Парламентарни избори у Немачкој

На савезним изборима у Немачкој бира се 18. сазив Бундестага. Право гласа има 61,8 милиона грађана. Од тога је три милиона младих који су од прошлих избора до сада постали пунолетни.

Међу бирачима је и 5,8 милиона досељеника, од чега пола милиона оних који гласају први пут.

На изборима наступају 34 странке, а грађани од 4.451 кандидата треба да изаберу 598 посланика Бундестага.

Предизборна кампања почела је убедљивом предношћу странака владајуће коалиције коју чине Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел, баварска Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) и либерала (ФДП).

Ипак, последња испитивања јавног мњења пред гласање предвиђају или пат позицију владајућих и опозиционих странака или у најбољем случају предност од једног процента за сада владајући конзервативно-либерални савез.

Али, ни пораз садашње коалиције не би значио победу опозиције. СПД и зелени, који желе да, као и после избора 1998. и 2002. године поново заједно владају, немају довољно гласова. Обе странке су се изјасниле и против коалиције са трећом опозиционом странком, левицом, те скоро да и нема шанси да Немачка добије владу лево од центра.

ЦДУ и ФДП, према анкетама, немају комотну већину за ново издање коалиције. Она ће постати сасвим немогућа уколико у Бундестаг уђе партија противника евра, Алтернатива за Немачку (АФД), са којом ни ЦДУ ни ФДП не желе у коалицију. Њој анкете дају између четири и пет одсто гласова, што је изборни праг за улазак у савезни и покрајинске парламенте.

У том случају, једина могућност остаје за све партије неомиљена "велика коалиција". Она је постојала од 1966. до 1969. године када је канцелар био Курт Георг Кизингер и између 2005. и 2009. године у првом мандату канцеларке Меркел.

Сложен изборни систем 

У Немачкој постоји "персонализовани пропорционални изборни систем" који је сложена комбинација већинског и пропорционалног система.

Сваки бирач има два гласа - "првим гласом" бира непосредно кандидата у изборном округу, а мандат у Бундестагу добија онај ко има просту већину гласова, независно од тога у којој је странци.

"Другим гласом" грађани одлучују о посланицима који ће преко покрајинске страначке листе ући у Бундестаг.

Прве поуздане прогнозе биће познате већ у 18 часова када се и затварају бирачка места.