Амерички притисак на Савет безбедности

Упозорење стиже у тренутку када Савет безбедности обележава 70 година постојања, али и када се налази у кризи деловања крвавих сукоба у Сирији у коме је до сада погинуло преко 220.000 људи, а 11 милиона људи било приморано да бежи.

Русија је право вета употребила четири пута како би блокирала резолуције које се тичу њеног савезника Сирије и режима Башара ел Асада. Слично је поступала и када је реч о Украјини, наводи Гардијан.

Амбасадорка САД при УН Саманта Пауер каже да ће овај тренд, по свему судећи, бити настављен.

"И ако се то настави, не само у случају Сирије и Украјине, рад Савета безбедности биће потпуно блокиран, што ће довести у питање кредибилитет тог тела и функцију међународног безбедносног арбитра", каже Пауер.

Метју Рикрофт, британски амбасадор при УН, каже да је Сирија флека на савести Савета безбедности. „Мислим да је то највећи промашај последњих година и без сумње ће имати последице на углед Савета безбедности и УН уопште", каже Рикрофт.

Сједињене Државе су вето употребиле три пута у последњих десет година како би заштитиле Израел од санкција због акција те земље на палестинским територијама. Кина је вето у истом периоду употребила шест пута, а Русија чак 10.

Главни човек задужен за руско „не" у Савету безбедности, амбасадор Виталиј Чуркин, каже да су неке земље покушале да Савет безбедности искористе како би срушиле сиријски режим.

"Ми смо им само рекли да то није посао Савета безбедност", рекао је Чуркин.

Француска је предложила да пет сталних чланица Савета безбедности добровољно суспендују право вета у ситуацијама када се потврди да је негде на делу геноцид или масовно разарање.

"Наша иницијатива произилази из уверења да вето није привилегија већ одговорност", објаснио је француски амбасадор при УН Франсоа Делатре.

Овај предлог већински је подржала Генерална скупштина УН, али се Русија том предлогу успротивила због, како је објаснио Чуркин, могућности манипулације.

Изазов кредибилитета Савета безбедности је много дубљи него што је то само питање вета.

Седамдесет година после завршетка Другог светског рата поставља се питање равноправније поделе моћи на основу демографских и економских параметара.

Постоје делови света који су потпуно искључени из одлучивања. Индија, Бразил, Намачка и Јапан тај захтев износе више од десет година, а стално место у Савету безбедности траже и за један цео континент – Африку.

"Тужна је реалност да се озбиљне промене у Савету безбедности највероватније неће десити ни у наредних пет до десет година", каже експерт за УН у Европском савету Ричард Говн.