САД, 1961. избегнута нуклеарна катастрофа

Aмеричка атомска бомба замало је експлодирала 1961. године изнад Северне Каролине, а њена разорна моћ била би 260 пута снажнија од експлозије која је уништила Хирошиму, пише британски лист Гардијан.

Тајни документ, до којег је дошао новинар Ерик Шлосер на основу закона о слободном приступу информацијама, садржи доказе да су САД "за длаку" избегле катастрофу великих размера када су две хидрогенске бомбе "Мк-39" случајно испуштене изнад Голдсбороа у Северној Каролини 23. јануара 1961. године.

Бомбе су пале на земљу након што се стратешки бомбардер Б-52 распао у ваздуху, а једна од справа је деловала онако како је нуклеарно оружје осмишљено да делује у рату: њен падобран се отворио, механизам окидања се активирао и само је један нисконапонски осигурач спречио незапамћено крвопролиће.

Војни извештај о том инциденту, урађен је осам година касније, 1969. године, а сам инцидент, обелодањен је широј јавности 2008. године, али није било речи да је јефтини, али исправни нисконапонски осигурач, спречио катастрофу.

Амерички медији су раније писали да је авион летео ка оближњој бази Сејмур Џонсон и да је послед 12 сати лета дошло до проблема са притиском горива. Према званичној верзији друга бомба се распала у ваздуху, тако да су делови "безбедно" пали, али никада није објашњено шта се десило са радиоактивним материјалом из друге бомбе.

Команда је наредила члановима посаде да искоче из авиона. Двоје чланова посаде је погинуло јер нису напустили авион на време. Шест чланова је искочило на висини од 2.700 метара, а један од њих је погинуо због проблема са падобраном.

Бомбе су биле јачине четири мегатоне, или четири милиона тона ТНТ експлозива. Да је направа детонирана, смртоносне честице би се распршиле изнад Вашингтона, Балтимора, Филаделфије и чак би стигле до Њујорка, излажући ризику милионе живота.

Иако је стално било спекулација о томе за колико је избегнута Голдсборо катастрофа, америчка влада је упорно демантовала да је њен нуклеарни арсенал икад угрозио животе Американаца.

Међутим, у документу који је објављен, инжењер лабораторије "Сандиа" , одговорне за механичку безбедност нуклеарног оружја, закључио је да је "једна једноставна, динамо-технологија, нисконапонски осигурач, стајао између САД и велике катастрофе".

Шлосер је открио документ током истраживања за своју нову књигу о нуклеарној трци о наоружању. Користећи закон о слободном приступу информацијама, открио је да је најмање 700 "великих" инцидената са 1.250 комада нуклеарног оружја забележено само између 1950. и 1968. године.

"Речено нам је да не постоји могућност да се то оружје случајно активира, а ево ово замало није", рекао је Шлосер.

Он је додао да је америчка влада стално покушавала да од свог народа сакрије информације како би спречила постављање питања о политици нуклеарног оружја.

Инцидент се догодио само три дана после инаугурационог говора тадашњег председника Џона Кенедија.

Бомбе Мк-39 производиле су се педесетих, а крајем шездесетих су повучене из наоружања. Тежина бомбе била је око три тона, висина три и по метра, а пречник 90 до 115 центиметара.

Стратешки бомбардери Б-52, односно модернизовани варијанти, још се налазе у наоружању америчке војске.