Да ли је Европа на ивици нове гасне кризе

Растуће цене гаса последњих недеља су европским трговцима енергијом и владама пробудиле лоше успомене. Још су свежа сећања на проблеме који су погодили енергетска тржишта након руске инвазије на Украјину 2022. Када је Европа покушала да оконча своју зависност од руског гаса, цене су скочиле.

Осим што је подстакло већ велику инфлацију, то је довело до бојазни да ће доћи до рестрикција струје. Трајно високе цене такође су донеле проблеме у енергетски интензивним индустријама, што је довело до губитка радних места.

Европа је ипак добро пребродила последње две зиме, углавном захваљујући топлијем времену. То је омогућило задржавање ниске потрошње енергије. Међутим, хладан почетак новембра допринео је новом порасту цена природног гаса. Цене су 21. новембра достигле скоро 49 евра (51,6 долара) по мегават-сату, што је највиша цена за више од годину дана.

Да ли су страхови оправдани?

Хладно време је довело до тога да се користи више грејања, а у комбинацији са малим брзинама ветра у северној Европи и падом снабдевања из ветропаркова, потражња за гасом је већа.

Међутим, цене су и даље испод максималних цена забележених током 2022. године, посебно пошто је од тада укупна потражња за гасом опала. Садашњи шок се делимично може објаснити и чињеницом да су током 2024. године цене биле далеко ниже него у било ком тренутку од почетка рата. "Цене су порасле за отприлике 40 одсто од средине септембра", рекао је за Дојче веле Петрас Катинас, енергетски аналитичар у Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА). "Дакле то је прилично велики скок одједном".

Изгледи да зима буде хладнија довели су до страховања да би залихе — које су донедавно биле до краја попуњене — могле да буду исцрпљене и да би то могло да подстакне циклични пораст цена.

Међутим, Катинас каже да је руска доминација на европском тржишту увелико ослабила од 2022. године и да је прича о "кризи" претерана. "Не бих то назвао кризом, посебно ако то упоредимо са оним шта се заправо догодило 2022. и 2023. године", рекао је он. "Већина држава-чланица Европске уније више нема велику зависност од руског гаса".

Али шта је с руским гасом?

Руски гас ипак и даље утиче на укупну слику. Русија је далеко од џина какав је била у погледу снабдевања ЕУ. Удео руског гаса у увозу чланица пао је са 40 одсто у 2021. на око 9 одсто у 2023. Међутим, према недавним подацима Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха пораст увоза руског течног гаса у ЕУ од скоро пет одсто у односу на прошлу годину значи да руски удео и даље чини 18 одсто од укупног увоза гаса у ЕУ.

Чини се да се доток гасоводом ипак ближи крају. Аустрија, једна од последњих европских земаља која је добијала гас из Русије, коначно је након правног спора с државном руском гасном компанијом Газпром, престала да добија гас.

Словачка и Мађарска и даље добијају руски гас из гасовода, али све индиције сугеришу да ће се аранжман окончати већ крајем 2024. Петогодишњи уговор о транзиту гаса који укључује Газпром и украјинску државну компанију Нафтогас за транзит руског гаса преко украјинске територије истиче крајем године и Кијев каже да га неће обновити.

Иако ће гасовод Турски ток и даље снабдевати Мађарску, престанак дотока преко Украјине извршиће притисак на земље централне Европе да пронађу алтернативно снабдевање.

Борис Додонов, шеф Центра за енергетику и климатске студије на Кијевској школи економије, очекује да ће се уговор о транзиту гаса окончати јер "Украјина нема економски резон да обнови овај уговор".

Он је у интервјуу за DW указао на могућност да се направи нека алтернативна врста посла. "Не можемо искључити скривене договоре и корупцију", рекао је он и додао да би сама ЕУ могла да лобира да се доток гаса настави како би се избегле потенцијалне несташице у земљама попут Словачке и Мађарске.

Занимљиво, упркос свему што се догодило у последње три године, ЕУ остаје највећи руски купац и обичног и течног гаса. У октобру је на ЕУ отпадало 49 одсто укупног руског извоза течног гаса и 40 одсто гаса из гасовода.

Да ли би течни гас могао да реши проблем?

Пошто је руски гасовод за Европу у великој мери прекинут 2022. године, течни гас је постао важнији за обе стране. Удео увоза из Русије порастао је за скоро 15 одсто током ове године. Додонов инсистира на томе да Европи није потребан никакав руски гас да би задовољила своје енергетске потребе, због течног гаса који долази из САД. Он очекује да ће будући председник САД Доналд Трамп повећати производњу и мисли да би Европа могла да да се припреми за велики трговински споразум са Вашингтоном.

Ед Кокс, шеф информационог одељења "глобал ЛНГ" при Независном информативној служби о роби ИЦИС, напомиње да течни гас сада има 34 одсто удела у европској потрошњи гаса, што је двоструко више него пре руске инвазије. То значи да је Европа сада рањивија у погледу глобалног притиска цена. "Европа је повезанија са темељима глобалног тржишта него икада раније", рекао је он за DW. Додао је да је та повезаност видљива иако је укупна европска потражња за гасом пала за око 20 одсто у односу на период пре инвазије због високих цена, топлијег времена и повећања капацитета обновљивих извора.

Кокс верује да ће у случају хладне зиме и окончања украјинског транзитног споразума Европа и даље моћи да задовољи своје потребе за гасом увозом течног гаса. Међутим, биће изложена ризику од много виших цена јер понуда неће бити драматично повећана у кратком року. "Европа ће добити довољно течног гаса ако јој затреба. Али то би могло значити да европске цене морају да порасту да би се такмичиле с азијском потражњом".

Повећање цене гаса при попуњавању залиха после зиме, додао је, имале би ефекат од зиме 2025 па надаље. "Не ради се о томе да ли имамо довољно течног или класичног гаса, вец́ се ради о утицају на цену" .