Генерал без школе, мученик револуције – ко је био Касем Солејмани

Касем Солејмани, контроверзни генерал специјалних јединица иранске Ревoлуционарне гарде, био је једна од најутицајнијих личности у Ирану. Иако није завршио војне школе непријатељи су га поштовали као врхунског стратега. Без религијског образовања за врховног иранског ајатолаха био је "живи мученик" Исламске револуције.

Касем Солејмани придружио се после револуције Иранској револуционарној гарди – војној формацији одвојеној од војске – и борио се у иранско-ирачком рату 1980-1988. године.

Захваљујући свом стратешком размишљању, харизми и командним способностима, 1998. године именован је за шефа Куди формација које делују изван Ирана како би прошириле утицај те земље и шириле Исламску револуцију.

Упркос томе што је имао само шест недеља војне обуке, Солејмани је сматран најутицајнијом особом Револуционарне гарде – утицајнијим и од команданта Мохамеда Али Џафари.

Куди снаге основане су током иранско-ирачког рата као елитна јединица. Циљ им је био да помогну Курдима у њиховој борби против ирачког лидера Садама Хусеина и, још више, да шире принципе исламске револуције у време кад није било јасно да ће војска остати одана иранском режиму.

Касније је започео обуку снага изван Ирана, попут Хезболаха у Либану, шиитских снага у Ираку, а руководио је и операцијама у Сирији, као и извођењем напада против противника иранског режима широм света.

Уз то Солејмани је повезиван и са неколико напада и покушаја напада на израелске циљеве широм света, укључујући бомбардовање јеврејског центра 1994. године у Буенос Ајресу и напад на израелски туристички аутобус у бугарском граду Бургасу 2012. године.

Сарадња са САД

Упркос својој умешаности у нападе на америчке снаге у Ираку после америчке инвазије на Ирак 2003. године и његове нескривене несимпатије према САД, Солејмани је сарађивао сa Американцима при избору привременог премијера у Ираку 2010. године.

На захтев САД, Солејмани је такође наредио да Махдијева војска, коју је предводио сепаратистички ирачки шиит Муктада eл Садр, престане да напада америчке циљеве у Багдаду.

А кад су САД извршиле инвазију на Авганистан после терористичких напада 11. септембра 2001. године, ирански званичници, управо по налогу Солејманија, дали су америчким представницима мапу талибанских база за циљање у Авганистану.

Због утицаја Солејманија на догађаје у блискоисточним и заливским земљама тешко да ће његово убиство проћи без последица, пре свега у односима Ирана и САД о чему говори и информација да је Техеран већ најавио одмазду.