Повратак Мача Ислама – спас Либије, или нове невоље

"Спас стиже у Либију", најавио је Сејф ел Ислам са непознате локације и окружен људима чија су лица замагљена. После дужег времена, обратио се Либијцима после делимичних локалних изборима, на којима је, како тврди, победио.

Тврдње сина Муамера Гадафија, којег Међународни кривични суд тражи због наводних ратних и свакаквих других злочина почињених током 2011. године, за сада није могуће проверити, јер ће либијска изборна комисија резултате објавити тек када изборни циклус буде у потпуности окончан.

За сада, локални избори су одржани у 58 од 114 општина у Либији и на њима је гласало рекордних 74 одсто уписаних бирача. Остатак општина ће на биралишта изаћи почетком јануара.

Сејф ел Ислам је, истовремено, најавио и "изношење ђубрета" из "железничке улице", најављујући, симболично, протеривање премијера Абдулхамида Дбеибе из канцеларије из улице Ел Сика.

"Јављам народу Либије..."

"Јављамо народу Либије да ће смеће са железничких шина бити бачено на депонију", рекао је Гадафијев син, одевен у униформу и главе замотане традиционалном либијском марамом, након чега је у редовима политичких и војних ривала настала права паника.

Одржавање избора поздравила је мисија Уједињених нација у тој држави, али и листом све амбасаде западних држава, надајући се да би гласање могло покренути политичке процесе, који су у овој држави блокирани од рушења Гадафијевог режима 2011. године.

Оптимизам Запада заснован је на чињеници да, током изборног дана, нису забележени било какви озбиљнији инциденти, као и да је материјал са бирачких места једнако лако пребачен до седишта централне изборне комисије.

Овакав расплет ситуације, Либијци објашњавају чињеницом да се у изборни процес нису мешали страни посредници, али ни лидери безнадежно посвађаних ривалских влада из Триполија и Бенгазија.

Изборни успех Сајфа ел Ислама, уколико буде потврђен када резултати коначно буду објављени, објашњава се романтизованим сећањем Либијаца на период током којег је државу, чврстом руком и неретко отвореним насиљем, водио његов отац.

Управо због тога, Либијци се надају да би Сејф ел Ислам могао бити уједињујући фактор у држави чије две владе, две војске и безброј локалних милиција не могу да се договоре о било чему.

Од заточеништва до фактора стабилности

Сејф ел Ислам је, после пада Гадафијевог режима, успео да побегне у Мали, али су га у међувремену заробили побуњеници из Зинтана, који су га 2017. године, после серије спекулација да је убијен, ослободили.

Гадафијев син је 2018. године позвао Русију да подржи план за разрешење либијског питања, известила је тада "Ел Арабија", позивајући се на наводе изасланика Сејфа ел Ислама, који је тада посетио Русију предводећи делегацију из Либије.

Међународни кривични суд почетком прошле, 2021. године потврдио је оптужницу против Гадафијевог сина, која га терети за злочине против човечности. Потерница за њим расписана је још 2011. године. Либијски суд, формиран после пада Гадафијевог режима, осудио га је 2015. године на смрт стрељањем.

Исте године када је потврђена оптужница, Сејф ел Ислам се изненада појавио у Либији, најављујући кандидатуру на никада одржаним председничким изборима.

Прилично оштро, у више наврата је најављивао и освету убицама оца, што је додатно мутило ионако крхке односе међу ривалским фракцијама у Либији.

"Побуњеници су запалили ватру и сада ће морати да осете пламен. Пролили су крв која ће сада тећи у потоцима. Ја сам син мог оца и брат Мутасимов. Ја сам син Либије и прогонићу убице до самог краја", најавио је непосредно после бега из Триполија 2011. године.

Недостижни избори у Либији

Изборе у Либији су, безуспешно, протеклих година покушавали да издејствују шеф Централне обавештајне агенције Вилијам Бернс, шеф турске обавештајне службе Хакан Фидан и изасланици египатских власти.

Сви они су били решени да локалне лидере наговоре на било какву сарадњу и одржавање избора, који су амбициозно и безуспешно били најављивани још од краја 2021. године.

Кључни састанци, наводе либијски извори, вођени су са самозваним фелдмаршалом Халифом Хафтаром, командантом истока Либије и једним од најозбиљнијих претендената на место либијског председника.

Осим шефа Централне обавештајне агенције, са Хафтаром се састало још неколико западних дипломата, који су од њега тражили да омогући уједињење либијских оружаних снага, координацију снага безбедности, бар у делу који се односи на безбедност цивилне авијације и контролу извора нафте и воде.

Шефови обавештајних служби су у Либију стигли пошто је пре три године 650.000 становника ове државе потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и одређивање датума избора.

Петицију су пратили и протести који су уследили пошто је постало извесно да сијасет привремених институција не може да постигне договор око уставног оквира за одржавање избора и стварања предуслова за ваљано гласање.

Либија је већ годинама подељена на два дела, при чему власти у Триполију подржавају Турска, Катар и низ западних земаља, док Хафтарове снаге, које владају истоком земље, подржавају Египат, Русија и Уједињени Арапски Емирати.

Датум одржавања председничких избора је, међутим, немогуће предвидети, јер су најзначајнији кандидати за првог директно бираног председника Либије Гадафијев син Сејф ел Ислам, самозвани "фелдмаршал" Калифа Хафтар, Дбеиба – премијер који је обећао да се неће кандидовати, те бивши министар унутрашњих послова Фатхи Башага.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата које Вашингтон сматра "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Суштински, прилично разједињена међународна заједница је свесна чињенице да нема лаког решења кризе која је настала после убиства Муамера Гадафија, па могућег савезника у процесу стабилизације Либије тражи у будућем победнику председничких избора.