Магичне Трампове тарифе – још једна огромна инвестиција са Далеког истока мотивисана жељом да се заобиђу нове царине

Високе царине на увозне артикле администрације новог председника Доналда Трампа упитне су из низа разлога: оне не само што ће поскупити готове производе за потрошаче у САД, већ и закомпликовати производњу у тој земљи будући да ће захватити и стране полупроизводе и сировине. Оне ће такође већ прузроковале противмере, што ће такође осиромашити америчке извознике.

Оне, међутим, бар у овом првом периоду, пред и непосредно након ступања Трампа на кормило државе, чини се, управо генеришу ефекат којем се он надао – скок у страним инвестицијама и хиљаде нових радних места за његове сународнике.

Најновији пример који долази из Источне Азије је онај познатог јужнокорејског произвођача аутомобила "Хјундаи", који ће уложити читаву 21 милијарду долара у америчку привреду. Тај новац отићи ће на изградњу и опремање фабрике делова за аутомобиле у Џорџији, али и челичане у држави Луизијани, која ће радити за њене потребе.

Генерални директор "Хјундија" Чунг Еи Сун почетком ове недеље је разговарао лично у Белој кући са председником Трампом, где је и објављена поменута инвестиција.

Куриозитет је и да је "Хјундаи" један од неколико далекоисточних произвођача аутомобила, укључујући ту и "Тојоту", који су донирали по милион долара за покривање трошкова одржавања Трампове инаугурационе церемоније, као и да су део поменуте инвестиције од 21 милијарде и три милијарде долара које је група "Хјундаи" одвојила за куповину америчког природног гаса.

Повијање под притиском

Инвестицијама у Џорџију и Луизијану, које би требало да омогуће запошљавање близу 10.000 људи, Кореанци намеравају да избегну две врсте тарифа од по 25 посто које је најавио Трамп: оне на увоз челика (и алуминијума) и оне на увоз аутомобила.

Република Кореја је у међусобној трговинској размени са САД прошле године остварила суфицит од чак 66 милијарди долара, због чега, мада је блиски амерички војнополитички савезник, високо на листи земаља и региона које Трампова влада притиска да кроз већу куповину америчког природног гаса, нафте, хране и аутомобила умање ту, по САД неповољну неравнотежу у трговини.

Управо су возила највећи јужнокорејски извозни артикл у САД – у 2023. на њих је отпало 35 посто јужнокорејског извоза.

Вашингтон од Сеула тражи и да се скупа са Токијом укључи у финансирање гломазног и врло скупог пројекта изградње гасних терминала и гасовода, који би водио са налазишта на северној обали Аљаске до њене јужне, пацифичке обале, и коштао око 45 милијарди долара.

За време администрације бившег председника Џозефа Бајдена, Сеул је трпео притисак да отвори фабрике најсавременијих чипова у САД и тако допринесе индустријализацији и ревитализацији америчке економије и стварању ланца снабдевања тим стратешким производом који не би укључивао Републику Кину. Јужнокорејска влада и приватне компаније, гиганти јужнокорејске индустрије полупроводника "Самсунг електроникс" и "СК Хајникс", попустили су тим захтевима и, делимично привучени и давањима које је предвиђао Бајденов план за стимулацију индустрије чипова, пристали да инвестирају преко 40 милијарди долара у постројења за њихову производњу у САД.