Одмрзавање британско-кинеских односа, враћање на фабричка подешавања

Билатерални односи су у константном паду. У последњих годину дана трговинска размена две земље опала је за двадесет један одсто на испод деведесет милијарди фунти годишње.

Нова лабуристичка влада настоји да редефинише британску спољну политику.

После Европе, очи је окренула ка Далеком истоку.

Ресетовање односа

Шеф дипломатије Дејвид Лами је овог викенда имао задатак да у Пекингу односе са Кином врати на фабричко подешавање, наводећи да "никоме није у интересу даља ескалација или још већа нестабилност“.

"Као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација имамо посебне обавезе према глобалној заједници и морамо да покажемо да дипломатија може да функционише“, рекао је Лами у Шангају током састанка са кинеским колегом Ји Вангом.

Та порука дочекана је са уздржаним одобравањем.

"Свет данас суочава се са изазовима без преседана. Надметање великих сила не би смело да буде позадина ове ере. Ви сте изашли са концептом прогресивног реализма, који за нас има позитиван значај“, узвратио је шеф кинеске дипломатије Ји Ванг.

Равнотежа интереса

Разговори се одвијају у тренутку када кинеска привреда не успева да оствари зацртани раст од пет одсто, а цене некретнина у тој земљи падају први пут од 2015. године.

Са друге стране, лабуристичка влада жели да попуни рупу у буџету од двадесет две милијарде фунти због чега је прошле недеље организовала импресиван глобалан Инвестициони самит у Лондону.

Међутим, са тог скупа чуле су се и поруке које Пекинг свакако не жели да чује од Лондона, коме су неопходне бројне кинеске сировине за еколошки одрживу индустрију, а надасве литијум, над чијом производњом Кина практично има глобални монопол.

Најавивши отварање погона за базе података на северу Енглеске, бивши председник управног одбора Гугла Ерик Шмит истакао је да би "Сједињене Државе и Британија заједно требало да су у стању да надмаше огромну машину за иновације, коју Кина представља“.

Примедбе остављене по страни

Месец дана пошто су двојица уредника у Хонгконгу оптужена за изазивање побуне, британски шеф дипломатије у Шангају је избегавао контроверзне теме попут слободе говора.

И предизборни став лабуриста да се у Кини "врши геноцид“ над Ујгурима гурнут је под тепих.

"Деведесет пет одсто економских односа не улази у сферу националне безбедности. Разговарао сам са великим произвођачима пића и нико не сматра да се не може боље трговати са, на пример, вискијем“, прагматичан је британски министар спољних послова Дејвид Лами.

Овакав прагматизам представља драстичан контраст са прошлонедељном оценом генералног директора МИ-5 Кена Мекалума, коју кинеска амбасада у Лондону негира, да су кинески хакери у претходна три месеца компромитовали британске одбрамбене, енергетске, медицинске и технолошке системе.

Међутим, конзервативци инсистирају да је приступ лабуристичке владе према Пекингу "наиван“.

"Кина је спровела неодобрене и агресивне маневре у Тајванском мореузу чији је циљ застрашивање. Наши савезници су са правом забринути. После забрињавајућих извештаја да је кинеска влада наводно интервенисала како би спречила посету бившег тајванског председника Уједињеном Краљевству, да ли премијер може да потврди да ће шеф дипломатије искористити састанке у Пекингу да осуди опасну кинеску ескалацију у Мореузу“, питао је у Парламенту пред Ламијев пут у Кину лидер конзервативаца Риши Сунак.

Британски премијер сер Кир Стармер на то је само кратко одговорио да "наставак војне активности у Мореузу не иде у корист миру и стабилности, који су у интересу свих“.

Наредни месеци показаће шта односи превагу – реал-политика или британско-кинеске разлике у геостратегији.