Јакузе на удару

Јапанска мафија ових дана суочава се са свеобухватном кампањом полиције и судства чији је циљ да покрене шире слојеве становништва, физички сузбије и пресече канале финансирања, искорени организовани криминал из естраде и медија, удаљи га из фирми и ограничи његов утицај на улици.

Кампање против криминала у Јапану традиционално се одвијају уз ангажовање обичних грађана, па тако бројни добровољци, од запослених до домаћица и пензионера у пратњи ђака, на путу у школу и из школе, учествују у вечерњим патролама по насељима делећи летке који подижу свест о потреби борбе против криминала.

Спровођење нове регулативе за уклањање "насилних група", како се у Јапану формално називају организоване криминалне групе попут мафије и банди, дало је крајем прошле године нови замајац борби против криминала.

Тако је сада на улицама јапанских градова и у медијима у току нова, свеобухватна кампања специфично усмерена на организовани криминал.

Нови прописи настоје да онемогуће финансирање криминалних група тако што ће економски и физички раздвојити гангстере од обичног становништва и ударити по великим новчаним изворима мафије - новцу добијеном од грађанства путем изнуђивања, утеривања дугова и превара.

Наиме, нови закон појединцима и фирмама забрањује било какве финансијске трансакције са припадницима мафије и чак прописује да деца и омладина не смеју бити увођени у просторије који припадају организованим криминалним групама, те да се такве просторије не смеју наћи у кругу од 200 метара око школа.

Мада је у Јапану тежак криминал попут убистава, оружаних пљачки или кријумчарења дроге изузетно редак, проституција, коцкање, преваре и изнуде су раширени.

Неки од тих облика криминала у протеклих десетак година попримили су забрињавајуће, па чак и епидемијске размере, са десетинама хиљада жртава међу обичним грађанима.

"Ја сам" позиви

Становништво највише штете трпи од превара, а њихов најраспрострањенији тип су такозвани "Ја сам" позиви, где се млади криминалци преко телефона претварају да су деца или рођаци особе које су позвали.

На тај начин покушавају да од ње на брзину изнуде уплату веће суме новца под изговором да су проузроковали саобраћајну несрећу и да хитно треба да плате одштету или ће, у супротном, завршити у затвору.

Иако се можда на први поглед чине као невешти начин да се неко превари, ти телефонски позиви, који најчешће почињу са "Ћао, ја сам", имали су фантастичну прођу протеклих година у Јапану где пуно старих особа са солидном уштеђевином живи одвојено од деце и унучади.

Криминалне групе, које су успоставиле читаве канцеларије са стално запосленим телефонским преварантима, на тај начин су у 2008. години украли невероватних 155 милиона евра, а 80 одсто жртава били су пензионери, и то углавном жене.

Један облик изнуде новца је пракса где се криминалци представљају као столари и други грађевински радници, посећују домове особа у осмој или деветој деценији живота и користећи слабости тих људи, као што су усамљеност или деменција, убеђују их да пристану на беспотребне и скупе радове у кући.

Такође присутан је и дрски облик преваре где се криминалци представљају као радници пореске управе, поште или општине и од домаћина траже податке о банковном рачуну како би му, наводно, уплатили повраћај пореза или социјалне додатке.

Није редак ни облик преваре у којој мафијаши штампају лажне рачуне за комуналије или фиктивне финансијске услуге, које онда шаљу становништву, те тако на својим рачунима прикупљају новац преварених грађана, а да никад нису напустили своја топла криминална гнезда.

Пензионери честе жртве превара 

Упркос напорима државе, прошле године је регистровано 6.225 превара те врсте у којима је противправно присвојено чак 127 милиона евра, мада то јесте напредак у односу на рекордну 2008. годину када је у преко 20 хиљада регистрованих случајева украдено 270 милиона евра.

Поред тога, велику штету ширем грађанству последњих година нанели су и зеленаши који уз астрономску камату позајмљују новац сиромашнијим домаћинствима и, у случају да они не могу да врате стално растућу своту, шиканирају их пред суседима и надређенима на послу.

У Јапану, где је 25 одсто становништва старије од 65 година, отпремнине високе, а тржиште животног осигурања изузетно развијено, највеће жртве поменутих форми криминала су, у поређењу са многим другим земљама, добростојећи пензионери, који тако често остану без читаве животне уштеђевине и самим тим средстава за финансирање сопственог лечења.

Поред класичних метода изнуђивања као што су претње малим приватним предузетницима и наплаћивање рекета за заштиту кафана или ресторана, јапански мафијаши врше и сложеније видове изнуде који за мету имају веће компаније, али и шире грађанство.

Тако јакузе, представљајући се као фирма која пружа водоинсталатерске или услуге чишћења, присиљавају предузећа да са њима склопе неповољне уговоре по којима се периодично за минималан или никакав рад исплаћују неприродно високи хонорари. Они се, такође, мешају у тендере када врше притисак да наруџбину добије компанија са којом имају блиске односе.

Забрањено плаћање рекета 

Да би спречиле те врсте малверзација, власти су, поред осталог, донеле и нови, строги пропис који не толерише никакву врсту плаћања, односно финансијских трансакција са криминалцима.

Према писању часописа Тојо Кезаи, тако сада особа, односно предузеће које подлегне претњама или својевољно плати рекет мафијашима може бити упозорено, укорено или чак кажњено новчано или затвором за спонзорисање криминала.

Полиција сада објашњава грађанству каква се сарадња од њега очекује и позива га да сакупи храброст и одбије послушност криминалним групама.

Медији свакодневно доносе вести о конкретним акцијама компанија и савесних грађана као што су раскиди уговора са фирмама за обезбеђење којима руководи мафија, пројектима за рушење објеката у квартовима који обилују борделима и ноћним клубовима и изградњу алтернативних, друштвено корисних просторија.

Јапански медији, такође, посвећују доста простора раскринкавању веза између организованог криминала и познатих ТВ личности и спортиста.

Та кампања несумњиво ће дати резултате из више разлога од којих је један чињеница да је јапанско становништво дисциплиновано, савесно и жељно да допринесе локалној заједници и држави.

Драконске казне

Даље, јапански закони омогућавају судовима да изричу казне које су, рецимо, када су у питању продаја дроге или пљачка, два до три пута строже него у Европи.

То показује и случај црногорског држављанина који је прошле године за пљачку јувелирнице, у којој није коришћено ватрено или хладно оружје и у којој није било теже повређених, у Токију осуђен на чак десет година затвора.

Да се криминал у Јапану мање исплати него у другим државама старају се и медији који нарочито будно прате преступе почињене од стране органа реда.

Тако се у Јапану дешава да полицајци буду осрамоћени у дневницима на телевизијским станицима које покривају целу државу за мање преступе, као што је, на пример, вожња под утицајем алкохола при чему није проузрокована никаква саобраћајна несрећа.

У јануару, један полицијски наредник нашао се на стубу срама у националном дневнику, јер је током патроле на бициклу разговарао мобилним телефоном и при том једном грађанину прешао преко стопала.