Индијски медији: Сензационалан успех руског председника у Кини

Сада је познато зашто је руски председник Владимир Путин током састанка лидера држава чланица Шангајске организације за сарадњу у Тјенђину и велике параде у Пекингу био изразито доброг расположења и шалама анимирао друге званице, измамљујући осмехе индијског премијера Нарендре Модија и кинеског председника Си Ђинпинга.

Руски лидер, наиме, у Москву се вратио с потписаним предуговором о изградњи гасовода "Моћ Сибира 2", који ће водити од изворишта у Јамалу на самом северу Русије, преко Сибира и Монголије до Кине, те реално највећој економији света испоручивати великих 50 милиона кубних метара гаса годишње у периоду од бар три деценије.

Путин је постигао и споразум о повећању испорука Кини већ постојећим гасоводима у износу од осам милиона кубика годишње, али, тврде индијски медији, и финализирао договор о испоруци неколико ескадрила руских авиона пете генерације "Су-57" (преко 60 летелица) и продаји лиценце за његову производњу Индији (чиме је и дефинитивно елиминисана могућност да та држава увезе амерички "Ф-35 lajtning").

Индијски медији јављају и да је тамошња војска, поред даље набавке руског противваздушног система "С-400", заинтересована и за куповину далекометног "С-500", који служи за пресретање интерконтиненталних балистичких ракета, те да ће стога војни пакет који су договорили Моди и Путин укупно бити вредан неколико десетина милијарди долара.

Путинов тријумф у Кини

Сви ови послови по износу су дивовски, наглашавају коментатори у Индији - све заједно у питању је, могуће, преко стотину милијарди долара - новац који ће пунити државну касу у Москви у периоду када јој је преко потребан и донети јој трајнију економску стабилност. 

Такође, реч је о дугорочним, сложеним пројектима који ће зацементирати и иначе добре односе између Русије и две најмногољудније земље света.

Штавише, то су послови који не могу бити подривени или угрожени на начин који је то учињено са нафтоводима "Северни ток" 1 и 2 или нафтоводима који воде кроз Украјину, јер се гасовод "Моћ Сибира 1" протеже искључиво руском и кинеском територијом, док ће "Моћ Сибира 2" пролазити и кроз Монголију, земљу која је физички окружена Русијом и Кином, те, наравно, нема додир са државама НАТО пакта и другим америчким војнополитичким савезницама.

Мада на Западу истичу да поменуте испоруке гаса Кини, које ће када "Моћ Сибира 2" буде завршен износити око 100 милиона кубних метара годишње, не могу по обиму и цени да надоместе гас који је Русија пре рата у Украјини продавала Европској унији, индијски новинари закључују да крупни договори које је Путин постигао у Кини показују да колективни Запад није успео у својој намери да изолује и економски исцрпи Русију.

Они чак додају да је кроз њих Москва показала да јој за живот и развој не требају земље ЕУ и Запада. Русија је, кажу они, практично обећала највећи део свог гаса Кини и тако у потпуности из будуће рачунице искључила ЕУ, којој су сада, када је покидала везе са највећом земљом света, преостали само прескупи амерички гас, прескупо америчко оружје, економија у контракцији и међународни утицај у опадању. 

Руси освојили мега уговор за индијског ловца-бомбардера пете генерације

Индијски медији тврде да су руски стручњаци сада у њиховој земљи и да испитују колика би инвестиција била потребна да би домаћи произвођач "Hindustan aeronautiks limited" (HAL), који је у прошлости по руској лиценци правио вишенаменске летелице "СУ-30МКИ", могао да преузме производњу "СУ-57".

Амерички ловац-бомбардер "Ф-35" поседује знатно савршеније стелт карактеристике од тог руског авиона и има способност вертикалног слетања и полетања на екстремно малом простору. Међутим, САД, пишу индијски медији, нису желеле да открију кодове за софтвер примењен у њиховој летелици, нити да дозволе интеграцију домаћих индијских ракета и бомби. У Индији се истиче да, у односу на америчку, привлачност руске понуде у вези авиона пете генерације лежи не само у нижој цени и томе што ће се руска летелица по лиценци производити у Индији, чиме ће бити створена радна места и обезбеђена већа независност у развоју домаћег ваздухопловства, већ и у томе што су Руси, за разлику од Американаца, спремни и да индијским инжењерима открију детаље о својим најсавременијим технологијима - то знање онда може бити инкорпорирано у пројекат домаћег индијског напредног ловца "АМЦА".

Са друге стране, индијски капитал, који ће бити добијен продајом неколико десетина летелица и лиценце, суштински је битан за даљи развој и масовну производњу "Су-57", који је због недостатка финансијских средстава до сада прављен у врло малом броју примерака. Москва, дакле, продајом тог авиона стиче не само економски профит, већ и велику добит у смислу модернизације ваздухопловства, што је за њу, у условима рата у Украјини и великог трвења са Западом, од суштинског значаја.

У Индији не јењава разочарење поводом Трампових царина 

Индијски новинари и даље изражавају неверицу поводом чињенице да се њихова земља нашла на удару високих Трампових царина од 50 посто, од којих 25 посто представља казну за то што Њу Делхи купује руску нафту.

То чуђење потиче најпре из чињенице да је сама америчка влада (Бајденова администрација) подстакла Индију да почне да увози веће количине руске нафте како би се избегао велики потрес на међународном тржишту црног злата који је претио пошто је ЕУ, након што је остала без руске нафте која је долазила Северним током, одлучила да прекине њен увоз из других извора, чиме је изненада направила огромни притисак на резерве блискоисточних земаља који је претио да доведе до експлозије цена. Односно, тиме што су одустали од увоза ирачке и саудијске нафте и окренули се руској, Индијци су битно умањили тај притисак и допринели стабилизацији светског тржишта.

Индијци се чуде и зашто Трампова влада циља баш њих када Кина увози још више нафте из Русије од њихове земље и када индијске рафинерије руску нафту коју су прерадиле у доброј мери продају европским савезницима Вашингтона, међу којима и Украјини. Индијски коментатори наглашавају да Кијев сада чак 15 одсто својих потреба за дизелом, који се користи у тенковима и другим војним возилима, задовољава куповином деривата који су произведени у индијским рафинеријама од руске нафте- они тврде да је њихова земља сада заправо највећи снабдевач Украјине дизелом.

Курс владе у Њу Делхију

Индијска влада, упркос томе што у последње две деценије има све ближе економске и војне односе са Вашингтоном, није могла да прихвати захтев председника Трампа да отвори своје тржиште за америчке пољопривредне производе, јер највећи део гласачког тела чине сељаци, од којих огромна већина живи у великом сиромаштву, па би их масовни увоз америчких артикала одвео у потпуни банкрот.

У држави потконтиненту проблем презадужености сељака и бројна самоубиства међу њима су друштвени проблем пар екселанс последњих година - у таквим условима прихватање Трамповог захтева било би погубно, јер би вероватно довело до великих протеста и врло вероватно насиља.

Но, Трамп није уважио ту чињеницу, те је одлучио да индијску робу попут драгог камења, одеће, обуће или зачина, оптерети високим царинама од 25 одсто, а када је премијер Моди, ради очувања независности и слободе у одлучивању, одбио да се повинује Трамповим претњама и наставио увоз руске нафте, амерички владар је његову државу оптеретио са додатних, казнених 25 посто.

Поред тога што је председник Трамп, у својој жељи да попуни државни буџет Вашингтона, глув на молбе својих војнополитичких савезника и стратешки важних партнера каква је Индија, односно, незаинтересован за њихове унутрашње проблеме и потешкоће које би им узмицање пред његовим захтевима проузроковало, он је пореметио односе са Њу Делхијем и тако што је заслугу за прекид недавних непријатељстава између Индије и Пакистана у више наврата приписао самом себи.

Наиме, Индија проблем сукоба са Пакистаном традиционално сматра нечим што треба бити решено искључиво разговорима између те две државе, тврде познаваци прилика у Индији. Они наводе и да је исход размене ватре с Пакистаном Модијева влада окарактерисала као победу Индије а свој став и деловање у вези тог сукоба представила као непоколебљиво, те да је и стога индијски премијер Трампове упорне изјаве о његовом наводном успешном посредовању, као и иницијативу Пакистана да се америчком председнику у складу с његовом горућом жељом додели Нобелова награда за мир, примио са изненађењем и неверицом.

Веру премијера Модија у добре односе са Вашингтоном, сматрају поједини аналитичари у Азији, делом је пољуљало и мешање Запада у прошлогодишње опште изборе у Индији, на којима је његова партија остварила осетно слабији резултат од онога који је очекивала или коме се надала. Тесна победа озбиљно је довела у питање његово настојање да део ингеренција влада индијских држава пребаци на Њу Делхи и тако управљање земљом поједностави и учини ефикаснијим. Прошлогодишње обарање пријатељског режима у суседном Бангладешу, које су подржале невладине организације спонзорисане са Запада, такође је забринуло Њу Делхи, сматрају аналитичари.

Када је реч о Трамповим царинама, које су ступиле на снагу крајем августа, индијска влада брзо је реаговала - она је већ објавила одлуку о пружању финансијске помоћи извозницима које погађају Трампове царине и, како би се поспешила потрошња унутар земље, о укидању или умањивању ПДВ-а на 400 производа и услуга, као што су храна, школски прибор, кућни апарати, полисе здравственог и животног осигурања, итд.

Опредељење Индије за руски борбени авион пете генерације у конкуренцији са америчким, такође се оцењује као део те реакције, односно, економског и политичког дистанцирања од Вашингтона и поновног приклањања старом и провереном пријатељу Русији.

И мада се дипломатски сусрети спремају месецима унапред, сигурно је да су Модијева посета Токију крајем августа, током које је начелно договорено јапанско улагање у његову државу у висини од чак 68 милијарди долара, и његово учешће у раду Шангајске организације за сарадњу у Кини на прелазу из августа у септембар током којег је имао важне разговоре са кинеским и руским лидером, послужили да Њу Делхи започне економски отклон од Вашингтона и (поновно) зближавање са Москвом и Пекингом.

Ипак, Индија је држава која пуно држи до независности и политике несврстаности, па политиколози у Азији његову одлуку да не присуствује великој паради у Пекингу одржаној одмах након састанка Шангајске организације за сарадњу схватају као израз тежње да се домаћој и страној јавности стави до знања да тренутни сукоб са Вашингтоном не значи да ће се Њу Делхи аутоматски приклонити кинеском јату, већ да ће наставити да гради сопствени пут.