Самоубиство јапанског министра

Јапански медији јављају да је министар задужен за финансије и приватизацију поштанског система Тадахиро Мацушита пронађен мртав у свом стану у Токију.

Први извештаји са увиђаја говоре о томе да је највероватније реч о самоубиству са обзиром да је Мацушита затечен обешен, а у истој просторији су пронађене и његове три поруке упућене премијеру Јошихику Ноди, службеницима министарства на чијем се челу налазио и супрузи.

Покојни министар био је један од истакнутих чланова Народне нове партије, коалиционог партнера владајућих демократа.

За сад јавности нису саопштени конкретни мотив и повод за самоубиство седамдесеттрогодишњег функционера за кога се оцењује да је прошле године одиграо важну али медијски незапажену улогу у решавању нуклеарне кризе у Фукушими.

Самоубиство министра Мацушите није без преседана у новијој историји Јапана јер је пре пет година, за време владе тадашњег премијера Шинзо Абеа, министар пољопривреде Тошикацу Мацуока себи одузео живот пошто се налазио под истрагом у вези неправилности у раду тог државног органа.

Тужне статистике

Јапан је земља са највећом стопом самоубиства међу развијеним, индустријализованим земљама. То је држава која се по броју таквих случајева и пропорцији самоубица у односу на читаву популацију последњих година налази при врху светске листе, одмах иза неколико земаља бившег Совјетског Савеза.

Далекоисточна царевина већ 13 година за редом бележи преко 30.000 самоубистава годишње, а тај број се последњих неколико година креће око 32.000, што значи да, просечно, сваког дана око 90 јапанских држављана себи одузме живот. Трагични рекорд забележен је 1999. године када је регистровано 33.048 самоубистава.

Статистике говоре да је у Јапану самоубиство најчешћи узрок смрти међу мушкарцима старости између 20 и 44 године и међу женама старости између 15 и 34 године. При том, мушкарци дижу руку на себе просечно три пута чешће од жена, а 2009. године удео јачег пола у самоубиствима је износио чак 71 одсто.

Најчешћи узрок самоубиства међу млађим мушкарцима су исцрпљеност од рада, малтретирање на послу и развод, а међу старијима губитак посла и презадуженост, док су најчешћи облици извршења скакање под воз, вешање, тровање пилулама, односно гасом и скакање са високих места.

Бацање под воз, као сигуран начин да се оконча живот, постало је тако честа пракса у великим градовима да су јапанске железничке компаније увеле обичај да породици настрадалог наплате економску штету изазвану застојом у саобраћају како би обесхрабриле ту тужну појаву. Породице завијене у црно тако сада, поред губитка свог ближњег и немалих трошкова за сахрану, морају да се изборе и са више десетина хиљада евра дуга железничарима.

Феномен "самоубилачког пакта"

У последњих годину дана под лупом јапанске јавности се посебно налазе самоубиства тинејџера који су били жртве малтретирања у школи од стране вршњака.

Такође, протеклих неколико година пуно енергије медија, јавних служби и хуманитарних организација било је усмерено и на феномен "самоубилачког пакта," у којем су младе особе, обично у двадесетим годинама, путем сајтова искључиво намењених онима који желе да умру ступале у контакт са себи непознатим особама како би заједно извршили самоубиство, односно превазишли страх од тог бесповратног корака и нашли утеху у томе да нису сами у одлуци да себи прекрате живот. Ови млади људи обично су умирали у комбијима уз коришћење мини гасних шпорета.

Стручњаци сматрају да је социолошки контекст који доприноси великом броју самоубистава у Јапану традиционална култура која види смрт као частан излаз из тешке ситуације или као начин за очување образа, затим превелики захтеви на послу, те осећај бесмисла међу младима који су одрасли у конзумерском и технолошки напредном, урбаном друштву које за једну од својих последица има отуђеност.