Примирје у Појасу Газе, или дан када је Хамас искочио из рушевина

Зелене заставе Хамаса постављене су и на аутобусе, којима је у Газу довезена прва група Палестинаца, нетом ослобођених из израелских затвора, док су маскирани борци бригаде Ел Касам пратили конвоје хуманитарне помоћи. Званичници Хамаса појавили су се и чим су повратници почели да рашчишћавају рушевине.

Иако драматично ослабљен после 15 месеци беспоштедног рата против Израела, Хамас је успео да преживи и опстане као најмоћнија политичка опција у Појасу Газе. Израел пак сматра да ситуација није толико озбиљна и да преживели припадници Хамаса покушавају да задрже примат међу Палестинцима.

Најезда Хамасових бораца уследила је свега неколико дана пошто су преживели лидери ове организације наговестили да су спремни да препусте део цивилне власти другим палестинским партијама, али и да немају намеру да одустану од војног крила на начин на који је на политичке токове, донедавно, у Либану утицао Хезболах.

Америчка идеја о Гази после рата предвиђала је ангажман Палестинске управе, која има ограничену власт на Западној обали, али је тај део плана Вашингтона израелски премијер Бенјамин Нетанјаху прилично одлучно одбацио.

Израел, такође, не жели да Хамас убудуће игра било какву улогу у Гази, сматрајући, као и добар део дипломата, да ће било какав озбиљнији утицај ове организације на палестинску политичку сцену, пре или касније, неминовно довести до новог сукоба.

Пре неколико дана, о томе је говорио и израелски министар спољних послова Гидеон Сар, који је рекао да његова земља није пристала на трајни прекид ватре у којем би Хамас наставио контролу Газе.

Осим Хамаса, све стране се надају да ће Израел, како време буде пролазило, некако успети да неутралише утицај ове организације, што би се могло испоставити као преамбициозна идеја ако се израелске снаге повуку.

Хамас пак тврди да су борце и полицајце упутили на улице Газе како би спречио анархију у ситуацију када овим подручјем, номинално, не влада ниједна снага. Ипак, непун дан после ове објаве, број бораца Хамаса на улицама је порастао.

Две деценије и више од милијарду долара за чишћење рушевина

Осим бораца и полицајаца, од Хамаса директно зависи и око 50.000 радника јавних служби у Гази, што свакако додатно отежава процес промене политичке слике у овом региону.

Додатни проблем лежи и у чињеници да и после 15 месеци рата са Израелом, потпуног разарања Појаса Газе и око 45.000 мртвих Палестинаца, Хамас према истраживањима јавног мнења остаје главна политичка снага.

У таквим околностима, ангажовање Катара или Египта могло би се показати кључним у првим корацима обнове Газе. Рачуна се да ће само за уклањање рушевина бити потребно двадесетак година, али би процес могао трајати и дуже уколико улоге у локалним властима не буду мудро подељене.

Уједињене нације су процениле да је потребно уклонити око 50 милиона тона шута, што ће коштати око 1,2 милијарде америчких долара.

Или, како то тврде дипломате, иако је рат у Појасу Газе можда и завршен, процес обнове могао би бити једнако дуг и болан. Са постојећом поделом снага, рађање нове Газе ће бити практично немогуће без озбиљне улоге Хамаса.