"Фактор Трамп" и рат у Украјини – шта Европа поручује када Макрон хитно отпутује у Пољску

Док се Пољска припрема да од 1. јануара преузме председавање Европском унијом, европски званичници у Варшави се срећу чешће него обично. На списак гостију престонице Варшаве уписао се ове недеље и француски председник Емануел Макрон.

Макрон је са домаћином Доналдом Туском, пољским премијером, претежно разговарао о окончању рата у Украјини, а обојица су се сложила да је дугорочан мир једино решење. У дипломатским круговима тумачи се као порука Европе да је спремна да се више ангажује.

Љиљана Смајловић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да се пре избора Доналда Трампа на чело САД није разговарало ни о примирју, нити су западни лидери позивали на прекид ватре.

"Сада се рачуна на то да је Трамп озбиљан када каже да је то прво што мора да реши. Трамп има теорију да је сложенији, али лакши проблем Блиски исток, док је Украјина озбиљнији и тежи. Европа га је изгледа схватила озбиљно и гледа како да се усклади са америчком политиком", рекла је Смајловићева.

Улагање Европе у одбрану

Димитрије Милић, пак, каже да Европа тражи од Трампа да уважи њене страхове према Русији, односно да неће занемарити њене безбедносне интересе.

Милић ипак напомиње да европске државе не могу да се ослањају на стране актере, већ ће их наредних година чекати повећање потрошње на одбрану.

Истиче да Пољска на одбрану троши више од четири одсто бруто домаћег производа, иако је очекивање од чланица НАТО-а око два одсто, а балтичке државе су на око три процента, што показује да се Европа ослања више на своје капацитете.

Са друге стране, Смајловићева не сматра да је Европа одлучила да се ослања једино на своје снаге, јер драматично увећава буџете за одбрану знајући да Трамп то од ње очекује.

"До јуче нико од западних земаља није могао да прихвати да су у Хладном рату, а камоли да говоре чежњиво о томе. Пољски комесар за одбрану у ЕУ каже да дугорочно имају десет милијарди евра у буџету за одбрану, као и да ће га у следећем повећати за десет пута", објашњава Смајловићева.

Заокрет Зеленског

Према њеним речима, када Макрон оде хитно код Туска после сусрета са украјинским председником Володимиром Зеленским и Трампом у Паризу, јасно је да ће добро обавештена штампа рећи да је дошао да договара трупе.

"Пре Трампа, Зеленски никада није рекао да је спреман на преговоре, а сада је спреман да одржи линију раздвајања. То су огромне промене", указује Смајловићева.

Милић сматра да европске државе морају да створе уједињени фронт пре Трампове инаугурације да би показале проктивност, као и да решења не буду једино креирана у Вашингтону.

"Европске земље су предузеле мере да би повећале своје капацитете, док их је Трамп притискао још од 2016. године када није било много ефеката, али их је рат у Украјини на то притиснуо. Ако немате војне снаге и тврду моћ, не можете да схватите да ће вас схватати озбиљно", закључује Милић.