Сећање на жртве Чернобиља

Украјина, Европа и свет се данас сећају жртава Чернобиља, 24 година након највеће нуклеарне хаварије и радијације чије последице и данас трпе многи.

"Данас се сећамо оних хероја који су се борили против нуклеарне несреће и који су се жртвовали због нас и наше деце", пише у изјави украјинског председника Виктора Јушченка који је објавила његова служба за информисање, пренеле су агенције.

Украјина је данас спустила заставе на пола копља и паљењем свећа и полагањем цвећа на споменик жртвама Чернобиља, који се налази у украјинском главном граду Кијеву, одаје се пошта пострадалима.

Мисли су упућене свима који су страдали, а директних жртава је било 56, углавном запослених у нуклеарки и ватрогасаца који су покушали да зауздају несрећу, док је још најмање 4.000 до 9.000 људи умрло у првом таласу од излагања радијацији.

Подаци су различити, потичу од различитих извора, а заправо никада неће бити поуздано тачни јер радијација из Чернобиља и данас односи жртве које умиру од рака.

Комеморације су и у Русији, Белорусији и другим земљама у непосредном украјинском окружењу. У Москви је у Алеји великана сахрањено 28 ватрогасаца који су храбро покушали да угасе пожар и да опасни реактор после експлозије ставе под контролу.

Више од 25.000 људи, познатих под именом "ликвидатори", страдало је покушавајући да успоставе контролу над ситуацијом и поставе бетонски штит, званични су подаци из Украјине. У тој "армији храбрих" који су се свесно жртвовали било је највише Украјинаца, Белоруса и Руса.

Експлозија се догодила 26. априла, ноћу у један час и 23 минута, али је тек 1. маја издата наредба за евакуацију најугроженијег града Припјата, у коме је био око 50.000 становника, углавном породица људи запослених у нуклеарки.

Тек три дана касније исељено је још 100.000 људи са територије у пречнику од 30 километара од нуклеарке, која је и данас "мртва зона" на северу Украјине.

Преко шест милона људи било изложено радијацији

Радиоактивни облак, који се подигао над Чернобиљом, проширио се најпре на Белорусију, Русију, па даље над земљама Европе. Стигао је и до наших крајева. У земљама над којима се кретао радиоактивни облак забележене су последице од радијације и жртве.

У многим земљама се за радијацију сазнало тек пошто је облак дошао, многе првомајске свечаности и окупљања у природи су били организовани без упозорења на опасност.

Радијацијом је контамирано више од 150.000 квадратних километара Украјине, Белорусије и Русије. Из најзагађенијих области је расељено око 360.000 становника.

Украјинске власти процењују да је директно озрачено око 5.000 насеља у те три државе, као и да је катастрофом директно погођено око пет милиона људи. Украјина и данас има око 2,6 милиона људи који имају статус особа настрадалих од чернобиљске катастрофе.

Међу њима је више од половине деце, од којих се многа лече на Куби, јер та зеља једина ни данас није прекнула бригу о деци жртвама нуклеарне хаварије у Чернобиљу.

Највећи број Украјинаца има проблеме са штитном жлездом, или су је оперисали, подсетиле су агенције.

Над реактором је уз велике напоре подигнут бетонски "саркофаг" да би се спречило даље изливање радијације. Чернобиљска нуклеарка је ван функције од јануара 2000. године.

Четврти реактор је заливен бетонским штитом тешким 1,1 милина тона, али за потпуно окончавање опасности од нуклеарног горива из четвртог блока биће потребно најмање пола века.

Према подацима Међународне агенције за атомску енергију, око 6,6 милиона људи било је изложено радијацији.

Организација за заштиту животне средине Гринпис, која је пре шест година, уочи 20-годишњице од катастрофе, спровела истражвање, у коме је учествовало око 60 научника, тврди да ће умрети још најмање 100.000 људи и да ће се чернобиљске последице још дуго осећати у подручјима која су била најугроженија.

Најзагађенија зона ког града Припјата, на истоименој реци, ограђена је бодљикавом жицом, знацима упозорења и контролним пунктовима. Из ове зоне исељени су сви становници, а опустошеним крајем лутају само радиоактивни изотопи.

Катастрофа у Чернобиљу је додатно подстакла страх који људи имају од нукеларне енергије после разорних дејстава првих атомских бомби, бачених на Хирошиму и Нагасаки крајем Другог светског рата, где људи и данас умиру од последица озрачења од бомби које су изручили Американци.

У свету, суоченом са недостатком енергената, све је већа кампања за градњу нукеларних електрана којих у свету има већ више од 400, од којих је око 100 у САД.

Једнако су снажне кампање и за и против градње нуклеарки. Нуклерана катастрофа у Чернобиљу постала је симбол опасности који прети од неконтролисане нуклеарне технологије.