уторак, 12.11.2024, 17:12 -> 19:50
Поглавар Англиканске цркве поднео оставку због оптужби за прикривање злостављања дечака
Кантерберијски надбискуп Џастин Велби, поглавар Англиканске цркве, поднео је оставку после извештаја да је његова институција прикривала злостављање дечака и младића током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.
Повод је прошлонедељни извештај Кита Мејкина, кога је сама Англиканска црква пре пет година именовала да, као независни стручњак за заштиту деце, истражи случајеве злостављања деце и малолетника, које је током неколико деценија несметано и непрекидно чинио Џон Смајт, иначе правник, који је као лаичко лице био активан у Англиканској цркви.
У закључцима тог извештаја истиче се да је врх Англиканске цркве знао за праксу злостављања, али да није пријавио Смајта полицији, што је супротно законским обавезама о заштити деце у Уједињеном Краљевству.
Сам надбискуп Велби признао је да је знао за Смајтову мрачну делатност од 2013. године.
Чињеница да није ништа предузео, навела је припаднике свештенства, вернике и грађане да покрену петицију у којој су затражили оставку кантерберијског надбискупа.
У тексту оставке, надбискуп Велби прецизира да му је 2013. године речено да је о случају информисана полиција и да је гајио "погрешно уверење да ће бити предузете адекватне мере".
"Потпуно је јасно да морам да преузмем личну и институционалну одговорност због дугог периода обнављања трауме између 2013. и 2024. године", наглашава Велби у својој оставци, алудирајући на еру откако је ступио на чело Англиканске цркве.
"Током скоро дванаест година борио сам се да уведем бољу праксу. На другима је да процене колико је постигнуто“, закључио је поглавар Англиканске цркве Кантерберијски надбискуп Џастин Велби у тексту оставке.
Тај драстичан потез уследио је после посредних консултација са номиналним поглаварем Англиканске цркве, британским краљем Чарлсом Трећим.
Суверен се неће јавно оглашавати по том питању, све до формалног одласка надбискупа Џастина Велбија са положаја главног администратора Англиканске цркве, саопштава Бакингемска палата.
Афера Смајт
Џон Смајт је био британски адвокат, који је, као лаик, био активно укључен у живот и службу у Англиканској цркви.
Протестантске цркве дозвољавају да несвештена лица активно учествују, како у литургији кроз јавна читања Библије, тако и у пасторалном раду Цркве.
Мејкинов извештај бави се периодом док је Смајт активно учествовао у животу цркве у Уједињеном Краљевству.
То је период од 1970. до 1984. године током којег је, како је процењено, злостављао између стотину петнаест и стотину тридесет дечака и младића.
Смајт је био садиста и није сексуално злостављао децу, већ је злостављања заснивао на опсесији да треба зауздати самозадовољавање код дечака и младића.
Оперисао је махом у хришћанским камповима за децу.
За многе малолетнике он је представљао неку врсту "духовног оца" чија се реч слушала без поговора.
У духу телесног кажњавања, које је вековима било уобичајено у британском школству, он је пребијао малолетнике, које је сумњичио за "грех" самозадовољавања.
Злостављање трајало годинама
У неким случајевима батинања су била застрашујућа и могу без околишања да се изједначе са мучењем.
Суштина проблема је да је злостављање трајало годинама и да црквене власти, иако су документовано знале за ту праксу скоро од самог почетка, нису предузеле никакве кораке да спрече Смајта да је настави.
Мејкинов извештај прецизира да је Англиканска црква спровела унутрашњу истрагу 1982. године и документовала не само број деце, већ и врсте казни батинањем штапом, које је у свом дому у Винчестеру Смајт несметано спроводио годинама.
Мејкинов извештај нотира да се Смајт 1984. године преселио у Зимбабве, али да нема материјалних доказа о томе да ли је то учинио по "савету" неког од виших свештеника.
Смајт је у Африци наставио да злоставља децу на потпуно исти начин све до своје смрти 2018. године.
Две године пре његове смрти је унутарцрквени извештај постао доступан јавности.
Годину дана касније је британска телевизија Канал 4 објавила документарни филм о Смајтовим злочинима.
Мејкинова истрага је почела тек годину дана пошто је Смајт преминуо у Кејптауну.
Смајт и Велби
Мејкинов извештај документује да су поглавар Англиканске цркве у оставци Џастин Велби и Џон Смајт заједно радили у летњим англиканским камповима током пет лета од 1975. до 1979. године.
Током два лета су чак делили спаваоницу.
Велби је наводно био "импресиониран" Смајтовом снагом личности и харизмом, али је истакао да никада нису били блиски, мада су размењивали божићне честитке што је, по речима кантерберијског надбискупа, била "уобичајена пракса тог времена".
Велби је у неколико наврата чак донирао мање суме за Смајтову мисију у Зимбабвеу.
Реакције на оставку
У емотивном интервјуу за Би-Би-Си, једна од жртава Џона Смајта, Ендрју Морс, који је због злостављања својевремено покушао и да се убије, оценио је да је Џастин Велби "свесно заташкавао" злочине.
Представници грађанских група, блиских Англиканској цркви, истичу да је Велбијева оставка последица "неиздрживог притиска", који је уследио због осећања верника да "црква не хаје за жртве злочина".
Адвокати жртава нису изненађени Велбијевим потезом, али указују да он не сме да пажњу јавности одврати од потреба самих жртава.
Други човек Англиканске црквене хијерархије, надбискуп Јорка Стивен Котрел оцењује да је ово "тужан дан" за надбискупа Велбија, Цркву и Смајтове жртве.
Надбискуп Јорка, који каже да се недељу дана молио са Велбијем и "помогао му да донесе коначну одлуку", истиче да кантерберијски надбискуп није принуђен да поднесе оставку.
"Дивим му се, јер је показао лидерство и одговорност за црквене пропусте", истакао је надбискуп Котрел, најавивши да врх англиканске хијерахије разматра даље потезе у вези са евентуалним обештећењем жртавама.
Премијер сер Кир Стармер је само кратко оценио да "поштује" Велбијеву одлуку, истакавши да је реч о "унутрашњим стварима, које се тичу саме цркве".
Избор новог поглавара Англиканске цркве
Англиканци су сада пред избором новог административног поглавара што је дуг и компликован процес.
Уследиће вишемесечне консултације свештенства, верника и обичних грађана пошто Англиканска црква није потпуно одвојена од државе, јер њени представници седе у Дому лордова – горњем дому британског парламента.
Кандидате ће затим интервјуисати комисија, која се састоји од седамнаест чланова и у коју улазе представници британског парламента, Синода Англиканске цркве, различитих цркава Англиканске заједнице из свих делова света и барем један бискуп.
Барем две трећине чланова тог тела мора да одобри новог кантерберијског надбискупа.
Читав процес избора новог становника палате Ламбет на јужној обали Темзе трајаће барем шест месеци и свакако поринути Англиканску цркву у период преиспитивања и кризе.