Суд ослободио Вулфа

Земаљски суд у Хановеру изрекао је ослобађајућу пресуду бившем немачком председнику Кристијану Вулфу, оптуженом за корупцију и подмићивање, због чега је пре две године, после тешких оптужби, сумњи и критика на рачун његових односа са богатим пријатељима, морао да поднесе оставку на место шефа државе.

''Оптужени Вулф је слободан'', рекао је судија Франк Розенови, који је више пута за време тромесечног процеса указивао на то да није убеђен у кривицу оптуженог.

Ово је први пут у немачкој историји да је један савезни председник морао да одговара пред судом, подсећају медији, наводећи да би из угла државног тужилаштва могло теоријски гледано да се покуша ревизија пресуде код Савезног суда.

Када је реч о оптужници коју је Вулф оспоравао, он се теретио да је, као председник владе Доње Саксоније, од филмског менаџера Дејвида Гроеневолда поткупљен са око 750 евра - при том се, како преноси штампа, радило о у учешћу овог филмског менаџера у трошковима смештаја и чувања деце и заједничке вечере са Вулфовим, на "Октоберфесту" 2008. године.

За узврат се Вулф, као шеф покрајинске владе, како се теретио, ангажовао за одређене филмске пројекте тог менаџера.

У Хановеру је у новембру раније почело суђење Вулфу, једином немачком председнику рођеном после Другог светског рата, уз испитивање више од 45 сведока, међу којима су биле и познате личности.

Вулф је први бивши председник Немачке коме се суди. Његов суноврат је почео 2011. године, а окончан у фебруару годину дана касније, када је поднео оставку на место председника државе и тиме канцеларку Ангелу Меркел, по други пут, после оставке Хорста Келера, оставио без шефа државе, што се у историји Немачке још није догодило.

Оптуживан је и због нејасних финансијких односа са богатим бизнисменима, спорног, узетог, а прећутаног полумилионског кредита за куповину куће и другим оптужбама, које се, углавном, односе на период док је био шеф владе Доње Саксоније.

На функцији председника државе Вулф је био од 2010. године, а моћна немачка штампа је годину дана касније сазнала за његов спорни кредит, односно, да је у једном одговору посланицима у Доњој Саксонији прећутао свој полумилионски кредит.

Од тада су почеле његове муке, уз тешке нападе опозиције, неспретна објашњења и извињења које је давао, помало блед у лицу, уз признања да јесте правио грешке, али да је увек био поштен.