Милић: Путин на Аљасци поново легитиман саговорник; Радичевић: Трамп искључио ЕУ

Лидери Сједињених Америчких Држава и Русије, Доналд Трамп и Владимир Путин, састаће се у 21.00 према средњеовропском времену (11.00 по локалној временској зони) у америчкој ваздухопловној бази "Елмендорф-Ричардсон", у граду Енкориџ, на Аљасци. Самиту ће, после разговора Трампа и Путина један на један, присуствовати и државне делегације на највишем нивоу. С друге стране, представника Европске уније и Украјине неће бити ни на маргинама скупа. Брисел и Кијев су о детаљима самита који ће се у највећој мери тицати решавања рата на истоку Европе могли да разговарају само са Трампом, и у Лондону. Програмски директор организације Нови трећи пут Димитрије Милић каже да један састанак не може битно да поправи односе Вашингтона и Москве, али да се ово може уписати као Путинова мала победа. Дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић наглашава да је ЕУ уплашена зато што је скрајнута из преговора који у одређеној мери одлучују о будућности Европе.

Састанак председника Сједињених Америчких Држава и Русије, Доналда Трампа и Владимира Путина, одржаће се у 11.00 по локалном времену у Енкориџу, на Аљасци. У највећој мери, тицаће се питања решавања рата у Украјини. Осим делегација Вашингтона и Москве, нема других представника, због чега су посебно љуте чланице Европске уније и Украјина.

Дописник Радио-телевизије Србије из Немачке Ненад Радичевић наглашава да су у Берлину, као и у остатку ЕУ, у страху да не буду потпуно скрајнути око питања решавања сукоба на истоку Европе.

"Они су већ скрајнути, укључујући и председника Украјине Володимира Зеленског, с обзиром на то да нико од њих неће бити за преговарачким столом. Немачки канцелар Фридрих Мерц покушава да, под знацима навода, вади кестење из ватре и посредно утиче на Трампа, али је о томе понекад илузорно говорити. ЕУ тражи да буде консултована за тему која у добром делу одређује будућност Старог континента", истиче Радичевић.

Програмски директор организације Нови трећи пут Димитрије Милић наглашава да је скепса светске јавности према позитивном исходу састанка Трампа и Путина оправдана.

"У прошлости смо имали много сличних састанака између лидера Вашингтона и Москве који нису битно отоплили односе. Оно што је интересантно, то је чињеница да се Путин доласком на Аљаску, односно на америчку територију, потпуно легитимизује као саговорник. Све то не мора да значи да ће у Енкориџу доћи до било каквог договора, посебно у сфери зона интереса на истоку Европе", наводи Милић.

Цртање мапа

Радичевић указује да је код европских лидера присутан скептицизам и око питања потенцијалне размене територија Украјине и Русије.

"Један од предлога на самиту представника ЕУ и Трампа, који је потекао из ЕУ, био је да Украјина уђе у НАТО. С друге стране, причало се и о томе да је један од разлога за руску инвазију на Украјину управо и био могући улазак Украјине у Алијансу. Чини ми се да би мировни споразуми били на штету Украјине", сматра Радичевић.

Милић сматра да САД овим састанком Русији праве уступак да би дошло до било каквог напретка у преговорима.

"САД под Трампом покушавају да изађу ван оквира онога што је традиционално, а да би се дошло до мира. Што се тиче Украјине, оне територије које су под контролом те земље, а на које Кремљ полаже право, нису нешто на шта би Вашингтон и Брисел пристали. Оно што Руси контролишу је значајно, али Украјина и даље има излаз на Црно море, Кијев је безбедан и, на неки начин, могуће је повлачење линије", напомиње Милић.

НАТО и безбедна зона интереса

Радичевић не види НАТО савез као битан фактор у читавој причи.

"Став НАТО-а, као организације, у овом смислу не постоји. Мени се чини да ћемо на састанку видети нешто што ће у будућности водити ка некој форми замрзнутог конфликта. Овај разговор на Аљасци јесте Путинова мала победа пошто је поново признат на дипломатском нивоу", закључује дописник РТС-а из Берлина.

Милић каже да је руски интерес да Москва има право да именује своју зону безбедности, номинално неутралну државу, преко које би могла да пројектује своје интересе и на тај начин се осећа сигурно у односу на НАТО.

"Међутим, већина тих држава, због негативног искуства са Москвом, жели да се друштвено и политички прикључи Западу. У том смислу, односи између Русије и Америке ће се много теже поправити него што је то могуће на једном састанку", истиче директор организације Нови трећи пут.

Читај ми!