Ослобађање талаца и инаугурација председника САД - шта повезује Трампа и Регана, али и Картера и Бајдена

Уколико ствари не крену по злу, Хамас би могао пустити прве од тридесетак преживелих израелских талаца тачно у тренутку када Џозеф Бајден кључеве Беле куће буде предавао Доналду Трампу.

Последња увреда Џимију Картеру, како су чин ослобађања америчких талаца 1981. године описали медији у САД, могла би се поновити 44 године касније, уколико Хамас одлучи да договорено ослобађање отетих Израелаца темпира тачно у време када Доналд Трамп, у понедељак, буде држао инаугурациони говор у Вашингтону.

Реган, ипак, током говора који је трајао двадесетак минута није ни поменуо таоце у Техерану, већ је вест о њиховом ослобађању поделио са остатком нације тек касније, и током свечаности обзнанио да је 444 дана дуга агонија америчких држављана у Ирану окончана.

"Вест је, како се чини, претворила и иначе веселу свечаност инаугурације у манифестацију безграничног славља за Регана и његове присталице", писао је, тада, Њујорк тајмс.

Реганова победа, добрим делом, резултат је Картеровог покушаја да акцијом специјалних јединица избави таоце из Техерана. "Операција орлова канџа", како су упад у Иран назвали амерички планери, завршила се правом катастрофом, јер се три од осам хеликоптера покварило или срушило у пустињу још пре почетка акције.

Пилот још једног хеликоптера изгубио је контролу над летелицом и забио се у транспортни авион. Погинуло је укупно осам америчких војника.

Тачно 44 године касније, катарске, египатске и америчке дипломате успеле су да убеде представнике Израела и Хамаса да се договоре о првој, шест недеља дугој фази примирја током које ће палестинска милиција ослободити тридесетак заточеника, док ће Израел повући већи део војника из Појаса Газе.

Последњи успех администрације Џозефа Бајдена или прва дипломатска победа Доналда Трампа, како се коме свиди, временски се подударила са последњим припремама за инаугурацију новог председника САД - тачно као и 1981. године.

Договор између Ирана и Вашингтона постигнут је, уз посредовање Алжира, 19. јануара, па је Картер дан касније уз свечани крај политичке каријере посматрао како се таоци искрцавају из авиона у бази Висбаден у Немачкој.

Попут Картера, Бајден је последње дане у Белој кући посветио договору о ослобађању израелских талаца, али је вест о споразуму Хамаса и Израела први потврдио његов наследник, Доналд Трамп који је палестинској милицији запретио "пакленим последицама" уколико отети Израелци не буду ослобођени до инаугурације.

"Постигнут је договор о таоцима на Блиском истоку. Биће убрзо ослобођени. Хвала", написао је Трамп на друштвеним мрежама.

Нови амерички председник и његов тим одиграли су, како јављају амерички медији, значајну улогу у преговорима.

Неколико сати после прве вести о споразуму Хамаса и Израела, међутим, још није познато како ће тећи процес ослобађања талаца. Није познато ни када ће почети.

Ипак, јасно је да ће прва фаза примирја трајати шест седмица од дана када Хамас ослободи прве три жене које се од 7. октобра 2023. године налазе у заточеништву. Укупно 33 таоца ће бити ослобођено до истека пете седмице примирја.

Заузврат, Израел ће ослободити неколико стотина палестинских затвореника и допустити да у Газу свакога дана уђе 600 шлепера хуманитарне помоћи. Палестинцима ће бити допремљено и 60.000 монтажних кућа и 200.000 шатора.

Друга фаза договора, уколико се обе стране уздрже од пуцњаве, предвиђа трајан прекид непријатељстава и ослобађање последњих талаца и још једне групе палестинских затвореника.

Времено, биће одлучено и какву ће надокнаду добити Израелци који су били заточени у Хамасовим затворима. Амерички Конгрес је 2015. године таоцима из Техерана доделио по 4,4 милиона долара надокнаде из замрзнутих иранских фондова, те члановима породица по 600.000 долара за претрпљени стрес.

Исплаћена им је трећина те своте, јер су у међувремену у закон укључене и жртве напада Ал каиде 11. септембра 2001. године, па су фондови из којих су ове надокнаде исплаћиване једноставно ишчезли.