понедељак, 14.07.2025, 09:47 -> 11:44
Војна парада поводом Дана пада Бастиље
Традиционална војна парада поводом Дана пада Бастиље, која се сваке године одржава 14. јула, поново на Јелисејским пољима, након што је прошле године била премештена на авенију Фо због припрема за Олимпијске и Параолимпијске игре у Паризу 2024. Падом Бастиље, која је била симбол мониархије, 1789. године убрзо је укинута заједно са феудализмом. Истовремено, био је то почетак периода националног буђења народа у Европи.
У дефилеу учествује укупно 5.618 војника, међу којима су кадети великих војних школа, као и припадници копнене војске, морнарице, ваздухопловства и жандармерије.
Поред њих, у свечаности учествују и припадници затворске управе, царине и ватрогасних јединица, који ће такође бити одликовани.
Посебан значај ове године придаје се Индонезији, која је почасни гост свечаности поводом 75 година од успостављања дипломатских односа са Француском, саопштило је Министарство оружаних снага Француске.
Национално буђење народа Европе и симбол демократије
Француска буржоаска револуција почела је на данашњи дан, 14. јула 1789. године у Паризу, када је народ заузео злогласни затвор Бастиљу, симбол монархије, која је убрзо укинута заједно са феудализмом. Истовремено, био је то почетак периода националног буђења народа у Европи.
Догађаји у другој половини 18.века историјски, технолошки и друштвено су обликовали данашњи светски поредак. У Енглеској је почела прва индустријска револуција, у Сједињеним Америчким Државама водио се грађански рат, а у Француској је изведена буржоаска револуција. Међусобно су повезани, јер је француски краљ Луј XVI новчано помагао америчке државе у борби за ослобођење од Велике Британије, и уз своје ратове, испразнио је државну касу и 1788. године проглашен је банкрот.
Француска је тада била феудално-апсолутистичка држава, углавном пољопривредна, са око 25 милиона становника и друштвом подељеном у три сталежа – привилеговано свештенство и племство, док су буржоазија, грађанство и сељаштво, као трећи сталеж, били највећи противници режима.
Због тога је министар финансија Жак Некер, затражио од краља сазив државних сталежа како би и трећи сталеж добио исти број посланика. Краљ Луј XVI је прихватио предлог 1789. године и објавио начин избора представника, што се први пут догодило после 175 година. Међутим, под снажним утицајем конзервативног племства, краљ је одустао од првобитне одлуке, сменио министра Некера и преузео на себе реконструкцију владе.
Незадовољни Парижани су 14. јула 1789. кренули у поход ка затвору Бастиља, који је био симбол омраженог режима. Убили су управника и неколико стражара и ослободили затворенике.
Убрзо су донета два акта: укинут је феудализам и усвојена Декларација о правима човека и грађанина, у којој се истиче да се људи рађају и остају слободни и једнаки у правима.
Припремао се Устав, донето је више од 3.000 закона, а основане су прве политичке партије. После бурних револуционарних превирања и успостављања Прве Републике 1792, краљ Луј XVI погубљен је на гиљотини јануара 1793. године, а његова супруга Марија Антоанета девет месеци касније.
Тада је симболично раскид са старом монархијом на челу са краљевима и промоција модерне републиканске идеје представљен у лику Маријане, која од шездесетих година мења лице у најпознтије Францускиње, по избору градоначелника.
У свету је овај дан и даље симбол демократије, слободе, једнакости и братства међу људима, борбе за људска права посебно у условима ратних сукоба и миграција становништва.
