Египат, шта доносе председнички избори

Одлуком да се прво бирати председник Египта, па тек онда парламент, поништава се првобитни план о одржавању избора, договорен када је војска свргнула председника Мухамеда Мурсија у јулу прошле године. Према оцени аналитичара, све су веће шансе да генерал Абдел Фат ах ел-Сиси буде на челу државе.

Нови устав за који се гласало овог месеца отворио је пут за промену - остало је отворено питање који избори треба прво да се одрже. Критичари су упорно тврдили да земљу треба да води изабрани лидер због економске и политичке кризе и да он треба да формира политичку коалицију пред кључне парламентарне изборе.

Египатски прелазни председник Адли Мансур рекао је да је изменио транзициони план земље, како би дозволио одржавање председничких пре парламентарних избора.

"Како бих испунио захтеве већине политичких снага, донео сам одлуку о измени мапе пута за будућност. Најпре ће се одржати председнички, а затим и парламентарни избори", рекао је Мансур.

Датум гласања одређује Висока изборна комисија. Избори морају да се одрже најраније за 90 дана после усвајања Устава, што значи до половине априла.

"Одлука је погрешна. Најпре би требало да изаберемо парламент, јер он представља народ. Никако не смемо да се вратимо у диктатуру", каже један Египћанин. 

Три године пошто су милиони Египћана збацили Хоснија Мубарака, поверење грађана, судећи по анкетама, има још један генерал. Од Абдела Фатаха ел-Сисија, популарног министра одбране, очекују кандидатуру за шефа државе.

"Најважнија је стабилност земље, а он је способан да то уради. То што прво бирамо председника даје ми наду да ће престати насиље и убијање", каже један грађанин Египта.

Безбедност у Египту је нарушена откако је свргнут први демократски председник Мухамед Мурси. У јучерашњим сукобима у Каиру, убијено је 49 људи, 250 је повређено, а хиљаду је ухапшених.

Готово је уништен Музеј исламске уметности саграђен у 19. веку, за чије је реновирање недавно потрошено више милиона долара.