Трампов мир, или позови зета ради окончања рата између Израела и Хамаса

Амерички председник Доналд Трамп је, у жељи да што пре обезбеди мир на Блиском истоку, заобишао традиционалне канале Стејт департмента и за договор две безнадежно завађене стране ангажовао двојицу трговаца некретнинама – зета Џареда Кушнера и милијардера Стива Виткофа.

Трампов план у 20 тачака, са којим се претходно начелно сагласио израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, био је основа прилично компликоване акције током које је било неопходно заобићи квалификације наведене у претходним предлозима арапских држава, попут директног пута ка успостављању палестинске државе.

Управо због страха од Нетанјахуове негативне реакције, Кушнер и Виткоф су ублажили текстове које су током лета предложили Саудијци и Французи, те се дефинисање "решења две државе" убрзо претворило у "можда се створе предуслови за одрживи пут ка самоопредељењу и државности Палестине".

Прво мир, па преговори о детаљима

Суштински, после таласа признавања Палестине током септембарске дебате у Генералној скупштини Уједињених нација и притиска које су проузроковали ти потези Париза и Лондона, Трамп је убедио Нетанјахуа да начелно прихвати 20 тачака мировног плана.

Одмах након тога, судбина документа доспела је у руке двојице трговаца некретнинама, који су успели да задовоље амбиције Палестинаца и у коначни текст убаце одредбе о путу ка државности, али и опстанку у Појасу Газе.

"Нико неће бити присиљен да напусти Газу", дефиниција је која је у великој мери умирила страхове Палестинаца, после серије сусрета представника Трампове администрације са званичницима Либије, Судана и још неколико држава о расељавању становништва из Појаса Газе.

Кључни аргумент Трампове администрације биле су милијарде либијских долара, замрзнуте у америчким банкама још од почетка побуне против Муамера Гадафија 2011. године.

После више од 60.000 убијених и десетина хиљада несталих, арапске државе су повукле скоро све раније резерве и пристале на договор како би зауставиле крвопролиће и омогућиле дотурање хуманитарне помоћи.

Убеђивање Хамаса

Овакав развој ситуације у приличној је мери смањио могућност да на Трампов мир пристану преживели лидери Хамаса, којима је ситуацију објаснио директно амерички председник, наводећи да су, за две године, страдале хиљаде бораца те милиције, те да ће их, уколико не пристану на договор, страдати још много.

Преговоре у Шарм ел Шеику на тренутак су закомпликовали представници Хамаса, који су затражили да у договор буде укључено ослобађање четворице Палестинаца осуђених у Израелу на укупно 94 доживотне робије. На списку су била и тела браће Синвар, који су убијени у борбама са израелском војском.

Кључно име на списку је Марван Баргути, или "палестински Мандела", како су га звали Џими Картер и Дезмонд Туту – отелотворење свих зала у Израелу и једини човек који може да уједини дозлабога посвађане палестинске фракције.

Готово заборављен ван Појаса Газе и Западне обале, Марван Баргути је својевремено словио за потенцијалног наследника шефа Палестинске ослободилачке организације Јасера Арафата и могућег будућег лидера свих Палестинаца. Тренутно, налази се у израелском затвору где служи казну од пет доживотних робија и још 40 година затвора због убиства најмање 26 особа.

Израел је, међутим, одлучно одбио његово пуштање.

Дипломатски мудро, Виткоф и Кушнер су убедили Израелце да не брину претерано о разоружавању Хамаса, сматрајући да би Натанјахуова влада, пре свега, морала да се усредсреди на прве кораке споразума – прекид рата и ослобађање талаца.

Последњи разговор двојице "брокера" са Израелцима претходио је седници Нетанјахуове владе, на којој је споразум потврђен.

Улога Кушнера у овим преговорима није претерано изненађење, јер је још током првог Трамповог мандата изградио одличне односе са арапским лидерима, што је на концу довело до постизања споразума Абрахам и нормализације односа три арапске државе са Израелом.

Сличан приступ решавању проблема употребили су и у преговорима између Хамаса и Израела – прво су убедили обе стране да пристану на договор, да би се у наредним корацима бринули о детаљима.

Истовремено, чини се да Кушнер није имао дилему да ће, пре или касније, испословати мир на Блиском истоку. Амерички медији наводе да су Трампов зет и некадашњи британски премијер Тони Блер још пре осам месеци почели да праве планове за послератну Газу.