и неопходан за енергетске потребе земље, а за западне санкције је тврдио да су незаконите и да се Техеран придржава правила Међународна агенција за атомску енергију.

Ахмадинежад је био познат и по низу контроверзних изјава о Израелу и холокаусту, које су изазвале оштре међународне реакције, док је он тврдио да су његове речи погрешно тумачене или извучене из контекста.

(Танјуг, Илна)

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је Србија солидарна са својим партнерима и да подржава хитну деескалацију тензија на Блиском истоку.

"Србија, такође, оштро осуђује иранске нападе на суверенитет и територијални интегритет држава Персијског залива - Уједињених Арапских Емирата, Катара, Бахреина, Кувајта и Саудијске Арабије", написао је Ђурић на платформи Икс.

Он је истакао да свака даља ескалација додатно дестабилизује већ крхки регион.

"Безбедност Блиског истока има глобални значај", поручио је Ђурић.

Смрт врховног иранског лидера ајатолаха Хамнеија представља пресудан тренутак у историји Ирана, изјавила је шефица европске спољне политике Каја Калас.

"Оно што долази је неизвесно. Али сада постоји отворен пут ка другачијем Ирану, оном у којем његов народ може обликовати већу слободу", написала је Калас на свом налогу на мрежи Икс.

Она је истакла да је у контакту са блискоисточним партнерима, укључујући оне који "сносе највећи терет иранских војних акција", како би се учинили "практични кораци за деескалацију".

Хамнеи је убијен у израелском ваздушном нападу на Техеран у суботу. Израелска војска описала је напад као прецизну операцију великих размера.

"Хамнеи је био идејни творац плана уништења државе Израел и био је познат као 'глава иранског октопуса', ширећи пипке по Бликсом истоку, све до граница државе Израел. Главна међу њима је била терористичка организација Хезболах. Врховни лидер иранског режима је био одговоран за терористичке нападе против државе Израел, и крв многих цивила широм света је била на његовим рукама", наводи се у саопштењу војске.

(Танјуг)

Алиреза Арафи, верски званичник и члан Савета чувара Устава, именован је за правног члана Савета лидера, тела задуженог за обављање функције врховног вође док Скупштина експерата не изабере новог лидера. Арафи ће бити део привременог Савета лидера заједно са председником Ирана Масудом Пезешкијаном и председником Врховног суда Голамхосеином Мохсени-Еџеијем, преноси Ал Џазира.

Овог 67-годишњег верског званичника, члана моћног Уставног надзорног тела које касније треба да изабере врховног вођу, Савет за арбитражу је потврдио за члана Савета лидера.

Арафи ће сада сарађивати са шефом правосуђа Голам-Хосеином Мохсенијем-Еџеијем и председником Ирана Масудом Пезешкијаном у оквиру привременог Савета.

Очекује се да ће Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и шеф безбедности Али Лариџани, такође, играти кључне улоге, али још није јасно како ће се расподелити баланс моћи.

У међувремену, командант ИРГЦ Мохамад Пакпур је убијен, а име новог лидера ове елитне и моћне војне и економске структуре још није објављено.

Телеграм канали повезани са ИРГЦ-ом наводе заменика шефа Ахмада Вахидија, којег је Хамнеи поставио пре два месеца, као могућег кандидата за ту позицију.

(Танјуг)

Непосредно пре него што су се Сједињене Америчке Државе и Израел припремили да покрену напад на Иран, америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) фокусирала се на откривање локације на којој борави ајатолах Али Хамнеи, врховни верски лидер Ирана, пренели су амерички медији.

Према тврдњама неименованих извора упознатих са операцијом, ЦИА је месецима пратила ајатолаха Хамнеија, стичући све већи увид у његове локације и животне обрасце.

ЦИА је сазнала да ће се састанак високих иранских званичника одржати у суботу ујутро у државном управном комплексу у центру Техерана, као и да ће на том састанку бити и врховни верски вођа, због чега су САД и Израел одлучили да прилагоде време свог напада на Техеран.

Ове обавештајне информације до којих је дошла ЦИА пружиле су прилику Израелу и САД да постигну кључну и рану победу и елиминишу високе иранске званичнике заједно са ајатолахом Хамнеијем, наводи Њујорк тајмс.

Само два сата и пет минута након полетања првих борбених авиона ка Ирану, око 9.40 ракете дугог домета погодиле су комплекс у Техерану у којем су били високи ирански безбедносни званичници и ајатолах Хамнеи.

Бела кућа и ЦИА су одбиле да коментаришу нападе на Техеран и убиство ајатолаха Али Хамнеија, бившег врховног верског лидера Ирана.

(Танјуг)

Израелски борбени авиони испалили су током протеклог дана више од 1.200 комада муниције током напада на циљеве у Ирану, саопштила је израелска војска (ИДФ).

Према подацима израелске војске, напади су погодили стотине иранских војних циљева, укључујуц́и лансирне системе за балистичке ракете и системе за противваздушну одбрану, преноси Тајмс оф Израел.

Амир Саеид Иравани, ирански амбасадор у Уједињеним нацијама, изјавио је раније да су стотине цивила убијене или рањене током првог дана "неизазване и унапред смишљене агресије Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана".

"У току су агресија и ужасни злочини америчког и израелског режима, као и њихово намерно и упорно циљање цивилне инфраструктуре. Ово није само чин агресије, то је ратни злочин и злочин против човечности", рекао је Иравани током хитне седнице Савета безбедности УН, преноси АП.

(Танјуг)

Након што су Израел и САД извели нападе на Иран, Техеран је узвратио испаљивањем балистичких ракета на Израел. Даниел Фогел из Тел Авива изјавио је за РТС да је живот Израелаца озбиљно поремећен, да се непрестано чују сирене за ваздушну опасност и да грађани велики део дана проводе у склоништима.

Уредник емисије "Дозволите“ Горан Јанићевић каже да се актуелни сукоб Ирана са Израелом и Сједињеним Америчким Државама значајно разликује од прошлогодишњих сукоба, пре свега по обиму и избору циљева.

"Основна разлика јесте то што су Американци и Израелци циљали државни, војни и верски врх Ирана“, истиче Јанићевић и додаје да је Израел у једном дану ангажовао готово две трећине своје борбене авијације, односно око 200 авиона од укупно нешто више од 300 колико има у арсеналу.

Према његовим речима, САД су први пут користиле и дронове самоубице сличне иранским „шахедима“, док је Иран одговорио нападима и на америчке базе у региону, гађајући већину локација балистичким ракетама.

„Оно што је такође другачије јесте да Иран није користио или је користио веома мали број хиперсоничних ракета“, наводи Јанићевић, указујући да се то може уочити по брзини и трајекторијама ракета.

Говорећи о односу снага, каже да су Американци и Израелци показали висок ниво обавештајне припремљености. „Показали су Ирану и целом свету да је Иран и технолошки и бројчано инфериоран у односу на Сједињене Америчке Државе и Израел“, наглашава он.

Истиче да иранско ратно ваздухопловство нема авионе који би могли да се равноправно супротставе летелицама попут Ф-22 и Ф-35, као и да су системи за откривање "стелт“ авиона заказали.

Копнена интервенција, према његовој оцени, није реална опција.

“Американци у овом тренутку не располажу снагама које би омогућиле копнени улазак у Иран“, каже Јанићевић, подсећајући на искуства из Ирака и Авганистана.

Зато, како наводи, евентуални наставак операција подразумеваће ограничена дејства из ваздуха.

“Операције ће, уколико се наставе, бити сведене на борбену авијацију, крстареће ракете и дронове самоубице“, оцењује он.

Говорећи о безбедности других региона, Јанићевић истиче да Европа тренутно није примарна мета.

“Европа је безбеднија јер је Иран сада усмерен искључиво на борбу против Израела и Сједињених Америчких Држава“, закључује он.