Трамп и Бајден на мексичкој граници, јаз дубљи од реке Рио Гранде

Цена америчког сна за ове људе варира између 8.000, за Мексиканце и остале Латиноамериканце, до 20.000 долара колико улазак у Америку кошта нелегалне имигранте из Кине и азијских земаља. Уколико немају довољно новаца, усељеници се картелима који контролишу ове руте, могу одужити и на друге начине – рецимо тако што пренесу пакет кокаина или фетанила.

Америчке власти тврде да је током 2023. године у Америку нелегално ушло око 2,5 милиона људи, односно 300.000 више него годину раније, чиме је број илегалних усељеника у САД достигао невероватних 20 милиона, или двоструко више у односу на тренутак када је Џозеф Бајден ушао у Белу кућу.

Управо зато, и Бајден и његов највероватнији противкандидат на новембарским изборима одлучили су да планове за решавање проблема нелегалне имиграције представе истог дана у истој држави, али на дистанци од око 800 километара – колико се отприлике разликују и њихове политике.

Бајден је, признајући да је ситуација на јужној граници САД неодржива, предложио низ мера, које би, уколико их прихвате његове демократе и републиканци Доналда Трампа, теоретски могле да смање притисак у том делу Америке.

"Време за деловање је одавно прошло", рекао је Бајден у Браунсвилу на мексичкој граници, коју је само у децембру илегално прешло око 250.000 људи.

"Ово је опасна граница и ми ћемо решити проблем", сматра Трамп, на чији су рачун одмах доспеле критике да проблем миграција жели да реши "једнократним ауторитарним потезима", радије него демократским процедурама.

Закон који је Бајден предложио Конгресу укључује додатна средства за граничне службе, пооштрену процедуру за тражиоце азила и одлучнију контролу недозвољених супстанци које се шверцују преко границе, пре свега кокаина и фетанила. Иако је тај документ производ дугих преговора, републиканци су, после серије Трампових изјава, од њега једноставно одустали.

Републиканци сматрају да би неуспех овог плана додатно повећао шансе њиховог кандидата, који ионако има благу предност у односу на Бајдена, па су проблем нелегалних имиграната ставили на сам врх политичке агенде пред новембарске изборе.

Истовремено, демократе сматрају да би могли имати користи од одуговлачења усвајања новог закона, тврдећи да тврдоглавост републиканаца део кривице за неуспех свеукупне политике сваљује и на Трампов рачун.

Доналд Трамп је у тексашки Егл пес дошао у ратничком стилу – пропарадирао је поред бодљикаве жице и руковао се са припадницима Националне гарде постројеним испред сивомаслинастих "хамвија" и долазак миграната упоредио са "инвазијом хорди људи који личе на ратнике".

"Ово је налик рату", рекао је Трамп, тврдећи да ће "само првог дана у Белој кући бити диктатор".

"Затворићемо границу... После тога, нећу бити диктатор", рекао је Трамп телевизијској мрежи Фокс, што је изазвало оштре реакције латиноамеричке заједнице која је поређење миграната са "хордама ратника" назвала расистичким.

Осим негативних реакција, Трампов наступ наишао је и на одобравање махом међу људима које, после година масивних илегалних прелазака границе, не интересује на који ће начин тај талас бити заустављен. Трампов избор за председника могао би, тако, постати психолошки фактор у одвраћању будућих миграната.

Како је објаснила америчка мрежа Си-Би-Ес, кључна разлика у политикама будућих ривала на председничким изборима лежи у чињеници да је Трамп драматично ограничио могућности тражиоцима азила и натерао их да судски епилог чекају у Мексику, док је Бајден једноставно преокренуо читав процес.

У размену тешких речи укључио се и синдикат граничара, који је навео да се "председник Трамп према њима односи с поштовањем, подржава их и слуша њихове идеје... Док их Бајден лажно оптужује за криминал и слуша једино радикалне левичаре".

Ово удружење је само Трампа назвало председником.

Недалеко од места које је Трамп посетио гради се база за око 2.300 војника, чији би задатак био да зауставе илегалне миграције. На сам дан посете, федерални суд је оборио закон према којем је овим војницима дозвољено да хапсе мигранте.

Готово истовремено, проблем илегалних миграција је током последњих месеци драматично скочио на листи кључних питања на која Американци траже одговоре од кандидата – са 27 одсто прошле године, на 35 одсто у недавној анкети агенције Асошијејтед прес. Скок је готово једнак међу присталицама оба табора – демократама и републиканцима.

Зид млађег Буша

Градитељски тренд, чије историјске крхотине леже разбацане широм света, обновио је у новије време, 2005. године, млађи Џорџ Буш, који је талас миграната из Латинске Америке одлучио да заустави подизањем 1.000 километара дуге ограде уз троструко дужу границу са Мексиком.

Пет година и небројено милијарди долара касније, Американци су пројекат обуставили, пошто се испоставило да ће ограда, макар била праћена размештањем свакојаких сајбер чудеса, дронова, термалних камера и граничних патрола, тешко зауставити сиротињу у "потрази за срећом", фразом коју су у елементарна права становника САД "уградили" Томас Џеферсон и остали оци нације.

Пре него што је пројекат обустављен, противници његове изградње израчунали су да је за сваког илегалног имигранта који је ухваћен приликом покушаја преласка границе потрошено око 40.000 долара. Бушу је пребацивано и лицемерје, јер је Америка изграђена на зноју и крви имиграната.

Суштински, Америка је потрошила сумануту количину пара на пројекат који је унеколико успорио прелазак границе, али није претерано утицао на прилив илегалних имиграната из Јужне Америке.