Трамп против "пица индекса" - хоће ли Америка (још једном) напасти Иран

"Упозоравамо непријатеље да рат против Исламске републике неће бити излет, већ ћете искусити најболнију смрт и нестаћете из нашег региона", ратоборно је објавила ирачка милиција Катаиб Хезболах недуго пошто је група америчких ратних бродова упловила у Омански залив.

Амерички председник Доналд Трамп наредио је, пре тачно десет дана, да група ратних бродова коју предводи носач авиона "Абрахам Линколн" из Јужног кинеског мора крене пут Персијског залива, како би додатно притиснуо иранске власти да прекину нападе на демонстранте.

Трампов прст је са обарача, како је Вашингтон упозоравао врховног верског лидера Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија, у међувремену скренуо у другом правцу, али ће носач авиона, две подморнице и три разарача, за сваки случај, остати у близини Персијског залива.

Прсти на обарачу

Такав развој ситуације донео је извесно олакшање у Ирану, чији су верски лидери колико прошле седмице били суочени са серијом претњи, укључујући најжешће демонстрације од успостављања Исламске републике 1979. године и истовремене претње спољном интервенцијом САД и Израела.

Хиљаде сахрана и друга свеопшта јурњава за страним шпијунима за шест месеци, уз серију економских проблема, довели су у питање ауторитет ајатолаха Хамнеија, али су бруталност снага безбедности и неубедљиви наступи могућих наследника продужили живот иранском режиму - бар до неких наредних протеста или стране интервенције.

Са десетак дана закашњења у ударање у ратне добоше укључили су се и некако заборављени јеменски Хути, који су остатку света запретили "тоталним ратом" уколико Америка нападне Иран.

Хути су, од почетка рата у Појасу Газе, гађали 178 теретних бродова који су им се нашли у домету пројектила на путу ка Суецком каналу. Због тих напада, саобраћај једним од најпрометнијих поморских рута смањен је за више од 70 одсто, док је цена транспорта драматично повећана, јер су бродови, на путу ка Европи, преусмерени ка Рту добре наде.

Повратак Хута и Катаиб Хезболаха

Ипак, Хути нису реаговали када су Израелци и Американци, у јуну прошле године, 12 дана бомбардовали Иран и просто збрисали са лица земље сам врх Револуционарне гарде и војске те државе. Истовремено, уништено је или тешко оштећено неколико кључних објеката иранског нуклеарног програма.

Последњи покушај Хута да погоде неки од бродова у Црвеном мору забележен је средином јула 2024. године.

Претњама се прикључила и ирачка милиција Катаиб Хезболах, која је позвала "браћу са Запада и Блиског истока да се спрема за свеопшти рат за одбрану Ирана, који четири деценије стоји раме уз раме са жртвама репресије".

Попут Хута, и Катаиб Хезболах је немо посматрао прошлогодишње бомбардовање Ирана, иако на Западу нико не доводи у питање блиске везе ове милиције са иранском Револуционарном гардом, од које сада већ деценијама добија финансијску помоћ и наоружање.

"Пица индекс" предвиђа пар мирних дана

Ипак, иранска опозиција тврди да су борци Катаиб Хезболаха у претходних неколико седмица учествовали у обрачуну власти са демонстрантима, те да су криви за добар део од најмање 3.100 мртвих.

У међувремену, Хамнеи је изашао из бетонског бункера укопаног најмање 100 метара испод површине, једнако неспреман за било какав компромис, као и током претходних 37 година, колико влада Ираном.

Чини се да је попустио само једном, када је спречио или бар одложио егзекуцију неколико стотина учесника недавних демонстрација, осуђених на вешање.

Иранска агенција Тасним навела је да су службе безбедности ухапсиле 735 "побуњеника", 11.000 учесника протеста и 46 страних шпијуна, те да протести, суштински, представљају наставак 12 дана дугог рата из прошле године.

Иако је реторика Вашингтона и Техерана донекле утихнула у последњих неколико дана, иранске ракете и амерички бродови спремни су за нови обрачун.

У овом тренутку, чини се да скори наставак безмало четири деценије дугог сукоба није известан. Тако бар произилази из готово непогрешивих индекса, који близину значајних догађаја повезује са бројем пица које наручују службеници Пентагона.