Уједињени против Британије

Пет од шест највећих земаља Европске уније, осим Велике Британије, тражи радикалне промене европске спољне и одбрамбене политике како би настало ново моћно паневропско министарство спољних послова, пише британски Гардијан. Промене представљене у плану који ја направљен под вођством шефа немачке дипломатије Гвида Вестервелеа.

Те чланице Европске уније траже укидање гласања консензусом и већинско гласање о спољној политици како би заобишли британски вето. Они, такође, траже стварање европске војске и јединствено тржиште одбрамбене индустрије ЕУ.

Притиском Немачке, уз подршку 11 од 27 земаља Европске уније, прихватају се недавни позиви из Берлина и Брисела за увођење функције европског председника који се бира директно на изборима, обухватајући и нова овлашћења Европског парламента, и даље деобе ЕУ до стварања новог парламентарног тела за 17 земаља еврозоне.

Док предлог за европску војску није подржало свих 11 земаља, документ, такође, обухвата нову организацију европске полиције која би штитила спољне границе Уније, као и јединствен европски визни систем.

Министри спољних послова 11 земаља, предвођени шефом немачке дипломатије Гвидом Вестервелеом, девет месеци су анализирали будућност Европе, што је као резултат имало настанак документа пуног политичких препорука у 12 страна.

То би постало веома спорно за остатак ЕУ, јер би тај документ повећао притисак на Британију да напусти Европску унију, наводи британски лист.

"Да би Европска унија постала главни актер глобалне сцене, верујемо да би требало да у дужем периоду уводити више већинских одлука у сфери заједничке спољне и безбедносне политике, или бар спречити једну државу чланицу да опструира такву иницијативу", наводи се у документу.

"Циљ европске одбрамбене политике требало би да буде и заједнички напор у погледу одбрамбене индустрије, као што је, нпр, стварање јединственог тржишта за наоружање. За поједине чланице то би могло да подразумева европску војску", стоји у документу.

Присталице тог предлога су Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Пољска, пет од шест највећих земаља ЕУ, изостављајући Велику Британију. Тај предлог, такође, продржавају Холандија, Белгија, Данска, Аустрија, Португалија и Луксембург.

Препоруке обухватају више корака, укључујући предлог да се поново отворе и промене европски споразуми већинским гласањем, јер је постизање консензуса у заједници од 27 или 28, превише споро.

Осим оштрог отпора из Велике Британије, која ће ставити вето на европску војску и одбити да учествује у заједничкој спољној политици, предлози ће вероватно изазвати сукоб у Европској комисији, јер би они одузели овлашћења и ресурсе појединим одељењима, смештајући их у релативно нову дипломатску службу Европске уније на челу са Кетрин Ештон.

Документом се захтева "свеобухватна ревизија" овлашћења Дипломатске службе ЕУ следеће године, како би та институција коју води Кетрин Ештон добила шире надлежности у областима развоја, енергетике, трговине и проширења, која су тренутно подељена у неколико ресора Европске комисије. Ако буду прихваћене, те промене створиле би много јаче "европско министарство спољних послова", наводи Гардијан.