Читај ми!

Крах глобалне виртуелне валуте?

У Токију колапс берзе глобалне виртуелне валуте "биткоин" на којој је трговало око милион људи. Штета неколико стотина милиона америчких долара. Преварени инвеститори траже правну заштиту и надокнаду, али не постоје закони који регулишу трговину виртуелном монетом.

Нова форма финансијске преваре са, могуће, глобалним последицама, ових дана је у фокусу јапанских и светских медија. У престоници Токију објављен је колапс берзе на којој је око милион корисника трговало виртуелном валутом "биткоин", чиме су без стварног новца остали инвеститори који су у њу уложили неколико стотина милиона америчких долара.

На улицама Токија у току су протести страних држављани који тврде да су изгубили читаво богатство услед пропасти виртуелне берзе познате под именом "Маунт Гокс".

Овом берзом руководили су амерички држављани и највећи број инвеститора су такође странци.

На овој, највећој, виртуелној берзи на свету, један "биткоин" је пре два месеца мењан за читавих 1.200 америчких долара, али је његова вредност након тога почела нагло да пада.

Када је дигитална монета склизнула до нивоа од око 200 долара, веб-сајт берзе у Токију преко којег се њиме тргује почео је да отказује, да би, након што је пао на свега 130 долара, у потпуности престао да функционише.

Незадовољни инвеститори који су "биткоин" купили по вишим ценама и којима је тако ускраћена прилика да га замене за стварну валуту и поврате бар део своје инвестиције, покушали су ступе у контакт са руководством берзе, али у томе нису успели јер су мејл и телефони берзе били отказани.

Неки од инвеститора су и допутовали у Токио у очајничком покушају да сврате пажњу медија и власти на овај случај, а медијски посленици наишли су на затворена врата у седишту берзе.

"Биткоин" је виртуелна валута која омогућује куповину робе и услуга без коришћења банака. Сматра се да је идеја за ову монету потекла из Јапана, те да је установљена 2009. године.

С обзиром на то да је не регулише ниједна држава, приходи остварени њеном разменом за реалну валуту се не опорезују.

"Биткоин" стога привлачи берзанске шпекуланте, а врло је популаран и међу америчким либертаријанцима, грађанима који се опиру било каквом мешању државе у посао и животе појединаца. Међу оштећенима је и доста заљубљеника у виртуелни свет интернета.

Највећи недостатак биткоина, међутим, управо и лежи у томе што ниједна држава не гарантује за њега својим девизним и резервама злата, па не постоји институција, попут централне банке, која би зауставила његов изненадни пад. Једино што га одржава у животу је интересовање инвеститора и сагласност, углавном Ај-Ти компанија да у замену за њега пруже своје услуге.

Сматра се да је колапсом берзе у Токију изгубљено око 744.000 "биткоина". Њихова укупна вредност у децембру прошле године износила је чак око 900 милиона долара, али се од тада вишеструко смањила услед наглог пада берзе. Јапанско правосуђе је немоћно јер не постоје закони који би регулисали трговину виртуелном монетом. Ипак, министар без портфеља Јошихиде Суга изјавио да ће власти истражити цео случај.

Постоји забринутост да би колапс берзе у Токију могао да изазове домино ефекат, односно да би биткоин, који тренутно ван Јапана стоји на око 400 долара, могао да потоне у бесцење, проузрокојући панику и затварање других сличних берзи у Кини и САД.

Ипак, поједини брокери су оптимистични. Они тврде да ће биткоин наставити да постоји, са обзиром да у њега улажу и озбиљни инвеститори који одговорно приступају успостављању берзи, а да је пад Маунт Гокса део природног процеса у којем са сцене нестају трговци који лове у мутном.

"Биткоин", мада најважнија, није једина виртуелна валута на свету.

Инцидент у Токију вероватно ће привући пажњу власти широм света на ову и сличне нерегулисане виртуелне валуте, које су створене са идејом да омогуће лакше трансакције па и једну врсту забаве корисницима интернета, али које сада због своје раширености омогућавају цветање криминала.

Наиме, поред берзанске манипулације и прикривања токова новца, виртуелне валуте погодне су и за друге врсте малверзација, као што је избегавање забране пословања.

Тако је, на пример, познат случај америчке компаније којој су због сумње да учествује у музичкој пиратерији били замрзнути банковни рачуни, али је она наставила да преко интернета од муштерија прима уплате у биткоину и исти мења у прави новац.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
29° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи