Иран и Америка, ни рат ни мир

Блиски исток поново је у центру међународних дешавања али и забринутости, највише због будућности нуклеарног споразума са Ираном и америчких санкција према овој земљи. Шта је спорно у односима између Запада и Ирана?

Иранско-амерички односи више од 30 година налазе се у стању "ни рата, ни мира". Али са доласком на власт председника Доналда Трампа, ситуација се погоршала.

Он је донео одлуку да се повуче из нуклеарног споразума које су земље Запада потписале са Ираном 2015, увео је санкције на извоз иранске нафте, а Револуционарну гарду Ирана ставио је на листу терористичких организација.

Средином недеље, економске санкције проширене су на челик, алуминијум и бакар, јер су то најзначајнији извори прихода у Ирану, после нафте. Осталим земљама, укључујући савезнике, председник Трамп запретио је санкцијама, уколико наставе да тргују са Ираном.

Најновије, на Блиски исток упутио је носач авиона "Абрахам Линколн" а четири бомбардера Б52 већ су стигли у војну базу у Катару. Јачање америчког војног присуства у југозападној Азији оправдава се иранском претњом на америчке циљеве у региону Залива, посебно у Ираку и Сирији.

Ултиматум Роханија

Позивајући се на чланове 26. и 36. Нуклеарног споразума, који Ирану дају извесна права у случају да се друге потписнице не придржавају њених одредаба, председник Ирана Хасан Рохани најавио је обуставу забране производње вишка обогаћеног уранијума и тешке воде изнад границе утврђене Споразумом.

Потписницама је дао рок од 60 дана да ублаже последице америчких санкција на иранску нафту и банкарске трансакције и поново размотре нуклеарни споразум.

Немачка, Француска, Велика Британија као и Европска унија одбациле су ултиматум.

Спорна тачка у америчко-иранским односима је Израел. Ова земља не жели да Иран дође у посед нуклеарног оружја. Иран, са доминантним шиитским муслиманским становништвом, је земља која са Русијом, Турском и Азербејџаном последњих година формира нови савез на простору Евроазије.

Иран је посматрач у Шангајској организацији за сарадњу, претендује да постане водећа сила на Блиском истоку, а интензивирала је своје везе са појединим европским земљама, посебно на Балкану, јачајући тиме процес мултиполарности, насупрот америчком унилатерализму с краја XX и почетка XXI века.

То ограничава утицај америчко-израелског савеза у тренутку када председник Трамп својом мерама жели да учврсти положај Израела у региону, посебно у односу на Палестину, а први корак било је премештање америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Преобликовање Блиског истока почело је са арапским пролећем, али епилог тог процеса, велике силе различито виде.