Извор: Танјуг, Фокс њуз

Венецуела ослобађа политичке затворенике – међу њима и бивши председнички кандидат

Венецуеланска влада почела је да ослобађа групу политичких затвореника, што је мера коју је председник парламента Хорхе Родригез описао као "гест мира" и корак ка промоцији националног суживота. Међу њима су и адвокати, новинари, страни држављани.

Трамп: Отказан други талас напада на Венецуелу, САД и Каракас сарађују у обнови нафтне и гасне инфраструктуре

Председник САД Доналд Трамп изјавио је да Сједињене Америчке Државе и Венецуела успешно сарађују, посебно у обнови нафтне и гасне инфраструктуре.

"Сједињене Државе и Венецуела успешно сарађују, посебно у обнови своје нафтне и гасне инфраструктуре у много већим, бољим и модернијим размерама. Због ове сарадње, отказао сам раније очекивани други талас напада, који изгледа да неће бити потребан, међутим, сви бродови ће остати на месту из безбедносних разлога", написао је Трамп на друштвеној мрежи Truth Social.

Трамп је најавио да ће велике америчке нафтне компаније, са којима ће се данас састати у Белој кући, уложити најмање 100 милијарди долара.

Он је подсетио да је Венецуела ослободила велики број политичких затвореника као знак "помирења", напомињући да је ово "веома важан и паметан гест".

Председник Колумбије: Постоји реална претња од војне акције САД

Колумбијски председник Густаво Петро изјавио је да да верује да сада постоји "реална претња" од војне акције САД у Колумбији.

"Трампове изјаве представљају стварну претњу. Перспектива уклањања претње зависи од текућих разговора", рекао је Петро у изјави за Би-Би-Си, наводећи пример губитка Панаме у 20. веку.

На питање како би се Колумбија бранила у случају америчког напада, Петро је рекао да би "више волео да то буде дијалог", напомињући да се на томе "ради".

Према његовим речима, историја Колумбије показује "како је реаговала на велике војске".

"Не ради се о суочавању са великом војском са оружјем које немамо. Немамо чак ни противваздушну одбрану. Уместо тога, ослањамо се на масе, наше планине и наше џунгле, као што смо то увек чинили", објаснио је председник Колумбије.

Петро је у изјави за Би-Би-Си рекао да Сједињене Америчке Државе третирају друге нације као део америчке "империје", након што је амерички председник Доналд Трамп запретио Колумбији војном акцијом.

Након америчких удара на Венецуелу и хапшења председника те земље Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес, Трамп је рекао да војна операција усмерена на Колумбију "звучи добро", а Петру је више пута поручио да "се чува".

"САД ризикују да се трансформишу из доминације светом у изолацију од света", рекао је лидер Колумбије.

Трамп и Петро су разговарали телефоном у среду увече, након чега је Трамп рекао да ће се састати са својим колумбијским колегом у Белој кући у "блиској будућности" .

Разговор са Петром описао је као "велику част". Колумбијски званичник је тада рекао да је разговор одражавао промену реторике од 180 степени "са обе стране".

Петро је рекао за британски јавни сервис да је позив трајао нешто мање од сат времена.

"Већи део сам заузео ја, а разговарало се о трговини дрогом у Колумбији, колумбијском ставу о Венецуели и шта се дешава широм Латинске Америке у вези са Сједињеним Државама", рекао је Петро.

Оштро је критиковао недавне америчке имиграционе мере, оптужујући агенте америчке Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ) да делују као "нацистичке бригаде".

"ИЦЕ је дошла до тачке у којој више не само да прогони Латиноамериканце на улицама, што је за нас увреда, већ и убија грађане Сједињених Држава. Ако се ово настави, уместо Сједињених Држава које доминирају светом, империјални сан – постаће Сједињене Државе изоловане од света. Империја није изграђена изолацијом од света", истакао је Петро.

Он је додао да су САД деценијама третирале друге владе, посебно у Латинској Америци, као део своје империје без обзира на закон, а посебно је критиковао Трампову политику према Венецуели, коју је назвао ратоборном и мотивисаном жељом за контролом фосилних горива.

Према његовим речима, ратови "око нафте и угља" доводе до дестабилизације и ратова у Латинској Америци, укључујући Венецуелу.

Петро је потврдио да је разговарао и са Делси Родригез, вршиоцем дужности председнице Венецуеле и бившом потпредседницом и министарком за нафту, и позвао ју је у Колумбију.

Рекао је да је Венецуела "дуго била предмет мешања разних обавештајних агенција", додајући да, иако такве агенције имају дозволу за деловање у Колумбији, то је искључиво у циљу борбе против трговине дрогом.

Осудио је покушаје, како је рекао, других "тајних операција" у Колумбији. Након операције у Венецуели, Трамп је описао Петра као "болесног човека који воли да прави кокаин и продаје га Сједињеним Државама", додајући:

"Неће то радити још дуго". Петро је негирао тврдње, рекавши да је "одавно доказано да нисам умешан у то".

"Двадесет година се борим против нарко-картела, по цену да моја породица мора да оде у егзил" рекао је. Бивши герилац, Петро је од ступања на дужност следио стратегију "потпуног мира", дајући приоритет дијалогу са наоружаним групама.

Критичари кажу да је приступ био превише благ, а производња кокаина достигла је рекордне нивое, пише Би-Би-Си.

Упитан шта је пропало и да ли је преузео одговорност, Петро је рекао да се раст узгоја коке успорава и описао "два истовремена приступа". "Један, разговори о миру са групама које су бандити. А други, развијање војне офанзиве против оних који не желе мир", прецизирао је он.

Рекао је да су преговори у току на југу Колумбије, "где је дошло до највећег смањења узгоја листова коке" и "где је стопа убистава у Колумбији највише пала".

"Политика дијалога имала је за циљ деескалацију насиља. Нисмо будале, знамо са ким преговарамо", истакао је председник Колумбије.

Опширније Краће

Трамп најавио посету опозиционе лидерке из Венецуеле Марије Корине Мачадо

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп најавио је да ће лидерка венецуеланске опозиције Марија Корина Мачадо посетити Вашингтон следеће недеље.

"Мислим да долази следеће недеље, и радујем се што ћу је поздравити", рекао је Трамп у интервјуу за Фокс њуз, упитан да ли планира састанак са Мачадо након недавних америчких напада на Венецуелу и хапшења председника те земље Николаса Мадура.

Мачадо је у уторак изјавила да је са Трампом последњи пут разговарала 10. октобра, на дан када је објављено да јој је додељена Нобелова награда за мир, али да од тада није имала контакт с њим.

Мачадо је напустила Венецуелу прошлог месеца како би отпутовала у Норвешку и преузела награду, а од тада се није вратила у земљу. Она је за Фокс њуз рекла да планира да се врати у Венецуелу "што је пре могуће".

Ово је био њен први интервју након што су Сједињене Америчке Државе током викенда извеле нападе на Венецуелу и заробиле председника земље, Николаса Мадура.

Мачадо је америчке акције оценила као "огроман корак за човечанство, за слободу и људско достојанство".

У понедељак је потпредседница Венецуеле и министарка за нафту Делси Родригез положила заклетву као привремена председница земље.

Трамп је у суботу одбацио могућност сарадње са Мачадо, наводећи да она нема подршку нити поштовање унутар земље.

Мачадо је рекла да су Венецуеланци захвални Трампу на војној операцији која је довела до хапшења и уклањања Мадура.

"Венецуела ће бити главни савезник Сједињених Америчких Држава у области безбедности, енергетике, демократије и људских права", навела је она на платформи Икс.

САД су у суботу, 3. јануара, око два сата после поноћи по локалном времену у војној акцији у Каракасу ухапсиле Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће бити задржани током суђења по оптужници за кријумчарење наркотика и оружја, које је почело у понедељак.

Опширније Краће

Јуче су чланови породица политичких затвореника чекали испред затворских објеката, укључујући Ел Хеликоиде у Каракасу, док су током вечери почела да се издају саопштења о ослобађању, преноси портал Ел национал.

Председник парламента Хорхе Родригез је рекао да се ослобађања односе на значајан број венецуеланских и страних држављана, без прецизирања укупног броја.

Према прелиминарним извештајима организација за људска права, међу пуштенима до раних јутарњих сати су адвокатица и активисткиња људских права Росио Сан Мигел, бивша председнички кандидат Енрике Маркез, бивше судије Врховног суда правде Бјађо Пилијери и Алехандро Ребољедо, отац шесторо деце и бивши наредник у војсци Лари Осорио Чија, као и страни држављани - Хосе Марија Басоа и Андрес Мартинез Адасме из Баскије, као и новинар Мигел Морено Дапена са Канарских острва.

Ова одлука уследила је пет дана након хапшења свргнутог венецуеланског председника Николаса Мадура и његове супруге Силије Флорес у међународној операцији предвођеној САД, која је отворила нову политичку сцену у земљи под привременим вођством Делси Родригез.

Према подацима невладине организације "Форо Пенал", у Венецуели је закључно са 29. децембром било најмање 863 политичких затвореника, укључујући 86 странаца.

Иако је пуштање групе затвореника поздрављено као напредак, породице и организације за људска права указују да значајан број притвореника и даље чека ослобађање.

Читај ми!