Усвојена стратешка агенда ЕУ за наредних пет година, проширење један од приоритета

Лидери ЕУ су предложили Урсулу фон дер Лајен за нови мандат председнице Европске Комисије, Кају Калас за нову шефицу европске дипломатије и изабрали Антонија Косту за новог председника Европског Савета. На самиту у Бриселу усвојена и стратешка агенда која одређује приоритете ЕУ за наредних пет година.

Самит ЕУ завршен је брже него што је планирано, али договор није прошао глатко и без тензија. Премијерка Италије у знак протеста што је била искључена из преговора се уздржала при гласању за фон дер Лајен, мађарски премијер Орбан гласао је против укупног предлога. Подршка лидера је само добијено прво полувреме за фон дер Лајен, којој за нови мандат треба и зелено светло Европског парламента.

"Желим да захвалим лидерима на подршци за мој други мандат на челу Европске комисије. Почаствована сам што делим овај моменат са Антониом Костом и Кајом Калас. Сада ћу од Европског парламента тражити потврду за моје именовање", рекла је кандидаткиња за председницу Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Кандидаткина за високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас каже да је то огромна одговорност у време геополитичких тензија.

"У Европи је рат, расте и глобална нестабилност. Мој циљ је да радим на јединству Европе и штитим европске интересе и вредности", рекла је Калас.

Изабрани председник Европског савета Антонио Коста каже да је ЕУ показала отпорност, налазећи снагу у јединству.

"Изградња јединства биће мој главни приоритет када преузмем овај посао у децембру, као и спровођење данас усвојене стратешке агенде", поручује Коста.

Ако Урсула фон дер Лајен буде заиста изабрана за нови петогодишњи мандат једно од главних питања је хоће ли њена друга комисија бити уједно комисија проширења и заиста припремити терен за пријем нових чланица.

Најгласнија у подршци проширењу је естонска премијерка Каја Калас, али као неко ко долази из балтичких земаља и постовјетског простора, она када говори о проширењу пре свега говори о Источној Европи и Украјини. Оно што је важно је да ће Калас прузети одговорност од Жозепа Бреља одговорност за вођење дијалога Београда и Приштине.

Без обзира на одлуке самита, не треба заборавити да политика ЕУ према проширењу као и према Косову не зависи толико од персоналних решења, већ пре свега од политичке динамике у самим земљама чланицама.