Баварска тражи ригорозне мере против азиланата са Балкана

"Тако више не иде", рекао је Зехофер, додајући да је број одобрених захтева једнак нули и захтевао ригорозне мере како би се спречио долазак азиланата, преноси Танјуг.

Зехофер је, како преносе медији у извештајима са окружног конгреса ЦСУ у Есенбаху, без навођења детаља, рекао да они морају да "40 процентну злоупотребу" спрече.

Према информацијама Зидојче цајтунга, ЦСУ планира да боравак за азиланте учини што је могуће неатрактивнијим. Тако шатори за смештај не би требало да буду само нужно решење, већ, како се каже, и средство застрашивања.

У баварским владиним круговима се, како преносе медији, каже и то да би стандарди у области политике према избеглицама требало да буду смањени, како би се трошкови смањили.

Зехофер је, указујући да је у лето лакше, најавио да ће са зимом доћи и проблеми и рекао да се до тада "та проблематика са земљама западног Балкана мора решити".

"Тема азила могла би да промени партијску статику", упозорио је овог викенда Зехофер, који је једном, крајем јуна, упозорио екстремно високе злоупотребе права на азил које чине грађа ни балканских држава и указао да је зато потребно размислити о поновном увиђењу визног режима, између осталог, и са Србијом.

"Нама је потребна визна обавеза за Србе, Црногорце, Македонце, Босанце и Албанце", рекао је тада Зехофер за лист Минхнер меркур.

Зехофер није, међутим, први немачки политичар који је захтевао преиспитивање безвизног режима са Србијом због великог броја лажних азиланата који оптерећују немачки буџет и још пре пет година су се чули такви захтеви, када су, углавном Роми, из Србије и Македоније у огромном броју долазили, тражећи азил.

Немачка штампа је тада писала да су неки подносиоци захтева за азил из Србије и Македоније, који су одбијени, говорили властима да су они доведени у Немачку као групе путника, у аутобусима, да би се докопали новца из државног програма за помоћ.

Почетком ове године су, међутим, грађани Косова у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Немачку, изазвали велике политичке дискусије.

Када је о Србији реч, она је лане у Немачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног порекла, што значи да су захтеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношење захтева за азил.