Оставка белгијске владе

Белгијски премијер Ив Летерм поднео је данас оставку свог коалиционог кабинета, пошто није могло да се нађе решење за језички и регионални сукоб између Валонаца и Фламанаца, пре свега око решења за један језички подељени изборни регион на подручју Брисела.

Како је саопштио министар финансија, Валонац Дидије Рендерс, "нема другог излаза, него да влада поднесе оставку".

Рендерс је нагласио да "жали" због тога и позвао да се све учини да "земља не западне у кризу", а одлука о оставци донета је после састанка Владе који је премијер Летерм хитно сазвао. 

Белгија 1. јула треба да од Шпаније преузме шестомесечно председавање Европском унијом.

Летерм је о оставци своје владе званично известио краља Алберта, који је већ почео консултације о могућем формирању нове, увек од фламанских и валонских партија састављене федералне владе.

Белгијски краљ може да предложи и сазивање ванредних парламентарних избора.

До пада белгијског кабинета је дошло пошто је Партија фламанских либерала саопштила данас да намерава да се повуче из коалиционе владе због неслагања око употребе језика између Фламанаца, који говоре холандски, и франкофоних Валонаца у три општине на подручју Брисела.

Без подршке фламанских либерала, једне од пет странака у владајућој коалицији, Влада има тек 76 од 150 посланичких места, а тако танкој већини било би тешко да успешно управља државом, чији су региони, када је о етничкој припадности реч, прилично јасно подељени.

"Ускраћивањем поверења желимо да појачамо притисак да се што пре нађе решење, како бисмо се бавили правим проблемима, као што су безбедност, пензије, запошљавање", каже председник Фламанске либералне партије Александер де Кро.

"Сада је најважније да заштитимо интерес државе и народа. Пред нама су важне одлуке", каже министар за развој Шарл Мишел.

"Нема решења, и Фламанци и Валонци су твродоглави", каже једна становница Брисела.

У спорним општинама живи релативно већинско валонско становништво, али територијално општине припадају Фландрији и фламанске власти траже да се првенствено као званични језик користи холандски.

Такође, противе се и праву франкофонских становника да у самом Бриселу гласају за валонске кандидате на изборима.