Шведска трага за новим шефом дипломатије, међу кандидатима и Карл Билт

Министар спољних послова Шведске Тобијас Билстром јуче је неочекивано поднео оставку и поручио да у потпуности напушта политику.

Билстром је од 2022. био министар у кабинету Улфа Кристерсона који чине модерати, демохришћани и либерали, а најважнији ресори, попут правде, спољних послова, финансија, одбране и трговине, припали су модератима које предводи Кристерсон.

"Са помешаним осећањима туге и поноса сам обавестио премијера да уочи почетка рада Риксдага напуштам функцију министра спољних послова", навео је Билстром у објави на друштвеној мрежи Икс.

Додао је и да у потпуности напушта политику, чиме ће и његов мандат у Риксдагу остати упражњен.

Премијер Улф Кристерсон поручио је да су последње две године биле заморне за шефа дипломатије, имајући у виду рат у Украјини и чланство Шведске у НАТО, али је оценио да је Билстром у шведској политици обавио што је мало ко други.

Потрага за наследником

Кристерсон још није одлучио ко ће бити Билстромов наследник, али су медији почели да спекулишу о потенцијалним именима.

Између осталих, као озбиљни кандидати спомињу се министар одбране Пол Јонсон, министарка за миграције Марија Малмер Стенегорд и министар за међународну сарадњу Јохан Форсел.

Медији не избегавају да међу потенцијалне наследнике уврсте Карла Билта, који је од 1991. до 1994. био шведски премијер, а у влади Фредрика Рајнфелта од 2006. до 2014. био је шеф дипломатије.

Билт је навео да му је Улф Кристерсон понудио место шефа дипломатије након избора 2022. године, али је тада за Шведски радио рекао да је један од његових принципа да не обавља исти посао два пута.

Упркос томе што га медији спомињу, аналитичари управо због те изјаве након последњих избора дају мале шансе за повратак 75-годишњег Билта у шведску владу.

Премијер, шеф дипломатије, први високи представник у БиХ...

Карл Билт је први пут изабран за посланика шведског Риксдага 1979. године, а за председника Модерата изабран је у августу 1986. године. Иако није поново изабран за премијера након парламентарних избора 1994. године, задржао се на функцији лидера странке све до 1999.

Након неуспеха на изборима, изабран је за специјалног изасланика Европске уније у бившој Југославији 1995. године, а био је и копредседавајући Мировној конференцији у Дејтону након које је потписан Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини.

Изабран је за првог високог представника у БиХ, а након окончања двогодишњег мандата на тој функцији, од 1999. до 2001. године био је именован за специјалног изасланика генералног секретара УН за Балкан.

У шведску владу враћа се 2006. године, као шеф дипломатије у кабинету Фредрика Рајнфелта. Приписује му се значајна улога у формирању Источног партнерства, у оквиру којег је Европска унија успоставила сарадњу са Азербејџаном, Белорусијом, Грузијом, Јерменијом, Молдавијом и Украјином.

Осим тога, био је и први министар спољних послова у званичној посети Приштини 8. марта 2008. након једностраног проглашења независности привремених институција.

Спомињао се и као један од кандидата за тек успостављену функцију високог представника за спољну политику и безбедност Европске уније 2009. године, али је на ту функцију именована Кетрин Ештон.

По завршетку мандата у шведској влади 2014. године, Билт је обављао функције у великом броју непрофитних и невладиних организација, а 2021. био је именован за специјалног изасланика Светске здравствене организације у оквиру платформе за међународну размену информација о ковиду 19.