Како спасти живот незнанцу

Највећи ланац трансплантације органа који је икада урађен спроведен је у Сједињеним Aмеричким Државама и обухватио 60 пацијената и 30 бубрега.

Акција трансплантације повезала је људе који су желели да донирају бубреге својим вољенима, али то није било могуће, пошто нису били компатибилни.

Уместо тога, давали су своје бубреге странцима, а у замену за то њихови рођаци су добијали бубрег који им је одговарао.

"Ланац 124", како су повезане процедуре назване, спроведен је низом операција између 15. августа и 20. децембра 2011. године.

На почетку ланца био је инструктор јоге Рик Рузаменти коме је, у фебруару 2011. године, колегиница испричала да је донирала бубрег својој пријатељици.

Истински дирнут овом причом, Рузаменти је одлучио да донира свој бубрег потпуном незнанцу и тако изазвао домино-ефекат.

Наиме, његов бубрег је из Лос Анђелеса "одлетео" до Њу Џерзија где је пресађен једном 66-годишњаку. Пре него што је добио Рузаментијев бубрег, његова нећака желела је да буде донор, али нису били компатибилни.

Захвална што је њеном ујаку спасен живот, одлучила је да поклони бубрег потпуно непознатој жени из Висконсина, чији је бивши момак, упркос болном раскиду, прихватио да "проследи даље" и буде донор у њено име.

Новинари Њујорк тајмса ушли су у траг готово свим карикама у ланцу и установили да су мужеви донирали органе у име својих супруга, деца уместо родитеља, нећаци за своје ујаке или стричеве, а једна ташта је дала бубрег свом зету.

Бубрези су путовали широм земље, од западне до источне обале, у специјалним кутијама са уграђеним џи-пи-ес уређајима.

Није било могуће да примаоци путују до болнице у којој се налази бубрег, пошто би то изискивало превише времена, што је значило да операције нису могле да буду рађене истовремено.

Цела акција се, практично, базирала на поверењу, а испрва су постојали страхови да би неки могли да се повуку из договора чим њихов рођак добије бубрег.

На срећу, сви донори су испунили свој део договора.