Украјина између Истока и Запада

Украјина после фебруарске револуције свакако није иста земља. Али далеко од тога да је много другачија, тврде познаваоци тог региона. Кажу, чекају нас велике политичке игре. Меч тешкаша чије ударце ће осетити и мање земље, попут Србије. То не значи обавезно нешто лоше.

Аналитичар Владимир Трапара сматра да у овом случају пре утичу руско-амерички него односи Русије и ЕУ, са обзиром на то да европске земље пре свега следе америчку политику. Према његовим речима, цела криза у Украјини избила је због покушаја Америке да избаци Русију из Украјине.

Борис Варга је сигуран да Русија неће стајати по страни. Он каже да Москва сматра Украјину сфером својих геополитичких интереса.

До сада је Русија била стрпљива. Вишемесечно фемкање да ли узети руске милијарде прекинули су демонстранти када је договор практично направљен. Уместо царинске уније са некада братским совјетским републикама, на Мајдану су се изборили за евроинтеграције. То изгледа неће проћи без последица.

"Ипак је украјинска зависност од Русије много већа и по мени ће Русија, ипак, водити главну реч када је економија Украјине у питању", каже Трапара.

Аналитичари подсећају на пређашње завртање гасовода и нафтовода, прекид инвестиција, али верују да неће недостајати маште за друге врсте утицаја.

"Русија може да изврши и политички притисак на Украјину, односно да подржи неке проруске снаге", каже Варга.

Док Европска унија може да се опече на мајданској ватри.

Трапара мисли да је Запад направио грешку кад је подржао ову револуцију у Украјини управо из разлога што њој нису претходили избори.

"Дакле, ова револуција не може ни под којим условима да се назове демократском и она унижава сам концепт демократије", истакао је Трапара.

За инсталирање демократије треба много новца. Украјини је обећано 20 милијарди од Европске уније, осам више него што је кредитом давала Русија. Треба ли Србија да се забрине? Да ли ће у бриселском буџету остати за Београд када се намири Кијев?

Маја Бобић је рекла да Србија не треба да претерано страхује да ће обећана помоћ ЕУ Украјини угрозити њену финансијску конструкцију и помоћ коју има од ЕУ.

"За наредни циклус од 2014. до 2020. за западни Балкан и Турску већ је направљена финансијска конструкција и усвојена и она износи нешто преко 11 милијарди евра за цео овај регион", каже Маја Бобић.

Економске последице по Србију би могле да буду и позитивне.

"Уколико се ЕУ и Русија не договоре око сфере утицаја у Украјини, свакако да би Русија ставила више значаја на Јужном току. Све зависи којим темпом она планира да изгради Јужни ток, али верујем да би акцелерација тих процеса због Украјине могла да се догоди", каже Варга.

Игре око Украјине ће се наставити, кажу аналитичари. Чека се скори потез Русије, који, тврде, неће бити војни, него економски. Грађане Украјине треба да брине ко ће на крају да плати цех.