Руски захтев за проширење територије поново пред УН

Захтев укључује подводна пространства приближне површине 1,2 милиона квадратних километара, наводи се у саопштењу руског Министарства иностраних послова, преноси Танјуг.

Осим Русије, на територију под Северним леденим океаном претендују Данска, Канада, Норвешка и САД, а њихов интерес последица је геолошких процена да се испод дна налази око 30 одсто неиспитаних светских залиха природног гаса и 15 одсто нафте, наводи агенција Тас.

"Ради заснивања права Русије у том рејону, искоришћена је велика количина научних података сакупљених током дугогодишњих истраживања Арктика", наводи Министарство, додајући да је предаја захтева важан корак за остваривање права Русије у складу са Конвенцијом УН о морском праву из 1982. године.

Москва је претензије према тој територији истакла у складу са критеријумима Конвенције УН о морском праву још 2001. године.

Три године касније, захтев Русије, који се односио и на део у Охотском мору, Комисија УН је одбацила, након чега је донета одлука да се одвојено тражи прикључење тих територија.

У марту 2014. године, претензије Русије на део у Охотском мору површине 52.000 квадратних километара су прихваћене.

Конвенција УН омогућава земљама да прошире економску зону, уз услов да је морско дно природни наставак континенталне платформе, односно обалског дела.

У складу са Конвенцијом, морске државе имају право да успостављају ексклузивну економску зону ширине 200 миља од обалске линије, а у случају наставка континенталне платформе, може да се прошири до 350 наутичких миља или 650 километара од обале, у оквиру који земља добија контролу над ресурсима.

Од 2005. до 2014. године, руски научници спровели су комплекс геолошко-геофизичких истраживања у Северном леденом океану, како би поткрепили ревидирани захтев уз уважавање препорука Комисије.

Москва очекује да ће захтев почети да се разматра на јесен.

У децембру 2014. године, Данска и њена аутономна територија Гренланд предали су захтев УН за одређивање спољне границе њихове континенталне платформе у Северном леденом океану, претендујући на тај начин на површину Арктика од око 900 квадратних километара, наводе РИА Новости.