четвртак, 27.06.2024, 22:00 -> 16:47
Анализа америчког професора за РТС: Где Бајден и Трамп могу да нападну један другог
Алан Шредер, професор Нортистерн универзитета и аутор књиге "Председничке дебате" сматра да ће Џозеф Бајден оптужити Доналда Трампа за већину одлука у претходном мандату, док ће бивши председник САД напасти актуелног по питању имиграционе политике и инфлације. Обојица су у ризику, али евентуална штета неће бити непоправљива, сматра Шредер. Истиче и да телевизијске дебате кроз историју не доносе промену избора, већ више учвршћују одлуку бирача.
Прва од најмање две телевизијске дебате Џозефа Бајдена и Доналда Трампа, актуелног и бившег председника Сједињених Држава, прилика су за председничке кандидате да у договореним условима Си-Ен-Ен-овог студија у Атланти – без присуства публике, скрипти, саветовања и добацивања ривала, а уз папир, оловку, реплике и два рекламна блока – за 90 минута супротставе идеје о кључним темама које интересују подељене и љуте Американце.
Уједно, двојица најстаријих супарника за "Овални кабинет" Беле куће покушаће да означе све пропусте код оног другог и себе представе врлијим него што јесу.
Трампов "досије" у Вашингтону
За Бајдена је окршај који регулишу Си-Ен-Ен-ови модераторски доајени Џејк Тапер и Дejна Бeш шанса да бираче подсети на турбулентне одлуке његовог претходника и кривичне пресуде и спорове који се воде против ривала, и упозори на геополитичке ломове у случају Трампове победе.
"Верујем да ће Бајден у првој дебати пливати на таласу Трамповог позамашног 'досијеа' из периода док је био шеф државе, његовој опасци да ће, ако победи, бити диктатор барем један дан, и чињеници да je крив по 34 тачке оптужнице", каже за РТС Алан Шредер, амерички професор на Нортистерн универзитету у Масачусетсу и аутор књиге "Председничке дебате: Ризик у кампањи".
Шредер оцењује да ће као Трампову "ахилову пету" Бајден циљати и његова именовања за судије у Врховном суду, поступања у вези са епидемијом коронавируса и "општу (не)способност за обављање председничке функције".
Демократе су у претходном кварталу избрусиле јасну поруку и да је Трамп крив за талас забране абортуса у појединим савезним државама, након одлуке америчког Врховног суда да 2022. године поништи пресуду Роу против Вејда којом је абортус у САД био забрањен на савезном нивоу.
Бајденове године и скуп живот у Америци
Републикански кандидат, са друге стране, може да укаже како је Америка у Бајденовој ери скупља, слабија и у већој опасности од спољних непријатеља.
"Трамп ће напасти демократе и Џоа за имиграциону политику, контролу граница, инфлацију, односу актуелне администрације према рату у Украјини и сукобу Израела и Хамаса, а као кључно ће истакнути Бајденове године", закључује Шредер.
Трамп је и у свом политичком успону 2016. године имиграцију центрирао као једно од главних питања у кампањи за први мандат у Вашингтону. У својим излагањима током претходних месеци, Бајдена је оптужио за п(р)опустљиву имиграциону политику и пораст илегалних прелазака границе.
"Зато ће циљати и Бајденову извршну наредбу о забрани азила за нагле илегалне преласке границе, из правца Мексика. Трамп понавља да је одлука донета прекасно", примећује Шредер, алудирајући на недавну савезну одлуку о привременом затварању граница када број илегалних миграната пређе квоту од 2.500 људи.
Награде и ризици
Иако и Трамп и Бајден могу да буду награђени за изречено и представљено о себи и противнику, извесно је да дебата представља и ризик за кандидате републиканаца и демократа.
Анимозитет између двојице политичара нарастао је до тачке где један погрешан корак (дословно), замишљени поглед или увреда ван, већ увелико померене, границе дозвољеног може да сруши "кућу од карата" која се стрпљиво зидала у изборним штабовима.
Аутор књиге "Председничке дебате" у разговору за РТС наглашава да су у подједнаком ризику обојица кандидата, али да не мисли да ће евентуална штета бити непоправљива, баш зато што им предстоји још једна дебата на јесен.
"Ризик је обостран, јер тренутна истраживања јавног мњења показују да су Бајден и Трамп изједначени. Дебате су у том смислу ризичне, јер су живе и често ван предвиђеног оквира", уочава Шредер.
Саговорник РТС-а мисли да Бајден има више искуства као дебатер, али да је Трамп у нешто бољој кондицији.
"Мислим и да је Бајден преданије приступио припремама за расправу, што му омогућава један ниво одбране више. Али, понављам, исувише је жива ствар у питању да би могли да је уоквиримо", сматра Шредер.
Домети изреченог
Бајден и Трамп имају скоро подједнаку подршку гласача по кључним питањима пред први телевизијски дуел након четири године, показују анкете.
Амерички грађани сматрају да би Трамп боље водио економију и имиграциону политику, те доносио успешније спољнополитичке одлуке.
Бајден би, верују испитаници, боље одбранио демократију и делотворније се носио са екстремизмом у земљи и свету, док би ефикасније заштитио и интересе Американаца у здравству.
Телевизијска дебата двојице кандидата најранија је у изборној години још од 1960, али аналитичари верују да су ставови бирача увелико формирани, нешто више од четири месеца пред изборе.
Међутим, анкета Пју истраживачког центра из 2016. сумирала је да се 63 одсто испитаника у значајној или некој мери определило за Трампа или Хилари Клинтон на основу учинака у њиховим дуелима пред камерама.
Професор Шредер, ипак, тврди да су осам година касније преференције већине одавно јасне, зато што су кандидати дуго на највишој политичкој сцени са расветљеним разликама.
"Дебате су један од елемената кампање, па је тешко да их изолујемо од свих осталих утицаја на изборе грађана. Њихова специфичност је, заправо, у томе да више учвршћују одлуке бирача него што мењају њихова мишљења", каже Шредер за РТС.
Кратка историја дебата које су правиле разлику
Професор Нортистерн универзитета у Масачусетсу издваја четири телевизијске дебате које су направиле разлику у америчкој историји – она која се 1960. године водила између Џона Фицџералда Кенедија и Ричарда Никсона, затим дуел Џимија Картера и Роналда Регана из 1980, окршај Џорџа Херберта Буша и Била Клинтона 1992. и претходну расправу Трампа и Бајдена у јесен 2020.
Американци који су дебату 1960. слушали преко радија већински су подржавали Никсона. Али, у телевизијском студију у Чикагу, Кенеди је наступио самоуверено, гледајући директно у камеру. Никсон је изгледао уплашено, уморно и узнемирено. Брисао је зној са лица више пута у току дебате, док му се шминка размазала.
"Након дебате ме је позвала мајка и питала да ли сам добро", присетио се Никсон неуспеха у телевизијском дуелу са Кенедијем у својим мемоарима.
Кенеди је касније освојио око 120.000 гласова више од Никсона међу 70 милиона Американаца који су гласали.
Картера је у дебатовању са Реганом 1980. године "коштао" исувише испланиран наступ, без спонтаности и харизме, а Буша Старијег гледање у сат током питања о изазовима америчке нације, што је Клинтон касније искористио за аргумент о незаинтересованости републиканског представника за домаће проблеме.
Трамп је, наводи Шредер, 2020. пренаглио у агресивном наступу према Бајдену, док је такође изгледао физички лоше и без енергије, што се касније испоставило као последица инфекције коронавирусом.
Све(т) по старом
Четири године касније, и ускоро, Бајден и Трамп поново ће одмерити снаге.
Наредни сусрет биће, највероватније, 10. септембра у организацији Еј-Би-Си-ја.
Први пут од 1984. године, дебатама неће управљати надстраначка Комисија за изборне дебате, којој су и демократе и републиканци отказали поверење, сматрајући да су методе модерирања које комисија промовише застареле.
За сада, вероватно и једина ствар око које су Бајден и Трамп усагласили ставове. У Аталанти следи нови сукоб мишљења и све(т) по старом.