Баварски, последњи тест за савезне изборе

У немачкој савезној покрајини Баварској данас се одржавају избори за покрајински парламент. Они су последњи тест за немачке политичке партије пред савезне парламентарне изборе 22. септембра.

Како показују анкете, највеће симпатије бирача (47 одсто) у Баварској ужива Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) баварског премијера Хорста Сеехофера. Ова странка би данас могла би да поврати апсолутну већину коју је са око 60 одсто гласова на изборима имала неколико деценија и коју је изгубила 2008.

Уколико ЦСУ такав резултат данас и постигне, био би то крај коалиције са Либералима (ФДП), са којима Хришћанко-демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел и ЦСУ владају и у Берлину.

Анкете Либералима у Баварској дају само четири одсто гласова. На свим нивоима у Немачкој постоји петопроцентни праг за улазак у парламент.

Највећа опозицона странка у Баравској је Социјалдемократска партија Немачке (СПД) која, ако је судити по најновијим анкетама, тешко да би могла битно да поправи резултат са прошлих избора. Тада је СПД постигла најгори послератни резултат у Баварској добивши само 18 одсто гласова.

Социјалдемократе су на савезним изборима 2009. такође постигле историјски пораз са само 23 одсто гласова.

Испитивања јавног мњења им сада пред изборе за Бундестаг дају између 24 и 27 одсто гласова.

Зелени могу у Баварској да очекују данас 12, конзервативно опредељани Слободни бирачи осам одсто гласова.

Али, још у четвртак су испитивања јавног мњења показивала да, слично као и на савезном нивоу, још око трећине грађана у Баварској нису сигурни коме ће дати свој глас.

Избори у 12-милионској Баварској су с једне стране значајни за одмеравање снага на савезном нивоу. Све партије ће евентуално добар резултат у Баварској искористити као сигнал успеха и на савезном нивоу. Са друге стране, политичко расположење у изразито католичкој Баварској је деценијама битно другачија од онога у остатку земље.

Лош сигнал било би свакако испадања Либерала из покрајинског парламента, јер њима анкете и на савезном нивоу дају само "тесних" пет одсто гласова. Уколико би слаб резултат Либерали постигли и на савезним изборима, и посебно ако би у Бундестаг ушла конзервативна и против заједничке европске валуте, евра, опредељена Алтернатива за Немачку (АфД), то би значило да наставак садашње конзервативно-либералне коалиције, коју су недељама најављивала испитивања јавног мњења, не би био могућ.

Такав исход би значио поновно успостављање такозване "велике коалиције" у Берлину, владајућег савеза конзервативаца и социјалдемократа какав је постојао између 1966. и 1969. и између 2005. и 2009. и оба пута словио само као "нужно зло".